freethrow

Vidim da ovde svi imaju pravo na mišljenje o relativnom neuspehu reprezentacije, pa rekoh dođavola, zašto ne bih i ja bacio po koju. Kao prvo, imam utisak da postoji užasno iskrivljena percepcija onoga što je realni kvalitet naše košarke u ovom trenutku, odnosno parametara po kojima merimo pojam toliko apstraktan kao što je "kvalitet košarke". Ukoliko se ograničimo na samo jednog igrača na svetu i kažemo da je to merilo nacionalne košarke, mi smo najveća sila na svetu, barem ove godine. A poslednje dve godine je to bila Grčka. Čak i ukoliko se ograničimo na cela dva igrača, dobijamo neki pikenrol Jokić MVP - Bogdan i opet smo tu negde u vrhu, top 5 ekipa sigurno. Ukoliko uzmemo da je kvalitet košarke reprezentovan sa top 20 ili 25 igrača koji mogu da predstavljaju zemlju, stvari se dosta komplikuju. Po meni, Teodosić, Bjelica, Marjanović, na primer, nikako ne predstavljaju nekakvu snagu koja bi donosila prevagu u mečevima sa relativno ozbiljnim i solidnim ekipama poput Italije, da ne pričamo o Litvaniji ili nekoj jačoj ekipi. Ostatak ekipe koja je izgubila od Italije? Petrušev je veliki talenat i veliki potencijal, ali očekivati u seniorskoj eliminacionoj utakmici više od onoga što je pružio bi bilo nerealno. Micić je odigrao jako slabo i delovao je povređeno ili kao da je opet upao u tu neku rupu u kojoj je bio i dok je igrao u Zvezdi. Anđušić i Dobrić su bili jako dobri i oni su solidni igrači, sa svojim manama i prednostima, ali nisu neko ko bi mogao da ponese utakmicu u pravcu (lagane) pobede. Kalinić je lepo trčao, igrao odbranu i pogodio par šuteva, ali opet ne čini mi se da je reč o igraču koji će doneti ne znam koliku razliku u timu koji nije već popunjen skorerskim opcijama. Da rezimiram, ovo jednostavno nije jaka ekipa, nema mnogo poena u rukama, a nije u stanju (osim Dobrića i Kalinića, možda i Davidovca) da lomi protivnike odbranom. Kriv je Kokoškov zbog toga što ne viče na igrače i ne lomi table sebi ili igračima o glavu? Plašim se da su vremena jutjub klipova prepunih zajapurenih balkanskih trenera koji urlaju i čupaju zulufe sada iza nas. Igrači danas jednostavno neće trpeti trenera koji urla na njih i to je nešto što se (kao i većina politički korektnih, a zapravo korisnih stvarčica) prelilo iz omražene USoA. Igrači i treneri su zaposleni u određenoj firmi i pridržavaju se određenog kodeksa ponašanja i ne verujem da ćemo viđati mnogo urlanja i Repešovštine na olimpijskom turniru. Koliko ja kapiram ovaj sport, Kokoškov je stručan i smiren trener koji se dokazao pre svega u nacionalnim timovima, ima NBA iskustvo i ima solidno EL iskustvo. Ukoliko neko smatra da je ovim igračima potreban drekavac koji će da ih vređa i urlanjem motiviše da igraju odbranu od italijanskog pikenrola na trojci, onda to nekako povezujem sa arhetipskom željom za "snažnim vladarem", čvrstom rukom koja, kako vidimo, čak ni u sportu više ne prolazi. Jebiga 2021. godina je. Ukoliko nisi u stanju da sarađuješ normalno sa trenerom koji ne vrši psihičko ili fizičko nasilje nad tobom, možda problem nije u treneru? Koja je realna motivacija igrača i koliko se razlikuje od motivacije igrača pre 20 godina? Ili 10 godina? Ovo je kompleksno pitanje koje se nalazi u srži svih diskusija o odsustvu Jokića ili ranije Stojakovića, Divca i ostalih. Ja danas, iz perspektive klinca od 20tak godina, koji je uspeo da se probije kroz meandre menadžera, surove konkurencije, pritisaka sa svih strana, borbe u domaćim mafijaškim krugovima klubova, uspeha i adaptacije u stranim sredinama, zaista mogu da razumem igrače koji doživljavaju reprezentaciju kao nužno zlo, nešto što se eto tako obavi ukoliko baš mora, da ne bi roditelji imali problema na poslu. Reprezentacija odavno nije jedini izlog za prodaju sopstvenih košarkaških usluga, u svetu Jutjuba, DraftExpressova, Kombajnova ili mreže desetina menadžera i menadžerčića koji mogu da završe kombinacije za egzotičnije destinacije (a takvi najčešće nisu ni u ciljnoj grupi selektora). Igrači su svesniji nego ikada da imaju to jedno telo i te dve noge, verziraniji su po pitanjima medicine, kondicije i opasnosti po telo. Nagledali su se Branka Jorovića, Milosavljevića, Jovića, kao što su gledali pucanja superstarova recimo Golden Stejta pre par godina ili pola All Star ekipe u plejofu ove godine i računaju, racionalni su. U toj cost benefit analizi, mnogi zaključuju da im se učešće u reprezentativnom ciklusu jednostavno ne isplati. Već je manje više bez ikakve dileme dokazano da najteže povrede u košarci, ACL i ahilova tetiva, nastaju kao posledica premora tela i to premora koji se ne može sanirati sa nekoliko nedelja ili čak meseci odmora. Prosečne mase i brzine igrača su za petnaestak procenata veće nego pre samo dvadesetak godina, sile kojima je izloženo jedno prosečno koleno u vrhunskoj košarci su sigurno barem za 50% veće i češće. Na kraju, tu je i momenat same Države odnosno Saveza, kao i svega onoga što isti predstavlja. Dok je Savez, kao i klubovi uostalom, uvek predstavljao tu neku odstupnicu za bivše igrače, mesto na koje ćeš na kraju otići i oni će ti izmisliti nekakav posao, jer si je l te pikao loptu ceo život i nemaš baš neko obrazovanje koje bi moglo da ti obezbedi čak ni da sačuvaš stečeno, danas je i to, po mom viđenju, promenjeno. https://www.winpointfinancial.com/ https://www.gbmi.com/sports/ https://www.marinerwealthadvisors.com/our-services/professional-athlete/ postoji stotine firmi usko specijalizovanih upravo za vođenje finansija elitnih sportista, imajući u vidu njihove relativno kratke radne vekove i relativno i apsolutno visoka primanja. Na kraju, verujem da čak i oni sportisti koji su najnaklonjeniji vladajućoj stranci u ovih proteklih nekoliko tužnih godina (skoro pa deceniju) imaju svest o tome koliko su se apsolutno sve institucije u državi pretvorile u neku vrstu klozetske šolje i, ma kako razmišljali, jednostavno imaju makar instinktivan osećaj da je bilo kakvo vezivanje i investiranje novca, vremena, zdravlja ili energije u takvog partnera rizično i, na duge staze, neisplativo. Na kraju, ovo je objektivno singularni ciklus: FIBA prozori su inače krivo nasađeni kompromis koji uspeva jedino da kompromituje kvalitet takmičenja. Tužna je Olimpijada bez Litvanije, bez Hrvatske, bez Srbije, bez Kanade. Ali situacija je takva kakva je, kako je nama, tako je i drugima. Imamo gomilu povređenih dobrih (ne vrhunskih) igrača koji ne mogu da igraju i ovo je realan rezultat. Nije duel ekipa sa najboljih 12 igrača, već duel ekipa popunjenih 12tim do 24og igrača po nekom imaginarnom objektivnom kvalitetu. Sama uigranost je tu takođe upitna i donekle proizvoljna - prošlo je vreme legendarnih visinskih vojničkih priprema, 1000 stepenika, na televiziji Lepa Brena i celog fazona. Ukoliko igrač može da odvoji par nedelja i da učestvuje u ciklusu, to je to, dobijaš ga na par treninga, neki video meeting i to je to. Velika je razlika među igračima koji su receptivni za ovakav vid saradnje i onih koji to nisu. Ekipe koje dolaze iz homogenijih sredina (poput Italije, na primer) će svakako biti u stanju da nedostatak kvaliteta u velikoj meri nadomeste poznavanje igre saigrača, makar i posredno kroz zajednička takmičenja. Sezona NBA je bila prepuna povreda, nadovezala se na babl, pauza je bila skraćena i odmah se krenulo u gruvanje što je NBA igrače (uz pomenuto čisto njutnovsko poređenje basketa danas i nekad) dovelo do objektivno i apsolutno ogromnog broja povreda. Evroliga je takođe imala dosta paklen ritam. Ekipe sa najviše učesnika u najboljim takmičenjima su najviše penalizovane. Ako se dodaju povrede Lučića, Milutinova, Jovića, Davidovca (ne znam zašto nije igrao?), onda je sve nekako logično i ispada dosta prepotentno očekivati pobedu nad kompaktnom i solidnom, iako neatraktivnom i prosečnom, Italijom. Ovo nas dovodi do poslednje tačke, a to je proizvodnja bekova i plejmejkera u Srbiji. Juče se 12ti igrač najslabije ekipe u NBA ligi od pre 2 godine, Niko Menion, sin Pejsa Meniona iz CLear Cantu (ko se seća brke mormona iz Serie A iz 90tih, rispek) posprdao sa našom odbranom, izgledao je kao mešavina Kajri Irvinga i Tonija Parkera iz mladih dana. Ne postoji način da me neko uveri da Srbija ne može da izbaci jednog takvog igrača u svakom godištu: dečko je brz, poteže trojku sa lepom i pravilnom tehnikom (zato i ima solidne procente), ume da uleti u pun reket i eksplozivan je na prvom koraku. Da, ne može da sačuva nikoga u odbrani jer je mali i slab. Ne može ni Bobi Marjanović, jer je veliki i jak, pa opet igra? Ali ne, to je još jedan recidiv YU škole koji opstaje i provlači se od najranijih selekcija u kojima se i dalje forsiraju rukomentna snaga, pitbul odbrana, stajanje na loptu i slično. I to je problem koji se rešava isključivo odozdo, promenom rada trenera u mlađim kategorijama, seminarima u kojima se objašnjava da je okej da dečko pripali sa osam metara, da je u redu da se zavrti pikenrol na pola terena pa da mali opali flouter... Moderna košarka je trojka iz ćoška i flouter sa vrha kapice, ogromna brzina i dva slobodna bacanja. Ko to ne bude na vreme ukapirao, neće imati baš najbolju bazu igrača.

Rade to ljudi. Čak i ozbiljniji od Bobija. https://washington.cbslocal.com/2014/06/05/guy-torry-phil-jackson-likened-kings-to-neo-nazis-hitler-as-motivation/

Meni zaista nisu jasni komentari ovde. Ovo je realno slaba reprezentacija, puna bivših igrača, sa nekoliko mladih talenata i par povređenih ili umornih dobrih igrača. Zaista ništa posebno.

https://www.cbssports.com/nba/news/before-games-bobby-portis-pictures-opponents-slapping-his-mom/ staro 6 godina, al daj šta daš...

Na 10:53 Sretenović radi baby shammgod... 😉

U čast divnih Finix Sansa i njihovog ulaska u finale, evo nekoliko videa u čast najatraktivnije ekipe koja nije pobedila Bullse 90tih godina. 93će je Tom već uveliko bio prešao svoj pik i prajm i trebalo ga je se rešiti pre sezone, ali ipak - reč je o jednom od najboljih skorera kasnih 80tih i izuzetno modernoj životinji. Zanimljivo je i da su zvanično tri najbolja in game kucanja svih vremena u NBA delo članova ove ekipe.

Pa zaslućio je radom, predanošću, trudom, simpatičnošću i vernošću klubu.

Bedno.

Upravo. Goat lista je živa stvar, updatuje se svakih 24h. Meni je trenutno Džordan odmah tu negde iza Stefa i Brooka Lopeza, ali i Robina koji jedino još nije razvijo svoj kozji dna poput burazera.

Imao je pokojni Vujadin Boškov svojevremeno u Italiji divne analize ovakvih situacija koje su dovodile italijanske novinare do vrhunca, jer nisu bili upoznati sa zen razmišljanjem... Ekipa koja da više golova će pobediti. Ili: mi smo pobedili, znači da smo bolja ekipa. Tako i Kolins i Bogdan, pošto su došli do finala Istoka, nisu preplaćeni, već samo ispodprosečno plaćeni. Nisu ni potplaćeni, to je rezervisano sa sudije.

Ti se zezaj, ali hajde čik ako smeš stani ispred ogledala i tri puta izgovori bobiportis...

Jadne čistačice bi nedeljama pokušavale da speru krv sa zidova svlačionice...

Baš mi je drago. Nekako je pravilna košarka pobedila, plus pravda za CP3a (kojeg ne volim, ali je majstor).

Alkohol.

@Evo kao jedan aclovac drugom, da ti kažem da nešto ne bih rekao da će se to desiti... Ne mislim da Janis ili Simmons nisu imali vremena do sada da naprave koliko toliko dobar šut pa da sad neka pauza može da učini da dobiju vremena na pretek koje bi onda iskoristili da postanu dobri šuteri... Pri tome je za pravljenje kompletnog šuta, znači ne pričamo o relativno sitnim ispravkama tipa preveliki skok pri šutu ili nedovoljna ekstenzija šake, potrebno da se krene baš od nogu, a nogu ako je u pitanju kidanje ligamenata i sam znaš da neće baš mnogo moći da koristi jedno duže vreme...

Auf brate, uvek ista priča. Je suis Chauncey ili Je suis Isei Sagava?

Nekako verujem da ceo svet funkcioniše ovako, a pogotovo u krugovima u kojima se obrću stotine miliona dolara... Da, vidim za Ružu, nisam pratio na času.

D Rose pokraden?

Ne, Golden stejta sa nukleusom oko Stefa i Kleja plus Durant? Ni približno. ALi besmisleno je pričati o šbbkbb kombinacijama...

Uzbudljivo, ali ne nužno šampionskog kvaliteta, nešto poput Dalasa nažalost. Za ove serije i pričam, pri tome je Hjuston GSW bila najbolja serija po meni tada i definisala masu stvari koje imamo i danas, branjenje pika na pola terena, lobovi Kapeli, burići trojkaši u ćoškovima... Cela ta ekipa Hjustona je pravljena po meri GSW i bila je sjajna serija. Govoim da je ovo sada neočekivano dobar kvalitet i da ima dosta novosti, da su ti koncepti dosta nadograđeni i usavršeni, da se sa više upornosti jure analitički povoljne pozicije za šut, da ima odličnih minijatura. Pričam u odnosu na prošlogodišnji dominantan basket i bullyball Lakersa, koji nije nešto suštinski novo doneo IMHO i ne vidim tu neku dominaciju heavyweigth ekipa koja se najavljivala. Najbolji centri, štaviše. nisu ni došli do finala. Torontovu titulu, kao i Majamijevo finale u bablu tu više vidim kao nekakav fluke, nego kao indikator nekih tendencija ubuduće. A ovde ima stvari, opet po meni koji sam laik, koje bi mogle da ostanu i za sledeće godine: Trej je nešto potpuno novo, do sada neviđeno na ovakvom nivou, i način na koji mu pokrivaju nepostojeću odbranu je odličan. Osovina Buker, Ajton CP3 je kao neki apgrejdovani CP3, Harden, Kapela, sa većom raznovrsnošću iako manje raw talenta itd itd. Ne bih poredio ovogodišnji Bruklin sa GSW nikako. Odbrana, napad, 4,5,6,7,8mi igrač, trener... Ne.

Imam utisak da se, pre svega u Americi i po njihovim mainstream medijima, ali i kod nas ovde užasno nipodaštavajuće odnosi prema ovom basketu u plejofu. Definitivno je došlo do smene generacija, iako dobrim delom indukovane povredama, ali jednostavno je suludo tvrditi da bi potpuno zdravi Lebron i Davis počistili ovaj Zapad ili da bi kompletni Dubsi sa Klejem i Wisemanom u nekoj Ajton (best case za 3 godine) iteraciji, plus još jedan dobar igrač napravili neki haos. Na kraju, ne verujem da bi se ni najispovređivaniji Netsi, da su potpuno zdravi i na 10.000 obrtaja lako rešili Treja i njegovih analitičara. Prilično sam oduševljen igrom Finiksa, nisam ih ranije mnogo pratio, ali od trenutka u kojem su onako lako otresli neugodni Denver, pogledao sam ja mislim 80% svih njihovih partija i mogu samo da kažem da imam ogromno poštovanje prema Montiju Vilijamsu (trešnjica na tortu je ovo fauliranje pri prednosti od 3 poena u poslednjem meču). Odbrana je na potpuno novom nivou i ponovo (nakon tada inovativnih i efikasnih odbrana Klivlenda i GSW) određuje praktično svaku utakmicu. Milvoki se izvukao u poslednjem trenutku ozbiljnim korekcijama na Treju, ali je suština da su kao jako popunjena i već iskusna ekipa, koja je dugo zajedno i ima dvostrukog MVPja, morala ozbiljno da se prekombinuje da ne bi upala u ogromnu rupu od potpunih anonimusa, a zapravo drugog po mom skromnom mišljenju najboljeg eksponenta ultramodernog basketa. Verujem da će ovaj plejof, poput one legendarne serije Warriors - Rockets i poput finala GSW - CLE, biti strahovito koristan materijal za GMove i mlade trenere. Jako bih voleo da mogu da vidim potpuno zdrave Lakerse u ovom miksu, zato što sam sa jedne strane uveren da bi se užasno mučili sa svojom armijom teškaša, a sa druge strane uvek je tuga kada šampion (voleo ga ja ili ne) ode bez ispaljenog metka od povreda i sličnih gluposti. Prosto gledajući ova polufinala, poželim, kao navijač GSW, da se ne daju ni Wiggins, ni Oubre, ni Drejmond, da se samo nabace neki odmah produktivni klinci i da se, prilično drastično, promeni dosadašnji način igre, kako bi se prištedeli Klej i Stef, a iskoristila gorepomenuta krila koja aposlutno mogu da glume uloge koje u ovom plejofu imaju (iznenađujuće ili ne) Huerter, Cameron, Bogdan kada je zdrav, Jae Crowder it itd. Summa summarum, meni je ovo jedan od najkvalitetnijih plejofova u poslednjih nekoliko godina.

Bogami sjajna pobeda Finiksa. Ekipa dostojna one iz 1993, samo neuporedivo bolje vođena sa klupe.

@Arsenije Pesic Odličan post sa kojim mogu da se identifikujem. Samo mi se žaba čini veća od mene u ovom trenutku.

Jedino alkohol i lekovi.