Yoyogi

Upravo sam probao, i dalje kaže "High Risk Website, blocked".

Bio je naslov u Onion: "It could not be avoided, says the only nation in the world where mass shootings routinely happen".

Poranio si pa prvo o pivu pričaš. Ja završavam, 8:22pm.

Ko reče, mislim Jašar, koliko je čaša važna za ugođaj. Dva potpuno ista piva, jedno u pabu "Kirin" konglomerata koji je između ostalog i pivara. To je i naučno dokazano do mere da se praktikuje i u pabovima. Lepa čaša tera ljude da piju brže i da naručuju još. Tvrde, 30% veći promet piva ako se servira u ovakvim čašama. Irski pab, isto pivo servirano u standardnoj pint čaši Slike su od iste večeri, promenio sam mesto (samo prešao ulicu). Uz ono prvo jednostavno nisam mogao da čitam novine. Popio sam dva i nisam pročitao ni redak. Uz ovo drugo, popio sam dva i pročitao pola novina.

Stara stvar, njime idem (kada idem u ofis) na posao. Maglev, 9km duga linija, heavy duty, nije turistička light rail. 120km/h max brzina. On ide izdignutom trasom, bez drugog saobraćaja i ukrštanja sa bilo čime, semafora i praktično jedino ptica može da se nađe na šinama ako je luda da je zgazi. Šine su mu ravne, ne dodiruje ih, lebdi 8mm nad njima Išao sam u remizu da detaljno pogledam, nema kolske slogove Ne može niko da izađe na šine, prilaz se otvori tačno oko vrata. Ispod ove haube, gde bi trebao da sedi mašinovođa, su ručne komande kao play station za manevrisanje u remizi. U srednjem prozoru gore je moja kuća, voz ne može da se čuje, ne pravi nikakav zvuk. Vozi ga neko iz kontrolnog centra koristeći video kamere. Nema načina da zatvori vrata i nekoga uklješti. Nema posade osim jedne osobe u uniformi koja je uvek negde u vozu, podigne papirić ako vidi, opominje ako neko jede ili pije i ako vidi da nije ustupljeno mesto starijima ili trudnicama. Dotle je moguće ići sa samovozećim prevozom bezbedno, od 2005 (napravljen je za Aichi World Expo 2005). Sad vidi šta sve taj samovozeći autobus od toga nema ili ima (pešake, drugi saobraćaj). Ko hoće može da se provoza ovim mojim klipom

Baš mi je drago. Nije mi samo jasno ko je to mogao da postavi drugačije, taj je setting za okruženja is 1990-ih kada je internet bio skup ili ako je neko negde gde mu se naplaćuje po protoku. Danas je to retkost.

Da ne kvotujem sve, za Mr Jašarevića "Mislio sam na to da je globalizacija ipak donela ……. recimo koncerte zapadnih zvezda u Bangkoku ili nastupe komicara, jer vec ima dovoljno stranaca da postoji trziste za tako nesto. U tom smislu svetski." "Svetski". Za Aziju je Japan ono što je za Evropu bila Velika Britanija. Potpuno drugačiji pogled. Moja ćerka je znala (dok još nije izašla iz Thai) za japanske crtane filmove i junake kao Doraemon i Anpanman, kada je videla Miki Mausa uzviknula je "rat!" (pacov). Odeš u Royal City Arcade, čitava gradska zona, da padneš u nesvest od mladosti i lepote, najveće diskoteke na svetu (Ministry of Sound, na primer). Za to stranci i ne znaju a tu uveče vikendom ima više Thai omladine nego što Beograd ima stanovnika. Omladina kopira stilove, modu, frizure iz Japana i Koreje, za Zapad kao da nikada nisu čuli. Black Sabbath je imao poslednji javni koncert baš u Bangkoku. Za 6. april 2003. sam imao karte za koncert The Rolling Stones, otkazan zbog panike oko SARS-a. Čak sam u hotelu na Koh Samui te nedelje video Keith Richardsa. (U toku je bila američka invazija na Irak, pitali ga novinari šta misli o Talibanima, on reče "Those women haters know shit about rock n'roll".

Taj se tamo zatekao pre 20 godina pa da mu neko sada uvodi obavezno zdravstveno osiguranje. A što i da ne, sa 75 godina nekome pukne film da čisti sneg i ode u tropski raj.

Koliko ih se doselilo? Rusa dva miliona godišnje poseti Tajland, ima ih barem pola miliona koji su tamo kupili stanove. Pola miliona. Čitava industrija škola postoji u Pataji da školuje (predškolsko doba) rusku decu koju su, sa majkama, bogatiji Rusi poslali tamo da prezime, svake godine. Da ih vidiš na ulici, sredina 30-godina, Oleg i Dimitri izgledaju kao atlete a još i porodični ljudi. Ništa kao pijani tetovirani britanski huligani koji pišaju u fontane.

To Denis, koji priča o Švedskoj, za koju ne zna ni gde je: Ja vidim zapaljene automobile, policija ne sme da pridje, neka sacuvaj me boze masa deluje prilicno krvolocno ….. ybg, I meni lici da je tako, to ovde u Kanadi NEMA.

Fluff.

Niko živ na planeti ne bi išao da živi u Srbiji.

Mislim da je to Utopija, senzacija gladni mediji je propagiraju, ništa od toga.

Poznavao sam jednu Thai žensku koja se udala za Kanađanina. Ona mu je tražila da joj plati operaciju, da ima "most nose", kao belci. Ne više flat Asian nose. On je to platio, ona dobila nos sa mostom, kao što vi i ja imamo rođenjem. Avaj, Yukon, Canada, hladnoća. Taj silikon u nosu se drugačije ponaša u mrzlini, jadna dobija glavobolje iz pakla ako samo izađe napolje. Godišnje 8 meseci u kući.

Šta je da je i bez napisa iz štampe, mislim da je to nemoguće. Čisto nako, ljucki.

Ta health industry se razvila na Arapima koji ne mogu da podnesu tretmane počev od ukrcavanja u avion kada su išli na operacije u Ameriku. Oni su doneli u Thai 2 milijarde dolara prihoda, nove tipove viza (da 5 hanuma bude uz pacijenta mesecima). Možda je to danas i više od 2 milijarde dolara godišnje. Vidi ovo: Holanđanin ima svoje nacionalno osiguranje koje ga pokriva bilo gde do cene koje to osiguranje pokriva u Holandiji. I imao je operaciju skidanja polipa sa kože u Khon Khaen (Thai grad, ekvivalent Niša). Koštalo ga je 350EUR pa su mu još rekli da je dobro prošao, Bumrungrad u Bangkoku bi mu naplatio 2,000 EUR. Njegovo, holandsko osiguranje mu plati samo 250 EUR jer toliko to košta u Holandiji. Bangkok, koliko da je veliki, nije svetski grad. On nema čak ni nešto kao "Muzej kinoteke". Ispod tog glitza modernosti i impresivnih i monumentalnih zgrada i shopping malls svetske klase, stoji tvrdoglavo, maltene feudalno društvo. Meni je Thai sudbina. Za vas koji mislite biće tamo nešto lepo i lako, neće biti baš tako.

Pa eto, mogu da se prime pare za rad.

Radi orijentacije članstva Foruma, ja imam svoj sajt. Kupio sam software (vBulletin) 680US$. Platio profesionalnu instalaciju, 160US$. Bazirano na tome, sajt sam napravio za 10 sati, 2011-te. Godišnje, za postojanje sajta, koji živi na shared server, plaćam 160US$. Ima još i da mi obnavljaju domain name, sklone privatne podatke, svezajedno 200US$ godišnje. Jednom mi je sajt imao 224 posetilaca (ne spiders, pravi korisnici) i nije trokirao.

AMD ide u robote, radne mašine, lepo oni žive na tome. PC su 5% tržišta za chip makere.

"Donacije" topik je zaključan, ne može da se odgovori. Ovde da kažem. Potrebne donacije stavite kao šta nam treba, šta smo dobili, koliko smo daleko od cilja. I jednostavni Excel bar diagram. Lično sam uveren da vi od toga ne bi pravili biznis. Ako do danas imate dovoljno donacija biće i druga kampanja (ako danas sedite na serveru koji ima 200+ virtuelnih mašina) može brzo da dođe do većih potreba sajta. Čisto da bude preglednije i jasnije. Nisu to donacije u 1,000-dama dolara, niko neće gladovati ako pomogne funkcionisanje sajta.

Ta je ideja (samovozeći autobus), to mora da sam pročitao u štampanom izdanju nekih novina, pukla na nekom testu. Googlao sam, ne mogu da nađem gde. Mislim, po sećanju, da je bilo negde u Kanadi, nisam siguran. Bilo je, banda kriminalaca zasedne i samo čeka same ženske da uđu u autobus a tamo nikoga da pazi na red. I da su se "street urchins" vozali njima da im bude toplo a nikoga da ih pita za kartu ili da ih istera. Nema ništa od toga, mislim. Možda po kratkim kontrolisanim relacijama gde su svi putnici isti, kao putnici na aerodromima od terminala do terminala, bez drugog saobraćaja.

Neko reče, ne sećam se ko, da postoji limit broja slika po postu. Ako je to za slike koje se aplouduju na Forum, onda OK. Ako je za eksterne slike koje ne zauzimaju prostor nego samo character-based link, to je isto? U oba slučaja, mislim da je 10 slika dovoljno.

Malezija ima relaksirane zahteve za nastanjivanje penzionera. Thai zakoni su, mnogi ih smatraju i ponižavajućim. Recimo, ako si na penzionerskoj vizi, godinu dana, moraš da doneseš silne potvrde za obnavljanje i da raportiraš Immigration svakih 90 dana. Malezija je dosta računala na dobrostojeće expats koji su živeli i radili u Singapuru a u Maleziju išli da igraju golf. Oni znaju i zemlju i sve, oni su glavni "takers". To je, generalno sloj profesionalaca, pa dosta i Execs, daleko iznad proseka onoga što se slivalo u Thai. Malezijski zakon je krojen prema tome. Onaj koji vidi da više ne može da zadovolji procedure i zahteve u Thai, ne ide u Maleziju, tamo ne bi prošao, nego Kambodža ili Filipini. Ni ne pokušava za Maleziju. Taj Amer je mogao da nađe strano osiguranje ali kolika je cena za nekoga od 75 godina? Stotine dolara mesečno, ako neko uopšte hoće da mu proda polisu pa čak ne bi ni hteli da razgovaraju sa njim. On mi reče, ako mu nešto treba kod lekara, plati. Za "minor ailments" to je u okviru 10-40 EUR, uključujući i lekove.

U Bangkoku sam bio za poslednjih 20 godina bar 80 puta. Da sam bio samo po nedelju dana, to je godina i po. A više od pola sam bio mesec dana, trećinu po dve nedelje. Biće da sam tamo proveo 3.5 godine svezajedno. Do 2008. sam imao stan na Sukhumwith Rd. Skupo, ne veliko (max 45kvm), novogradnje. Onda sam shvatio da sve što mi tamo treba je dobar stan sa bazenom, dobra zgrada i blizina shopping mall. To sam dobio sa stanom koji sam kupio 2008. Ima gore, među prvim postovima, slika iz njega. Da bilo gde drugde odem (mesta koja pominješ) cilj bi bio isti. Što ne onda Bangkok gde postoji sva infrastruktura, aerodrom sa jednim leto do bilo gde na svetu, pa i sve za strance. Postoji i u Chiang Mai i u Pattaya. Od 2008. u grad (Sukhumwit Rd) odem jedan dan da se nađem na ručku sa kolegama iz našeg ofisa. Nizašta drugo. Oko mene 3 "destination malls", Bang Na Central, Mega Bang Na, Seacon Square (kada je otvoren, bio je najveći shopping mall na svetu). Nisu mršavi, to su iste firme koje drže shopping malls svetske klase u samom gradu. Na primer, imaju radnje Rolex, Prada, Gucci, stranu štampu i strane knjižare. Ko hoće luksuz sve je isto. I supermarketi sa uvoznom hranom, moda, sve. Nema potrebe da drugde idem. Ako te zanimaju alternativna mesta, Hua Hin je najbolji a opet 220km od BKK. Ima sve. Ne bih išao landlocked mesta kao Chiang Mai, Khon Kaen, Khorat, Udon Thani, Phitsanulok (bio sam u svim, kao turista). Ovog leta pravim 7 dana turu turu Khon Kaen - Buriram - Roi Et i još neka.