Yoyogi

A sto ovo moje nije ideja za penzionerske dane? Oni pocinju trenutkom kada vise nema log in u firmin racunar ujutro. Nista drugo se ne menja, ne znam sto kao ves masina okreces jedno isto u krug.

Kakvo osecanje iznad svog okruzenja? To kao da si nekome ko zivi u Vrnjackoj Banji i hoce tu da ostane u penziji kazes da hoce da se oseca iznad svog okruzenja. Ovako idem nekoliko puta nedeljno od kada radim od kuce. Nedeljom uvece cela porodica, evo vec 11 godina. Idemo biciklima svo troje, ako je kisa ili hladno kolima 5 minuta. Nije ovo turizam, ovo je svakodnevnica, day in day out. Ovakvih banja im na stotine hiljada, to je svima kao dobar dan. Ima desetak mesta gde su na otvorenom. Ovo je primer, Gero, banjski grad gde je ta topla vulkanska voda uvedena kao tekuca u svaku kucu. Sama reka je od kisele vode pa je pastrmka ukusna. U slici je besplatni onsen. Cela zemlja je na vulkanima i gde god da zabijes pijuk, sikne topla voda.

Ma vozajte se vi slikama jahti sa neta, kada je bal, izgooglajte jos vece i luksuznije, sta su vam ove od jedva 2 miliona dolara. Ja cu, kao sto bi uradio neki ucitelj u penziji, ne na jahtu nego u banju. Imam ih 3 u krugu od 2km od moje kuce. Tamo moji buduci penzoski ortaci provode po ceo dan, sede u toploj vulkanski zagrejanoj kiseloj vodi, tu rucaju i veceraju u banjskom restoranu. Kod kuce prespavaju pa sutradan ponovo. Tu se druze, publika je mesovita, nije kao staracki dom. Ima i gde da se prilegne ima kao bioskopske sale sa TV, masaza. Ceo dan u kimonu. Ovo se racuna kao jedno mesto, sve zgrade su banjski hoteli, otvoreni za sve, i ko nije gost hotela. Mikawa Bay Vulkanski zagrejana mineralna voda Tu te muce jaccuzijem i saunom Ladjice i bela jedra Po ceo dan tako. Jos je ovaj onsen mali, druga dva su 10 puta veca, sa vise jezera. Uopste mi ne smeta da penzijske dane nastavim tamo gde sam proveo radne. Ne mrdam od kuce kao penzioner. Jos bitnije od mesta penzionisanja je gde si proveo radni vek. Eto, tu, gde cu i da ostanem. Nisam radio na naftnoj platformi ili na Aljasci pa da jedva cekam da odem. U Thai cu da idem u svoj stan januar i februar. Mada mi je klima kao u Splitu, u tim mesecima (nema snega) ipak mora da se greje.

Tekst je smece, poluistine, sarlatanski. To je mogao da sklopi i obican googlator za googlatore citaoce. Sto samo ne rece da se sofver vec decenijama radi u Indiji i da bez ovih katastrofalnih incidenata niko prstom ne bi mrdnuo. Sta bi sada trebalo? Da se polovina svetske avijacije prizemlji dok neko (ko?) prolazi kroz milione linija koda da sve to proveri.

Ti si svoj privatni zivot, kao vodu iz lavora, pljusnuo Froumasima u lice, niko te nije nista pitao. Onda, stavis sliku jahte od 2 miliona dolara na topiku o penzionisanju i sta ocekujes da ti kazu oni koji se secaju sta si pricao?

Moja penzija ce biti u Japanu, kakva sirotinja. Vise puta ti je receno da ni Tajland nije sirotinja medjutim, iz nekog razloga ti se uvek nanovo vracas na to sa istim kliseom. Sta te to muci? Nesto sto te lansira u snove o jahtama? Nesto te ceka da te ugrize za doope pa ga tako probadas iglama kao voodo lutku?

Mislis, koliko imamo divizija? Dovoljno da smo otvorili topik "Internet i degeneracija covecanstva". Dobrodosao u IT, nisam znao da i tome nesto znas.

Mi ne citamo cut/paste niti klikcemo na textove i linkove. Samo sto je licno napisano.

Pa to je dobar plan, bez ifs & buts. Cak sta vise, niko ti i ne treba da ga ostvaris.

Pa sta ces u IT. Bomb out.

Ima jedna slika, iz nekog drvnog kombinata, danima se mucim i nikako da je nadjem. Parole su bile "Titu se oduzujemo radom".

Thailand, Khorat (tako masovno zvan mada je zvanicno ime Nakhon Ratchasima). Taj grad je za Thai Isaan (za koji pogresno misle da je jos uvek siromasna provincija, 25 miliona stanovnika) kao Kragujevac za Sumadiju. Od juce, Khorat, centar grada Spomenik heroini, Thao Suranaree Njoj dolaze i da se mole, ovo je bio radni dan Malo sam prebirao po secanju, ne mogu da se setim da smo mi (Srbi) ikada stavili zenu na takav pijedestal. Kamoli da joj se molimo. Mestroviceve karijatide na spomeniku na Avali, nisu imale ni jedno zensko ime.

Pa kada se penzionisem, verovatno cu samo turisticki da putujem van mesta penzionisanja. A da se vratis svojoj kuci, gde je ona? U Srbiji? Vidi, znam i ja mnoge koji zive u Spaniji. Posebno mi je palo za oko da je Alvin Lee (koga ne znam), moj idol iz mladosti, fantasticni gitarista i frontman legendarne grupe "10 Years After" ziveo u Spaniji kada se penzionisao i tamo, relativno ne star umro. Kazu, od "treatable disease". Eufemizam za da nije imao zdravstveno osiguranje. Ili cak, da nije imao snage, zdravlja ili para da se vrati u UK.

Pa penzioner se penzionisao ili je to tebi 5-godisnje stanje?

Nije nikada moglo. Dobiti dozvolu da kao penzioner provedes godinu dana u Thai (sa raportiranjem imigraciji svaka 3 meseca) nije zapocinjanje novog zivota. Mada mnogi misle da jeste, bar prvih nekoliko godina. Sledece godine sve iznova, sve isti dokumenti, sve iste fotokopije, 4 slike, kao da nista nikada nije bilo, kao da te vide prvi put u zivotu. Tako, neko od 65 do 85 moze na te uvek iznova vize da provede 20 godina i da u 86-ne dobije novih godinu dana. To se desilo desetinama hiljada Amera i Britanaca kada su im penzije pale 30% samo zbog kursnih fluktuacija i vise nisu ispunjavali materijalni uslov. Nema tu nakupljanja staza ni minulog rada. Godine provedene kao penzioner se ne racunaju za permanent residency, za to trebaju godine na radnoj vizi i sa placanjem poreza. I sta ce onaj koji u 86-oj ili u 92-goj mora da napusti Tajland? Ako ima gde da se vrati, nazad odakle je dosao. Ako nema a ima jos snage, Kambodza. Ako nista, aps, u deportacioni centar, mesecima, godinama, to je prakticno zatvor, dok neko ne dodje da ga izvuce (njegova ambasada ili rodbina i tada mu sledi dozivotna zabrana ulaska u Thai).

Thailand, sa ekspedicije po severnom Isaanu, Udon Thani. More lotusa Pocinje sa zorom. Lokvanji se otvaraju sa suncem i zatvaraju oko podne. Kada se motor camca ugasio, inercijski let iznad lokvanjskog gnezda

Jeste, moj vise blog nego foum. 2011-te, WordPress nije imao dobar security, blogovi su bili hakovani pa sam uzeo vBulletin.

Odose buduci penzosi u qrac. Ode topik u niusta.

Pa ovde je izgledalo da su se svi odselili zajedno sa porodicama, da im ne treba Skajp. Ti si onda redak, neko ko nije. Niko ovde nije otisao na naftnu platformu (oil rig) da se izoluje i zaradi pare.

Kada danas udjes u storage array ili u Fiber Channel Switch, prva stvar koju uradis, je komanda set TERM=vt100 vi editor To ti je i dan danas isto, kao iz 1978, DEC (Digital Equipment Corporation, vt100 (slika sa neta), sa tim teminalima sam naucio da hodam kroz faks a sve je isto. Za ozbiljne stvari. Uvek tako.

Ne ponizavam ih, ti ih proglasavas IT strucnjacima. A oni to nisu.

Ma to zaudara na neku drzavnu firmu za istrazivanje ruda i gubljenje vremena. Secam se jednog naseg, u Australiji, u rezimeu je napisao da zna da koristi pkzip.

A sta je tvoja profesija u IT ako uopste znas da postoji nesto sto se zove "Crystal Reports"? Jos i "developer". Kao developer u Microsoft Excel. Mikimaus. To rade sekretarice, danas sofisticirane. Ne IT profesionalci.

Ako je buducnost poslova u IT raditi za Google, da vam kazem kako je moj kolega iz IBM tamo dobio posao. Imao je 8 intervjua, poslednji je bio da ima rucak sa zenskom iz Googlie da mu vidi manira za jelom. A prvi intervju je bio, remote, jos je bio u Australiji, da im na "shared screen" nacrta blok dijagram komande (Unix) "ls -l". Znao je, tu se prolazi kroz interna binarna crevca Unixa, kroz inode tabele i kako operativni sistem pokaze rezultat. Ja nemam tu ambiciju, mada mislim da bih prosao sve te intervue, da sam mladji. Ja sam poceo sa Rolls Royce avionskim motorima i microcode programiranje koje daje pilotima sliku na ekranima. On, Svedjanin, poceo sa Electrolux vesh masinama, ista stvar, isto programiranje hardvera. Cak je on bio i bolji i korisniji od mene: moje su rezultate videli piloti a njegove domacice, nase majke i sestre. Ne putujemo avionom svaki dan ali svaki dan nosimo sto su te masine oprale. Propustih da kazem i nase supruge a i mi sami, kada smo samci, uzivamo u tom "pritisni dugme i neka te muzickom numerom od 5 sekundi obavesti kada je pranje gotovo".

Stvarno, topik za buduce penzionerske dane. Ne mogu oni kojima ti dani dolaze da odu nazad a mladji bi mogli nesto i da nauce o tome sta ce im padati na pamet kada oni napreduju u redu za penziju. Besplatan pogled u buducnost od pravih aktera i iz demokratskih drzava. Svako zna sta mu sleduje tamo gde je (nekima to moze i da ispadne najbolje moguce resenje: ne uraditi nista, ostati gde si) a ako dobro shvatam, traze se alternative.