Yoyogi

Ja vidim ovde krovove kuća koji su "voltage cells". Niko se ne buni o bezbednosti u zemlji koja ima 30 tajfuna godišnje. A to nisu klasični krovovi, nego prekriveni ćelijama za sunčevu energiju (ne crepom, ne metalom). Neko bi rekao to se lako ruši i teško popravlja. Kolegina kuća ih ima, voltage cells, koju god struju oni da proizvedu, to im se plaća (ide u grid) po ceni duplo višoj nego ono što troše. Tako, ima besplatnu toplu vodu i 70% aircon pokriveno. Mislim, ako bi inače klasično struju plaćao 400 dolara mesečno za toliku kuću, plaća možda samo 70 dolara mesečno.

Ma je li moguće? Stotine milijardi ljudi misli da sa taj lime treba da iscedi u pivo.

Metalni krov, nije za kuću isto kao i pleh preko šupe. Sigurno da ima obezbeđenje od zagrevanja i hlađenja, makar bilo da je metal umesto crepa, pojedinačan. Imaju to železničke šine, vekovima, otuda ta-tam-ta-tam kada se voziš vozom, taj zvuk je razdel između postavljenih šina da rade za promene temperature, skupljanje i rastezanje. Da se ne bi iskrivile. Sydney harbor bridge se u vreme najvećih temperatura "rastegne" za tačno 3 (tri) centimetra, konstukicja 1,149m dugačka. Ima klizeća uporišta sa obe strane. (slika sa neta, da ne stavljam opet moj stan odakle se on vidi) Šta tek onda ostaje za metalni krov gde je metal kao crepovi. Mislim da je to lepo rešeno tamo gde metalni krov ima neke prednosti.

Pa sigurno da Samsonite pravi i torbe za laptopove. Može da na pravi torbu za šta hoće (pravili su i torbe za mrtve, za transport). Mada, od 2 milijardi laptopova, nijedan nije došao sa Samsonite torbom, mislim da su oni koji imaju laptop i kupe Samsonite torbu na nivou statističke greške. Kako bi i sam Samsonite, koliko god da se trudi, znao bolje od proizvođača samog laptopa kako torba treba da izgleda i koje pretince i zašta treba da ima. Ne može. Laptopovi su im zavrnuli yaya, dobrano.

Corona Cerveza. Na letu sa AeroMexico 1998. od Dallas Texas do Mexico City, u njihovom inflight magazinu sam pročitao: "Lime ili nekada limun uz bocu ili na samoj boci piva je tradicija. Nije se verovalo higijeni barova pa je taj isečak tog agruma bio namenjen da se njime obiđe i dezinfikuje obod čaše za pivo. Ne da se nacedi u pivo". Ako je ta njihova nacionalna firma lagala mene onda i ja lažem vas.

Misliš na ovako nešto? Dizajnerske tašne, bekpekovi, laptop torbe, ništa aktovke. Foaje mog ofisa u Tokiju Mislim da tu Samsonite nije mogao a kako bi i mogao, da se snađe jer laptop torbe dolaze sa samim laptopom i ne pravi ih (torbe) Samsonite. Nekih 2 milijarde laptopova je u upotrebi, mislim da ni jedan ne ide u bilo šta što Samsonite pravi. Ili koriste ove dizajnerske skupe torbe ili bekpekove. To tržište je za Samsonite zbrisano.

Tu je možda i razlog da su ih tako nazvali kod nas : "ozbiljni", macho muškarci su nosili aktovke a te torbice oko zgloba ruke nisu znali kako drugačije da ponize, ma kako one bile praktične. U njih nije mogao da stane burek (vide samo njegovu tašnu a ne vide burek koji je unutra), od spolja je izgledalo da aktovka daje službeno dostojanstvo onome koji je nosi a vidi ovoga sa ovom malom - možda otuda taj naziv "pederica"?

Mislim, kada su se pojavile, početkom 1980-ih, bile si kao neseseri sa kožnim kao kaišićem za oko zgloba ruke. Nisu se vezivale oko tela. Zvali su ih "pederice". Tada bekpekovi nisu još ušli u upotrebu, muškarci su nosili akt-tašne, nije bilo laptopova i njihovih torbi. U zadnjih 20 godina su laptopovi i njihove torbe uništili Samsonite i njihov asortiman akt tašni. Mislim da 20 godina nisam video nikoga sa akt tašnom. Možda je nestanak te "imam tašnju, imam mašnju" mode otvorio prolaz za te torbice.

Namerno je rečeno onako: fina podela unutar crnih vina.

Lokalno stanovništvo se deli na one koji znaju uz koje meso ide širaz a uz koje kabernet. I na one koji ne znaju mnogo ali su lepe i bisernih zuba i kada nisu više u prvoj mladosti

A torbica, a torbica?

U Japanau je zabranjuen ulaz sa vidnim tetovažama na bazene i u banje. Banja je deo kulture, tu svako ide, ja ih imam 3 i idem 2-3 puta nedeljno. Uveče, nedeljom, to je obavezno, sa večerom. Ko tu nema pristup kao da je odstranjen iz društva. Vekovna tradicija, mala deca se dadnu u vrisak kada vide tetovažu. To strani turisti tetovirani kao da znaju pa retko pokušavaju da uđu na takva mesta. U Kjotu, Arashiyama, u onsenu pojavila se dvojica sa tetovažama. Posle 10 minuta, da li ih je neko prijavio ili su im spazili tetovaže, dođe službenik, da im peškire da se ogrnu i da sede tako ogrnuti ako ne, da napuste mesto. Ova devojka ima nešto istetovirano pa je pokrila Od 100 ovakvih mesta nađe se jedno gde se ta zabrana ne ističe, kao ventil. To znaju oni sa tetovažama pa tamo idu i sa svojom decom. A unutra sve jakuze bikovskih vratova sa kajlama i labros frizurama.

Japan, sa jedne od pijanki sa ofisom, sake dolazi na kraju. Možda to i nije neka stručnost koji sake izabrati kada, meni je uvek bio pitak i ukusan

Moj shopping mall, bioskopski repertoar za februar 2020. Pažnju privlači neuobičajeno rani početak prvih predstava. Radnje se otvaraju u 10 a predstave počinju pre toga. To je za mame. Nekih 70% žena u radnom dobu ne radi. Možda ih ima 35 miliona na nivou države. Koliko njih su mame dece školskog uzrasta, mogu da nagađam ali je sigurno resepektabilan broj i tržište zbog kojeg te predstave idu. Kada pošalju decu u školu ili na aktivnosti, to je njihovo vreme da odgledaju film. Ovo je subota, 15. februar ali deca retko imaju prazan dan bez školskih sportskih ili drugih sekcija i aktivnosti.

Na školskom koncertu, ćerka je za klavirom. Izvode baš ovu legendarnu pesmu. Malo je poznato, na originalnom studijskom snimku pesme gitaru je svirao baš Eric Clapton. Uveo ga, stidljivog, u studio njegov veliki prijatelj George Harrison. Otuda i ovaj "Concert for George", za velikog prijatelja i pokojnu legendu.

Prva ploča (singl) koju sam u životu kupio bila je baš ova. "Looking out through my back door." Credence Clearwater Revival . John Fogerty (taj večno prepoznatljiv vokal) je bio veteran vjetnamskog rata i njegov veliki protivnik. Imao sam sve njihove albume. Imam ih i sada. Bilo je njihovih albuma u SFRJ da se kupe, imali su oni možda neki popust kao veliki protivnici tog besmislenog rata.

Da ti oživim topik. Godine 2002. sam imao akcije firme koje su vredele 35 hiljada USD. Pa onda akcije firme pale, dole, te moje, na 6,000 dolara. Ja to zapostavio, zaboravio. Te su pare bile poslate u "Lost&Found" property negde u Kaliforniju, državna ustanova. Dođje mi neki Nemac, posle 20 godina, , "Lost funds specialist" i kaže ima tamo nekih para, traži ih. On napravi sve formulare, za 15% procenta kada dobijem i te male pare na svoj račun. Odobreno je, ček je na putu. Malo će mi da kupim nova kola.

Nikakva navika nego praktičnost. Da radim od kuće i da sedim u odelu sa kravatom? Ma radim i neobrijan, u pidžami, na coference calls čujem pse koji laju, decu koja kmeče, ptice. Jednom sam teško nayebo, 10 dana i noći, pa me ekipa iz Srbije zvala na facetime. Taj moj facebook account je ukinut jer nisam bio pod pravim imenom. Pitaju me, "šta ti je to belo oko usta", a to je bila moja brada, ne puštena da raste nego od silnog posla neobrijana.

Pa tako, 300 AUD mesečno, 270 CAD kada si vlasnik. To je je kada nema nekih popravki. Kada ima, skoči troduplo. Ništa uračunato, nema grejanja (nepotrebno) , nema klime (potrebno) nema kablovske, nema uključene u cenu vode i struje, sve se individualno meri i naplaćuje. To je ova zgrada, sa koje se snimaju razglednice grada koji je posle San Francisca najviše fotografisan na svetu od svih gradova na planeti. Postovao sam svoje slike sa balkona, ovo je sa neta, iz helikoptera. Ja sam sa strane luke i grada. Na posao sam išao peške, IBM je kadru. Ako je baš kiša ili vrućina, onda vozom 90 sekundi, taman toliko možeš da zadržiš dah.

Pročito sam negde kao vic: Zemunska svadba, kako se zna ko je mladoženja? Nosi najskuplju trenerku. Ja sam ili u trenerci ili u odelu. Dobro, bar 8 meseci šorc i prozračna adidas majica. Mislim da farmerke nisam obukao 15 godina.

Da 6-mesečno. Nikada nisam čuo za cev da pukne. Ako i pukne, mislim da bi zgrada to odradila. Nema nikakvog grejanja, nema aircon, to je tvoje da se greješ i hladiš. Voda i struja individualno merljivo i naplativo. Zgrada ima management, čistače.

To svako treba da uradi? Ban je crno na belo, napišite, kakve strelice da se kliknu i kakvi bakrači.

Istina, bolji ste nego F92.

Gde je "Videti citirani post za razlog. Ban ostaje na 15 dana, ali kao presedan jer je ovo nešto što po Pravilniku zaslužuje 30-60 dana, ako ne i trajni. Poslednja opomena. ". Eto, ja taj post ne mogu da nađem. Stavi ga ovde. Ili je toliko gadan, što ne mogu da verujem, da se ne sme ponavljati? Sumnjam da je neko ko je bio vaš doajen, tako iz ni izčega banovan.

Moj sidnejski stan je 300 dolara (AUD) mesečno. Uključeno jedino liftovi, bašta i indoor heated pool sa saunom. Ništa struja, voda gas (koga nema). Kada se je fasada renovirala, popelo se na 1,800 dolara šestomesečno. Ima 200 stanova pa se rasporedi. Skele je opasale (tu sam čuo od radnika na skeli uz, moj prozor, "Mujo, jebo te kurac") ali nije bilo tako strašno kao 700 dolara mesečno.