Yoyogi

Ima 4 bolnice visokog standarda: Bumrungrad, Samitivej, Bangkok Hospital, Phaya Thai. One imaju ekspozure (Bangkok Hospital) u još bar 10 mesta. To opet ne čini zdravstveni sistem, tu su više stranci i oni koje su firme poslale na rad u Bangkok. Obične bolnice su dobre pa i pristupačne. To za one koje duže ostaju je za vizu Non-immigrant O-A, sa njom se može ostati 90 dana po jednom ulasku, izaći iz zemlje pa onda teče novih 90 dana. Može jednom da se obnovi u BKK. To sam juče pročitao da je samo za njih. Koja je yebada vaditi tu vizu oduvek bila, tačno da ti dođe da uopšte i ne ideš tamo. Tek sa zdravstvenim. Oni koju su stvarno na duže, oni su na Non-immigrant "O" vizi. Kada bi njima tražili zdravstveno, 90% bi moralo da se iseli. Prvo, ko bi nekome preko 65 dao ikakvo osiguranje a ako i bi, koštalo bi stotine dolara mesečno, to mnogi ne bi imali da plate ionako se već muče sa padom dolara, funte, EUR još od 2008. Sada šta god da pre toga imali, od tada im je 25% manje. Zar nije kupovina avionske karte na Visa Gold ujedno i polisa osiguranja? Australija i NZ bazirane banke koje izdaju Visa Gold, jeste.

Državne službe imaju sve, i osiguranje i penzije. Ide se sa 60 godina. Imaju i privatne firme za stalna radna mesta. Ono gde nema je za radna mesta gde posao ima ko god se pojavi na kapiji u 8 ujutro i ne mora sutra da dođe. Mali privatni biznisi, poljoprivrednici i njihove familije, uključujući i 1-man food stall imaju šta su sami sredili. To je najčešće ništa. Za zdravstveno postoji 30-baht šema gde se po poseti lekaru (nema biranja lekara) plaća 30THB (70 EUR centi) uključujući i lekove koji se izdaju za tu posetu. Na tome je ruralno stanovništvo, masovno.

Ima , ko je već živeo u Thai na vizi drugačijoj od penzionerske (kao radna). Da padneš sa neba, da se u Thai penzionišeš, može da bude osiguranje gde plaćaš prvih 50 EUR (što je 99% svih potreba) a posle osiguranje. Ne znam ko bi im dao i to osiguranje posle 60-te ako nisu bili pre na njemu. I kada daju to osiguranje, Thai kažu "ništa sa mopedom" a baš to penzosi i rade, kupe motorbike, sirotinjski prevoz pa tu nastradaju ne često ali dovoljno da su prepušteni sami sebi ako se desi.

Onako kako sam regulišeš. Baš će neka država, bilo koja, da socijalno osigurava novodošle penzionere. Neki možda već imaju neke zdravstvene probleme. U Thai ništa. Moj sused na spratu, Amerikanac, kada mi je ovo rekao imao je tada 73 godine, sada ima 75, reče mi da ide u Ameriku jednom godišnje gde ima senior zdravstveno osiguranje, pa tamo sređuje ako ima nešto. U Thai sam plaća za prehlade i minorne stvari. Nema nikakvo zdravstveno osiguranje. Niko mu ga ne bi ni dao niti prodao u tim (njegovim) godinama.

"Moguće je da sačuvaš podatke ali uvek prilikom instalacije postoji rizik da se podaci oštete ili potpuno izgube". To je IT ekvivalent za airline crashs sa mrtvima. Poginulima. Gde ja viđam Linux je korisnici imaju ga kao "Apache" server. Ima ga još, firme ga imaju kao interfejs sa microcode. Cisco, IBM , Brocade...

Dvodnevna ekskurzija do Tottori, Japan, peščanih dina, ponavlja se svake godine. Pre svega zbog "Sand Museum" čija se postavka menja jednom godišnje. Dine Ima i jahanje kamila, ko voli, nije jeftino Postavka muzeja je Južna Azija (Indija, Sri Lanka...) Legendarno kupanje u reci Gang, 3-D Porodična ekskurzija, lepo proveden dan.

Vjetnam i Tajland nemaju zajedničku granicu. Tajland je jedina zemlja u SEA koja nije bila kolonizovana i po tome odskaču od svih. Opasni su, ljubazni ali dobiju šta hoće. Verovatno jedina nacija na svetu koja nema reč za "ne". Kažu "nije da". Sličnosti do kojih dovodi klima, poljoprivreda, budizam su tu. Vlaga je mnogo gora u Japanu nego u Thai, duplo a to retko ko i pominje. Kišna sezona počine od 17. maja i ide do kraja novembra. To su kiše koje padaju negde između 17-19h, kao po satu. Inače preko dana retko. Evo je, 17:30 Penzionera ima možda pola miliona u Thai. Možda trećina je "čista", nisu se oženili Tajkama nego nezavisno došli. To ti treba penzionerska viza. Treba da imaš mesečni prihod od 1,500US$ ili 25,000US$ u Thai banci. Ide na godinu dana, mora da se raportira u Immigration svaka 3 meseca. Turistička viza je za max 3 ulaska u okviru 6 meseci a nijedan boravak ne može biti više od 60 dana. Otežali su oni to, namerno, desetine hiljada penzionera koji nisu mogli više da ispune uslove (makar to bilo zbog promene kursa valute) su se pokupili i otišli u Kambodžu. Većina njih nema gde sa se vrati na Zapadu, ćute i kenjaju u tom šupku dok ne riknu. Sigurno nisi napuštao Srbiju da na kraju skončaš u tom jadu zvanom Kambodža. Ja ostajem u Japanu doveka, u Thai ću ići tako, dva-3 meseca godišnje. Neki ljudi koje obojica znamo ne prestaju da pričaju o Kostarici. I ja sam po forumima video da se o njoj dosta priča kao raju za penzionisanje.

To je Bangkok, neko bi rekao, kako je u provinciji? Wang Nam Yen, granica Kambodže. Mesto uporedivo sa Babušnicom u Srbiji. Bez industrije, samo poljoprivrednici. Šta oni voze? Ovde bi neko pomislio da je u fabričkom krugu gde prave pikapove.

Ček da ovo kažem. Koliko se ništa nije promenilo za 10 godina. U kadru su dva All-in-One računara sa velikim ekranima. Onaj udaljeniji je NEC, ovaj je DELL OptiPlex 7760. NEC je kupljen u decembru 2009. a DELL u februaru ove godine. 10 godina razlike među njima. NEC je bio došao sa Win 7, tada tek izdat, pre dve godine sam apgrejdovao na Win 10. Šta se promenilo za 10 godina? Ništa primetno. Jedino što sam za DELL kupio duplo memorije, ako i on bude trajao 10 godina ko zna za šta može da mi zatreba. Vidi miša: drajver iz 2006: Rezolucija ekrana je ista: 1920 x 1080. To je pre 10 godina kada sam kupio NEC bilo čudo. Sa mesta se nije pomaklo, DELL je isti. Ne samo da se nije pomerilo nego i korak nazad: novi DELL nema DVD. Toliko o PC revoluciji.

Za kuće ne znam, trebalo bi da odem u ofis i da pitam, od toliko njih, neko bi sigurno izdao. Thai ne prelaze sa rentom 400 US$ mesečno, preko toga je bolje kupiti a ove kuće bi na renti bile bar 1,500$ mesečno. U zgradi je renta 400$ za jednosoban, 500$ za dvosoban. Kada je tek sagrađeno 2008. bilo je sve po 500% i 600$. Kako je neko u stanu bio pa se iselio, ne može više ta top renta. Moj stan nikada nije bio izdavan, jednom nismo otišli dve godine. Ima nekoliko fakulteta i srednjih škola pa i dve internacionalne , stranci u zgradama su mahom nastavnici zaposleni u blizini. AirBnB je zabranjen, smesta se zove policija.

Na skali od 1-10 ove su zgrade negde na 5.-6. One uporedive sa Dubaijem su 10,000 dolara kvadratni metar i one su u centru grada (ako ima jednog centra). Ove kuće što vidim sa balkona su 6 milion THB, to je 200K US$. One su po 300 kvadrata, kvalitetna gradnja, gated community, svoj bazen. Bilo ih je pre 4 meseca još 15-ak neprodatih, snižavali su cene za 20%. To je ista firma koja je napravila moje zgrade. U kompleksu nema saobraćaja, pustiš decu i ne brineš. Ima 1,300 stanova od čega neko stvarno živi u njima možda 40%, zato je trošak održavanja tako nizak. Ima po 12 security u smeni, po dva na svakoj strani uklaza i po jedan u svakoj samoj zgradi. Mislim da ima 40 čistačica i ima ofis uprave. To su kupovali mahom Thai koji rade u Rayongu da dođu za vikend.

To ti je firmin server blokirao pristup. Meni iskoči crveni ekran "High risk website. This website has been blocked because it poses a risk to the company and its information". Kaže mi kome da pošaljem mail sa opravdanjem zašto mi treba pristup i da odblokiraju. Kada neko počne da pristupa sajtu, to je za njih novo i treba im 2-3 dana da se uradi klasifikacija sajta i kada ga blokiraju to traje doveka. Zato ti je prvo radio pristup pa prestao. Ne znam na osnovu čega to rade, verovatno je neki softver. Stari i sada neoperativan forum nikada nije bio tako blokiran.

Ma ti li si? Nisam bio na pokojnom forumu mislim od jeseni 2013. pa sam bio nesvestan tvoje transformacije. Prolazio si kroz burna vremena, nadam se da si se snašao od onda. Eh, da pišem o Thai, što mi daš više vremena to bih duže pričao. A nije ni neka sića, za 20 godina se nakupilo pola miliona fotografija. Ja dolazim sa druge strane, kada sam iznad Da Nang, za sat vremena sam kući Tu, ispod, se odigrala ova scena (mada je Apokalipsa snimana na Filipinima) Sa 16 miliona stanovnika, kao dva puta Srbija, Bangkok je najveće malo mesto na svetu Kako stignem, znam, nema dva meseca cipela i čarapa, na balkon. Dvogledom pratim avione, na svakih 20 sekundi Bazen u zgradi Postupak odlaska na bazen. Presvući se u svojoj sobi i pozvati lift. Kroz tropsku baštu 50m i izuti papuče Odabrati "point of entry", voda je 32C Čiča-miča i gotova priča Dva meseca ovako, oko Nove godine još mesec dana. Firma ohrabruje rad od kuće, pola je odmor pola rad. Dvosoban stan, 66kvm, je koštao 80,000 dolara. Održavanje kompleksa je 1 dolar dnevno. 1 buck. 1 fcukin buck!

To su pare koje u Australiji idu mesečno za obdanište. Ako žena radi u banci ili u supermarketu na kasi, radi samo za to. Da plaća daycare dok ona nije sa detetom. Najgore, to nije lopovluk. Oni zaposleni u daycare rade za baš toliko malo i sami crkavaju na niskim platama. fcuk knows where the money goes.

Ne, ne, više od 13". Jedino ako je da stoji na stolu. Za prenos, kao u školu svaki dan, imali smo 15" bila je noćna mora.

Ma ti si ti, znaš šta znaš, ako znaš recept, ispečeš svoj kolač bilo gde da si. Niko ti ne treba. Možeš, ako si zaintersovan, da usvojiš lokalni foklor ali to od tebe niko ništa ne traži. Dobro, ja sam bio zaintersovan ali ništa da se ja negde uklopim kao kameleon.

Ja sam živeo u Port Moresby, Papua New Guinea. Tamo tvoje naivnosti ne pale. Još grđe, mogu da te liše života.

A što kapetana Jumbo Jeta boli uvo da bude deo bilo kog lokalnog društva? Qatar, Emirates, Brunei, Malaysia, Australia, Hong Kong, New Zealand? Može lepo da živi tamo a da lokalno društvo potpuno ignoriše.

Znači da je ASUS. Svi laptopovi, uključijući i Apple, se rade u FoxConn (firma tajvanska , ima 1.6 miliona zaposlenih u Kini) , ista proizvodna traka, danas HP, sutra DELL, prekosutra ...Ako mene pitaš, uzmi DELL XPS 13. 900g težak, baterija 25 sati, moja ga ćerka ima, ne treba da nosi kablove i charger a mora da ga ima u školi svaki dan. Baterija traje celu nedelju. ASUS je isto tako dobar, nije on ništa drugo nego ista proizvodna linija i razlika je šta je preinstalirano (koji virus check, koji office...) ništa bitno. Vidi cene, ne ustručavaj se da uzmeš ASUS ako je jeftiniji. I ja imam jedan koji sam kupio od svojih para. Odličan je. Imam i 3 DELL, ASUS je isto dobar kao i oni.

Negde 1992. kada sam kupovao veš mašinu u Sidneju, tražio sam da ima toplu vodu. Pita me prodavac, ko ste vi, svi ste isti, svi tražite "Gorendže", imate isti naglasak. Bilo je tada Gorenje Pacific. Nisam znao da prašak za pranje radi na hladnoj vodi.

Abortusi, tamo gde su dozvoljeni i čak državno propagirani. U Kini, sada relaksirana politika "One child" je dovela do toga da ima 110 dečaka na 100 devojčica. Masovno abortiranje buduće ženske dece. To ispadne višak muške dece kao celokupno stanovništvo Nemačke. (Populistička demagogija je bila "Jedna kolevka znači i jedan grob). Ima i gore. U Indiji, skenere voze na biciklima, u bisagama, kroz sela i slamove, megafonom najavljuju svoj prolaz. U Indiji je taj odnos još grđi, 112 dečaka na 100 devojčica. Masovno abortiranje ženske dece iako ih niko ne prisiljava kao što je bilo u Kini. Zajedno, Kina i Indija će imati bar 100 miliona muškaraca koji neće imati sa kim da se ožene.

Misliš na ovaj moj post? Nenumerisani su. Reče jedan australijski advokat, ovo će od naših sinova napraviti kriminalce. Napije se ženska, pa se napali i poyebe, sutra majci kaže da je bila silovana.

30 godina, 7 zemalja i tri kontinenta, deca (jedno), život je uvek isti i uvek lep, samo se pejzaži menjanju. Integracija? Vidi ovaj primer. British Airways ima 15 hiljada pilota koji sednu za komande a kapetan i prvi oficir nikada nisu videli jedan drugoga. Isti trening, sve isto, smesta obojica znaju šta treba da rade i sve vodi ka bezbednom letu za putnike. Dole, na zemlji, niko ih ne pita ko su i šta su. Tu, "integracija" ima smisla kao poštovanje lokalnih normi i pravila. Da se neko prinudi da bude "lokalac", ne, nema potrebe.

Ili u kom okruženju, kada ni sami o sebi ne mogu da se staraju. A opet, dođu u situaciju šta bi radili još i sa detetom.

Nije teško saglasiti se sa time. Imali smo , 1970-ih autobuske ture, stotine autobusa žena iz Italije (i Nemačke i Austrije) koje su dolazile na abortus u Ljubljanu ili Zagreb. Ne znam do koje su mere one mislile o "Fetus je deo ženinog tele sve do porođaja".