Yoyogi

Dublje od toga, mislim.

Izgleda, vi ste se povezali nekim drugim vezama, otuda se možda toleriše sramota Foruma oko podrške Trampu.

Sve što si rekao, Japan radi oduvek. "Mi smo ostrvo, ko će da nas hrani ako sami ne možemo". Tarife na sve i svašta, da se očuvaju lokalni poljoprivrednici. Taj recept je lak, samo ako Kina pogleda u tom smeru. A ne treba Kina da se brine, svako se takmiči da izveze u Kinu bilo šta.

Da je Kina Francuska, član EU, gde ne mogu da se zabrane ili tarifama pogode proljoprivredni proizvodi iz Grčke, Hrvatske, Španije, onda bi morale subvencije (legendarne u Francuskoj). Ovako, može samo lenjo da razvali tarife na uvozne proizvode i učini proizvodnju isplativom lokalnim poljoprivrednicima. Sada tu ne ide lako. Za meso, samo nekoliko ogromnih klanica u Australiji proizvodi za Kinu, "economy of scale" da bi se proizvodnja učinila isplativom malim uzgajateljima u Kini to bi moralo da bude značajno do mere da izazove diplomatsku političku krizu.

Tvoje su brojke ono koliko kukuruza treba da krava/bik dobiju jedno kilo na težini. Moje su brojke (The Economist, baš članak o rastućem bogatstvu u Kini koja jedva postiže da nakupuje dovolno mesa da zadovolji tražnju) je konačna cifra za kravu/bika od 700kg, koliko je kukuruza prošlo kroz nju. Koje je vrste kukuruza, koliko hranljiv, koji je % sena može da da druge rezultate ali su brojke u istom ball-park.

U Kini je pšenica ono što je u Srbiji pirinač. Minorna stvar. Sasvim moguće da milijardu Kineza nikada u životu nije probalo hleb niti nešto od pšenice. U Japanu pšenice nema nigde, hleb jedu onoliko koliko Srbi jedu sushi, ako i nisu probali nije baš da nisu ni čuli. Ima ječma, za pivo, ali pšenice nema. Gde pirinač teško uspeva (planine) tu se gaju heljda koja se masovno jede (soba noodles). Kini je važniji kukuruz, za uzgoj mesa. Za 1kg govedine, 45kg kukuruza. Za 1kg svinjetine, 25kg kukuruza. Zato joj je lakše da meso kupi od Australije. Pre 3 meseca, Australija se uvlačila Americi pa kao ona jadna da predvodi sile koje zahtevaju po Trampovom nalogu da se istraži u Kini poreklo virusa (ne čujem danas da iko o tome priča). Ispalila se Australija, Kina zapretila da će prekinuti uvoz ruda i mesa a drugi koji to imaju (Brazil, Argentina) se propeše na prste, uviđajući šansu.

Uh, što je to smetalo Japanu koji osim vode nema ama baš ništa od ruda i energenata. Ili Singapuru, koji isto nema ništa (ni vodu) da bude najveća rafinerija nafte na svetu. Koliko god Kini da treba da energente kupi, još više treba onima koji ih imaju da ih prodaju. Vidi kako se Iran grči da proda naftu bilo kome, samo da je proda.

Kako li je uspeo to da pročita? Višejezična uputstva za čistačice? Pa kamere ti bulje u lice na svakom koraku, još stoje i panoi "video surveliance". Policajci ih nose na grudima, koja budala ih krije po saksijama? Liftovi imaju kameru kao jabuka na plafonu.

Kada si došao do ovoga, možeš da vidiš besmislenost bilo kakvih sankcija prema Kini? Decenijama je Zapad uživao u tome, kada su Kinezi dostigli taj nivo, pa i prevazišli, odjednom sankcije. Kao da hoće da im zabrane da se školuju, da bude kao u nikad da se ne ponove ta vremena (Nemačka, 1932, za Jevreje) da je čitanje do 4. razreda obavezno a pisanje nije. I škole dosta, 4 godine. Vidi ovo, školstvo. U Južnoj Koreji, 300 dana godišnje nastave. U Kini, 250 dana. U Japanu 220 dana. U Americi, 180 dana. Pa kada se generacije, decenijama toliko naporno školuju, šta Americi ostaje kada ostane iza nego da populisti boljima od USA uvedu sankcije, iz nemoći?

Amerika nema šansi u zaoštravanju prema Kini. Ne što je nesposobna nego ono što je odnelo proizvodnju u Kinu i dalje stoji i ne menja se. Da napravimo karikaturu. Srbija je dobila FIAT, da zamislimo da još 100 velikih proizvođača preseli proizvodnju u Srbiju. Srbija ima kvalifikovanu i obrazovanu radnu snagu. Srbija nije kao Burma (Myanmar) gde nema školske ustanove vredne pomena. Iluzorno, da u Srbiju dođu i presele proizvodnju (kao FIAT) zbog svojih profita stotine firmi i da neko onda počne da Srbiji uvodi sankcije što ih je primila? A tamo ljudi samo rade što im je posao. Pare kakve takve, posla ima.

Kaže "The Onion", američke federalne vlasti se spremaju da naprave overpass dug 35 milja ispod kojeg će milioni Amerikanaca isteranih (evicted) iz stanova i kuća (zbog nesposonosti da plate rentu ili otplatu) naći smeštaj.

Negde 1987. pokojni Aleksandar Tijanić (bio je svugde, tada mislim u NIN-u), SKJ je još uvek postojao, na reči nekog funkcionera da treba da sa Kinom više radimo, ismejao je njegove reči. Po sećanju, pitao je "Da li kupujete kineske televizore", "Da li nosite kineska odela". Meni je tada to izgledalo sasvim stvarno kao što je i bilo. Tada mobilnih telefona i mass PC-ja nije bilo. Danas, ima li drugih električnih aparata koji nisu iz Kine, ima li odeće (pa i odela, svetskih marki kao Brooks Brothers) koje nisu proizvedene u Kini? Zapad je sam "uvalcersiao" u Kinu pa sada njegovi populisti digli dreku kao da im neko podvaljuje. A sami kapitalisti ćute, znaju kako stvaraju neverovatne profite zadnjih 10 godina. Možda i čekaju da Tramp, kao nevreme, prođe.

Tu je osnova zamagljenja ko bi više izgubio. Kina ne traži nikakva tržišta, nikada ih nije ni tražila, ne bi ih tražila tačno da se svi Zapadnjaci po komandi povuku. Ta su tržišta našla Kinu da u njoj prave proizvode i da ih kod sebe prodaju za svoje veće profite. To je bio američki i evropski "pull" a ne kineski "push", pohlepa koju nikakav patriotizam ne može da spreči, ne može ni Tramp. Kina je sama sebi tržište duplo veće nego Amerika + Evropa. Nije se Huawei nikome nametnuo nego je doveden da za pola Cisco cene obezbedi opremu odličnog kvaliteta. To je telekom i internet kompanijama bilo kao što bi bilo taxi službi da im kola idu na vodu, za džabe. I onda, država se umešala, kod samozvanih šampiona liberalnog kapitalizma. A još nema znakova da se neko povlači iz Kine. Google je otišao, nije se trudio da objasni zašto, čak se i smeškao dok su neobrazovani novinari srali pred još neobrazovanijom javnošću kako je Google junak koji neće odstupiti od "vrednosti liberalnog sveta". A šta je u stvari bilo: Google je podvio rep zbog tehničke inferiornosti. Njegov Search Engine je u double-byte svetu (Kina, Koreja, Japan, Thai) inferioran kao Fića prema Formuli 1. Napabirčio je bio 2% tržišta za vreme dok je tamo hramljući pokušavao da se primakne Baidu.

Godne 2000-te, progres je bio stigao do samo 400 miliona Kineza. Ostalih milijardu su tada bile volovske zaprege. Danas je obrnuto. Samo taj kontrast grafički prikazan kaže da je siromaštvo u svetu spalo sa 25% godine 2000. na 6% godine 2015. Kako? Da nisu to možda uradili Bono, Bob Geldof i slični svirači raciki? Ne, nego kineske vlasti, poduhvat biblijskih razmera. Ti Kinezi u Srbiji su došli još u vreme Miloševićeve vladavine, pre 2000-te. Bez škole i ičega, lakše im je bilo da se snađu u Srbiji nego u velikim gradovima Kine. Tamo trange-frange čime se oni bave već bilo na pretek. Pravo pitanje je : koja je Srbija divljačija bila kada im je bilo lakše da se iz kamenog doba svojih sela u njoj snađu pre nego u svojoj zemlji? Čitam da se 200 Srba moli vladi Srbije da im pomogne da se vrate u Kinu na svoje poslove. Poslovi: nastavnici engleskog, treneri košarke. Kako bilo, to što oni rade nisu poslovi koji nekome u Kini pomažu da preživi nego odgovor na mnogobrojnost srednje klase u Kini gde se poseže za luksuzom. Čak je ta tražnja tolika da i srpski akcenat nastavnika engleskog (koji nikada nisu izašli iz zemlje) nije neki problem, toliko ih treba da se i tome gleda kroz prste.

To u Srbiji rade za šaku riže, i to samo kada ih Kinezi pripuste da im motaju kablove. Najobičniji neškolovan rad u Kini je 300 dolara mesečno za početnike (15 godina starosti). Moje kolege u IT su na 80,000-120,000 dolara godišnje.

Oće, samo što nije. Vietnam nema deep sea luke odakle roba može da se izveze. Čak i da se tamo proizvede. Osim Nike patike. Indija je po infrastrukturi tamo gde je Kina bila 1975-te.

To je pohlepa Zapadnih firmi da naprave što jeftinije i za što veće profite. To je Zapadni "pull in" a ne kineski "push out". Ne treba Kina da traži zamenu za zapadna tržišta, oni (Zapad) nemaju kud i morali bi da nađu mesto za proizvodnju sa logistikom i radnom snagom koju danas u Kini imaju. A to ne može tek tako lako. Možda, neka "Atlantida" da iskopaju taj kontinent samo da zayebu Kinu. Gde na planeti ima da se dizajn proizvoda (iPhone) promeni u 18h jednog dana i u 20H (dva sata kasnije, istog dana) radnici počnu da ga prave po novom konceptu? Šta beše sa Trampovim vraćanjem proizvodnje u Ameriku? Ništa. Pohlepa Amerike ima ovo da održi, mislim da mnogi očekuju kraj Trampa i kraj ove nepotrebne frke. Oni pohlepni, Tramp im samo truni u sreću i profite.

To ti je kao praviti od gotovog veresiju. Australija izgleda groteskno, embarrassing, u svojoj uvlakačkoj ulozi, maltene kao onaj gitarista AC/DC koji ima 65 godina a na sceni se pojavljuje u školskoj uniformi dečaka, sa kratkim pantalonama.

Mislim da Kina zna da će što se zove demokratske vlasti u US i Australiji biti promenjene i novi šefovi u sedištima. Ne žuri da se konfrontira kao što Pompeo gura sa svoje strane, pion koji traži svetsku koaliciju protiv Kine koja nikoga nije vojno napala, poslala trupe, bombardovala niti se mešala u tuđe države. Za sledeći mandat Trampa. Sačekaće Kina pad Trampa, pa i ako pobedi, uživati, mada nerado, u njegovom daljnjem uništavanju Amerike.

Australija je nepotrebno i naivno zaoštrila odnose sa Kinom, njenim najvećim trgovačkim partnerom. "Soft" rebuke od Kine je bio da se kineski studenti ili povuku ili se ne upisuju na australijske univerzitete. To su pare velike, skoro jednake kao nacionalni dohodak Srbije. 40 milijardi dolara godišnje. Još nije došlo do prekida izvoza ruda (neće Trampovih 4 godine da unište tu trgovinu), šta ćemo sa klanicama koje su slale meso u Kinu, šta se dešava sa milionima grla stoke namenjenih Kini? Pa i to Kina drži na "back burner" kao moguću odmazdu. Nemoj da misliš da se radujem australijskoj budalaštini da za ništa (neke ideološke fantazije Pompea) antagonizuje Kinu.

Ja sam i prestao da pratim te podatke. Kada sam bio banovan pre dva meseca, Amerika je imala 82 hiljada umrlih od virusa. Sada pogledah, 148 hiljada preminulih. Koja je to država i sposobnost njene vlasti.

Sigurno, i ja volim kapitalizam jer se tamo ceni rad. Da izuzmemo današnju srpsku varijantu kapitalizma. Rad se ceni ali prvo treba imati kome prodati svoj rad i svoje proizvode, treba imati korisnike. Milioni firmi su propale jer nisu imale kupce a imale su talentovane ljude i njihov rad se cenio - dok nisu pukle. Tu je Australija naivno otišla otvoreno protiv Kine, uvlačeći se, sramno, kao lakej, Americi. Od Amerike ništa neće dobiti osim tapšanja po ramenu a prihodi od Kine mogu da se redukuju i da ostave milione u Australiji bez posla i plata. Pa koliko bi novoostalih bez posla u Australiji reklo "Da, neka sam bez posla ali Pompeo je u pravu, ne treba raditi sa komunističkim režimom"? Koliko njih je uopšte videlo sa kim su radili i kome su prodavali i od čega su (Australijanci) lepo živeli? Rekao sam ranije, u Kini je "politički kapitalizam". Neki to još uvek zovu "komunizam", mešajući to kao da je Kina danas kao SSSR pod Staljinom. Kina uzvraća sa: "Mi smo komunisti, mi definišemo šta je komunizam a ne vi". Dobra strana je - Kina je strpljiva. Mada grmi po svojim glasilima, zna, da će, i u najgorem slučaju i Trump i Pompeo i Scott Morisson (PM Australije) biti ništa za koju godinu.

To bi bio plan B. Prvo da vidim šta će prijatelj iz Bg da mi kaže. Ne ide mi da sedim za ekranom i da čitam tu finu literaturu niti mogu zamislim da uveče u krevet nosim kindle. Mora da bude klasična knjiga. Nije mi ni hitno, ne radim neki rad ili za ispit, može to da pričeka.

Da si numerisao postove sada bih ti rekao gde je moja preporuka. Ne može preciznije nego "pri dnu strane 6". DELL XPS13 9300. Baterija je 52 sata rada, work hours (ne samo da PC stoji nekorišćen). Ima "touch screen". Ja sam od toga bežao međutim "digital natives" kao moja ćerka za drugo i ne znaju, kao sa iPhone, pipkaju i štipkaju ikonice. Korišćenje touch screen ne ostavlja otiske prstiju, ne prlja ekran. 1GB SSD. Na DELL sajtu, ta bi top konfiguracija koštala 3,000 dolara. Imam preko firme poseban odnos sa DELL pa je bilo 35% popusta. Posebno doplaćena on-site podrška 3 godine (300dolara) je važna: DELL ili ne DELL, svi se oni prave (HP, Acer, Lenovo, Asus, Apple...) na istim proizvodnim trakama, isti ljudi, u FoxConn fabrikama u Kini. Nešto crkne, šta ćeš? 2014. sam kupio DELL laptop i posle mesec dana je crkao klasičan disk. Pozovem ih, sutradan prvo pošalju disk pa kada tehničar vidi na svom planeru da je disk isporučen, dođe kod mene u kuću da sve reinstalira. I to je bio laptop kupljen u Australiji, garancija za ceo svet, kvar se desio u Japanu, nije bilo nikakvih pitanja i podpitanja i ništa nisam platio. Obavezno da se uzme i "Recovery media", USB stick sa Win 10. Pre nego što je tehničar došao, iz call centra su me zvali i rekli da ne vide da sam kupio fizički DVD sa Win 10. Prvo sam to morao da kupim (15 dolara, kreditnom karticom u istom tom pozivu, stiglo sutradan). Kada je tehničar došao da zameni disk, Win 10 je trebao da se reinstalira i tu je proveo 3 sata. Asus je odličan, uvek je jeftiniji jer nije top ime, kao što je nekada Compaq bio isto dobar a od IBM PC jeftiniji 15%.

Pročitao sam "The Karamazov Brothers" od Dostojevskog, na engleskom. Nije bio neki veliki užitak. Možda 40%. Kao da nije isti pisac čiju sam "Zločin i kazna" čitao na srpskom. To me je ponukalo da prijatelja, direktora izdavačke kuće u Srbiji zamolim da mi nađe i pošalje sabrana dela Dostojevskog, na srpskom. "Može", reče on, možda za neku nedelju, naći ćemo. I on se čudio (i sam je književnik i izdavač) , kako može ta najfinija svetska literatura da se čita na jeziku koji nije ruski ili srpski.