A sad

Ovo je sustina. Zapravo niko ozbiljan ni ne stavlja moderni islamski ekstremizam u kontekst desnog extremizma, posebno ne nekog konzervativizma. Jedan od najvecih istoricara dvadesetog veka Hobsbaum (inace deklarisani komunista) je sjajno opisao islamsku revoluciju u Iranu u tom kontekstu i njenom levicarsko socijalistickom karakteru.

Izgleda da imamo i prvo koriscenje S300 u ratnim uslovima. Malo mi je cudno sto su ga koristili za rusenje dronova, no dobro, ako nemaju nista drugo i ovo moze da koristi. Sa druge strane, ovo je vec treci-cetvrti napad na teritoriju Jermenije. To znaci da Jermenija ima pravo da zatrazi pomoc od ODKB. AKo to ucine Rusija vise nece moci da se pravi da se nista ne desava i dobicemo odgovor da li je ova organizacija stvarna ili samo ruski marketinski projekat.

Losa debata. Svi su bili losi i Tramp i Bajden i moderator, jednom recju katastrofa. Generalno se slazem sa tvojom ocenom. Medjutim, primetio sam jednu stvar koja mi se uopste ne svidja i koja me pomalo brine. Primetio sam to jos kad se pojavila mogucnost za imenovanje sudije vrhovnog suda, a taj trend se nastavlja i dalje, sto znaci da je takva strategija. Prvo da se pohvalim dobrom prognozom ko ce biti nominovan jos prvog dana kad je to postalo aktuelno. 🙂 Amy Coney Barrett je najbolje resenje za Vrhovni sud i sa strucnog aspekta i sa ideoloskog aspekta, ovo drugo je moj subjektivni stav, tj iz mog ideoloskog aspekta i iz perspektive prosecnog republikanca. Neminovno se radi o vrhunskom strucnjaku, od imena koja su bila u opticaju ona je svakako bila najbolji izbor. Zena koja je jos uvek mlada i ima sve predispozicije da postane jedan od najboljih strucnjaka u istoriji suda. Medjutim, izbor sudije vrhovnog suda nije samo pitanje struke i ideologije vec i politike, posebno kad je to ovoliko blizu izbora. Ona je politicki los izbor. Malo demokrata ce je podrzati (za apelacioni sud glasala su tri dem senatora, ali jedan od njih vise nije senator, ostali su Tim Kejn i naravno Dzo Mencin) i ona je kandidat koji ce izazvati veliko nezadovoljstvo kod demokratskog birackog tela (onog liberalnijeg). Sa druge strane na prvi pogled ne donosi nista novo republikancima, mada utice na dizanje entuzijazma kod baze, jer je ona prvi izbor republikanskih biraca. Pisao sam vec o tome da je medju republikancima bila velika rasprava nakon Romnijevog poraza kojim putem krenuti. Pobedila je Kruzova opcija prema belim konzervativcima koju je Tramp uspesno sproveo na iznenadjenje svih. Ova kampanja je na svom pocetku delovala da se Tramp sada vise okrece ka manjinama sto je i rezultiralo popravljanjem procenata medju tim birackim telom, medjutim Tramp ravi zaokret nominacijom za vrhovni sud i to potvrdjuje na prvoj debati. Znaci Tramp se okrece istoj onoj strategiji koja mu je donela pobedu na proslim izborima. Medjutim protivnik nije isti. Hilari je neko koga konzervativci smatraju za arhineprijatelja i ko je uticao na to da Tramp dobije ogromnu podrsku konzervativnog birackog tela bez obzira na otpor prema njemu u delu republikanskog establismenta. Bajden je nesto savim drugo, on ne moze da izazove taj efekat kod republikanskog birackog tela. Deluje i da su Trampovi stratezi promasili u proceni ko ce biti kandidat demokrata i da su bili sigurni da ce to biti Sanders, eventualno da ce Bajden dobiti prajmarise na prevaru (pisao sam na startu prajmarisa zasto ce pobediti bas Bajden) i da su kampanju podredili tome. Jednostavno napadati Bajdena da je radikalni levicar ne stoji, jer on to jednostavno nije bez obzira na njegovo okruzenje. Sa ACB Tramp dobija nacin kako da ponovo radikalizuje svoju bazu i da njegova retorika ponovo dobije smisao. Evangelisti (da ne bude zabune ovaj termin nema isto znacenje sa terminom evangelisti koji se koristi kod nas, ali nemam bolji prevod) su odusevljeni njenim izborom iako je katolkinja, born again takodje. Znaci Tramp u toj populaciji zeli da ponovo dobije 80+% podrske uz veliku izlaznost, ovaj izbor moze dovesti do toga. Republikanci zele da iskoriste to sto je ona katolkinja da pridobiju veliku katolicku zajednicu u Rust Beltu, sa druge strane racunaju da njenim izborom ne mogu izbubiti na jugu i medju latinosima jer su oni svakako konzervativni tako da ce im odgovarati izbor konzervativnog sudije. Vec su krenuli sa tom pricom, forsira se da su demokrate protiv nje samo zato sto je ona katolkinja... Osnov za te tvrdnje im je senatska rasprava gde su neki demokratski senatori, posebno Diana Finstajn kao glavni razlog protivljenja njenom izboru navodili upravo njen katolicki svetonazor (ACB je izrazito religiozna osoba). To mozda i nije losa ideja, radi se o konzervativnom birackom telu, uglavnom radnickoj klasi, ali tradicionalnim demokratskim biracima. Oni su poceli da se okrecu ka republikancima, medjutim jos uvek dosta svinguju i taj proces okretanja republikancima je spor i dugotrajan. Ovo moze biti dobra stvar za Trampa u Rust Beltu. Medjutim, demsi se protiv ovoga mogu boriti vrlo lako i spreciti vecu stetu. Jednostavno u svojoj kritici potpuno izostave njen katolicizam, plus Bajden zaigra na kartu svog katolockog porekla... Debata je samo potvrdila ovu Trampovu strategiju. Zasto se slazem da je +1 za Trampa. Mene ova debata dosta podseca na prvu debatu Tramp-Hilari. Tramp je nastupio agresivno i pokusava da uvuce Bajdena da se rvu u blatu. On se obraca svom birackom telu, njegov prosecan glasac je beli muskarac srednjih godina, takav nastup prolazi kod te populacije svuda na svetu. Jednostavno, oni se loze na to. Tramp igra svoju igru i salje poruku svojoj bazi, podize joj entuzijazam i mobilise za izbore. Bajden se drzao dobro jedno vreme i onda usao u taj mulj zajedno sa njim, jbg kad se rves sa svinjama, svinja uvek pobedi. Bajden ima prednost u zenskom birackom telu, a zene ne vole takvo ponasanje. Jedna debata ne resava mnogo, ali Tramp ce nastaviti da ga uvlaci u taj nacin debate. Cilj je demotivisati deo zenskog birackog tela da ne glasa za Bajdena. Znaci ne da glasaju za Trampa, vec da ne glasaju za Bajdena, da ne izadju na izbore. Od dva svoja cilja Tramp je u prvom uspeo u potpunosti, a drugi je poceo da ostvaruje, zato plus jedan. Realno, trebao je da pobedi sa vecom razlikom, ali nije se proslavio ni u prvoj debati protiv Hilari, predstoje jos tri. Zasto se sve ovo meni ne svidja? Nikad nisam bio pristalica te teorije da ima dovoljno belih konzervativaca da republikanci mogu da pobedjuju na izborima. OK Tramp me je demantovao, ali to ne moze da da dovoljno dobre rezultate na dugi rok, samo kratkorocno. Tramp jeste dobio izbore prosli put, ali je izgubio popular vote i ici na isto i ovaj put je jako rizicno. Da su izbori bili pre godinu dana to bi bila druga prica, sada je logicno da je on deo biraca koji su swingnuli od demokrata ka njemu izgubio. Jednostavno Bajden je drugaciji kandidat od Hilari i mnogo prihvatljiviji za bele birace od nje. Tramp pokusava da ih vrati i svi ovi potezi su usmereni na tu stranu. To je sve ok, ali on je morao da se okrene ka Latino populaciji koja mu se otvoreno nudi. Sve TV ankete oko debate su pokazale da je Bajden dobio debatu, jedino ona televizija na spanskom je pokazala ubedljivu pobedu Trampa. On se tom birackom telu prakticno uopste ni ne obraca. Mogao je da ih zakuca sa predlogom Lagoe za vrhovni sud i propustio je veliku priliku za to. I dalje ima sanse, ali kao da ne zeli da iskoristi tu priliku. U Koloradu prakticno da nije ni vodio kampanju, u Arizoni se smanjuje budzet, u Nevadi je bio samo jednom, Nju Meksiko je zaboravio i da postoji. Mozda je on siguran u pobede u Floridi i Arizoni i smatra da nema potreba da previse gleda na tu stranu, te mu treba samo jos jedna drzava iz Rust Belta za pobedu. Mada uz sve probleme koje republikanska stranka ima u Arizoni tamo se nikako ne moze biti siguran, za Floridu se vec slazem. Ne znam, ja bi ipak gledao da pridobijem sto vise latinosa i da tu napravim neki balans, sa gubitkom glasova medju belcima. Takodje izborom Lagoe, ili npr Dzoan Larsen( izuzetno popularna sudija iz Micigena) ne bi toliko podigao entuzijazam kod svog birackog tela, ali on je i ovako prilicno visok, ali bi mogao da ga spusti medju demokratama. To su sudije za koje bi glasao daleko veci broj demokrata nego sto ce za ACB, pa bi se demokratskom birackom telu poslala veoma cudna poraku koja bi sigurno razocarala deo biraca. On je propustio te dve opcije i izabrao formulu sa proslih izbora. Videcemo da li ce mu se to obiti o glavu. Ova taktika mnogo zavisi od debata, ali i od diskusije u senatu. Sve se brzo menja, izbori su jos daleko...

U nedostatku odgovora, naravno ide trolovanje.

Nije uopste poenta da li ce ona biti predsednik ili ne. Mozda bude, a mozda i ne bude, to je spekulacija. Poenta je da i ako bude to nece biti zbog tih stvari koje ti navodis. Procesi jednostavno ne idu tako, da je to tacno danas vise ne bi bilo konzervativaca, a eto ih danas mozda i jaci nego ikad.

Da to tako ide konzervativci ne bi postojali vec decenijama... Lepo je to, samo se to ne zove analiza vec mastanje.

Nisam ni sumnjao da kao ni ja uopste nisi cuo za njih do ovih dogadjaja od pre par nedelja. Samo za razliku od mene nisi ni proguglao o njima nista. Nemam pojma da li su neonaci, da li su fini, uljudni i zeljni slobode. Osnivac im jeste neki Kanadjanin, ali trenutno vodja organizacije jeste latino crnac Enrike Tario. Vidim na snimcima da u vodstvu ima jos crnaca. Naravno to ne znaci da oni nisu neonaci i rasisti. U danasnjem svetu to ko je koje rase i nacije vise nista ne znaci kad su te stvari u pitanju.

Nisam jos odgledao. U nekom sam poslu ovih dana, pa ne stizem. Posle podne cu odgledati, pa pisem utiske o debati i vrhovnom sudu.

Cekaj, ti Proud boys su rasisti kojima je vodja neki latino crnac?

Mislim da gresis. Postoji razlog za to sto nema snimaka. Prostor gde se vode borbe je prakticno nenaseljen. Tamo niko ne zivi i nema civila koji bi mogli da naprave neke snimke. Druga stvar, takve stvari su u Azerbejdzanskoj vojsci strogo zabranjene. Citao sam da se oduzimaju mobilni telefoni vojnicima i da bukvalno nisu u mogucnosti da naprave snimke. Treca bitna stvar, je sto se radi o regularnoj vojsci, a ne o paravojnim jedinicama. Pogledaj koliko je manje bilo snimaka iz Ukrajine u odnosu na Siriju i Libiju, a tamo je bilo paravojski koliko hoces. Ovde iz jos uvek nema i to je bitan razlog za nedostatak snimaka. Plus taj teren je teska vukojebina bez stanovnika, pitanje koliko uopste tamo i ima interneta i telefonskog signala. Bitna stvar je sto verovatno nema nekog pomeranja na linijama fronta, te nijedna strana nema sta da pokaze i cime da se pohvali da su zauzeli. Cim tako nesto bude bilo pojavice se snimci odatle. Postoji jedna fejsbuk stranica, azerbejdzanska koja objavljuje podatke o stradali Azerima. Ima dosta slika sa sahrana. Naravno ne treba sve uzeti zdravo za gotovo, ali i na osnovu nje se moze zakljuciti da i na Azerbejdzanskoj strani ima mnogo zrtava.

Na zalost vrlo malo verovatno je da ce se to desiti. U trenutnoj situaciji bez jasnog poraza jedne strane nema postizanja nikakvog mirovnog sporazuma. Jednostavno Rusiji tako nesto ne odgovara, a to je njeno dvoriste, na stranu sto je mrznja izmedju dva naroda toliko velika da je to nezamislivo. Iako prakticno nije nemoguce doci do sporazuma koji bi zadovoljio obe strane, cak sta vise uz malo dobre volje do toga bi se moglo doci, to se nece desiti. Postizanjem sporazuma ne postoji vise razlog za dve ruske vojne baze u Jermeniji, niti da Jermenija bude deo Evroazijske unije i ODBK. U Jermeniji bas i nije jak proruski sentiment i da im spoljnopoliticka situacija dozvoljava oni bi se vrlo brzo okrenuli zapadu. Medjutim to je nemoguce dokle god postoji problem NagornoKarabaha i drugi problemi sa Azerbejdzanom. Jermeniji je neophodna pomoc Rusije da sacuva svoj suverenitet, a pre svega u omogucavanju nababke oruzja po veoma povoljnim uslovima. Bez obzira na sve to Jermeni svremena na vreme promene prorusku vlast sa proevropskom, ali realnost na terenu uvek jako brzo tu proevropsku vlast okrene ka Rusiji. Jermeni su cak i napravili gasovod sa Iranom ( mislim da je zavrsen, znam da je bio u planu i da su poceli radovi) da bi se oslobodili gasne zavisnosti od Rusije, gasovod nikad nij proradio jer je Rusija stisla Jermene da kupuju njihov gas, ali eto postoji alternativa za buducnost. Tako da si u tom delu potpuno u pravu, kod Jermena postoji zelja za oslobadjanjem od ruskog uticaja, ali ih realnost na terenu tera da se okrecu Rusiji. Sto se tice Azerbejdzana situacija je tamo drugacija. Oni ne zele da se ratosiljaju Erdogana i turskog uticaja. Porodica Alijev je dosla na vlast na talasu nezadovoljstva nakon poraza u ratu oko Nagorno Karabaha, pred sam kraj rata. Alijev je uspeo tu da ispregovara prekid rata sa Rusijom (o ulozi Rusiju u ratu neki drugi put, ali ona nije bila proJermenska kako se ovde cesto spominje, makar ne od pocetka rata) i spreci jos katastrofalniji poraz i gubitka jos vecih teritorija (npr ceo Nagorno Karabah nije pod kontrolom Jermena, mali delovi su ostali u Azerbejdzanu, a postojale su pretenzije i na jos neke delove Azerbejdzana). Znaci on jos od samog dolaska na vlast ( ne racunam onaj period dok je on bio na celu Azerbejdzana za vreme SSSRa) jase na tom nacionalistickom talasu oko Nagorno Karabaha, plus sredjivanje ekonomske situacije koju je on dobro vodio i za vreme SSSRa. Posebno Ilhan Alijev insistira i stalno obecava da ce vratiti Nagorno Karabah. Veze Azera i Turske nisu verske prirode. Azeri su siiti, ali su potpuno sekularni. Verski pokret je prilicno slab, cak vlast uopste ne gleda blagonaklono na jacanje verskih pokreta i religizaciju drustva, te se trudi da suzbije takve stvari. Radi se o dva veoma bliska naroda, koja sebe oduvek smatraju za bratske narode. Ne znam ni azerski, ni turski jezik ali sam cuo da su jako bliski, da cak mogu i da se razumeju medjusobno (naravno, ne mogu da tvrdim ovo, mozda nije ni tacno). Ta dva naroda su bez obzira na verske razlike oduvek saradjivala i pomagala se. Azeri su oduvek, cak i za vreme SSSRa gledali na Tursku kao na svog zastitnika. Da nije bilo Turske teritorija Azerbejdzana bi bila znatno manja danas, upravo su zalaganjem Turske neke oblasti usle u sastav Azerbejdzana a ne Jermenije. Ti odnosi nemaju nikakve veze sa Nagorno Karabahom, niti sa Erdoganom, niti sa Alijevim. Ko god da je na vlasti oni ce biti okrenuti jedni na druge. Inace, glavni prodavac oruzja Azerbejdzanu nije Turska (od nje se kupuju sofisticirani uradjaji, pre svega dronovi) vec Rusija. Zato Rusija i ne zeli da Azerbejdzan bude potpuno porazen, naravno ne zeli ni da pobedi, da bi i dalje mogla da mu po visokim cenama prodaje ogromne kolicine naoruzanja. Tu dolazimo do glavnog razloga zasto ovaj sukob nece biti resen bez potpunog poraza jedne strane ( a to se mislim nece desiti). Zato sto to ne odgovara glavnom regionalnom igracu. Politika Rusije je zamrzavanje konflikta, te povremeno njegovo otopljavanje, da bi mogla da siri uticaj u tom regionu, te da obema zaracenim stranama prodaje oruzje i na tome zaradjuje. Postojanje ovog konflikta omogucava Rusiji da ima stalno prisustvo, a samim tim i kontrolu nad veoma osetljivim regionom. Zatim potpunu kontrolu nad Jermenijom. Bazu na granici sa NATO paktom i prakticno tampon zonu. Uticaj na Azerbejdzan. I ono sto je najbitnije siguran prihod od prodaje oruzja. Resenje sukoba bi znacajno smanjilo te prihode. a vodilo bi i ka postepenom povlacenju Rusije iz regiona, sto ona ne sme da dozvoli. Rusija, trideset godina nakon raspada SSSRa nije pronasla nacin da kontrolise neki region i da bude primamljiva za saveznika na neki drugi nacin osim podgrevanja i zamrzavanja konflikta. Ne mesanje Rusije za sada u ovaj sukob govori da nikakvih znacajnijih pomeranja na frontu nema. Kada se Rusija bude umesala, znaci da je stanje za jednu stranu kriticno, pre svaga za Jermeniju, jer im Azerbejdzan polako izmice iz kontrole.

Izbori su tek za tri godine. Do tada moze svasta da se desi i promeni... Suvise je rano za bilo kakve prognoze...

Taj deo nije sporan. Nije meni sporno ni sto je podrzao novi ustav ako je to uradio iz nekog uverenja, ali mi ne deluje da je to ucinio iz tih razloga. A par godina posle toga ulazi u koaliciju sa srpskim strankama. To je tek posebna prica... Najavio je da se odvaja od DFa i da ce imati posebnu poslanicku grupu, proEU i proNATO. Meni lik deluje da je skroz prso i da ne postoji nikakav kontinuitet u njegovom delovanju. Nikakve konzistentnosti tu nema.

Ovo su Jermenski podaci o azerbejdzanskim gubitcima, tako da to treba uzeti sa debelom rezervom. Neosporno je da su imali ogromne gubitke, ali ovo je ipak malo previse. To za sirijske placenike je glupost.

Milu je falila vecina za novi ustav i tu je uskocio Medo.

Ima jako malo u odnosu na broj koji je bio pre genocida. Uglavnom u Istanbulu. Genocid je vrsen u oblastima u Aziji gde je postojala znacajna jermenska manjina (u nekim oblastima i vecina), dok u samom Istanbulu nije bilo nekih vecih progona. Tako da je tamosnja zajednica sacuvana. Centar Jermena je u cetvrti Kumkapi, tamo je i sediste Jermenskog patrijarha Konstantinopolja. Po podacima te crkve u Turskoj ima95 hiljada njenih vernika. Na taj broj treba dodati one koji nisu u nijednoj crkvi, ali i jermenske katolike i jermenske protestante. To je sveukupno negde oko 150 hiljada jermenskih hriscana u Turskoj (to je vise od zvanicnih podataka, ali verovatno i tacnije jer jos uvek postoji strah kod Jermena da se tako izjasnjavaju). U oblasti Hataj takodje postoji jermenska zajednica, danas je ona mala, ali je ranije bila znatno veca, ali se iseljavanjem smanjila. Stanovnici jermenskih hatajskih sela su se suprotstavili genocidu i pruzili oruzani otpor. Branili su se dva meseca dok nisu dosli Francuzi, spasili ih i evakuisali. Nakon rata ta oblast je pripala Siriji pod francuskim mandatom, pa su se Jermeni vratili u svoja sela. Kada je ta oblast ponovo dosla pod tursku vlast 1939 posle referenduma stanovnici sest sela su se iselili u Liban, dok je jedno selo ostalo. To selo je Vakef, danas jedino cisto jermensko selo u turskoj. Blizu je mora i bave se turizmom. Na teritoriji koju su Jermeni istorijski naseljavali (od granica danasnje Jermenije pa do Sredozemnog mora) danas skoro da i nema Jermena. Postoje i Hemshinli. To su Jermeni muslimani, ali njih ostali Jermeni bas i ne smatraju za Jermene. Nad njima nije vrsen genocid. Pa ima ih jedno 200 hiljada, zive na Crnom moru, blizu granice sa Gruzijom. Postoje jos i tzv Kripto Jermeni ili Skriveni Jermeni. To su oni koji su za vreme genocida presli na islam i ostali da zive u Turskoj. Mnogi od njih su sacuvali svoje jermenske korene. Neki i dan danas kriju svoje jermensko poreklo, dok se neki otvoreno predstavljaju kao Jermeni. Podaci o njihovom broju znacajno variraju od nekoliko desetina hiljada do nekoliko miliona. Treba napomenutu, da je tih godina pored Jermena, genocid pocinjen i nad Asircima i nad Pontijakima (crnomorski Grci), a par godina kasnije je izvrseno etnicko ciscenje anadolijskih Grka i razmena stanovnistva sa Grckom. Na taj nacin je Turska ocistila sve nemuslimanske etnicke grupe sa svoje teritorije.

Ovo bas i nije tacno. Nahicevan i Gazah u to vreme vec nisu imali Jermensku vecinu. U Nahicevanu je odnos bio 55-60% prema 40-45% u korist Azera, dok je u Gazahu vec bila azerska apsolutna vecina. U igri su tada bili i Zangezur (2/3 Jermeni i 1/3 Azeri izmedju Nahicevana i danasnjeg Azerbejdzana) i Crveni Kurdistan (3/4 naseljen Kurdima, 1/4 Azerima, nalazi se izmedju Zangezura i Nagorno Karabaha). Iako je prvobitno planirano da sve ove oblasti pripadnu novoformiranoj Jermenskoj SSR, pored posledicne komunisticke neracionalnosti i jedan objektivni faktor je sprecavao sprovodjenje ovog plana. Turci su se protivili takvom resenju po cenu rata sa Sovjetima, a njihove trupe su se vec nalazile u Nahicevanu i pocinile teske zlocine nad Jermenima. Britanci koji su bili tamo nakon 1918 su dogovorili sa Turcima da se njihove trupe povuku, sto je i ucinjeno i ponudili kompromisno resenje Jermenima i Azerima koje su obe strane odbile. Sovjeti su par godina kasnije napravili dogovor sa Turcima i podelile ove regione na taj nacin da je Nahicevan pripao Azerbejdzanu, a Zangezur Jermeniji. Koliko je to resenje bilo suludo vidi se po tome sto je Nahicevan tim resenjem postao enklava bez ikakvih dodira sa Azerbejdzanom. Gazah je pripao Azerbejdzanu, sto je i bilo logicno. Magorno Karabah i Crveni kurdistan su takodje pripali Azerbejdzanu bez ikakve logike. U Nagorno Karabahu je bilo jako malo Azera u to vreme, dok su i u Crvenom Kurdistanu bili velika manjina. Ta dva regiona su postale autonomne oblasti u sastavu Azerbejdzana. Desetak godina kasnije pod pritiskom Turske ukinuta je autonomija Crvenom Kurdistanu, a Kurdi iz tog regiona i Azerbejdzana uopste su deportovani u Kazahstan. 1944 velika vecina Kurda iz celog kavkaskog regiona je deportovana. Ovakvo resenje je bilo katastrofalno i samo je podgrejalo etnicke sukobe i etnicku netrpeljivost u regionu. Bilo je znatno boljih resenja kojima se moglo trajno resiti pitanje netrpeljivosti izmedju Azera i Jermena. Naravno, to nije bilo u intresu vlasti.

Nema. To je zajedno sa Nagorno Karabahom koji de facto nije deo Azerbejdzana jos od 1988 godine. Danas u Azerbejdzanu prakticno nema Jermena. Nesto malo ljudi koji su u mesanim brakovima i poneko ko je izbegao progon devedesetih sve ukupno tesko da ih je preko dve hiljade. Pred rat je samo u Bakuu zivelo preko 200 hiljada Jermena (vise nego u Nagorno Karabahu). I jos 150 hiljada u ostatku Azerbejdzana van Nagorno Karabaha. Sve je to detaljno ocisceno devedesetih. Naravno, isto se desilo i sa Azerbejdzancima u Jermeniji, proterano ih je 160 hiljada. Isti slucaj i sa Nagorno Karabahom (teritorija Nagorno Karabaha je znatno veca od teritorije nekadasnje autonomne republike Nagorno Karabah i obuhvata pored skoro celog Nagorno Karabaha i jos sedam Azerbejdzanskih provincijama u kojima su pre rata Azeri bili apsolutna vecina) odatle je proterano mislim oko 400 hiljada Azera, neki podaci kazu i vise. Danas prakticno nema Jermena u Azerbejdzanu, niti Azera u Jermeniji i Nagorno Karabahu.

Aj nemoj te da nastavljate tu raspravu.

Poslednji je bio Muras (lazno se predstavio kao neki jedan stari forumas sa B92). A ima ih jos desetak.

Klon. Visestruki.

Nije napisao srbijanska vec srpska posla. I nije poenta da je napisao samo jednom. Vec stalno koristi termin srpski u pezorativnom smislu. Rekli smo vec da se neceno vracati na to. Razumem poentu onoga sta je Zoran napisao I celu raspravu, ali njoj nije mesto na ovom topiki. Tako da ce se sa tim zavrsiti sad. Slobodno mozete nastaviti na nekom drugom topiku, ali bez Ritam Dritana, on moze nastaviti na nekom drugom forumu, u stihovima.

2.4% po Trafalgaru, ali i Kuk je izasao sa nekim projekcijama kasnije na 1,3%, a to je sve pre debata i pre vrhovnog suda. Tramp danas objavljuje neki plan programa zdravstvene zastite, a to je bas namenjeno tom regionu. Pensilvaniju je tesko uhvatiti u anketama, isto kao i Floridu, zbog ogromnih regionalnih razlika. Malo ako se pomeri uzorak ( a to rade skoro svi) dobijes skroz razlicite rezultate. Anketa za kongres, prvi izborni distrikt. Fitcdzerald ima 16% prednosti u odnosu na dem protivkandidata (cak i po dems internim ima 10-12% prednosti). Nema anketa za predsednicke. To je distrikt gde je Hilari pobedila sa malom razlikom. Fitcdzerald ce imati vise od Trampa, nije sporno, ali ako je cak i duplo manja razlika od ove Tramp dobija taj distrikt. Znaci stvari u Pensilvaniji i nisu bas takve kako ankete prikazuju. To je touss up, cak veci od Micigena, gde ankete pokazuju manju razliku. Mislim da ce biti bas obrnuto, Micigen ce otici Bajdenu za 1-2%, dok ce Pensilvanija biti borba za svaki glas. Da, i u ankete ulazi i glasovi koji ce se ponistiti. Vrhovni sud Pensilvanije je nalozio da se poniste naked ballots. Na dems prajmarijima ih je bilo 100 hiljada. Pretpostavka je da ce tako biti ponisteno 70-100 hiljada dems glasova i 20-30 hiljada republikanskih. Imaju vremena da do izbora edukuju birace, ali bice tu par desetina hiljada ponistenih sigurno. Moram sad na neki put, pa pisem vise veceras. Ne, nista od toga.

U principu da. Samo ne te tri drzave, vec Arizona, Viskonsin i Pensilvanija. Florida ce ici Trampu, mozda cak i vecom razlikom nego prosli put. Ohajo je lazni swing, tamo ce biti 7-8% za Trampa. Micigen verovatno uzima Bajden. Da su tri koje si naveo u pitanju sve bi vec bilo gotovo jer i sa sve tri uzete Tramp gubi, Florida i Ohajo su za njega must win drzave. Kasnije cu detaljnije.

Roberts se u hardcore konzervativnim krugovima percepira kao neki izdajnik zato sto u nesto vecem procentu od ostalih konzervativnih sudija glasa zajedno sa liberalnim sudijama. Takve analize su realno glupe, jer svi glasaju u razlicitim kombinacijama. Kavano oko kojeg se digla tolika frka je vec stigao nekoliko puta da glasa kontra ostalih konzervativnih sudija. Kod njih je stvorena percepcija da je Roberts brana za potpuno preuzimanje suda od strane konzervativaca. To je glupost, jer 2/3 Robertsovih odluka su bile kontra liberalnih sudija. Ne pratim bas praksu vrhovnog suda, ali relativno skoro je bila neka presuda gde je Roberts glasao sa liberalima i tu se digla frka u tim ultrakonzervativnim krugovima, plus je nesto i kritikovao Trampa i to sa pravom, ali nesto skroz trivijalno. To je dovoljno da se fanatici naloze. E sad ono bitno. Kada je Mit Romni izgubio izbore od Obame celnici republikanaca i njihovi izborni stratezi su imali ozbiljnu analizu gde je bila greska i kako dalje treba nastaviti. Opsti zakljucak je bio da se treba okrenuti hispano manjini koja je generalno gledano konzervativna i u njoj praviti bazu za naredne izborne cikluse. Sa tim se ja generalno slazem i mislim da je to dugorocno jedina dobra strategija. Medjutim protivnik te teze je bio Ted Kruz, senator iz Teksasa. On je ponudio analizu po kojoj postoji dovoljno belih konzervativaca da se osvoji pobeda, ali da agenta Romnija nije bila dovoljno konzervativna i da zbog toga nije uspeo da animira te birace, te da deo njih nije izasao na izbore. Veoma intresantna teza koja nije bez osnova. Npr. Rasmunsen je zestoko promosio prognozu tih izbora (tacno su pogodili prethodne, imali su i nekoliko senzacionih pogodaka u proslosti, kasnije su pogodili i popular vote 2016 kad su svi promasili), kao pravdanje su ponudili jednu intresantnu analizu izbora iz koje se moze zakljuciti to da su oni potpuno promasili strukturu izlaznosti, odnosno da je etuzijazam kod dela Romnijevih biraca bio jako mali i da oni jednostavno nisu izasli na izbore. Kruzov zakljucak je bio da se ne treba okretati manjinama, vec probuditi i animirati bele konzervativce koji ne izlaze na izbore. Tu agendu je kasnije preuzeo Tramp i pokazala se kao tacna. Dobio je izbore zahvaljujuci glasovima belaca uz veoma malu podrsku manjina. Strategija je veoma jasna i Tramp u kampanji mora da drzi cvrst konzervativni kurs i da ga prilagodjava drzavama u koje ide i koje cilja. Zato negde prica o abortusu, negde o nekim drugim stvarima, a sve ukomponovanu u tvrdu konzervativnu agendu. E sad za ove izbore se neplanirano umesala korona, pa je izgubio dobar deo belih biraca, pogotovo penzionera. Zbog toga je morao da se prihvati onog prvobitnog republikanskog plana i pokusa pribliziti manjinskim biracima. Za sada u tome ima odredjenih uspeha i on stoji solidno kod Latinosa, posebno na Floridi, gde po nekim istrazivanjima i vodi medju njima. Zbog toga ce i kandidat za Vrhovni sud bti Lagoa, a ne ACB koja vise odgovara toj tvrdoj konzervativnoj agendi, jer je cilj privuci latinose i time nadomestiti izgubljeno kod penzionera i u predgradjima. Da, abortus je bitno pitanje kod tih senatorki. I Murkovski i Kolins su prochoice, s tim da Kolins i dolazi iz liberalnije drzave, Mejna, ali nije abortus jedina stvar koja je bitna u toj prici. Sa druge strane ima bar tri demokratska senatora koja su prolife (ovo iz glave, bez provere, mozda ih ima i vise). Za Kolins bi glasanje za konzervativni predlog za vrhovni sud bio siguran put u poraz na izborima, kao sto bi nekima taj put u poraz bio da ne glasaju za konzervativnog kandidata. Sto se tice abortusa, to je jos uvek bitna tema na USA izborima. Mada ja mislim da se dobrim delom i foliraju, te da niko nije za potpuno ukidanje abortusa. Niko nece ukinitu Roe vs Wade, ali postoji mogucnost da ce se na nivou drzava ogranicavati to pravo, pre svega vremenski, na nacin na koji je to radjeno pre godinu dana u nekim drzavama, a da ce sud na to gledati blagonaklono ako do toga dodje. Nacice se tu neki kompromis, jer vecina ljudi nije za potpuno ukidanje prava na abortus, te bi bilo politicko samoubistvo da to neko ucini.