Editujem malo
Nemojmo se zajebavati, kad moram tako da se izrazim. Poturate veoma lukavo i naoko odmereno i objektivno upakovan pamflet i, pazi sad, postavljate ga kao osnov za diskusiju. Sa kojim pravom i ciljem?
Ovde nema ili, ukoliko ih ima, zanemarljiv broj forumaša koji ne sagledavaju realnost, koji propagiraju neko desničarenje i etnička čišćenja i nove ratove. Ovde bi trebalo, možda grešim, da obitavaju prilično normalni ljudi koji promišljaju racionalno i realno.
Da pokušam polako da obrazložim ovaj stav, a da me preka i oštra moderacija ne banuje.
1. Ne propagira se nikakav vojni pohod po Kosmetu - iz moralnih, pravnih, etičkih, praktičnih, zdravorazumskih razloga.
2. Kao glavni i presudni problem Srbije na putu ka nečemu što liči na "normalno" evropsko društvo ne identifikuje se status Kosmeta, već okoštala korupcija u apsolutno svim sferama društva, uništeno zdravstvo, socijalni sistem, suštinski jako loše sprovedena privatizacija, sprega kriminala i i svih nivoa vlasti, smanjenje sloboda, gušenje medija, devalvacija obrazovnog sistema, pljačka svega, živog i mrtvog. Velika većina ovih problema je samo dodirnuta u periodu od 2000 do 2012, što iz objektivnih razloga, što iz krajnje nesposobnosti određenih ekipa. Od 2012te godine svi ovi problemi, nastali ranije, samo metastaziraju i usložnjavaju se, dok kriminal, korupcija, državno/političko nasilje potpuno preuzimaju prostor i nameću se kao model. Problem je cela ekipa za koju isključivo sudovi u Srbiji treba da odrede na koji način će se dalje baviti politikom.
3. "Problem Kosova" se lukavo nameće kao perfect storm za pokrivanje svih nepodopština svih vlasti, ali osobito ove sadašnje, koja je upravo na obećanju priznanja i došla na vlast. Ne ide mi u glavu da ljudi sa ovog foruma "puše priču" kako je priznanje Kosova ili bilo kakav pravno obavezujući međudržavni sporazum koji potpisuju ove dve (ili jedna) ekipe na vlasti - u Beogradu i Prištini osnova za bilo kakvu konstruktivnu budućnost. U principu nemam nikakav ni nacionalni, ni moralni, niti prostorni problem da ovde bude jedna ekipa Iluminata (u izvornom značenju reči), Japanaca i Upravljačkih Genija koja brzo transformiše srpsko društvo, gazi fašizme, seljačizam, korupciju, burazersku ekonomiju, postavlja stubove održivo zdravstva, rešava probleme ekologije i energetike na inteligentan način... sve to, e onda nemam nikakav problem da mi kažu Kosovo će biti nezavisno i biće do Apatina jer je tako dobro i pametno. Ovako? Nikako.
4. Da li se predlaže odugovlačenje? Pa ne - to odgovara samo ekipi koja je na vlasti u Prištini i Beogradu. Ovo jednostavno vidim kao idealan problem upravo za te vlasti jer je logično da je nemoguće rešiti odnose sa Kosovom / unutar Srbije i Kosova - kako god - dok su obe teritorije pod vlašću potpunog kriminala. I ovo nema apsolutno nikakve veze sa nacionalizmom, šovinizmom, autošovinizmom: nemam nikakav problem sa Albancima, Hrvatima, Srbima, Bugarima. Imam problem sa ološem i verujem da je to problem svih problema.
5. Uloga EU je ovde posebno problematična iz mnogo razloga. Naravno da bi idealno bilo da a) SFRJ nije nikada raspala ili b) da se raspala mirno i dostojanstveno, potpomognuta izdašno od strane Evropskih zemalja finansijskim injekcijama, tehnologijom, itd. Ovo se, kao što znamo, nije dogodili, a o ulozi vodećih EU zemalja u raspadu Jugoslavije možemo da vodimo ovakve ili onakve polemike, ali ćemo se valjda složiti da je njihov nastup, sveukupno gledano, bio puniji sladostrašća i elegantnog "engleskog" nemešanjaTM nego iskrene želje za pronalaženjem zajedničkog rešenja. Naravno da je 95% krivice na glupim i politički inferiornim narodima koji nisu bili u stanju da se odupru mreži nacionalizama, profitera i iskusnih debeovaca sa svih strana, ali nemojmo, bez obzira na tih 95%, zakidati 5% krivice onih drugih - baš u toj EU. Na kraju se sve svodi na činjenicu da se danas masovno beži i sa Kosova i iz Srbije, zdušno potpomognuto od strane jedne iste ekipe - ekipe iz 90tih godina. Eu nije pokazala nikakvu ozbiljnu nameru da podrži smisleno održivo rešenje za Kosovo, za Srbiju, da ponudi bilo kakav konkretniji plan koji bi Srbiju odmakao od statusa deponije đubreta, stecišta motača kablova i poligona dualnog obrazovanja Marka Čadeža. Nije da ne ume - kada postoji volja, Evropa ume i te kako da pomogne i podrži projekte (pa i državne) do kojih joj je stalo. Svojim angažmanom od 90tih, pa preko Nato agresije i do danas, Evropa pokazuje da su joj Balkanci, Srbi i Albanci, u rangu stoke i verujem da smo tu zajedno u govnima sa svojom braćom Albancima.
Ja znam da je teško, nije lako napraviti razliku, izvući neke nijanse, znati da neko nije u pravu, ali ne i tačno gde nije u pravu. Ja sam isto šetao 96-97, pa 2000te, pa ponovo 2019te, uvek glasao žuto, da, čak i 2012, tada jače nego ikad, i pored svih Dulića i Slađi na štiklama i ostalog, jer sam naslućivao da radikalski socijalistički demon iz 90tih, uvek prisutan i pritajen kao one ribe dvodihalice što ostanu u blatu i kada je sasvim sasušeno i spečeno, i onda dočekaju malo kiše da se vrate i ponovo namnože u bari. Ja znam da je mojoj generaciji prva asocijacija na Fond za Otvoreno Društvo pozitivna, još iz doba u kojem je taj Fond omogućavao stranim plaćenicima i izdajnicima kakvu-takvu potporu u borbi protiv režima Miloševića (i Vučića i Dačića i Šešelja), ali se plašim da u ovom slučaju u ovoj faktografijiTM veoma vešto koristi diskurs ne kako bi omogućio ono što je zaista potrebno ovde, dakle jednu atmosferu pomirenja, ekonomski prosperitet, pomoć pri prijemu u EU, pomoć pri borbi sa kriminalom uvijenim u političke partije, već kako bi oprao greške te iste Evrope i jednom smišljenom simplifikacijom pokušao da sve utera u jedan kolosek, u jedan narativ iz kojeg prirodno sledi da je neophodno priznanje, da će onda to biti logičan završetak jedne priče čija je fabula suviše konfuzna i prepuna strašnih grešaka na svim stranama. Takav sled događaja bi bio samo nastavak davanja de fakto starateljstva nad Srbijom i nad Kosovom birokratiji Evropske Unije i priznavanje da jednostavno nismo u stanju da komuniciramo niti racionalno promišljamo o ovim bednim teritorijama, kako god se one zvale, te da očekujemo milost od Saveza koji - iako je za nas najbolji savez država na svetu (u ovo duboko verujem) - nije do sada pokazao da je u stanju niti da ima želju da se nama ozbiljnije bavi dok se gađamo govnima i kamenjem i dopuštamo da bivamo gaženi ekipama koje nas gaze. Možda je Evropa, pomalo, i pitanje dostojanstva?
Nadam se da sam barem malo obrazložio svoj stav po ovom pitanju, pogotovo onaj deo koji se odnosi na vremenski okvir nekakvog rešenja. Nisam ni pipnuo teme kao što su imovina, objavljivanje svih mogućih sporazuma, obavezujućih i neobavezujućih, ostvarivanje sporazuma u manje-više svim oblastima koji bi omogućili jedno efikasno funkcionisanje dve teritorije makar i kao susedne zemlje, koketiranje ujedinjenjem sa Albanijom, itd itd.
edit: Moram da priznam da svako priželjkivanje bilo kakvog značajnijeg državnog, međudržavnog sporazuma potpisanog pod ovom vlašću smatram pre svega za priznavanje i davanje legitimiteta vladi SNS i SPS, što je, priznajem, za mene potpuno neprihvatljivo.
