A sad

Izgleda da dobijamo jos jedno zariste u exSSSRu. U Kirgiziji su ponovo nemiri, vec dva puta su smenjivali predsednika na taj nacin, da li ce i treci put? Ovog puta su nemiri izbili nakon parlamentarnih izbora. Opozicija tvrdi da su namesteni, izborna komisija je vec ponistila rezultate. Videcemo kako ce se razvijati situacija. Ne znam bas mnogo o situaciji u toj zemlji. Ono sta je cinjenica je to da se radi o najdemokratskijoj drzavi centralne Azije. Za razliku od svih ostali drzava u regionu, jedino se tamo odrzavaju izbori na kojima ucestvuje i opozicija, a imali smo i mirne smene vlasti. Ipak to je nesavrsena demokratija i zloupotrebe od strane vlasti su ceste. Kao dominanta se nametnula Socijaldemokratska partija iz cijih redova su sadasnji i prethodni predsednik. Ipak unutar partijski sukob je i doveo do ove krize. Trenutni predsednik Zenbekov i bivsi predsednik Atambajev su bili bliski saradnici i saveznici. Dolaze iz iste partije, Socijaldemokratske. Medjutim doslo je do velikog sukoba izmedju njih dvojice, koji se zavrsio hapsenjem i osudjivanjem Atambajeva i nekih njegovih bliskih saradnika na dugogodisnju robiju. Da li u korenu njihovog sukoba lezi jos nesto sem gole borbe za moc tesko je reci sa veoma malo informacija kojima ja raspolazem. To jeste bio glavni motiv sigurno, Zenbekov je tvrdio kako se Atambajev ponasa kao da je on samo njegova marioneta i da to nece dozvoliti. Sa druge strane primetno je da Zenbekov pokusava da suzbije korupciju i podstakne ekonomski razvoj ove siromasne zemlje, dok je Atambajev bio sinonim za korupciju i nepotizam, doduse i Jenbekova cela porodica je u politici. . Ono sta nas ovde sigurno najvise intresuje je da li ovde ima mesanja stranog fatora. Naravno da ga uvek ima, samo je pitanje koliki je njegov uticaj. Na to pitanje ja tesko mogu da dam odgovor, ali pokusacu da nabacam par stvar. Kirgistan je za vreme americke invazije na Avganistan i nakon toga bio pod americkim uticajem, cak su imali i bazu tamo. Ipak kasnije su odlucili da nemaju tamo neki intres i povukli su se. Sad da li stvarno nemaju tamo intrese, ili je to bio ustupak Rusima tesko je reci. Kasnije na vlast dolazi proruska opcija, imali smo dve revolucije... Atambajev je vodio izrazito prorusku politiku, ali je bio u dobrim odnosima i sa Turskom. Turskoj je ovaj region veoma intresantan i pokusava da u njemu prosiri svoj uticaj. Sa druge strane imao je izuzetno lose odnose sa Kazahstanom, koji se trudi da se postavi kao najznacajniji regionalni igrac i lider u regionu. Takodje je imao lose odnose i sa Uzbekistanom, koji takodje ima neke regionalne ambicije, ali je sukob bio vise zbog pitanja nacionalnih manjina. Bio je dosta svadljive prirode te je ulazio i u sukobe sa nekim drugim liderima, npr sa Likasenkom, koji nisu toliko bitni za region, pa necu o tome. Za region se veoma intresuje Kina, medjutim sama Kirgizija je najmanje intresantna od svih drzava u regionu jer nije bogata energentima, ali primetno je povecanje intresovanja Kine za tu drzavu posbno od dolaska Zenbekova na vlast. Za vreme njegovog mandata i Indija se sve vise intresuje za region i siri svoj uticaj. Zenbekov iako nista fundamentalno nije promenio u spoljnoj politici vodi je na skroz drugaciji nacin. Pored pomenute Kine i Indije sa kojima je uspostavio dobre odnose, on je nastavio da odrzava dobre, odnosno saveznicke odnose sa Rusijom, po broju susreta i nekim izjavama deluje da je i sa Putinom licno u dobrim odnosima. Takodje nastavio je da ima i dobre odnose sa Turskom, meni licno deluje da su oni bolji nego za vreme Atambajeva, ali ne garantujem. Pomirio se sa Kazahstanom i Uzbekistanom. Primetno je i da gradi sve bolje odnose sa EU i ponovo uspostavlja odlicne odnose sa USA. Znaci, on je nastavio da vodi prorusku politiku, ali se vidi da pokusava da nadje oslonac i na nekim drugim stranama. Da li je on tu presao liniju koju Rusija dozvoljava tesko je reci, pre samo par dana je imao sastanak sa Putinom, nemam odgovor na to pitanje. Takodje ne znam ni da li se nesto promenilo kod Atambajeva u pogledu spoljnopolitickih saveznika od kad nije na vlasti, on jedino moze pored Rusije da se okrene Turskoj, ogromne turske investicije su dosle za vreme njegove vlasti. Uticaji Rusije, Kazahstana i Turske se bore za ovu drzavu, dok deluje da Kina gleda sa strane i ceka da iskoristi svoju priliku, polako bez zurbe. Ne kazem da jeste, ali ovo moze bit jos jedan obracun Turske i Rusije, ali ne treba ovde izostaviti ni snazan uticaj Kazahstana koji je u dobrim odnosima sa obe drzave, ali ima i svoj poseban intres na koji treba racunati. Za glavnog kazahstanskog igraca vazi najbogatiji Kirgiz Omurbek Babanov, koji je lider jedne opozicione partije i bio protivkandidat Zenbekovu na predsednickim izborima, ali je on pre svega bio protivnik Atambajeva. Vidim da se njegova partija spominje medju opozicijom koja protestvuje, ali njega ne vidim da se nesto pojavljivao. Navodno je posle poraza 2017 napustio politiku, ali ne ide to bas tako u tim drustvima. Imali sve to uticaja na ova desavanja, zaista ne znam, ali ne bi me iznenadilo da ima. Sukob izmedju Atambajeva i Zenbekova je doveo do raspada Socijaldemokratske partije i pristalice i jednog i drugog su izasle na izbore sa razlicitim listama. Kirgistan ima visok cenzus od 7% i jos neke dodatne uslove za prelazak istog. Na kraju su po rezultatima samo cetiri partije presle cenzus. Tri od njih se mogu povezati sa Zenbekovim, dok je jedna opoziciona. Dosta opozicionih partija je bilo na ivici cenzusa, dok je jedna partija sa dugom tradicijom Ata Meken (socijalisti) zavrsila bas mnogo ispod cenzusa, sto je bilo veliko iznenadjenje. Takodje Atambajevo krilo socijaldemokrata je imalo jako los rezultat. To je izazvalo da opozicione partije ne priznaju rezultate, optuze vlast za kradju i kupovinu glasova te pokrenu demonstracije, a ubrzo su izbili i nemiri. Demonstracije su bile dosta nasilne, ali cinjenica je, po slikama, snimcima i izvestajima, da nisu bas masovne, spominju se cifre od pet hiljada ljudi. Demonstranti su ubrzo oslobodili Atambajeva i neke njegove saradnike iz zatvora. Ubrzo je usledila serija ostavki vladinih zvanicnika, guvernera, gradonacelnika... Zenbekov je reagovao dosta smireno, nalozio izbornoj komisiji da ispita nepravilnosti. Ona je reagovala jako brzo i odmah ponistila izbore. Opozicija je formirala neke tranzicione organe. Predsednim jos nije podneo ostavku, deluje mi da i ne planira. Neuobicajeno brzo se vlast povukla, pred dosta nasilnim, ali realno ne preterano brojnim demonstrantima. Da li je Zenbekov svestan da ima jako malu podrsku u narodu ili je nesto drugo po sredi ne znam. Videcemo dalji razvoj dogadjaja.

Ocekivano. https://www.newsweek.com/richard-spencer-joe-biden-trump-maga-1527141

Jermeni ne koriste izraz Nagorno Karabah, vec taj region nazivaju Artsakh. Razlicita su tumacenja znacenja tog toponima i njegova etimologija, ali nema veze sa terminima gorski, gornji, visoki. Jedno od tumacenja je da izraz znaci Aranova basta ili Aranova suma, po lokalnom vladaru Aranu Sisakianu. Drugi ga povezuju sa legendarnim kraljem Arom Lepim, pa naziv znaci Arina suma ili basta, mada je njegova drzava bila vise zapadno pa takav naziv bas i nije logican. Ipak najlogicnije je da je to iskrivljena verzija imena kralja Artaksiaksa. Znaci u jermenskom nazivu se ne koristi rec koja oznacava visinu, nesto sto se nalazi gore. Nagorno Karabah je ruski i azerbejdzanski naziv za tu oblast (doduse nesto manju nego jermenski Artsakh). Azerbejdzanci imaju i svoj izraz Dahlik Karabah koji u sustini znaci isto sto i Nagorno Karabah, ali se i kod njih dosta koristi ruski naziv. To je deo sire oblasti Karabah koja se poklapa sa istorijskim Karabah kanatom, i sastoji se od Gornjeg Karabaha (Nagorno Karabah), Zangezura (sira oblast Zangezura koja obuhvata teritoriju koja je u Jermeniji, tzv uzi Zangezur i Crveni Kurdistan, vec sam pisao o tome, znaci prostor izmedju Nahicevana i Nagorno Karabaha) i donji Karabah ( to je malo specificna oblast koje nema jasne granice i taj izraz se koristi jako retko). Znaci od reke Kure na istoku do Nahicevana na zapadu, granice sa Iranom na jugu i malo ispod grada Gandze na severu. Jermenski izraz Artsakh i Nagorno Karabah nisu u potpunosti sinonimi, jer je Artsakh veci od Nagorno Karabaha, pored ove oblasti u njega ulazi i oblast Kalbadzar. Plus da ne bude zabune teritorija koju kontrolisu Jermeni je znatno veca i od Nagornog Karabaha, ali i od Artsakha. U srednjem veku na toj teritoriji je bilo vise jermenskih drzava, jedna od njih je i kraljevstvo Artsakh. Nisam pristalica prevodjenja imena. Kad bi se prevodilo Gonji Karabah je ispravno. Medjutim, onda je pitanje zasto ne bi preveli i drugu rec jer i ona moze da se prevede kao crna suma, crni vrt, crna basta. Tada bi imali Gornji crni vrt npr, sto je realno bezveze. Vec je ustaljeno da se koristi naziv Nagorno Karabah, tako da treba ostati pri tom izrazu, da svima bude jasno o cemu se pise i da se ne frljamo sa nekoliko izraza koji oznacavaju istu stvar sto stvara zabunu.

To je procenat u ukupnoj populaciji. Medjutim, zato sto oko 17% od ukupnog broja biraca (uglavnom ljudi evropskog porekla tzv Zoeriles) nema pravo glasa na referendumu, procenat Kanaka medju biracima na referendumu je veci od 40%. Zbog toga i postoji neka sansa za nezaviznost, da svi imaju pravu glasa ne bi postojala nikakva sansa za tako nesto. Ovog puta su ucestvovali svi politicki cinioci, tako da mislim da je to to. Dve godine nije veliki period i jako tesko moze da se preokrene ova razlika za to vreme. Izlaznost je bila ogromna, tako da ni tu nema nekog prostora za napredak. 2022 godine poslednji referendum pod ovim uslovima i mislim da se tad prica o nezavisnosti Nove Kaledonije zavrsava.

Nije jos izgubila, ali ce svakako izgubiti ako im Rusija ne pomogne. E sad to oko gadjanja civilnih ciljeva po Azerbejdzanu ima i dosta propagande. Nema dokaza da su gadjali neki drugi grad sem Gandze, a u Gandzi se aerodrom koji se koristi u vojnim akcijama nalazi bas u gradu, tako da je pitanje da li su civilni objekti uopste namerno pogodjeni ili je u pitanju promasaj, jer i aerodrom je pogodjen. Ja licno mislim da su namerno neku raketu poslali i na civilne objekte, ali ne mogu da tvrdim. Sa druge strane Azeri brutalno sa kasetnom municijom bombarduju Stepanakert vec nekoliko dana i to iskljucivo civilne ciljeve, ako se to bude nastavilo Jermeni ce sigurno uzvratiti istom merom, od glumljenja zrtve nema neke koristi. Tesko je da neko bude okupator na svojoj zemlji. Ne ide to nikako. To nas opet vraca na nebulozne komunisticke granice (isto kao i kolonijalne na nekim drugim mestima) i pitanje da li treba insistirati na njima i drzati ih se kao pijan plota, ako znamo da takvo delovanje samo zamrzava konflikt koji ce se kad tad ponovo otvoriti. Uopste ne sumnjam da ako Azerbejdzan pobedi, da na Nagorno Karabahu nece ostati nijedan Jermen.

Jeste, ali tad je bio opozicija. Kad je dosao na vlast odma zaokret ka Rusiji i pravac u Moskvu kod Putina. Skroz je na liniji sa Moskvom. Npr priznao je Lukasenkovu pobedu na izborima u Belorusiji medju prvima. Ruske baze ostaju, nema promene spoljne politike, Evroazijska unija je prioritet... E sad on se ne uklapa u taj korupcionaski sistem koji Putinova oligarhija forsira i covek je van tih sema, zato i smeta. Ta kampanja je sad uzela bas maha, jer se trazi opravdanje za rusko ne mesanje u sukob. Sad se pojavljuju neke slike i snimci gde se trazi zatvaranje ruske vojne baze u Jermeniji i to se povezuje sa njim i kao aktuelan dogadjaj. Naravno to se desilo pre nego sto je on dosao na vlast, znaci za vreme Sarkasjana, i nije cak ni bilo politicki motivisano vec povezano sa masakrom koji je pocinio ruski vojnik iz baze kad ga je ostavila devojka. To se brzo resilo. Sad se to vrti kao neki dokaz da Jermenija vodi antirusku politiku, sto je klasicna podmetacina. Za razliku od ostalih drzava koje su ruske saveznice, Jermenija ima korektne, da ne kazem dobre odnose sa zapadnim drzavama. Pre svega sa Francuskom i USA, ali to je vise zbog velike jermenske emigracije koja zivi tamo, nego sto su stvarno neki odnosi. Pasinjan je jasno izjavio da ne namerava da ide ka EU, vec da je EAU jedina opcija. On je pokusao da ostvari da Jermeni dobiju mogucnost da putuju po Evropi bez viza, ali nije u tome uspeo. Pokusao je i da privuce neke investitore iz Francuske pre svega, jer se Jermenija nalazila u katastrofalnoj ekonomskoj situaciji, ali ni tu nije bilo vecih uspeha. Nema tu nikakvog okretanja ka zapadu. To je cak i nemoguce. Jermenija je u losim odnosima sa svim susedima osim sa Iranom, tako da ne moze da se uspostavi ni veza sa zapadnim drzavama. U pogledu spoljne politike nema nikakve bitne razlike izmedju Pasinjana i Sarkasjana, koji je imao epitet ruskog coveka, sa druge strane razlika je drasticna u unutrasnjoj politici. Turci ce ici dotle dok im se Rusija ne suprotstavi, odnosno dok ne dodje do opasnosti od direktnog vojnog konflikta izmedju Rusije i Turske. Dok god ne dodje do toga, Turci ce gurati dalje i nece stajati. Iran nema uticaj na podrucju Kavkaza. Jedina drzava na koju bi mogli da imaju uticaj je bas Jermenija, ali Rusija sprecava dublje veze izmedju te dve drzave. Azeri jesu siiti, ali su sukularni i vlast sprecava svaku mogucnost verske radikalizacije. Potpuno su okrenuti Turcima uz odlicne veze sa Izraelom i USA. Iranu bi odgovaralo da Azerbejdzan izgubi rat, cak bi verovatno i pomogli, ali Azera ima jako mnogo u Iranu, preko 10 miliona, i to bi moglo da destabilizuje zemlju. Ako Azerbejdzan izgubi rat to bi moglo da dovede do smene Alijeva i da u metezu koji bi nastao da dodje na vlast neko na koga bi Iran mogao da ima veci uticaj (to je u stvarnosti jako tesko izvodljivo, zbog prejakih proturskih osecanja kod obicnih Azera). Koriste i jedni i drugi kasetne bombe. Obe zemlje nisu potpisae konvenciju o zabrani upotrebe kasetne municije.

Ovo sto si napisao je najobicnija propaganda sa ruskih sajtova koja se koristi kao opravdanje za nereagovanje na napad na saveznika. To ne da nije istina, vec je najobicnija gomila lazi. Jbg, naseo si na propagandu koja se siri nasim internet prostorom neverovatnom brzinom. Moraju rusofili da nadju neko opravdanje, ne krivim te, svima se desava, jednostavno se toliko puta to ponavlja da se vec uzima kao cinjenica. Jermenija je clanica Evroazijske unije, Jermenija je clanica ODKB. Azerbejdzan nije clan Evroazijske unije I napistio je ODKB. Jermenija vodi prorusku politiku, dok Azerbejdzan vodi protursku politiku. Naravno Azerdejdzan je Rusiji bitan zato sto je veliki kupac ruskog oruzja, ali I to ce biti sve manje kako Turska bude razvijala svoj program proizvodnje oruzja. Azerbejdzan je potpuno prozapadno orjentisan u odlicnim odnosima sa Turskom, Izrelom I USA I nikad nece biti na strani Rusije. Jermenija je potpuno proruski orjentisana, I jedino u njoj Rusija moze imati pouzdanog saveznika u tom delu sveta I za Rusiju jako bitnom regionu. To sto rukovodstvo Rusije ne voli Pasinjana zato sto im je pokvario neke korupcionaske seme koje su imali sa Sarkasjanom je samo pokazatelj kakvu kratkpvidu politiku Rusija vodi. Nema sta zapad da pomaze I brani Jermeniju, Rusija se ugovorm obavezala da ce to ciniti, ili je mozda taj ruski pandan NATOa samo jos jedna najobicnija prevara. Sto se Asada I Sirije tice, nedao Bog nikome da ga neko brani kao sto Rusija brani Asada.

@Darko aj se upristoji malo.

I drugi put nije uspeo referendum za nezaviznost Nove Kaledonije od Francuske. Ovog puta veca izlaznost i manja razlika za 3-4% nego pre dve godine, sto je i ocekivano jer je jedna separatisticka partija ( Radnicka Partija) bojkotovala referendum. Konacan rezultat je 53,26% protiv nezaviznosti i 46,74% za nezavisnost, izlaznost je bila cak 85,64%. Sledeca, poslednja sansa pod ovim uslovima (koji su povoljniji za separatisticku opciju jer je oko 40 hiljada Evropljana koji imaju pravo glasa na izborima za parlament Nove Kaledonije izuzeto i nema pravo glasa na referendumu) je za dve godine, 2022 godine.

Tekst zapravo potvrdjuje ono sto si ti tvrdio.

Ne bi gledao blagonaklono sigurno, sta vise to bi bilo jako lose za njih. Medjutim Iran ima ozbiljan problem za neku intervenciju u ovom sukobu. Azerska nacionalna manjina koja zivi blizu granice, tacnije u celom tom delu Irana. Ima ih 11 miliona. Vec izlaze da demonstriraju zbog blagonaklonog stava Irana prema Jermeniji... Rusi su ti koji su morali da reaguju. Jermenija je njihov saveznik, clan je Evroazijske unije, clan je ODKB. Jos jednom se pokazuje da tesko onom koga Rusi brane. Ne verujem da ce u ovoj fazi ici na spajanje sa Nahicevanom. Mada, ako vide da mogu, sto da ne?

Ovo je klasicna zamena teza. Pa sve za sta kritikujes Trampa se desilo za vreme Obame i posledica je njegove politike. Jedino si za Pakistan u pravu i delimicno za Kurde. Rusija je pocela da siri svoj uticaj od 2008 godine i rata u Gruziji, od tad se ponasa bahato kreira krize i mesa se gde god moze. Obama je imao osam godina da pokusa da spreci, zaustavi ili makar ogranici takvo delovanje Rusije i za to vreme na tom planu nije ucinio nista. Ruske intervencije u Ukrajini, okupacija Krima, intervencija u Siriji sve je to bilo za vreme Obame. Trampova administracija je tu dovedena pred svrsen cin. Iran je poceo svoj uticaj neverovatno da siri bas za vreme Obamine administracije. Zarad postizanja sporazuma sa Iranom USA administracija je zmurela, dozvoljavala, pa cak i pomagala stvaranje iranske mreze preko celog bliskog istoka, pa cak i do Venecuele. Irak je Iranu poklonjen na tacni, Sirija mu je prepustena bez borbe, a dozvoljena je i potpuna okupacija Libana. Da SA nije intervenisala u Bahreinu i njih bi preuzeo. Instaliranje Huta u Jemenu... Sve to se desilo za vreme Obamine administracije. Sa druge strane odnosi sa Turskom su potpuno zahladneli i to bas zbog Irana. Da se ne lazemo, sve sto je USA radio u Siriji i sa Iranom je u direktnoj suprotnosti sa intresima USA regionalnih saveznika Turske, SA, a dobrim delom i protiv intresa Izraela. To je suludo. Da bi koliko toliko sacuvali odnose sa SA zmurili su i dopustili rusenje Morsija (izrazito antiruski i dosta proamericki nastrojen) i instaliranje Sisija koji samo tako flertuje sa Moskvom, plus to je jos jedan prst u oko Turskoj. Treba dodati i da je neko izsabotirao turske pregovore sa PKK koji su bili u zavrsnoj fazi, da sad ne nagadjamo ko, ali ogroman uticaj na to je imala bas USA politika prema Kurdima u Siriji. Da ne pricamo koliko je ta taktika bila pogresna, da ne kazem suluda, pisao sam o tome na starom forumu. Projektovati da jedan u Siriji mali narod, ma ne cak ni narod vec jedna partija tog naroda, drzi pod kontrolom vise od trecine drzave i na toj teritoriji postane manjina, znajuci da postoji ogroman animozitet izmedju vecinskog stanovnistva i te manjine je put u propast. Tome dodati i stotinama kilometara dugacku granicu sa Turskom koja muku muci sa PKK, cije je taj JPG zapravo ogranak. Dozvoliti najvecem neprijatelju (Iranu) da napravi kopnenu vezu sa Mediteranom, sve na ustrb regionalnoh saveznika, dozvoliti da bukvalno okruze SA i steknu kontrolu nad moreuzima, a samim tim i putevima nafte, dovesti iransku vojsku na granice Izraela, a sve zarad nekog sporazuma koji ne garantuje bukvalno nista je najblaze receno idiotluk. O Libiji da i ne govorim. Izvedes intervenciju (sto podrzavam), a onda dozvolis napad u Bengaziju, bukvalno se povuces odatle i sve prepustis nesposobnim Evropljanima koji prvo sto su uradili je da su se posvadjali medjusobno, pa onda dozvolili raspad sistema gde Britanci, Francuzi i Italijani imaju svako svog proksija. I onda se naravno umesa Rusija, pa naravno da se umesa. Znaci jos jedna zemlja gde je omuguceno rusko mesanje bas zahvaljujuci Obaminoj politici. Filipini su tek posebna prica, taj predsednik jeste lud, ali je regularno izabran. I sad je nekako tu Tramp opet kriv, nije bitno kako, vazno je da je kriv. A to sto je upravo Obamina administracija bukvalno prekinula odnose sa Filipinima jer im se nesvidja ludi predsednik to nema veze, opet je kriv Tramp. Za Pakistan si u pravu. Odnosi zaista jesu bili bolji za vreme Obame. Ali zanemarujes jednu drugu stvar. Pakistan je od svog nastanka saveznik sa Kinom i tu kratkotrajno prijateljstvo sa USA nije nista promenilo, oni su i za vreme Obame blisko saradjivali sa Kinom. Mada realno receno i za vreme Obame ti odnosi sa Pakistanom su bili u sistemu toplo hladno. Zato je Tramp znacajno popravio odnose sa Indijom i polako je potpuno uvlaci u USA sferu uticaja. To je mnogo bolje nego biti u dobrim odnosima sa Pakistanom, a jedno i drugo ne ide zajedno. Po meni Trampov izbor je mnogo bolji od prethodnog. Avganistan je posebna prica, o tome neki drugi put. Povlacenju uticaja iz Kirgistana i Uzbekistana, sve je to bilo mnogo pre Trampa. Sto se Kurda tice. Niko nikad nece izmedju Turaka i Kurda izabrati Kurde. To treba svima da bude jasno. Mora da se desi jos mnogo toga da bi tako nesto uopste moglo da se uzme u razmatranje. Uostalom, Afrinski Kurdi nikad i nisu bili pod USA uticajem, vec ruskim, pa su ih Rusi prodali Turcima bez mnogo razmisljanja. Uostalom, tome je sve prethodilo nemogucnost Kurda da pronadju zajednicki jezik, podeljeni su u vise frakcija koje su na ivici medjusobnog rata. Zatim potpuno oglusavanje irackih Kurda o americke zahteve da ne proglasavaju nezavisnost. To je bilo direktno protiv USA intresa jer bi time USA bio potpuno istisnut iz Iraka (sto je opet posledica Obamine politike). Poceli su i u Siriji da se ponasaju bahato. Tako da je prepustanje dela, i to manjeg dela njihove teritorije Turcima sasvim logican potez. Uostalom u intresu USA je da njihov proksi bude Turska, a ne Kurdi. Erdogan jeste nepredvidiv, ali ima resurse, ima vojsku, ima zelju. Ko je bolji da se kolje sa Rusima od Kavkaza do Atlantika od njega? Em se on trosi, em se Rusi trose. Kad se izbace emocije to je logican izbor. Kurdi su zbog demografske situacije dobar saveznik za buducnost, ne za sadasnje vreme. Verujem da su im neke stvari predocene, ali oni nisu hteli da cekaju, pa jbg. Oni treba da grade odnose sa Izraelom, to im je jedini pravi put, a i u sklopu je izraelske strategije Severna Koreja je pre svega Klintonova greska, pa Buseva, pa Obamina, njihova greska je u necinjenju. Trampova greska dolazi tek na kraju kao kruna decenijske pogresne politike, pravljenje dogovora sa Buckom je ordinarni debilizam. Obaminu politiku u Latinskoj Americi necu ni da komentarisem kakvih je sve debilizama sa Kubom i Venecuelom bilo, ipak mora se priznati tu je najmanje gresaka napravio, a bilo je i dobrih poteza. A i tradicionalni saveznici, mislim na Evropljane, bi trebalo da se uozbilje. Da pocnu da placaju za NATO, da pocnu da ulazu u vojsku i na kraju da resavaju sukobe na svojim granicama i u svom okruzenju bez da cekaju na USA. Ako oni ukazivanje na te stvari smatraju za kvarenje odnosa, samo pokazuju svoju neozbiljnost. Tramp jeste netalentovan za spoljnu politiku i diplomatiju i bilo bi mnogo bolje da ima mnogo vise takta, suptilnosti, pa i strpljenja. Generalno, ja sam veliki protivnik Trampove spoljne politike, nekom drugom prilikom cu o tome. Medjutim ne mogu se Obamine greske stavljati njemu na teret. Koliko god Trampova spoljna politika bila losa, jendnostano se ne moze porediti sa Obaminom. Sto se tice tog segmenta, on je ubedljivo najgori USA predsednik u istoriji te zemlje.

Znas kako, komentarisi ti sta god hoces, ali za svako podmetanje kao ovo ide report, pa ti slobodno nastavi.

Aj zaobidji me sa komentarima. Nisi u stanju da procitas post, a ne ozbiljno da komentarises.

Ovo je sustina. Zapravo niko ozbiljan ni ne stavlja moderni islamski ekstremizam u kontekst desnog extremizma, posebno ne nekog konzervativizma. Jedan od najvecih istoricara dvadesetog veka Hobsbaum (inace deklarisani komunista) je sjajno opisao islamsku revoluciju u Iranu u tom kontekstu i njenom levicarsko socijalistickom karakteru.

Izgleda da imamo i prvo koriscenje S300 u ratnim uslovima. Malo mi je cudno sto su ga koristili za rusenje dronova, no dobro, ako nemaju nista drugo i ovo moze da koristi. Sa druge strane, ovo je vec treci-cetvrti napad na teritoriju Jermenije. To znaci da Jermenija ima pravo da zatrazi pomoc od ODKB. AKo to ucine Rusija vise nece moci da se pravi da se nista ne desava i dobicemo odgovor da li je ova organizacija stvarna ili samo ruski marketinski projekat.

Losa debata. Svi su bili losi i Tramp i Bajden i moderator, jednom recju katastrofa. Generalno se slazem sa tvojom ocenom. Medjutim, primetio sam jednu stvar koja mi se uopste ne svidja i koja me pomalo brine. Primetio sam to jos kad se pojavila mogucnost za imenovanje sudije vrhovnog suda, a taj trend se nastavlja i dalje, sto znaci da je takva strategija. Prvo da se pohvalim dobrom prognozom ko ce biti nominovan jos prvog dana kad je to postalo aktuelno. 🙂 Amy Coney Barrett je najbolje resenje za Vrhovni sud i sa strucnog aspekta i sa ideoloskog aspekta, ovo drugo je moj subjektivni stav, tj iz mog ideoloskog aspekta i iz perspektive prosecnog republikanca. Neminovno se radi o vrhunskom strucnjaku, od imena koja su bila u opticaju ona je svakako bila najbolji izbor. Zena koja je jos uvek mlada i ima sve predispozicije da postane jedan od najboljih strucnjaka u istoriji suda. Medjutim, izbor sudije vrhovnog suda nije samo pitanje struke i ideologije vec i politike, posebno kad je to ovoliko blizu izbora. Ona je politicki los izbor. Malo demokrata ce je podrzati (za apelacioni sud glasala su tri dem senatora, ali jedan od njih vise nije senator, ostali su Tim Kejn i naravno Dzo Mencin) i ona je kandidat koji ce izazvati veliko nezadovoljstvo kod demokratskog birackog tela (onog liberalnijeg). Sa druge strane na prvi pogled ne donosi nista novo republikancima, mada utice na dizanje entuzijazma kod baze, jer je ona prvi izbor republikanskih biraca. Pisao sam vec o tome da je medju republikancima bila velika rasprava nakon Romnijevog poraza kojim putem krenuti. Pobedila je Kruzova opcija prema belim konzervativcima koju je Tramp uspesno sproveo na iznenadjenje svih. Ova kampanja je na svom pocetku delovala da se Tramp sada vise okrece ka manjinama sto je i rezultiralo popravljanjem procenata medju tim birackim telom, medjutim Tramp ravi zaokret nominacijom za vrhovni sud i to potvrdjuje na prvoj debati. Znaci Tramp se okrece istoj onoj strategiji koja mu je donela pobedu na proslim izborima. Medjutim protivnik nije isti. Hilari je neko koga konzervativci smatraju za arhineprijatelja i ko je uticao na to da Tramp dobije ogromnu podrsku konzervativnog birackog tela bez obzira na otpor prema njemu u delu republikanskog establismenta. Bajden je nesto savim drugo, on ne moze da izazove taj efekat kod republikanskog birackog tela. Deluje i da su Trampovi stratezi promasili u proceni ko ce biti kandidat demokrata i da su bili sigurni da ce to biti Sanders, eventualno da ce Bajden dobiti prajmarise na prevaru (pisao sam na startu prajmarisa zasto ce pobediti bas Bajden) i da su kampanju podredili tome. Jednostavno napadati Bajdena da je radikalni levicar ne stoji, jer on to jednostavno nije bez obzira na njegovo okruzenje. Sa ACB Tramp dobija nacin kako da ponovo radikalizuje svoju bazu i da njegova retorika ponovo dobije smisao. Evangelisti (da ne bude zabune ovaj termin nema isto znacenje sa terminom evangelisti koji se koristi kod nas, ali nemam bolji prevod) su odusevljeni njenim izborom iako je katolkinja, born again takodje. Znaci Tramp u toj populaciji zeli da ponovo dobije 80+% podrske uz veliku izlaznost, ovaj izbor moze dovesti do toga. Republikanci zele da iskoriste to sto je ona katolkinja da pridobiju veliku katolicku zajednicu u Rust Beltu, sa druge strane racunaju da njenim izborom ne mogu izbubiti na jugu i medju latinosima jer su oni svakako konzervativni tako da ce im odgovarati izbor konzervativnog sudije. Vec su krenuli sa tom pricom, forsira se da su demokrate protiv nje samo zato sto je ona katolkinja... Osnov za te tvrdnje im je senatska rasprava gde su neki demokratski senatori, posebno Diana Finstajn kao glavni razlog protivljenja njenom izboru navodili upravo njen katolicki svetonazor (ACB je izrazito religiozna osoba). To mozda i nije losa ideja, radi se o konzervativnom birackom telu, uglavnom radnickoj klasi, ali tradicionalnim demokratskim biracima. Oni su poceli da se okrecu ka republikancima, medjutim jos uvek dosta svinguju i taj proces okretanja republikancima je spor i dugotrajan. Ovo moze biti dobra stvar za Trampa u Rust Beltu. Medjutim, demsi se protiv ovoga mogu boriti vrlo lako i spreciti vecu stetu. Jednostavno u svojoj kritici potpuno izostave njen katolicizam, plus Bajden zaigra na kartu svog katolockog porekla... Debata je samo potvrdila ovu Trampovu strategiju. Zasto se slazem da je +1 za Trampa. Mene ova debata dosta podseca na prvu debatu Tramp-Hilari. Tramp je nastupio agresivno i pokusava da uvuce Bajdena da se rvu u blatu. On se obraca svom birackom telu, njegov prosecan glasac je beli muskarac srednjih godina, takav nastup prolazi kod te populacije svuda na svetu. Jednostavno, oni se loze na to. Tramp igra svoju igru i salje poruku svojoj bazi, podize joj entuzijazam i mobilise za izbore. Bajden se drzao dobro jedno vreme i onda usao u taj mulj zajedno sa njim, jbg kad se rves sa svinjama, svinja uvek pobedi. Bajden ima prednost u zenskom birackom telu, a zene ne vole takvo ponasanje. Jedna debata ne resava mnogo, ali Tramp ce nastaviti da ga uvlaci u taj nacin debate. Cilj je demotivisati deo zenskog birackog tela da ne glasa za Bajdena. Znaci ne da glasaju za Trampa, vec da ne glasaju za Bajdena, da ne izadju na izbore. Od dva svoja cilja Tramp je u prvom uspeo u potpunosti, a drugi je poceo da ostvaruje, zato plus jedan. Realno, trebao je da pobedi sa vecom razlikom, ali nije se proslavio ni u prvoj debati protiv Hilari, predstoje jos tri. Zasto se sve ovo meni ne svidja? Nikad nisam bio pristalica te teorije da ima dovoljno belih konzervativaca da republikanci mogu da pobedjuju na izborima. OK Tramp me je demantovao, ali to ne moze da da dovoljno dobre rezultate na dugi rok, samo kratkorocno. Tramp jeste dobio izbore prosli put, ali je izgubio popular vote i ici na isto i ovaj put je jako rizicno. Da su izbori bili pre godinu dana to bi bila druga prica, sada je logicno da je on deo biraca koji su swingnuli od demokrata ka njemu izgubio. Jednostavno Bajden je drugaciji kandidat od Hilari i mnogo prihvatljiviji za bele birace od nje. Tramp pokusava da ih vrati i svi ovi potezi su usmereni na tu stranu. To je sve ok, ali on je morao da se okrene ka Latino populaciji koja mu se otvoreno nudi. Sve TV ankete oko debate su pokazale da je Bajden dobio debatu, jedino ona televizija na spanskom je pokazala ubedljivu pobedu Trampa. On se tom birackom telu prakticno uopste ni ne obraca. Mogao je da ih zakuca sa predlogom Lagoe za vrhovni sud i propustio je veliku priliku za to. I dalje ima sanse, ali kao da ne zeli da iskoristi tu priliku. U Koloradu prakticno da nije ni vodio kampanju, u Arizoni se smanjuje budzet, u Nevadi je bio samo jednom, Nju Meksiko je zaboravio i da postoji. Mozda je on siguran u pobede u Floridi i Arizoni i smatra da nema potreba da previse gleda na tu stranu, te mu treba samo jos jedna drzava iz Rust Belta za pobedu. Mada uz sve probleme koje republikanska stranka ima u Arizoni tamo se nikako ne moze biti siguran, za Floridu se vec slazem. Ne znam, ja bi ipak gledao da pridobijem sto vise latinosa i da tu napravim neki balans, sa gubitkom glasova medju belcima. Takodje izborom Lagoe, ili npr Dzoan Larsen( izuzetno popularna sudija iz Micigena) ne bi toliko podigao entuzijazam kod svog birackog tela, ali on je i ovako prilicno visok, ali bi mogao da ga spusti medju demokratama. To su sudije za koje bi glasao daleko veci broj demokrata nego sto ce za ACB, pa bi se demokratskom birackom telu poslala veoma cudna poraku koja bi sigurno razocarala deo biraca. On je propustio te dve opcije i izabrao formulu sa proslih izbora. Videcemo da li ce mu se to obiti o glavu. Ova taktika mnogo zavisi od debata, ali i od diskusije u senatu. Sve se brzo menja, izbori su jos daleko...

U nedostatku odgovora, naravno ide trolovanje.

Nije uopste poenta da li ce ona biti predsednik ili ne. Mozda bude, a mozda i ne bude, to je spekulacija. Poenta je da i ako bude to nece biti zbog tih stvari koje ti navodis. Procesi jednostavno ne idu tako, da je to tacno danas vise ne bi bilo konzervativaca, a eto ih danas mozda i jaci nego ikad.

Da to tako ide konzervativci ne bi postojali vec decenijama... Lepo je to, samo se to ne zove analiza vec mastanje.

Nisam ni sumnjao da kao ni ja uopste nisi cuo za njih do ovih dogadjaja od pre par nedelja. Samo za razliku od mene nisi ni proguglao o njima nista. Nemam pojma da li su neonaci, da li su fini, uljudni i zeljni slobode. Osnivac im jeste neki Kanadjanin, ali trenutno vodja organizacije jeste latino crnac Enrike Tario. Vidim na snimcima da u vodstvu ima jos crnaca. Naravno to ne znaci da oni nisu neonaci i rasisti. U danasnjem svetu to ko je koje rase i nacije vise nista ne znaci kad su te stvari u pitanju.

Nisam jos odgledao. U nekom sam poslu ovih dana, pa ne stizem. Posle podne cu odgledati, pa pisem utiske o debati i vrhovnom sudu.

Cekaj, ti Proud boys su rasisti kojima je vodja neki latino crnac?

Mislim da gresis. Postoji razlog za to sto nema snimaka. Prostor gde se vode borbe je prakticno nenaseljen. Tamo niko ne zivi i nema civila koji bi mogli da naprave neke snimke. Druga stvar, takve stvari su u Azerbejdzanskoj vojsci strogo zabranjene. Citao sam da se oduzimaju mobilni telefoni vojnicima i da bukvalno nisu u mogucnosti da naprave snimke. Treca bitna stvar, je sto se radi o regularnoj vojsci, a ne o paravojnim jedinicama. Pogledaj koliko je manje bilo snimaka iz Ukrajine u odnosu na Siriju i Libiju, a tamo je bilo paravojski koliko hoces. Ovde iz jos uvek nema i to je bitan razlog za nedostatak snimaka. Plus taj teren je teska vukojebina bez stanovnika, pitanje koliko uopste tamo i ima interneta i telefonskog signala. Bitna stvar je sto verovatno nema nekog pomeranja na linijama fronta, te nijedna strana nema sta da pokaze i cime da se pohvali da su zauzeli. Cim tako nesto bude bilo pojavice se snimci odatle. Postoji jedna fejsbuk stranica, azerbejdzanska koja objavljuje podatke o stradali Azerima. Ima dosta slika sa sahrana. Naravno ne treba sve uzeti zdravo za gotovo, ali i na osnovu nje se moze zakljuciti da i na Azerbejdzanskoj strani ima mnogo zrtava.

Na zalost vrlo malo verovatno je da ce se to desiti. U trenutnoj situaciji bez jasnog poraza jedne strane nema postizanja nikakvog mirovnog sporazuma. Jednostavno Rusiji tako nesto ne odgovara, a to je njeno dvoriste, na stranu sto je mrznja izmedju dva naroda toliko velika da je to nezamislivo. Iako prakticno nije nemoguce doci do sporazuma koji bi zadovoljio obe strane, cak sta vise uz malo dobre volje do toga bi se moglo doci, to se nece desiti. Postizanjem sporazuma ne postoji vise razlog za dve ruske vojne baze u Jermeniji, niti da Jermenija bude deo Evroazijske unije i ODBK. U Jermeniji bas i nije jak proruski sentiment i da im spoljnopoliticka situacija dozvoljava oni bi se vrlo brzo okrenuli zapadu. Medjutim to je nemoguce dokle god postoji problem NagornoKarabaha i drugi problemi sa Azerbejdzanom. Jermeniji je neophodna pomoc Rusije da sacuva svoj suverenitet, a pre svega u omogucavanju nababke oruzja po veoma povoljnim uslovima. Bez obzira na sve to Jermeni svremena na vreme promene prorusku vlast sa proevropskom, ali realnost na terenu uvek jako brzo tu proevropsku vlast okrene ka Rusiji. Jermeni su cak i napravili gasovod sa Iranom ( mislim da je zavrsen, znam da je bio u planu i da su poceli radovi) da bi se oslobodili gasne zavisnosti od Rusije, gasovod nikad nij proradio jer je Rusija stisla Jermene da kupuju njihov gas, ali eto postoji alternativa za buducnost. Tako da si u tom delu potpuno u pravu, kod Jermena postoji zelja za oslobadjanjem od ruskog uticaja, ali ih realnost na terenu tera da se okrecu Rusiji. Sto se tice Azerbejdzana situacija je tamo drugacija. Oni ne zele da se ratosiljaju Erdogana i turskog uticaja. Porodica Alijev je dosla na vlast na talasu nezadovoljstva nakon poraza u ratu oko Nagorno Karabaha, pred sam kraj rata. Alijev je uspeo tu da ispregovara prekid rata sa Rusijom (o ulozi Rusiju u ratu neki drugi put, ali ona nije bila proJermenska kako se ovde cesto spominje, makar ne od pocetka rata) i spreci jos katastrofalniji poraz i gubitka jos vecih teritorija (npr ceo Nagorno Karabah nije pod kontrolom Jermena, mali delovi su ostali u Azerbejdzanu, a postojale su pretenzije i na jos neke delove Azerbejdzana). Znaci on jos od samog dolaska na vlast ( ne racunam onaj period dok je on bio na celu Azerbejdzana za vreme SSSRa) jase na tom nacionalistickom talasu oko Nagorno Karabaha, plus sredjivanje ekonomske situacije koju je on dobro vodio i za vreme SSSRa. Posebno Ilhan Alijev insistira i stalno obecava da ce vratiti Nagorno Karabah. Veze Azera i Turske nisu verske prirode. Azeri su siiti, ali su potpuno sekularni. Verski pokret je prilicno slab, cak vlast uopste ne gleda blagonaklono na jacanje verskih pokreta i religizaciju drustva, te se trudi da suzbije takve stvari. Radi se o dva veoma bliska naroda, koja sebe oduvek smatraju za bratske narode. Ne znam ni azerski, ni turski jezik ali sam cuo da su jako bliski, da cak mogu i da se razumeju medjusobno (naravno, ne mogu da tvrdim ovo, mozda nije ni tacno). Ta dva naroda su bez obzira na verske razlike oduvek saradjivala i pomagala se. Azeri su oduvek, cak i za vreme SSSRa gledali na Tursku kao na svog zastitnika. Da nije bilo Turske teritorija Azerbejdzana bi bila znatno manja danas, upravo su zalaganjem Turske neke oblasti usle u sastav Azerbejdzana a ne Jermenije. Ti odnosi nemaju nikakve veze sa Nagorno Karabahom, niti sa Erdoganom, niti sa Alijevim. Ko god da je na vlasti oni ce biti okrenuti jedni na druge. Inace, glavni prodavac oruzja Azerbejdzanu nije Turska (od nje se kupuju sofisticirani uradjaji, pre svega dronovi) vec Rusija. Zato Rusija i ne zeli da Azerbejdzan bude potpuno porazen, naravno ne zeli ni da pobedi, da bi i dalje mogla da mu po visokim cenama prodaje ogromne kolicine naoruzanja. Tu dolazimo do glavnog razloga zasto ovaj sukob nece biti resen bez potpunog poraza jedne strane ( a to se mislim nece desiti). Zato sto to ne odgovara glavnom regionalnom igracu. Politika Rusije je zamrzavanje konflikta, te povremeno njegovo otopljavanje, da bi mogla da siri uticaj u tom regionu, te da obema zaracenim stranama prodaje oruzje i na tome zaradjuje. Postojanje ovog konflikta omogucava Rusiji da ima stalno prisustvo, a samim tim i kontrolu nad veoma osetljivim regionom. Zatim potpunu kontrolu nad Jermenijom. Bazu na granici sa NATO paktom i prakticno tampon zonu. Uticaj na Azerbejdzan. I ono sto je najbitnije siguran prihod od prodaje oruzja. Resenje sukoba bi znacajno smanjilo te prihode. a vodilo bi i ka postepenom povlacenju Rusije iz regiona, sto ona ne sme da dozvoli. Rusija, trideset godina nakon raspada SSSRa nije pronasla nacin da kontrolise neki region i da bude primamljiva za saveznika na neki drugi nacin osim podgrevanja i zamrzavanja konflikta. Ne mesanje Rusije za sada u ovaj sukob govori da nikakvih znacajnijih pomeranja na frontu nema. Kada se Rusija bude umesala, znaci da je stanje za jednu stranu kriticno, pre svaga za Jermeniju, jer im Azerbejdzan polako izmice iz kontrole.