A sad

Izbori su tek za tri godine. Do tada moze svasta da se desi i promeni... Suvise je rano za bilo kakve prognoze...

Taj deo nije sporan. Nije meni sporno ni sto je podrzao novi ustav ako je to uradio iz nekog uverenja, ali mi ne deluje da je to ucinio iz tih razloga. A par godina posle toga ulazi u koaliciju sa srpskim strankama. To je tek posebna prica... Najavio je da se odvaja od DFa i da ce imati posebnu poslanicku grupu, proEU i proNATO. Meni lik deluje da je skroz prso i da ne postoji nikakav kontinuitet u njegovom delovanju. Nikakve konzistentnosti tu nema.

Ovo su Jermenski podaci o azerbejdzanskim gubitcima, tako da to treba uzeti sa debelom rezervom. Neosporno je da su imali ogromne gubitke, ali ovo je ipak malo previse. To za sirijske placenike je glupost.

Milu je falila vecina za novi ustav i tu je uskocio Medo.

Ima jako malo u odnosu na broj koji je bio pre genocida. Uglavnom u Istanbulu. Genocid je vrsen u oblastima u Aziji gde je postojala znacajna jermenska manjina (u nekim oblastima i vecina), dok u samom Istanbulu nije bilo nekih vecih progona. Tako da je tamosnja zajednica sacuvana. Centar Jermena je u cetvrti Kumkapi, tamo je i sediste Jermenskog patrijarha Konstantinopolja. Po podacima te crkve u Turskoj ima95 hiljada njenih vernika. Na taj broj treba dodati one koji nisu u nijednoj crkvi, ali i jermenske katolike i jermenske protestante. To je sveukupno negde oko 150 hiljada jermenskih hriscana u Turskoj (to je vise od zvanicnih podataka, ali verovatno i tacnije jer jos uvek postoji strah kod Jermena da se tako izjasnjavaju). U oblasti Hataj takodje postoji jermenska zajednica, danas je ona mala, ali je ranije bila znatno veca, ali se iseljavanjem smanjila. Stanovnici jermenskih hatajskih sela su se suprotstavili genocidu i pruzili oruzani otpor. Branili su se dva meseca dok nisu dosli Francuzi, spasili ih i evakuisali. Nakon rata ta oblast je pripala Siriji pod francuskim mandatom, pa su se Jermeni vratili u svoja sela. Kada je ta oblast ponovo dosla pod tursku vlast 1939 posle referenduma stanovnici sest sela su se iselili u Liban, dok je jedno selo ostalo. To selo je Vakef, danas jedino cisto jermensko selo u turskoj. Blizu je mora i bave se turizmom. Na teritoriji koju su Jermeni istorijski naseljavali (od granica danasnje Jermenije pa do Sredozemnog mora) danas skoro da i nema Jermena. Postoje i Hemshinli. To su Jermeni muslimani, ali njih ostali Jermeni bas i ne smatraju za Jermene. Nad njima nije vrsen genocid. Pa ima ih jedno 200 hiljada, zive na Crnom moru, blizu granice sa Gruzijom. Postoje jos i tzv Kripto Jermeni ili Skriveni Jermeni. To su oni koji su za vreme genocida presli na islam i ostali da zive u Turskoj. Mnogi od njih su sacuvali svoje jermenske korene. Neki i dan danas kriju svoje jermensko poreklo, dok se neki otvoreno predstavljaju kao Jermeni. Podaci o njihovom broju znacajno variraju od nekoliko desetina hiljada do nekoliko miliona. Treba napomenutu, da je tih godina pored Jermena, genocid pocinjen i nad Asircima i nad Pontijakima (crnomorski Grci), a par godina kasnije je izvrseno etnicko ciscenje anadolijskih Grka i razmena stanovnistva sa Grckom. Na taj nacin je Turska ocistila sve nemuslimanske etnicke grupe sa svoje teritorije.

Ovo bas i nije tacno. Nahicevan i Gazah u to vreme vec nisu imali Jermensku vecinu. U Nahicevanu je odnos bio 55-60% prema 40-45% u korist Azera, dok je u Gazahu vec bila azerska apsolutna vecina. U igri su tada bili i Zangezur (2/3 Jermeni i 1/3 Azeri izmedju Nahicevana i danasnjeg Azerbejdzana) i Crveni Kurdistan (3/4 naseljen Kurdima, 1/4 Azerima, nalazi se izmedju Zangezura i Nagorno Karabaha). Iako je prvobitno planirano da sve ove oblasti pripadnu novoformiranoj Jermenskoj SSR, pored posledicne komunisticke neracionalnosti i jedan objektivni faktor je sprecavao sprovodjenje ovog plana. Turci su se protivili takvom resenju po cenu rata sa Sovjetima, a njihove trupe su se vec nalazile u Nahicevanu i pocinile teske zlocine nad Jermenima. Britanci koji su bili tamo nakon 1918 su dogovorili sa Turcima da se njihove trupe povuku, sto je i ucinjeno i ponudili kompromisno resenje Jermenima i Azerima koje su obe strane odbile. Sovjeti su par godina kasnije napravili dogovor sa Turcima i podelile ove regione na taj nacin da je Nahicevan pripao Azerbejdzanu, a Zangezur Jermeniji. Koliko je to resenje bilo suludo vidi se po tome sto je Nahicevan tim resenjem postao enklava bez ikakvih dodira sa Azerbejdzanom. Gazah je pripao Azerbejdzanu, sto je i bilo logicno. Magorno Karabah i Crveni kurdistan su takodje pripali Azerbejdzanu bez ikakve logike. U Nagorno Karabahu je bilo jako malo Azera u to vreme, dok su i u Crvenom Kurdistanu bili velika manjina. Ta dva regiona su postale autonomne oblasti u sastavu Azerbejdzana. Desetak godina kasnije pod pritiskom Turske ukinuta je autonomija Crvenom Kurdistanu, a Kurdi iz tog regiona i Azerbejdzana uopste su deportovani u Kazahstan. 1944 velika vecina Kurda iz celog kavkaskog regiona je deportovana. Ovakvo resenje je bilo katastrofalno i samo je podgrejalo etnicke sukobe i etnicku netrpeljivost u regionu. Bilo je znatno boljih resenja kojima se moglo trajno resiti pitanje netrpeljivosti izmedju Azera i Jermena. Naravno, to nije bilo u intresu vlasti.

Nema. To je zajedno sa Nagorno Karabahom koji de facto nije deo Azerbejdzana jos od 1988 godine. Danas u Azerbejdzanu prakticno nema Jermena. Nesto malo ljudi koji su u mesanim brakovima i poneko ko je izbegao progon devedesetih sve ukupno tesko da ih je preko dve hiljade. Pred rat je samo u Bakuu zivelo preko 200 hiljada Jermena (vise nego u Nagorno Karabahu). I jos 150 hiljada u ostatku Azerbejdzana van Nagorno Karabaha. Sve je to detaljno ocisceno devedesetih. Naravno, isto se desilo i sa Azerbejdzancima u Jermeniji, proterano ih je 160 hiljada. Isti slucaj i sa Nagorno Karabahom (teritorija Nagorno Karabaha je znatno veca od teritorije nekadasnje autonomne republike Nagorno Karabah i obuhvata pored skoro celog Nagorno Karabaha i jos sedam Azerbejdzanskih provincijama u kojima su pre rata Azeri bili apsolutna vecina) odatle je proterano mislim oko 400 hiljada Azera, neki podaci kazu i vise. Danas prakticno nema Jermena u Azerbejdzanu, niti Azera u Jermeniji i Nagorno Karabahu.

Aj nemoj te da nastavljate tu raspravu.

Poslednji je bio Muras (lazno se predstavio kao neki jedan stari forumas sa B92). A ima ih jos desetak.

Klon. Visestruki.

Nije napisao srbijanska vec srpska posla. I nije poenta da je napisao samo jednom. Vec stalno koristi termin srpski u pezorativnom smislu. Rekli smo vec da se neceno vracati na to. Razumem poentu onoga sta je Zoran napisao I celu raspravu, ali njoj nije mesto na ovom topiki. Tako da ce se sa tim zavrsiti sad. Slobodno mozete nastaviti na nekom drugom topiku, ali bez Ritam Dritana, on moze nastaviti na nekom drugom forumu, u stihovima.

2.4% po Trafalgaru, ali i Kuk je izasao sa nekim projekcijama kasnije na 1,3%, a to je sve pre debata i pre vrhovnog suda. Tramp danas objavljuje neki plan programa zdravstvene zastite, a to je bas namenjeno tom regionu. Pensilvaniju je tesko uhvatiti u anketama, isto kao i Floridu, zbog ogromnih regionalnih razlika. Malo ako se pomeri uzorak ( a to rade skoro svi) dobijes skroz razlicite rezultate. Anketa za kongres, prvi izborni distrikt. Fitcdzerald ima 16% prednosti u odnosu na dem protivkandidata (cak i po dems internim ima 10-12% prednosti). Nema anketa za predsednicke. To je distrikt gde je Hilari pobedila sa malom razlikom. Fitcdzerald ce imati vise od Trampa, nije sporno, ali ako je cak i duplo manja razlika od ove Tramp dobija taj distrikt. Znaci stvari u Pensilvaniji i nisu bas takve kako ankete prikazuju. To je touss up, cak veci od Micigena, gde ankete pokazuju manju razliku. Mislim da ce biti bas obrnuto, Micigen ce otici Bajdenu za 1-2%, dok ce Pensilvanija biti borba za svaki glas. Da, i u ankete ulazi i glasovi koji ce se ponistiti. Vrhovni sud Pensilvanije je nalozio da se poniste naked ballots. Na dems prajmarijima ih je bilo 100 hiljada. Pretpostavka je da ce tako biti ponisteno 70-100 hiljada dems glasova i 20-30 hiljada republikanskih. Imaju vremena da do izbora edukuju birace, ali bice tu par desetina hiljada ponistenih sigurno. Moram sad na neki put, pa pisem vise veceras. Ne, nista od toga.

U principu da. Samo ne te tri drzave, vec Arizona, Viskonsin i Pensilvanija. Florida ce ici Trampu, mozda cak i vecom razlikom nego prosli put. Ohajo je lazni swing, tamo ce biti 7-8% za Trampa. Micigen verovatno uzima Bajden. Da su tri koje si naveo u pitanju sve bi vec bilo gotovo jer i sa sve tri uzete Tramp gubi, Florida i Ohajo su za njega must win drzave. Kasnije cu detaljnije.

Roberts se u hardcore konzervativnim krugovima percepira kao neki izdajnik zato sto u nesto vecem procentu od ostalih konzervativnih sudija glasa zajedno sa liberalnim sudijama. Takve analize su realno glupe, jer svi glasaju u razlicitim kombinacijama. Kavano oko kojeg se digla tolika frka je vec stigao nekoliko puta da glasa kontra ostalih konzervativnih sudija. Kod njih je stvorena percepcija da je Roberts brana za potpuno preuzimanje suda od strane konzervativaca. To je glupost, jer 2/3 Robertsovih odluka su bile kontra liberalnih sudija. Ne pratim bas praksu vrhovnog suda, ali relativno skoro je bila neka presuda gde je Roberts glasao sa liberalima i tu se digla frka u tim ultrakonzervativnim krugovima, plus je nesto i kritikovao Trampa i to sa pravom, ali nesto skroz trivijalno. To je dovoljno da se fanatici naloze. E sad ono bitno. Kada je Mit Romni izgubio izbore od Obame celnici republikanaca i njihovi izborni stratezi su imali ozbiljnu analizu gde je bila greska i kako dalje treba nastaviti. Opsti zakljucak je bio da se treba okrenuti hispano manjini koja je generalno gledano konzervativna i u njoj praviti bazu za naredne izborne cikluse. Sa tim se ja generalno slazem i mislim da je to dugorocno jedina dobra strategija. Medjutim protivnik te teze je bio Ted Kruz, senator iz Teksasa. On je ponudio analizu po kojoj postoji dovoljno belih konzervativaca da se osvoji pobeda, ali da agenta Romnija nije bila dovoljno konzervativna i da zbog toga nije uspeo da animira te birace, te da deo njih nije izasao na izbore. Veoma intresantna teza koja nije bez osnova. Npr. Rasmunsen je zestoko promosio prognozu tih izbora (tacno su pogodili prethodne, imali su i nekoliko senzacionih pogodaka u proslosti, kasnije su pogodili i popular vote 2016 kad su svi promasili), kao pravdanje su ponudili jednu intresantnu analizu izbora iz koje se moze zakljuciti to da su oni potpuno promasili strukturu izlaznosti, odnosno da je etuzijazam kod dela Romnijevih biraca bio jako mali i da oni jednostavno nisu izasli na izbore. Kruzov zakljucak je bio da se ne treba okretati manjinama, vec probuditi i animirati bele konzervativce koji ne izlaze na izbore. Tu agendu je kasnije preuzeo Tramp i pokazala se kao tacna. Dobio je izbore zahvaljujuci glasovima belaca uz veoma malu podrsku manjina. Strategija je veoma jasna i Tramp u kampanji mora da drzi cvrst konzervativni kurs i da ga prilagodjava drzavama u koje ide i koje cilja. Zato negde prica o abortusu, negde o nekim drugim stvarima, a sve ukomponovanu u tvrdu konzervativnu agendu. E sad za ove izbore se neplanirano umesala korona, pa je izgubio dobar deo belih biraca, pogotovo penzionera. Zbog toga je morao da se prihvati onog prvobitnog republikanskog plana i pokusa pribliziti manjinskim biracima. Za sada u tome ima odredjenih uspeha i on stoji solidno kod Latinosa, posebno na Floridi, gde po nekim istrazivanjima i vodi medju njima. Zbog toga ce i kandidat za Vrhovni sud bti Lagoa, a ne ACB koja vise odgovara toj tvrdoj konzervativnoj agendi, jer je cilj privuci latinose i time nadomestiti izgubljeno kod penzionera i u predgradjima. Da, abortus je bitno pitanje kod tih senatorki. I Murkovski i Kolins su prochoice, s tim da Kolins i dolazi iz liberalnije drzave, Mejna, ali nije abortus jedina stvar koja je bitna u toj prici. Sa druge strane ima bar tri demokratska senatora koja su prolife (ovo iz glave, bez provere, mozda ih ima i vise). Za Kolins bi glasanje za konzervativni predlog za vrhovni sud bio siguran put u poraz na izborima, kao sto bi nekima taj put u poraz bio da ne glasaju za konzervativnog kandidata. Sto se tice abortusa, to je jos uvek bitna tema na USA izborima. Mada ja mislim da se dobrim delom i foliraju, te da niko nije za potpuno ukidanje abortusa. Niko nece ukinitu Roe vs Wade, ali postoji mogucnost da ce se na nivou drzava ogranicavati to pravo, pre svega vremenski, na nacin na koji je to radjeno pre godinu dana u nekim drzavama, a da ce sud na to gledati blagonaklono ako do toga dodje. Nacice se tu neki kompromis, jer vecina ljudi nije za potpuno ukidanje prava na abortus, te bi bilo politicko samoubistvo da to neko ucini.

Dnevnik Dijane Budisavljevic Nije mi se svideo film. To je za mene zapravo dokumentarac , a ne igrani film kako sam mislio, tako da to jednostavno nije to. Moze se saznati dosta stvari o tome sta se dogadjalo tada, ali mi nije dobro ni za film, ni za dokumentarca. Nije ni jedno ni drugo, a nedovoljno dobro ni za jedno, ni za drugo. Vredi pogledati jedino da bi se saznalo vise o toj neverovatnoj zeni o kojoj se u Srbiji potpuno nezasluzeno jako malo zna, a toliko je zaduzila srpski narod, pa sto ne reci i covecanstvo.

@djole Lagoa nije sudija koja bi ponistavala Roe vs Wade. Ona vazi za konzervativnog sudiju samo zbog pitanja imigracije, inace je moderate republican, vrlo umereni konzervativac. Ako predloze ACB, onda mozda postoji promil sanse za to. Ali nju nece predloziti. Vrhovni sud je u koncepciji biraca brana da neka naredna vlast nece biti u mogucnosti da radikalno menja stvari. Plasticno receno iz vizure republikanskog biraca garant da demokrate nece uvesti "socijalizam". Sesti sudija je bitan kao garant da iako se jedan sudija penzionise ili umre, demokrate nece moci da preuzmu kontrolu nad sudom. (Dvoje republikanskih I jedan demokratski sudija su u ozbiljnim godinama) Roberts nije liberal, on je konzervativac. Otprilike 2/3 njegovih odluka je bilo zajedno sa konzervativnim sudijama, a 1/3 sa liberalnim. Taj procenat je nesto veci nego kod ostalih konzervativnih sudija, ali svi oni glasaju u razlicitim kombinacijama, tako da nema garancija kako ce koji sudija glasati. Vrhovni sud ima mnogo veci znacaj nego bilo koji ustavni sud na svetu. On je korektor politickih odluka. Bukvalno kljucna tacka u kampanji. Na midtermsu 2018 je glasanje za Kavana bila kljucna stvar prilikom odredjivanja biraca na senatskim izborima. Mencin je pobedio samo zbog toga sto je kao demokrata glasao za Kavana. To ce biti I kljucni razlog za eventualni poraz Kolins u Mejnu, gde je vec cetri puta vrlo ubedljivo pobedjivala. Jako bitno pitanje na svim izborima, a posebno ce biti na ovim jer ce ceo cirkus biti neposredno pred izbore. Tramp mora da glumi konzervativca, drugacije ne bi imao podrsku dobrog dela republikanskog birackog tela. Da li si primetio promenu u ponasanju Never Tramp republikanaca kad je postalo aktuelno ovo oko suda? Svi ce se oni ujediniti oko ovog pitanja, jer to u principu znaci da republikanci ostaju na vlasti cak I kad izgube izbore, jer kljucne stvari za koje se oni zalazu nece moci da budu promenjene.

Ma to je smesno i to uz pomoc vrhovnog suda. Ali potpuno se zanemaruje da i sad postoji cvrsta konzervativna vecina u vrhovnom sudu i da im za to uopste nije potreban jos jedan sudija. Sto se Vrhovnog suda tice. Pa presuda Roe vs Wade je iz 1973, znaci od pre 50 godina. Da su konzervativci hteli da je sruse imali su za to priliku vec hiljadu puta, cak i bolje prilike nego sad, a nikad nisu ni pokusali. Uostalom troje republikanskih sudija je glasalo za tu presudu, rezultat je bio 7-2, po jedan demokrata i republikanac su glasali protiv. Od tada je cesto postojala velika konzervativna vecina u sudu i niko nista nije pokusao. Obama nije uspeo da progura svog kandidata i sad ne treba niko. Nije senat duzan da izglasa svaki predlog koji predsednik podnese.

Pa Obama je imenovao sudiju. Uopste ne znam o cemu pricate. Imenovao je Garlanda, ali Senat je odbio da raspravlja o njemu. Jbg nisu imali vecinu, nije prosao predlog. Niko ne garantuje ni da ce proci Trampov predlog, Kolins i Murkovski su se vec izjasnili da nece glasati, ali jbg ni Kavano ne bi prosao da Dzo Mencin nije glasao za njega. Generalno je steta sto Garland nije prosao. On je bio kompromisno resenje, kvalitetan liberalan sudija, ali nije ekstreman. Orin Hec je Obami predlagao kad je Stivens podneo ostavku da predlozi Garlanda (bio je i tad u uzem izboru) i da ce svi republikanci glasati za njega, ali se on odlucio za Elenu Kagan, losije resenje, ali je liberalnija od Garlanda. Tako ce se Tramp sad odluciti za Lagou, koja je losije resenje od ACB ali ce dobiti znatno vecu podrsku u senatu, plus mu donosi vise politickih poena. Sto se tice Roe vs Wade. Ne postoji ni teoretska sansa da se ukine. Da su hteli da ukinu, vec bi ukinuli. Konzervativna vecina vec postoji 5-4, sada 5-3. To je vec izlizana prica koja sluzi samo za politicki marketing. Plus Lagoa uopste nije toliko konzervativna, ona je cak liberalnija od Robertsa koji je vrlo umeren. U krajnjem slucaju niko nije kriv sto je RBG postupila potpuno nerezonski i nije podnela ostavku kad je trebalo.

Jeste, ali je i protivnik smrtne kazne i ima dosta umerene stavove o migrantima. Ona je sigurno najkvalifikovanija za to mesto od svih kandidata. Lagoa je siguran izbor, ona je umerena konzervativka, ali vise politicki izbor nego strucni. Vidim da su se svi sa Floride bacili na lobiranje da bas ona bude izabrana. Sigurno najvise donosi politicki u ovom momentu. Cisto pravnicki gledano i ACB i Larsen su bolji izbor od nje. Politicki gledano Lagoa donosi mnogo na Floridi (must win state) plus u celokuopnoj latino populaciji (bez obzira na to sto ona ima jako tvrde stavove o migracijama). Larsen donosi mnogo u Rust Beltu (mada ja bih njoj savetovao da se oproba i u politickoj karijeri, mislim da moze da pobedi u Micigenu na bilo kojim izborima, dok je ACB generalno veoma popularna medju konzervativcima i to bi izazvalo odusevljenje u bazi, ali kao sto kazes njen izbor bi mogao da izazove i reakciju medju liberalnim biracima i da to izazove kontraefekat. Jedan deo Trampovih biraca kojima je imigracija kljucno pitanje je ne voli, jer se boji da bi zbog svojih verskih uverenja i privatnog zivota mogla da ima mekse stavove po tom pitanju, iako njene presude po tim pitanjima govore drugacije. Edit. To sa povecanjem broja sudija je losa odluka. Dzabe to ako nemas senatsku vecinu, a male su sanse da ce je imati posle ovih izbora, a ako sad ne uspeju, posle sledeceg midterma ce jos teze doci do te vecine jer im raspored tada nece biti naklonjen. Znaci u naredne cetiri godine demokrate ce jako tesko imati vecinu u senatu. Sta ce im onda veci broj sudija, ako ne mogu da ih popune sa svojim ljudima? Inace od ponistenja odluke Roe vs Wade nema nista, to niko nece ni pokusati.

Rut Ginsburg je bila jedna od najvecih sudija vrhovnog suda u istoriji. Njena smrt je veliki gubitak za USA, a verovatno i za ceo svet. Zena koja je ceo svoj zivot posvetila borbi za ljudska prava. Zahvaljujuci njenoj borbi i njenom zalaganju granica ljudskih prava je nepovratno podignuta i mnoge stvari koje su se cinile nemogucim postale su realnost. Na zalost kao i mnogi drugi veliki ljudi i ona je u poznim godinama pomislila da je nezamenjiva. Mogla je i trebala je jos pre desetak godina da podnese ostavku u vrhovnom sudu, dok je jos Obama bio predsednik i dok su demokrate imale senatsku vecinu, da se izabere sudija koji bi nastavio njen rada i tamo gde je ona stala. Medjutim nije to ucinila i na zalost kod mnogih ce biti upamcena po tome, a ne onome sta je postigla u svom zivotu za sve gradjane USA. Zivot nastavlja dalje. Sve ovo se desilo u veoma delikatnom politickom trenutku. Tramp u izbornoj kampanji definitivno zaostaje za Bajdenom i mora da ucini nesto veliko da bi se vratio u igru. Iznenada, ne bas i neocekivano, izbor sudije vrhovnog suda postaje kljucna stvar u kampanji. Postoje tri opcije za Trampa. Da ne predlozi kandidata, da predlozi kandidata a da senat ne glasa do izbora i da predlozi kandidata i da ga senat izabere do izbora. Republikanski stratezi sigurno non stop vecaju koja opcija bi bila najbolja. U svakom slucaju u njegovim rukama je i noz i pogaca, te od njega zavisi. Moguci scenariji. 1. Da ne predlozi kandidata za vrhovni sud. To je najgora opcija za Trampa. Siguran poraz na izborima. Ovakav izbor dovodi do potpune mobilizacije demokratskog birackog tela, i uopste svih levih opcija u USA. Njihovo biracko telo se homogenizuje, entuzijazam raste. Uostalom taj izbor i jeste pitanje biti i ne biti za celokupnu liberalnu opciju u USA. Pored rusenja Trampa, dobija se jos jedan dovoljno jak motiv da svi stanu na jednu stranu i izguraju do pobede. Sa druge strane, ovakva odluka bi dovela do razocarenja kod konzervativnog birackog tela i pada entuzijazma kod Trampovih biraca. On trenutno zivi jedino od zaista ogromnog entuzijazma kod njegovih biraca, ako to izgubi, izgubio je i izbore. Ovakva odluka je siguran put u poraz na predsednickim izborima, ali i na senatskim sto je mozda jos bitnije. Ovakva prilika se javlja jednom u sto godina, svi konzervativni biraci su toga svesni, ne bi oprostili da se tako nesto propusti. Realno, ako Tramo uradi ovo on je lud. Mislim da bukvalno ne postoji sansa da se nesto ovako dogodi. 2. Da imenuje kandidata, ali da senat ne glasa do izbora o njemu. Ovo je potencijalno najbolja opcija, ali i veoma rizicna. Cista kocka. Obe strane bi bile maksimalno nalozene, bukvalno opste izborno ludilo i borba na zivot i smrt. Ipak, teziste bi se malo pomerilo na senatske izbore i pomoglo bi nekim republikanskim kandidatima da dobiju izbore, Tilis, MekSali, ali bi Kolins i Gardner sigurno izgubili. Tramp mi deluje kao neko ko voli takve situacije, ali pitanje je da li bi mu dozvolili. Bas velika kocka, u tom haosu on moze da dobije sve, i predsednicke i senat cak i predstavnicki dom, ali bogami i sve da izgubi. U ovakvoj situaciji bi cak i republikanci koji su protiv njega morali da se aktivno ukljuce na njegovoj strani. Ipak ovo je bas mnogo rizicna opcija, moze da se mnogo dobije, ali i mnogo izgubi. Ovome ce se pribeci jedino ako ne postoji druga opcija da se dobiju izbori. Ipak, senatori ce svakako biti protiv ovoga, to ne odgovara nikome osim par senatora i nekim kandidatima za predstavnicki dom. Bas, bas rizicna opcija. 3. Da imenuje kandidata i da ga senat potvrdi do izbora. Ovo je neka win-win situacija za Trampa i konzervativce. Jednostavno zavrsava pricu o tome pre izbora i izlazi iz nje kao pobednik. Njegovi biraci su odusevljeni, entuzijazam je na maksimumu, sa druge strane entuzijazam pada. Senatori iz konzervativnih sredina jasu na tom talasu i pobedjuju u svojim trkama, predstavnicki dom nece dobiti, ali to je manje bitno u ovom trenutku. Ovo je prilicno sigurna varijanta i za Trampa i za republikanske senatore. Demokrate se stavljaju u nezgodnu poziciju i u svakoj opciji izlaze kao gubitnici. Da li mu moze doneti sigurno pobedu tesko je reci, ali svakako vraca trku u neizvesnu zavrsnicu. Opasnost je da njegov predlog ne dobije vecinu u Senatu. Suzan Kolins sigurno ovog puta nece glasati za. Vodi tesku bitku u kampanji za reizbor u Mejnu i podrska jos jednom konzervativnom kandidatu bi bila ravna samoubistvu. Romni se ne izjasnjava, ali bez obzira na sve, on bi trebao da glasa za jer bez obzira na neslaganja sa Trampom on jeste konzervativac i senator je jedne ultrakonzervativne drzave. Za Gardnera je bolje da ne glasa, ali Gardner je bio na "Trampovoj liniji" i pre nego sto se Tramp pojavio, sa druge strane on prakticno nema sanse da dobije izbore u Koloradu, pa moze da glasa po svojoj savesti,a to je sigurno za. Za nece glasati ni Lisa Murkovski, nije glasa ni za Kavana. Za Kavana nije glasao ni Stiv Dejns iz Montane (nije bio prisutan), ali on je sada u postupku reizbora, vrlo zanimljiva trka, tako da mu glas za donosi pobedu, plus je i sam prolife opcija, doduse ne ekstremna. Znaci ne vidim ko sem tri senatora u najgorem slucaju (Kolins, Murkovski, eventualno, mada malo verovatno Romni) mogu da glasaju protiv. To je dovoljno za pobedu, vecina je dosta velika, plus oni ne moraju da glasaju te se njihovi glasovi nece uzimatu u obzir (mada ocekujem da Kolins bas glasa protiv jer ce joj to znaciti na izborima). Sa druge strane postoje i demokratski senatori koji bi mogli da glasaju za (najmanje tri demokratska senatora su prolife opcija, a Mencin je pored toga i zestoki konzervativac). Ne vidim da Trampov predlog moze da ne dobije vecinu u senatu. Ko su kandidati? Favorit broj jedan je Barbara Lagoa. Sudija apelacionog suda iz Floride. Ona je Latinos, prva hispano zena koja je izabrana u vrhovni sud Floride. Njen izbor politicki donosi jako mnogo. Pruza se jasna poruka latino biracima, pruza se jasna poruka Floridi. Njen izbor donosi mnogo na ovim izborima, ali i pruza mnoge mogucnsti u delovanju republikanaca prema latino populaciji u buducnost. Sa druge strane demokrate se stavljaju u nezgodan polozaj da glasaju protiv latino kandidata i to jos zene, u trenutku dok Bajdenu ne ide bas najbolje sa latino biracima. Taj potez potpunu razoruzava demokratsku odbranu i siguran sam da bi dosta demokratskih senatora glasalo za ovaj predlog. Politicki gledano za ove izbore, najbolji kandidat. Tu je jos Dzoan Larsen. Ona dolazi iz Rust Belta, Micigena. Takodje je sudija apelacionog suda. Ona je veoma popularna, dobila je 2016 godine preko 2 miliona glasova na izborima za sudiju, sto je impozantan rezultat, sa manje glasova se cesto postaje senator i guverner. Ima jako dobru reputaciju u strucnim krugovima. Politicki donosi mnogo poena u rust beltu, posebno u Micigenu, gde Tramp trenutno zaostaje za Bajdenom. Takodje dosta demokratskih senatora se stavlja u nezgodan polozaj da glasa protiv nje. Posebno bi to lose bilo za Geri Petersa, koji je zajedno sa Debi Stabenof vec glasao za nju na ranijim izborima, ali i za Tinu Smit. Sto se strcnih aspekata tice najbolji kandidat je Ejmi Koni Beret. Ona je Skaliina ucenica. Veoma je popularna medju konzervativcima. Mogla bi da stane u red sa velikanima koji su bili u sudu. Pominju se jos Alison Rasing, ali ona je premlada, Neomi Rao, ona je Indijka, jedini muskarac koji se pominje je Indijac Amul Tapar, Sara Pitlik. Ipak realno je da to bude neko od prvopomenute trojke.

A ko su ti likovi na videu sa njim? Sem Nikole Kavaje nikog drugog ne prepoznajem.Da li su na videu zaista neki ratni zlocinci? Od kad je to? Ima li potvrde da je to zaista on? Svakako nije za pohvalu druziti se sa nekim kao sto je Nikola Kavaja, ali nije ni toliki greh da bi od njega pravili neko cetnicko strasilo sad. Ako nastavi da se ponasa onako kao sto se ponasao do sada i bude radio u skladu sa svojim izjavama, onda on jeste pravi covek za premijera Crne Gore u ovom trenutku i to ne moze da promeni neki video od pre 20-25 godina, osim ako tamo zaista nisu neki ratni zlocinci, ja zaista ne znam ko su ti ljudi. Sto se njega tice, meni je mnogo veci problem moguci veliki uticaj Amfilohija na njega i sa tim povezana poseta istom izborne veceri. Ali kada se sabere sve sta je izjavio i uradio u izbornom i postizbornom procesu svakako je za primer svim politicarima u nasem regionu.

Tako je. Zapravo, ispostavilo se da su prorepublikanski polsteri zapravo pouzdaniji od ovih prodemikratskih. Naravno ni njih ne treba uzimati zdravo za gotovo, oni dosta grese u proceni popular vote, ali zato dosta dobro pogadjaju swing state. Na sramotu svih polstera na prethodnim izborima su se najbolje pokazali ljudi koji preracunavaju internalse sa polova I preko njih koriguju rezultate polova. Ima dosta njih koji su potpuno tacno predvideli rezultate izbora 2016, ali I mnogih drugih na taj nacin I bili mnogo blizi stvarnim rezultatima od svih polstera, bilo da su oni prodemokratski ili prorepublikanski. Ja se time takodje bavim iz hobija, ali na mnogo nizem nivou od tih ljudi, ne znam da obradim sve parametre...

Sajt uzima preveliki broj nepouzdanih I nerelevantnih istrazivanja u obzir I ona uticu na mapu. Zbog toga on pravi velike greske I mapa je losa.

Crni Bombarder.

Ovo nije topik O Trampu. O njemu moze na USA topiku. Paralele Hitler-Tramp ili bilo koje druge paralele mogu, ali da one budu kroz opis istorijskih licnosti, pokreta i procesa. Obradovicevi postovi su dobar primer toga.