melankolic

Misliš da se sav ovaj haos od 13 godina može raščistiti plenumski za godinu dana?

Nije potrebno biti genije pa da se zamisli nekakav politički duel Vučića (btw broj duela predsednika Tadića i Koštunice sa opozicijom je 0) ili nekog iz SNS-a sa opozicijom. Raspravljalo bi se ko je veći Srbin, ko je izdao Kosovo (Briselskim sporazumom), ko šalje oružje Ukrajini rušeći bratske odnose sa Rusijom, ko je napustio tzv. RS, koga podržava Crkva i uvek jedan isti dan mrmota srpske politike.

Sve je to poznato ali svet ne čeka Srbiju da prođe kroz 2-3 izborna ciklusa i onda se odredi prema tim i mnogim drugim pitanjima. Da ne kažem da to što si spomenuo oko hapšenja i uređenja ne ide ako nemaš jasnu strategiju odnosno logistiku a za to ti opet treba neki Program (kao što je to formalno imao DOS).

Aha, oni nemaju stav nego će se izjasniti kada neki drugi iznesu svoje stavove. Izvini ali ulazak u politiku a posebno dolazak na vlast nije child’s play nego esencija života u jednom društvu.

Grešiš. SNS odnosno vlast u Srbiji se ne doživljava (makar kod mene ko poznaje situaciju u Srbiji) kao proevropska i pronato. Komentariše se da je Srbija saveznik Rusije. Uz sve to se prate i studentske demonstracije ali za sada samo kao neki tamo sukob sa vlastima. Skandinavci su, kao i ja, skloni skepticizmu i ne uzimaju sve zdravo za gotovo dok se definitivno ne uvere da nešto vodi u pravom smeru. A sad, sklonimo za trenutak sve ono što se radi studentima i građanima u protestima, i usmerimo se na politički program Studentske liste. Zna li se šta, osim opštih mesta o nezavisnom pravosuđu, poštovanju zakona i slobodi izražavanja, nešto više o unutrašnjoj i spoljnoj politici Srbije koju treba voditi, odnos sa Kosovom, tzv. RS i susedima, odnosu prema Rusiji?

Sjajan dokumentarac o političkoj situaciji u Brazilu i uticaju evangelističke crkve na politiku te zemlje - Apokalipsa u tropima (Netflix).

Ne zaboravlja se Tadićevo pomirenje sa ratnim zločincima iz SPS-a, kao i njegovo poklanjanje NIS-a KGB-u, njegovo kosovarenje i medijsko urušavanje / ukalupljivanje preko Đilasovih oglasnih prostora (što se samo nastavilo na još brutalniji način), a šta tek reći o kadrovima DS-a koji sada žare i pale u SNS-u.

Tadićevci i dan-danas spore Nikolićevu pobedu i krive bele glasove za svoj poraz. Da ne spominjem da je Tadić i dalje politički aktivan (SD) i prisutan povremeno u medijima dok se Milo povukao i iz svoje stranke sa predsedničke funkcije.

Milo Đukanović je uradio nešto što nijedan političar u Srbiji nije uradio - sišao sa vlasti nakon poraza na izborima. Da ne govorim da je dok je vladao dozvolio Amfilohijevcima, litijašima i onoj sekti od Crkve Srbije da slobodno izražavaju mržnju prema samostalnosti svoje države i crnogorskom narodu (kojeg ne priznaju). A ono što mu srpskisvet-sekta nikada neće oprostiti je što je uveo CG u NATO. I molim da se ne zaboravi jedna izuzetno bitna činjenica: dok su glave srpskih opozicionih političara bile stavljene na listu za odstrel (‘90-ih, posebno u vreme najcrnjeg srpskog fašizma tokom 75 dana NATO intervencije), jedino ih je Milo Đukanović primio i zaštitio. Kada su se vratili dobili smo pokušaje atentata i ubistvo premijera. Možemo da diskutujemo o tome gde greši (recimo, nisam saglasan sa stavom da su Dobrica Ćosić i Latinka Perović jednake štetočine; ideologija srpske krvi i tla Dobrice Ćosića vladala je i vladaće Srbijom i nakon naše smrti, dok Latinkina politička teorija u praksi nikada i nikada neće imati šanse da dobije ni redak u novinama a kamoli nešto više) a gde je u pravu ali zanimljivo je slušati ga i razmišljati fenomenološki o tome. Srbija je tu gde je jer nema pluralizma mišljenja iako neki doživljavaju UM kao nekakvu alternativu Telekomovim Sauronima. Veruj mi, građani Srbije uopšte ne znaju šta znači sloboda mišljenja odnosno pluralizam. To spoznaš kada počneš da živiš u nekom slobodnom društvu i onda me uhvati očajanje kada se suočim sa činjenicom da jedino na srpskom jeziku iz Srbije ne mogu da čujem, pročitam, pogledam nešto što se i približno poklapa sa mojom vizijom slobodnog, zapadno orijentisanog društva. Evo jedan primer iz mog života. Održavaju se izbori u Norveškoj i ja kao levičar/soc-demokrata prvi put u životu se susrećem sa porazom moje opcije u nekoj drugoj zemlji u kojoj sada živim. I sad, kao po automatizmu (koji nosim sa sobom iz Srbije), uhvati me očajanje kao da je to sve isto gde se dešava. Krenula desničarska vlada da vlada i ja shvatam da se suštinski u smislu pluralizma, društvenih smernica, ništa nije promenilo. Promenili su se zakoni po pitanju ekonomije i migracija ali po pitanju ljudskih prava i sloboda- ništa. I onda shvatim da je to što želim i Srbiji- društvo koje zna kojim putem ide, koja pravila se poštuju bez obzira ko dođe na vlast. A mi se možemo saglasiti ili ne oko stope poreza, socijalnoj politici ili migracijskoj politici. Ali spoljnu politiku, slobodu medija i mišljenja i ljudska prava niko ne dira.

Jasno je gde bi se (velika većina) okrenula… sa studentima ili ovima do sada, svejedno. Uz još anti-EU retoriku i jedne (proruski mediji i elita vođena iz Kremlja sa rukom u novčaniku EU) i druge strane (EU kriva jer podržava Vučića), pitanje je i da li bi ih bilo i 18,5 % do trenutka raspisivanja izbora. Pročitajte, uostalom, najnoviji intervju profesora Nikole Samardžića za podgoričku “Pobjedu” : https://www.pobjeda.me/clanak/dukanovic-je-2020-srusen-kako-crna-gora-ne-bi-usla-u-eu Mislim da se objektivno osvrnuo i na pojavu nasilja prema studentima, što nikada ne smemo smetnuti s uma bez obzira na sve kritike upućene njima.

45 % za Istok, 18 % za Zapad. Pametnom dosta.

Da li je ovo za C-Colu istinito? Negde sam pročitao, ne sećam se gde, da kompanija još nije odgovorila na njegov zahtev. Ja mislim da ovo što se dešava u Gileadu nema ni u S. Koreji. Šta je sledeće, više senfa u Burger Kingu, više prženog luka u McD-u?

Samo se nadam da se neće glasovi njihovih štrpnuti parolama “sledeće godine u Prizrenu”, “DBeogradskim sindikatom”, zastavama “Nema predaje” i kokardama iz prvih redova. Kolce ću progutati jer su mladi “drugačiji”. Možda da se pokuša nekom antiradikalskom taktikom? Znam da nije popularna ali uštedela bi koju živu glavu. Mrtav sam ozbiljan dok ovo iznosim jer zemunski nacionalizam ne možeš pobediti akademskim nacionalizmom.

A onda će posle izbora da Jovanović dobije još jednu sablju a Đilas sedne na kanabe i ode većina. Samo bez njih u velikoj koaliciji.

Ma neće odvlačiti opozicija glasove. Za njih će glasati stranački uhlebi (posebno Đilasovci i Sabljari-Jovanovići) i razni Klačari. Dobro je tako, veruj mi.

Mislim da je dobra taktika (ako je to uopšte to) da se izađe na izbore u 2 kolone: Studentska lista i Opozicija. Time mislim da se ne gube glasovi a i bolja je kontrola glasanja. Tako radi SNS sa SPS i raznim samozvanim Rusima i uvek dobija.

Živeli starci! 🤘

Kupao se u Norveškom moru prvi put ove godine. Ulazak je bio za infarkt a posle minut - dva za Raj.

Saglasan sam sa mišljenjem koje je jednom izneo Igor Brakus a to je da čovek ne treba previše da zahteva od studenata dok su neformalna grupa ali kada prerastu u aktivan politički činilac na izborima, tu treba biti određen prema svim političkim pitanjima a ne samo kritikovati opoziciju i govoriti “srcem”. Iz mog iskustva, ne poklanjam “srce” nikome, pa ni studentima. Poželjno je angažovati se ali moraš imati jasno određen politički program za “Dan posle”. Ne prihvatam stav da ih ne zanima odnos prema EU nego “daj da mi prvo uredimo državu a posle ćemo videti” (što zapravo ništa ne znači jer nije Srbija neko usamljeno ostrvo pa da može da vodi politiku bez da se neko drugi pita). Ako sve vreme kritikuješ EU a ideš im (biciklima i trčanjem maratona) pred noge tražeći podršku onda to nema smisla. Pri tome, nemaš sredstva koja možeš da im ponudiš (projekti i oružje za Ukrajinu npr.). To, uostalom, radi i opozicija samo što su pasivni. Time što kao politički činilac (!) mašu ruskim imperijalnim zastavama i šetaju se s kokardama, pevaju pesme žene ratnog zločinca koja je bila uhapšena u akciji “Sablja” zbog podrške ubicama premijera i dovode na svoje skupove nacional- šoviniste ipak ima određen cilj u političkoj areni, i nije nešto nebitno (ako s druge strane zabranjuješ zastave EU).

To je svojstveno svakoj generaciji i na to se treba navići. Ja tek sad u ovim godinama kada zahvaljući pisanim, audio i video zapisima analiziram vreme o kojem su mi roditelji govorili u superlativima, shvatam koliko je to sve relativno. Ja sam mislio da u njihovo vreme nije bilo ničeg ekscesnog, niti skaradnog što je bilo u vreme kada sam bio mlad a pogotovo danas. Isto tako kada gledam te neke francuske filmove koji su inspiraciju tražili u ‘68.-oj, vidim tu dosta snobizma i fejkovanja (kod Delona i Belmonda npr.). Bilo je i tu dosta poze, oko rata u Vijetnamu, borbe za alžirsku nezavisnost… Bilo je i među tim mladima razmažene dece roditelja iz viših srednjih i visokih slojeva društva koji su se “sezonski” bunili a ostatak vremena provodili po svojim jahtama i vilama, ne znajući šta da rade sa svojim priličnom monotonim i ispraznim životima (zato se i dan-danas oduševljavam “Diplomcem”) .

Omladina ‘90- ih je u priličnoj meri mobilisana i slata na ratišta. Tek da se ne zaboravi dok se danas viče policiji “idite na Kosovo”, “ustaše” i sl.

Starije generacije su ubijene u pojam. To vidim (i osetim) na svakom koraku kad tamo posetim staro društvo. Ali tu se ne radi o tome da treba neko da ih diže iz učmalosti nego su upregnuti do maksimuma i istrošeni od svih ovih godina bezuspešnih revolucija. Isto tako neki od njih ne vide sebe u kolu, niti su oduševljeni pevanjem “Kukavice”. Ipak su neki od nas odrastali uz neke druge roll-modele, ako razumeš šta hoću da kažem. Meni nije mahanje zastavom, šajkača s kokardom i troprstašenje donelo bilo kakvu slobodu od represije. Upravo suprotno. A ako oni misle da je to nevažno, da je bitno samo da ae skloni Ovaj i njegova klika da bi Građani (a ne samo Narod) živeli bolje, onda vam svima sa srećom. Ja sam se i onako dobrovoljno odrekao svog prava glasa kada sam napustio zemlju. Što ne znači da sam se odrekao i mišljenja po raznoraznim temama.

Ne znam za tebe ali ja sam matorac samo po godinama i kondiciji. Lično, ne osećam neku žešću promenu u stavovima (nisam postao “konzerva”), niti idem sa vršnjacima na književne večeri, operu i na šah. Pratim sve što se novo pojavi u muzici, na filmu, prosečno upoznat sa novim tehnologijama, društvenim mrežama, trendovima među mladima, i i dalje idem na žurke, koncerte pa i još nešto pride.🤪 U mom slučaju, ta kritika upućena mladima se pre svega odnosi na njihovu etiku i moral, osećaj griže savesti, prioritete u životu, ali to ne znači da ne cenim to što žrtvuju godine studija za više dobro, da ne trpe pretnje i batine i da su komplet nesolidarni. Naravno da ima mnoštvo pozitivnih primera ali poenta moje priče je da se studenti i generalno mladi ljudi predstavljaju kao božanstva a što mislim da je pogrešno.

Je ne govorim da su govna zato što su mladi nego se to odnosi na njihovu radnu etiku, brigu za drugog, empatiju. Tek kada osete muku na svojoj koži, tek onda dižu glas. Pa nije “nadstrešnica” dovela do blokada nego kada su sami ispendrečeni a pre toga se normalno studiralo kada su ubijena ona deca u školi, Sava mala i sve ove godine korupcije, pelena na radnim mestima, zatrovana voda i vazduh, hrana napunjena otrovima, kriminala, divljanja huligana, pretnji LGBT, NVO i novinarima. I onda me uhvati muka kada ih vidim na blokadama kako igraju odbojku i kartaju se, igraju kolce kao na svadbi a tamo u NS 16-oro izgubilo živote.

Sve je tačno što si rekla. Kod mene dođu ti letnji vikari, mladi momci i devojke za koje kroz priču saznaš da imaju ne znam kakve planove u karijeri, odmaraće se na Tajlandu i volontirali u Africi a onda posle samo nedelju dana rada u zdravstvu krenu da uzimaju bolovanja. Jbt, pa šta su oni mislili kada su se prihvatili posla (i prošli intervju)? Da će raditi na kozmetičkim tretmanima lica i biti instruktori yoge? I šta onda imaš? Mi koji imamo stalno zaposlenje se dovijamo (opet) sa manjkom radne snage, ekstra smene i preopterećenost bolesnicima. Kao, zaposlili smo ekstra radnu snagu dok su kolege na godišnjem a onda nam opet manjka ljudi. Ja sve vreme govorim da su mladi govna i da nam se svima crno piše pored njih takvih komformista.