Yoyogi

Gde? U Beogradu je bolje?

O-paa, sada oni prozvani na Moderacija topiku postaju bubamare, jedu čokoladu.

To kao kada je RTS morao 1990-ih da uz pomenu sankcija odabere neki pridev kao "ničime izazvane" ili "ničime opravdane". Ili tokom bombardovanja Srbije 1999. da se uz ime Bila Klintona stavlja neki negativan pridev, propisan. U Severnoj Koreji je obavezno na vestima dodati, kada se pominju po njima njihovi neprijatelji, reći "zločinac", "maloumnik", "retard". Nije to zabranjeno nego šteti ugledu foruma, izgleda kao histerično pisanje pa i ukazuje na emotivni naboj autora. Dokle to može da ide i dokle se toleriše na forumu, stvar je Modova. Što se mene tiče, brisanje takvih postova bez banova i warnova bi bilo dovoljno.

A kako sam ja onda dobio ban zbog stavljanja (lično snimljenih slika) Rusa koji se vesele u Thai na veštačkom snegu u bazenu na 33C u januaru? Ova slika, dobio sam ban zbog nje. To je far cry od zahteva da se neka zemlja sravni i preore. A ja dobio ban.

To su imali svi proizvođači. I IBM, Unisys. Upravljanje proizvodnjom. COPICS, MAPPER, BMCS. Kragujevac Zastava, FAP u Priboju na Limu su imali IBM, Prva Petoletka Unisys, Ei Niš taj Honeywell. Nisam na tome radio, tada sam znao ko ima koju factory-wide aplikaciju.

Njegovi su advokati isti oni koji su skenjali FB92. Pred gašenje, ostali su samo oni (ne sport, koji je bio kao i razlog opstanka FB92 duže nego što se očekivalo). Pojavile su se opet i "kozojebači" izjave, baš oko ovog advokatisanja.

Povratni let Thai - Japan, AirBus 350, vidi se avion koji ide u suprotnom pravcu 4 sekunde klip. To je bila brzina aviona u kojem sam i tog drugog, u suprotnom smeru, 2,000km razlike, dobro da sam i ovoliko uhvatio. Izgleda na klipu kao da leti postrance, ako vidite Taj "zvrk" na krilu, koji Airbus 350 ima zbog aerodinamike, logo je isti kao i na repu i svi Thai Airways imaju to. Nisu to orhideje, to je "dok rak", cvet. Koji nikada ne raste u izolaciji, uvek u klasterima, grupama. "Dok rak" (izgovara se dok lak, dok = cvet, lak = ljubav) je cvet ljubavi i zajedništva. Porodice kako lične tako i Thai nacije. Ko je bio u Thai i vozio se taksijem, mogao je da vidi tu kitku okačenu o unutrašnji retrovizor. Prodaju ih na semaforima, 20 THB (1 EUR = 30THB) Kupim tu kitku i ja, lepo miriše a osuši sa na vrućini u kolima posle 2 dana, pa kupi opet.

To što tebi nije jasno je kao razlika između neba i zemlje.

Šta ako se neko razvodi (na Zapadu su razvodi i preko 50% brakova) i prodaje do tada zajedničku nekretninu pa kupuju dve nove. To neki klinac ne bi mogao da razume a to nije incident nego normalna pojava.

Ima jedna zabluda, da stariji zaposleni zauzimaju mesta mlađima. Kako može neko od 25 godina da zameni nekoga od 60 godina? U tim godinama, sa nagomilanim iskustvom stariji znaju ono što će mlađi znati baš kada i oni budu 60 godina stari. Vidi ovo: podižeš kredit za nekretninu u banci, mnogima najveća finansijska obaveza u životu u koju se upuštaju, a sa strane banke sedi neki službenik star 25 godina. Ko bi mu verovao? Mladi, obučeni u komercijalnim firmama, znaju kako da "do things right". Ali ne znaju kako "do the right thing". To firme može da košta milione ili desetine miliona dolara ako se pogrešno proceni.

"Život je ono što se dešava dok planiraš sledeću veliku stvar". Sa starošću to planiranje prestaje, gotovo. Kada ima zdravlja, može fino da se proživi šta je preostalo. Digli su penzijsku granicu (Australija na 66 godina, Japan država moli firme da zadrže ljude na poslu do 70-te, ako oni hoće)) pa neka je i ostalo još 15-20 godina, laka muzika i rutina kada znaš da je svo vreme koje imaš samo tvoje pa može nekako.

Koliko god da je ta škola (u prodavnici instrumenata gde smo kupili bas gitaru) blizu, ipak je to set time (utorak 18:00) i može neka aktivnost u školi da se desi pa da se čas preskoči (već se preklapa sa dramom, kada to završi biće nešto drugo). Jeste 1:1 uživo bolje a da pitam Ascarija šta mislio o ovim online Fender kursevima, sa njihovog sajta: Fender Bass Courses. 1:1 uživo je paušal 100 dolara mesečno i onda 10 dolara po času u tom mesecu. Online je 10 dolara mesečno ili 90 dolara godišnje. Ona zna note i terminologiju, 5 godina nastave klavira 1:1, nije da prvi put vidi muzički instrument.

Još čuvam ovu šolju. Oni su bili jasni u svojim apsurdima.

Facebook ima 1.5 milijardu članova koji su na net okačili bar 20 milijardi fotografija svoje dece, pod punim imenom i prezimenom. A ja nisam postavio ni jednu jedinu sliku deteta koja je identifiable. To su ilustracije situacija i akcija a ne poziranje.

Pa mi smo otišli iz Srbije da po svetu proživimo kako dolikuje ljudskom biću. Ne samo ja. Ako vas vređa naš uspeh, koji je uobičajen, svakome raspoloživ, onda se žalite na neko drugom mestu.

Draga moja, zamisli svoje vršnjakinje iz 1960-ih. Da li su one imale ikakvu predstavu šta dalje? Ti imaš Internet i gde da kažeš, i mi te slušamo, pa kako je bilo njima? I tebi i nama je bolje, samo šta ćemo sa tim neočekivanim nastavkom života?

Ma to je da ne postoji klima za zastranjivanje u alkohol ili droge. U Japanu, alkoholizam, droge, tučnjave mladih, možda i postoje ali je na nivou statističke greške. 100 puta bolje nego Singapore. To što si rekao, ja ne bih imao ni osnova da kažem, čudila bi se ćerka odakle mi to pade na pamet. Noćna mora roditelja: droge, alkohol, trudnoće u 16-oj, skoro da ne postoje u Japanu. Moj kolega, iz Australije, njegova supruga je balerina, akademski obrazovana baš za to, mi je tvrdio da balet postavlja devojčice na pravi kurs. Moja ćerka je imala 5 koncerata, u dva solo baletski performans. Pa to je san svake devojčice. I te kakva promocija ličnosti u stranoj zemlji, Japanu. 2.000 ljudi gleda pa zove aplauzom na bis. Da nas je neko čuo, mene i tog kolegu, 3 sata razgovora u radno vreme, mene sa srpskim a njega sa broad Australian accent (Brisbane, Queensland) kao pričamo o baletu, opremi, mislio bi da smo homoseksualci. Kaže on, a tvrdi i njegova žena, sreću je po shopping malls roditelji njenih učenica baleta i kažu "Thank you for making my daughter a good woman".

Kada je poginuo Toshe, ja sam krao orahe. Who the fcuk is that? Ako modovi imaju pravilo da se besmisleni topici brišu, ovo je kandidat No. 1.

E, baš si naslovio topik. Možda bi bolji naslov bio "Šta raditi u penziji" sada kada su ljudi zdraviji i duže žive. Pa ima se preostalih 25-30 godina života (dužina kao detinjstvo, mladost i ulazak u svet) a navike su takve da se ne pristaje na sedenje, čmavanje i "čekam moj red". Pa i ovaj sajt mi šalje reklame "Upoznaj svog mature partnera". Nije da me zanima samo se i biznis osvestio pa računa na takve.

Ček da potkrepim slikama, ne stideći se svoje religije, pravoslavne. Ruska pravoslavna crkva u Nagoji. Malo neugledna, jeste ali je naša, najbliže što imam od nas, Slovena Odem na godišnjice da upalim sveće za moje umrle

Budizam nema svog boga. To je učenje o životu. Thai, oni su za Budizam fundamentalni kao što je Iran za Islam. Opet, rado moja žena i ćerka (Budisti, žena do koske a ćerka umereno) kite jelke za moj Božić. Pravo da kažem, tek sam posle dve decenije u Aziji prepoznao da sam hrišćanin i po čemu se moja vera razlikuje od zemalja mojih dobrih domaćina.

Vlada Divljan, poznavao sam ga u Beogradu. On je bio u Sidneju, dobio australijsko državljanstvo, na osnovu ženidbe. Jednom smo se čak i našli na večeri. Bio je dipl. ing. rudarstva. U Sidneju je tezgario po srpskim radio stanicama i priredbama (jedna je je bila da su on i njegova žena vodili program gde je pred 800 okorelih Srba u svečanoj sali bio predstavljen Rajko Petrov Nogo kao najveći naš pesnik). Pitao sam ga što ne ide u tu rudarsko inženjersku struku u Australiji, reče mi da je taj faks završio ali nema nikakve ambicije, reče da nema pojma o rudarstvu taman da ne može da prođe nikakav intervju za posao. Na spotu je znatno stariji nego što ga se sećam. Njegova smrt me je pogodila kao i smrti Milana Mladenovića i Margite. Šta bi sa Koyom (Disciplina Kitchme), on je bio doživeo srčani udar u Londonu, kada to beše, prošle godine?

Bio sam se isključio iz ove diskusije, svakako nesreća za one koje lično pogađa ili imaju nekoga u familiji. Posle 6 meseci bolnice i full-blown hemo terapija, pacijent je bio "oslobođen" i da dolazi jednom mesečno na intravenoznu hemoterapiju. Pokretan bolesnik. Onda, posle nekih godinu dana, pacijent dobije herpes zoster, to je kada desna strana tela izgleda kao da je zadobio opekotine od nuklearne bombe. Doktor reče: to je nešto što živi i u tebi i meni, u zdravim ljudima. Samo čeka da opadne imunitet i da ovako napadne. Lekovi da se uzimaju kod kuće, oporavak ima da traje 2 nedelje. Ako dođe u bolničku sobu, 4 dana. Tako je i bilo. Poenta: ima i zvaničnih terapija za to.

Sećam se da sam od starijih, još kao dete, čuo izreku "Pije k'o Rus!". Posmatrao sam jednom na aerodromu Utapao u Thai, grupicu od 6 Rusa, dok su čekali ukrcavanje na svoj let. Još uvek nij ebilo "air side" posle pasoške kontrole. Jedan je izvadio bocu Mekonga (užasno Thai piće) i ona krene u krug, poslednji je popio šta je ostalo. Onda drugi zvadi neku drugu bocu, popiše je za 10 minuta. Mislio sam, dok nisam video tvoj post da na letu ima samo pivo i vino, kako bi se tek urnisali kada je besplatno (uračunato u cenu karte)? To mora da je politika firme da nema žestine. Thai Airways ima, burbon i neki običan viski. Gin, konjak. Pre svakog posluženja ide najava da se alkohol ne služi putnicima "who appear intoxicated".

@Constantin (postovi su merdžovani) Na jednom od menija je upadljivo odsustvo žestokog alkohola. Ima li ga, ko hoće ili je samo pivo i vino? Foto za danas: Kamelije, "zimske ruže". Cvetaju od kraja novembra do početka aprila (u planinskim krajevima Japana do polovine maja). Ovo je kod moje banje a ima ih svugde