melankolic

Sem što su maskirani ne vidim nijednu superherojsku osobinu kod likova. Radi se o nečemu potpuno drugom. Isto kao i kod najnovijeg “Jokera”. E01 nije za ocenu 10 nego 15 kad bi moglo. Najbolja uvodna epizoda neke serije koju sam gledao. Don Johnson legenda samo takva.

Hahaha... meni je omiljena razonoda da izmišljam imena u starbaxiu. A onda se valjam od smeha kada me prozovu.

Zanimljivo je tu nešto drugo. Možda mnogi ne znaju ali norveško društvo je pored svih pozitivnih tendencija i dalje jedno tradicionalističko društvo. To se vidi po govoru, narodnim nošnjama (tzv. bunad) čak tradicionalnim jelima tipičnim za određeni region. Recimo, po prezimenu se može odrediti iz kog dela zemlje neko dolazi. Isto važi i za dijalekt. Sa nipodaštavanjem se odnose prema onom koji menja svoj dijalekt kada poseti ili se preseli u drugi deo zemlje i koristi tamošnji dijalekt. Zato ti koji svoje strano poreklo imena pokušavaju da maskiraju promenom istog, ne dobijaju bolji status u odnosu na svoje sunarodnike. Mada, ima slučajeva gde se deci daju internacionalna imena i onda je to skroz ok i u zemlji porekla i u zemlji u koju su se doselili roditelji.

Mene ta promena imena u drugoj sredini odmah asocira na podanički mentalitet. Kada John i Jonas budu promenili ime preseljenjem vala ću se i ja zvati Tor. Izvinjavam se ali tako je. Čak mislim da ćete i više ceniti ako ne pokušavaš da im podilaziš. Pojedinci uspeju da se popnu na društvenoj lestvici, budu omiljeni u krugu prijatelja ali opet je to tako jadno i bezlično, potpuna depersonalizacija.

Nismo birali ali većina ljudi se nije opredelila da ga menja. Ja, recimo, ne znam ni za jednog Norvežanina (i inače vrlo retka pojava uopšte u zapadnom svetu kod Zapadnjaka / Severnjaka) koji se negde odselio i promenio ime ali zato znam one druge, došljake, koji su promenili svoje u neko ime koje nema veze s njihovim poreklom. Razumem za neke ekstremne slučajeve gde se imenima opisuju neke karakterne osobine ali uglavnom ne vidim problem u samim imenima. Ako nije bitno jer ti je dato rođenjem, zašto bi ga neko menjao? Kao što rekoh, razlog da se po svaku cenu bude prihvaćen u novoj sredini ili da se imenom stvori neka korist za sebe. U oba slučaja nosilac imena ima problem sam sa sobom a ne sa imenom.

Što reče angelia, nismo birali imena koja smo dobili od roditelja i zato mi je bezveze kada neko stranog porekla promeni ime kako bi bio prihvaćen od nove sredine ili ostvario neku korist (najčešći primer, posao). Nisam primetio sem recimo onih iz Azije (Tajland, Vijetnam npr.) i ponekog istočnoevropljanina da menja ime u skandinavsko. S mojim se imenom ne muče ali ga drugačije izgovaraju pa moram kod kuće da ga ponavljam da sam ne zaboravim kako se (originalno) zovem. ;)

A da li si zapazio da Joker zapravo ima neurološki poremećaj (a ne psihički) tako da kad- god se nađe u nekoj neprijatnoj situaciji on krene da se nekontrolisano smeje? Kao i ono sa komšinicom i pokretom otpora... može biti a i ne mora. Čini mi se da nisi baš pažljivo gledao film.

A šta je trebalo biti prikazano?

Odgledao “Jokera” i moram da kažem da od Lanthimosovog “The Killing of a Sacred Deer” nisam osetio veće uzbuđenje. Jedno fenomenalno, višeslojno remek- delo koje očigledno ufurana filmska kritika uopšte nije razumela na pravi način. Ono što film čini genijalnim jeste to što nas reditelj neprimetno uvodi zapravo u dve verzije radnje- jednu, kako sam Joker doživljava svet oko sebe, i drugu, kako bi psihički zdrava osoba doživela sve ono što se dešava ovom usamljenom čoveku. Ocena: pet sa zvezdicom.

Džaba. Za mene tu nema nikakvog intelektualizma a ni estetskih izazova. To je jedna postmodernistička papazjanija na koju ne dajem ni 5 c. Mada, razumem zašto ljudi vole njegove filmove ali treba postaviti granicu između filma kao umetnosti i filma kao subkulture (što je ovo njegovo).

Reality? Nije reality u smislu da su ih skupili i ostavili na nekom imanju da šenluče. Hahaha... svašta od tebe. U kom veku ti živiš? Znaš ono kada prate interventnu u noćnoj smeni pa se svašta izdešava na ulicama? Imaš toga u bilo kom gradu na svetu da mladi luduju petkom i subotom. Možda ti bude iznenađenje ali to što rade preko leta negde u Grčkoj je identično onome što rade kod kuće. Nego, zašto pričaš o mentalitetu kada ni ne znaš značenje te reči? Kada se govori o mentalitetu onda ne postoji to da je neko fin a neko bahat nego se generalizuje a to su onda predrasude (kojima si itekako sklona).

Čitam jako pažljivo. Upravo si u odgovoru vilhelmini rekla da je “turanje nosa” u nečiji život “prihvaćeno ponašanje”. To bi značilo da i ti kao poreklom deo te (balkanske) grupe prihvataš takvo ponašanje. Ili to važi samo za neke a za druge ne važi?Uopšte mi je mistika to kako se briše poreklo kada se izađe iz zemlje? Što se generalizacija oko Britanaca i Francuza tiče, to opet mislim da je nasleđe potrebe Balkanaca da svaku grupu (etničku, versku, seksualnu...) smeste u neki šablon a onda krenu da razrađuju teorije zašto su oni takvi kakvi su. Nikako da se izađe iz kolektivističkog principa. Neko se ožderava alkoholom i hranom, neko pak mirno šeta rivijerom, a neko se ceo dan prži pored hotelskog bazena. Nema tu pravila pa bili oni Britanci, Francuzi... Btw, živela si u GB. Da li si primetila kako izgledaju ulice prepune mladih petkom i subotom veče? Da li te to podseća na atmosferu na Mediteranu gde letuju Britanci. Na osnovu onoga što sam video u programima gde se, recimo, prati noćna smena interventne jedinice policije- nema razlike. Toliko o tome da se Britanci “izduvavaju” kad izađu van zemlje jer ne mogu u svojoj.

Ja smatram da je sva ta bahatost Balkanaca posledica jednog drugog fenomena a to je jaka povezanost pojedinaca unutar grupa i zatiranje individualizma. To što veliki broj ljudi dugo živi sa roditeljima, oni ih izdržavaju čak i kada se penzionišu (što nisam primetio da se dešava na Zapadu), migracije iz pasivnih krajeva u veće gradove gde opet takvi pojedinci traže svoje “zeme” koji će im nešto odraditi, govori o jednom izrazito neujednačenom razvoju urbanih i ruralnih odnosno manjih sredina.

Odgledao “Midsommar” pa i pored velike prašine koja se digla oko filma i pohvala kritike, ne vidim u njemu neki specijalan status. Neki kažu da je 2.5 sata previše ali meni je brzo proteklo. Više imam zamerke za neke nelogičnosti, posebno vezano za pojedince koji kao muve bez glave uzimaju sve što im se pruža i ni na kraj pameti im da će da ih žrtvuju. U filmu mi je samo zanimljiv taj fenomen zatvorenih zajednica (“komuna”) i neopaganština skandinavskih društava ali radnja filma ne osvaja svojom jedinstvenošću. Ima i boljih filmova na tu temu.

Ma kakva “imperijalistička istorija”?!? Idu mladi da se provedu. Bude tu svega i svačega ali ni traga od nekog imperijalističkog osvajanja Mediterana. Btw, ta priča o bahatim Britancima me podseti na neke tur- vodiče koju istu žvaku prodaju srpskim turistima u Grčkoj, recimo. “Nemojte ići tamo, tamo se Englezi iživljavaju”. Glupost. Svaki put kad sam bio u Grčkoj sam se susretao sa pijanim Britancima i nikad nikakav problem nisam imao. Zanimljivo mi bilo kao fenomen a malo i ja da se utopim u opšte nalokavanje. :D Zanimljivo mi je samo da neko ko potiče sa Balkana generalizuje neke obrasce ponašanja svojih a kod Francuza ili Britanaca vidi izuzetke. Šta, je l’ ti preskačeš i guraš se u redovima? Pa ne ali odmah ostatak sunarodnika “markiraš”.

Priča o mentalitetu pada u vodu upravo na primeru da ljudi poreklom iz različitih zemalja pronalaze zajednički jezik u zemlji koju su nastanili. Naravno da postoji mnoštvo slučajeva gde ljudi ne izlaze iz svoje etničke grupe ali, to je moj stav, to nema veze sa mentalitetom nego sa navikama.

Zeza me quote na Tapatalku pa ću ti odgovoriti onako generalno kakvi su moji utisci vezani za to pitanje.Ne znam koja si ti generacija (nije ni bitno) ali ja se sećam i nekih boljih vremena što se međuljudskih odnosa tiče. Potičem iz sredine koje je u smislu tog guranja i preskakanja u redovima bila prilično uređena. Nisam imao većih problema da sačekam svoj red, ljudi su bili daleko ljubazniji nego sada, postojala je manja tenzija u nekom mom okruženju. Da ne govorim da sam pre svih ovih sranja koje su nam se izdešavale osećao potpuno sigurno da se vraćam kući u gluvo doba noći, čak da malo i odmorim na ulici do svitanja. Sada je, kako čujem, Novi Sad jedan od najnebezbednijih gradova Srbija. Ni sada kada odem se ne osećam sigurno kada idem gradom. Izbegavam da susrećem poglede drugih ljudi jer nikad ne znaš na koga ćeš naleteti. Izgubila se i pristojnost u međusobnom obraćanju, ne sklapaju se više tako često prijateljstva po nekim zajedničkim senzibilitetima nego interes je jedino bitan. Kada sam ja bio klinac je bilo nezamislivo da slavimo rođendane po rođendaonicama ili da nam vaspitačice puštaju narodnjake. To je sad sve postalo pa skoro kao pravilo.Možda će sve to tebi zvučati besmisleno ali te male stvari utiču na živote ljudi. Evo sad čitam da klinci nekom aplikacijom “čekiraju” markiranu robu svojih vršnjaka. A onda ko ima fake ili nema markiranu robu biva šikaniran od svojih školskih drugova i drugarica. U moje vreme je sigurno bilo toga ko može a ko ne može da dobije leviske ili motor ali nije bilo šikaniranja. Kada smo se šibali to je bilo dogovoreno unapred, pošibaš se i smiri se tenzija. Sad je to mnogo opasnije. Roditelji prete nastavnicima, utiču čak na uprave škola i fakulteta. Zato uvek moraš uzeti u obzir kako je to sada a kako je bilo ranije. I naravno da nije isto onima koji nisu prošli kroz ratove i sankcije kao mi i nama. Popričam s vremena na vreme s mojim norveškim prijateljima i kada im ispričam kako je to bilo ‘90- ih oni sami priznaju da ne mogu ni da zamisle takav život. Njima je to bila najbolja dekada i rado je se sećaju a nas to uvek asocira na užas.

Ja takav osećaj imam u poslednje vreme. I nemam neku posebnu želju da češće odlazim tamo. Promenilo se mnogo toga. Ne srećem meni poznate ljude po gradu a i kad ih sretnem uvek krene neka priča o tome kako oni zamišljaju život ljudi u Norveškoj a onda me smori da svakom pojedinačno objašnjavam šta je to dobro a šta loše. Kao da sam izgubio interes za teme kojima se bave ljudi u Srbiji. Stalno se žale da im nešto smeta a velika većina njih su za razliku od mene uspeli da se užlebe negde i, realno, žive životom kojim žive i prosečni Norvežani. Možda ne finansijski ali u skladu sa svojim mogućnostima. Govorim, naravno, o visokoobrazovanim.

Meni se pre čini da ti uzimaš ekstreme da bi isterao neku agendu. Ja uopšte ne mislim da su ljudi u Srbiji najgori na svetu (niti takvo neko rangiranje uopšte postoji). A to vidiš kad kreneš malo da putuješ po svetu, upoznaš druge ljude, pročitaš ili čuješ kako oni doživljavaju druge ljude... Postoje, naravno, neke situacije koje nas koji smo drugačije vaspitavani od onih bahatih posebno iritiraju. Ali razmisli samo, da li je to baš zbog mentaliteta ili zbog toga što potičemo iz te sredine? Ja ti mogu reći da svaki stranac ovde s kojim sam uspostavio neki bliži kontakt isto ima zamerke na svoje sunarodnike kao i mi. Gotovo pa iste situacije koje smo i mi doživeli tamo.

Nego, pukao sam od smeha kada sam video pre izvesnog vremena kada su neke silne novčanice ispale iz jednog vozila za transport novca na autoputu. Da vidiš kako su se brzo stvorili redovi onih koji su jurili za parama ne mareći za svoje živote. Šta ti je mentalitet! Hahaha...

Kako li si došla do tih 0.1 % da mi je znati? Javio Fox News ili Breitbart?

Jeste. Zapravo se u originalu zove Akevitt. 40 vol% alkohol. U Norveškoj se proizvodi od krompira a u Danskoj od kukuruza. Ja sam ga uzeo u Free Shoppu kad sam išao do mojih i probao ga ali mi se nije nešto dojmio. Slatkasti alkohol, ako se tako može opisati.

Upravo pročitao sledeću vest: “Mannen i 50-årene tok såkalt tilståelsesdom da saken var oppe i Inntrøndelag tingrett denne uken. Der vedgikk han at 900 liter sats (væske med gjær og sukker) skulle bli til sprit på hjemmebrentsapparatet i kjelleren. Det endte med 21 dagers fengsel, 5000 kroner i bot og 16.500 kroner i erstatning til Trøndelag politidistrikt. Erstatningen skal blant annet dekke utgifter politiet hadde med septikbil og slamsuging for å få sendt satsen som spesialavfall til godkjent mottak...” https://www.vg.no/nyheter/innenriks/i/3JQwzL/troender-tatt-med-900-liter-sats-skulle-i-bryllup Uglavnom, muškarac u 50-tim godinama osuđen nakon što je priznao da je u vešernici uskladištio burad sa 900 l mešavine kvasca i šećera namenjenih za pravljenje rakije a koju je mislio da odnese kao svadbeni poklon. Dobio je 21 dan zatvora, 5000 kruna (500 €) kazne i 16.500 kruna (1661 €) nadoknade policiji. Ne navodi se identitet počinioca krivičnog dela. Odmah sam pomislio na srpske borce za slobodnu distribuciju rakije i kako Srbija neće u EU ako će da im oduzmu to pravo.