melankolic

Samo se nadam da se neće glasovi njihovih štrpnuti parolama “sledeće godine u Prizrenu”, “DBeogradskim sindikatom”, zastavama “Nema predaje” i kokardama iz prvih redova. Kolce ću progutati jer su mladi “drugačiji”. Možda da se pokuša nekom antiradikalskom taktikom? Znam da nije popularna ali uštedela bi koju živu glavu. Mrtav sam ozbiljan dok ovo iznosim jer zemunski nacionalizam ne možeš pobediti akademskim nacionalizmom.

A onda će posle izbora da Jovanović dobije još jednu sablju a Đilas sedne na kanabe i ode većina. Samo bez njih u velikoj koaliciji.

Ma neće odvlačiti opozicija glasove. Za njih će glasati stranački uhlebi (posebno Đilasovci i Sabljari-Jovanovići) i razni Klačari. Dobro je tako, veruj mi.

Mislim da je dobra taktika (ako je to uopšte to) da se izađe na izbore u 2 kolone: Studentska lista i Opozicija. Time mislim da se ne gube glasovi a i bolja je kontrola glasanja. Tako radi SNS sa SPS i raznim samozvanim Rusima i uvek dobija.

Živeli starci! 🤘

Kupao se u Norveškom moru prvi put ove godine. Ulazak je bio za infarkt a posle minut - dva za Raj.

Saglasan sam sa mišljenjem koje je jednom izneo Igor Brakus a to je da čovek ne treba previše da zahteva od studenata dok su neformalna grupa ali kada prerastu u aktivan politički činilac na izborima, tu treba biti određen prema svim političkim pitanjima a ne samo kritikovati opoziciju i govoriti “srcem”. Iz mog iskustva, ne poklanjam “srce” nikome, pa ni studentima. Poželjno je angažovati se ali moraš imati jasno određen politički program za “Dan posle”. Ne prihvatam stav da ih ne zanima odnos prema EU nego “daj da mi prvo uredimo državu a posle ćemo videti” (što zapravo ništa ne znači jer nije Srbija neko usamljeno ostrvo pa da može da vodi politiku bez da se neko drugi pita). Ako sve vreme kritikuješ EU a ideš im (biciklima i trčanjem maratona) pred noge tražeći podršku onda to nema smisla. Pri tome, nemaš sredstva koja možeš da im ponudiš (projekti i oružje za Ukrajinu npr.). To, uostalom, radi i opozicija samo što su pasivni. Time što kao politički činilac (!) mašu ruskim imperijalnim zastavama i šetaju se s kokardama, pevaju pesme žene ratnog zločinca koja je bila uhapšena u akciji “Sablja” zbog podrške ubicama premijera i dovode na svoje skupove nacional- šoviniste ipak ima određen cilj u političkoj areni, i nije nešto nebitno (ako s druge strane zabranjuješ zastave EU).

To je svojstveno svakoj generaciji i na to se treba navići. Ja tek sad u ovim godinama kada zahvaljući pisanim, audio i video zapisima analiziram vreme o kojem su mi roditelji govorili u superlativima, shvatam koliko je to sve relativno. Ja sam mislio da u njihovo vreme nije bilo ničeg ekscesnog, niti skaradnog što je bilo u vreme kada sam bio mlad a pogotovo danas. Isto tako kada gledam te neke francuske filmove koji su inspiraciju tražili u ‘68.-oj, vidim tu dosta snobizma i fejkovanja (kod Delona i Belmonda npr.). Bilo je i tu dosta poze, oko rata u Vijetnamu, borbe za alžirsku nezavisnost… Bilo je i među tim mladima razmažene dece roditelja iz viših srednjih i visokih slojeva društva koji su se “sezonski” bunili a ostatak vremena provodili po svojim jahtama i vilama, ne znajući šta da rade sa svojim priličnom monotonim i ispraznim životima (zato se i dan-danas oduševljavam “Diplomcem”) .

Omladina ‘90- ih je u priličnoj meri mobilisana i slata na ratišta. Tek da se ne zaboravi dok se danas viče policiji “idite na Kosovo”, “ustaše” i sl.

Starije generacije su ubijene u pojam. To vidim (i osetim) na svakom koraku kad tamo posetim staro društvo. Ali tu se ne radi o tome da treba neko da ih diže iz učmalosti nego su upregnuti do maksimuma i istrošeni od svih ovih godina bezuspešnih revolucija. Isto tako neki od njih ne vide sebe u kolu, niti su oduševljeni pevanjem “Kukavice”. Ipak su neki od nas odrastali uz neke druge roll-modele, ako razumeš šta hoću da kažem. Meni nije mahanje zastavom, šajkača s kokardom i troprstašenje donelo bilo kakvu slobodu od represije. Upravo suprotno. A ako oni misle da je to nevažno, da je bitno samo da ae skloni Ovaj i njegova klika da bi Građani (a ne samo Narod) živeli bolje, onda vam svima sa srećom. Ja sam se i onako dobrovoljno odrekao svog prava glasa kada sam napustio zemlju. Što ne znači da sam se odrekao i mišljenja po raznoraznim temama.

Ne znam za tebe ali ja sam matorac samo po godinama i kondiciji. Lično, ne osećam neku žešću promenu u stavovima (nisam postao “konzerva”), niti idem sa vršnjacima na književne večeri, operu i na šah. Pratim sve što se novo pojavi u muzici, na filmu, prosečno upoznat sa novim tehnologijama, društvenim mrežama, trendovima među mladima, i i dalje idem na žurke, koncerte pa i još nešto pride.🤪 U mom slučaju, ta kritika upućena mladima se pre svega odnosi na njihovu etiku i moral, osećaj griže savesti, prioritete u životu, ali to ne znači da ne cenim to što žrtvuju godine studija za više dobro, da ne trpe pretnje i batine i da su komplet nesolidarni. Naravno da ima mnoštvo pozitivnih primera ali poenta moje priče je da se studenti i generalno mladi ljudi predstavljaju kao božanstva a što mislim da je pogrešno.

Je ne govorim da su govna zato što su mladi nego se to odnosi na njihovu radnu etiku, brigu za drugog, empatiju. Tek kada osete muku na svojoj koži, tek onda dižu glas. Pa nije “nadstrešnica” dovela do blokada nego kada su sami ispendrečeni a pre toga se normalno studiralo kada su ubijena ona deca u školi, Sava mala i sve ove godine korupcije, pelena na radnim mestima, zatrovana voda i vazduh, hrana napunjena otrovima, kriminala, divljanja huligana, pretnji LGBT, NVO i novinarima. I onda me uhvati muka kada ih vidim na blokadama kako igraju odbojku i kartaju se, igraju kolce kao na svadbi a tamo u NS 16-oro izgubilo živote.

Sve je tačno što si rekla. Kod mene dođu ti letnji vikari, mladi momci i devojke za koje kroz priču saznaš da imaju ne znam kakve planove u karijeri, odmaraće se na Tajlandu i volontirali u Africi a onda posle samo nedelju dana rada u zdravstvu krenu da uzimaju bolovanja. Jbt, pa šta su oni mislili kada su se prihvatili posla (i prošli intervju)? Da će raditi na kozmetičkim tretmanima lica i biti instruktori yoge? I šta onda imaš? Mi koji imamo stalno zaposlenje se dovijamo (opet) sa manjkom radne snage, ekstra smene i preopterećenost bolesnicima. Kao, zaposlili smo ekstra radnu snagu dok su kolege na godišnjem a onda nam opet manjka ljudi. Ja sve vreme govorim da su mladi govna i da nam se svima crno piše pored njih takvih komformista.

@vilhelmina Ljudi u Srbiji kada govore o visini zarade u zemlji govore o neto zaradi ali kada govore o zaradi, recimo, u Skandinaviji (više hiljada €) onda misle na bruto. E to je meni nerazumljivo jer znaš i sama koliko ti ostane kada ti rebnu 30+ % poreza. Dobro, nešto ti i vrate kroz skatteoppgjør ali i to jednom godišnje… i to ako imaš savesnog poslodavca. 🧐

Druga Krasnova, naravno, nema na tim spiskovima (sudeći po tonu tvog posta). Nema ga ni na privatnim letovima sa Epstinom, je li tako? Ni na žurkama sa mlađanim djevama od 15 u krilu? Verovatno su Bajdenovi sve to organizovali a Hilari im držala sveću.

Jedna stvar većini kvari sreću- nepotizam (uz koju ide i korupcija, logično). Mene kada pitaju ovde zašto sam se preselio, odgovaram zbog toga što nisam želeo da se zaposlim i živim “preko veze”. Naravno, postoji bitan faktor političke vizije nekompatibilan sa stavovima većine (hajd’ probaj da u bilo kom- random- društvu staneš na stranu Ukrajine u agresiji Rusije na tu zemlju, pa ćeš videti reakciju). I onda kada vidim na vestima prosvetare, profesore, razne glumce i glumice, pa vidiš njihove biografije i ko je kome sredio nameštenje, zaključiš da je sve to tačno što sam prethodno rekao.

Podseti se gde su se i u kakvim okolnostima dešavale promene. Ovde čak isključujem i promene zbog pronevere izborne volje što je bilo 2000. Većina samo priča o studentima a niko o tome da su politički akteri neophodni da se desi promena. Studentska lista? Vrlo sam skeptičan kako će izgledati.

Nešto slično sam i ja doživeo ovog proleća tokom posete rodnom kraju. Sretnem se s prijateljima na piću, a s njima sam i preko “mreža” u kontaktu. Naravno da je aktuelna pol. situacija bila glavna tema (anti-SNS izdominirao) a nakon toga ih priupitam kako im je poslovno, kako oni žive. I nećete verovati ali niko od njih nije nezadovoljan primanjima, bolje se živi nego s početka 2000.-ih, neki zarađuju i više od nas sa Severa Evrope (predstavništva jakih firmi sa Zapada), putuje se (upravo dan-dva nakon našeg susreta) na fine destinacije a po pitanju nastavka protesta predviđa se skori pad režima. Nakon susreta, krenuh peške kući a kroz glavu mi prolazila samo jedna misao - neće biti promena.

Ima i toga ali u smislu da iz socijaliste/ soc-demova prelaze u konzervativce/lib-demove. Tako je to u zemljama sa razvijenim demokratskim sistemom (mada i tamo mladi opasno skreću u ekstremno desno). Međutim, kod nas mislim da je nešto drugo u pitanju : ‘90-ih su imali 40+ i bili protiv Slobe ali su gajili simpatije prema Rusiji a bili sumnjičavi prema zapadnoj demokratiji (uz to sankcije i NATO-intervencija pride). Otkad je KGBepec došao na vlast, odmah su se prešaltali, Kina im (medijski) utisnuta u kognitivni deo mozga, a Zapad izgubio medijsku bitku sa totalitarnim režimima (+ukinuli ulaganja u medijskoj sferi).

Tačno je da smo morali da se dovijamo što se tiče kritičkih medija (i elektronskih i štampanih) ali su se i mediji dovijali kako da se održe, bili su mnogo kreativniji i kada im je bilo potpuno onemogućeno da rade čitali su vesti na ulici. Imao si i bendove koji su pratili svaku akciju, bilo medija, bilo opozicionog delovanja. Takođe, imao si i RFE, BBC na srpskom pa i VOA Serbian. Sada nemaš gotovo ništa. Mediji su ili rasprodati ili ukinuti (Tramp i samoukinuti), “Vreme” i “Danas” su dno, N1/ NovaS kampanjski upregnuti dok ih se ne proda, tabloida desetine, prozapadna priča i u mainstreamu i na net-u nepostojeća, bendovi koji bi podigli mlade iz apatije skoro da više i ne postoje, mladi poseljačeni (studenti u kolu) a bunt među širom populacijom postoji samo kada se desi neka katastrofa. O opoziciji ne treba trošiti reči. Sem samoubijene DS, ZLF (bg krug 2) i pomalo PSG (nevidljivi) ne postoji nijedna druga proevropska opcija. Tada si imao DS,GS, LSV i mnoštvo stranaka etničkih grupa koje su sve bile na našoj strani (sada nijedna). Dakle, izuzev ratova sve ostalo a što se tiče aktivizma i prozapadnog narativa je bilo daleko bolje ‘90-ih do 2003. nego sada.

Ja tada nisam doživljavao sebe kao neko dete, niti sam tako gledao na druge kolege studente. Kada sam (kako ko, ja prenosim moje iskustvo) šetao sa indeksom po ulici zahtevajući da se poštuje izborna volja, tada sam već uveliko čitao “Vreme” “Našu Borbu”, slušao “Peščanik” i hvatao (nadljudskim naporima) “b92” i znao šta želim a šta ne želim. Naravno da je to podrazumevalo nezavisnost sudstva, poštovanje izborne volje građana ALI je podrazumevalo i to da (kao sada Gruzini koje niko ne zarezuje 5 % u Evropi pa oni stotinama dana protestuju sa EU zastavama) želim da živim po zapadnom modelu u društvu koje zna koja je moja strana a koja je ona druga. Nažalost, uz sve žrtve koje prinose ostvarenju elementarnih ljudskih prava, ti mladi ljudi ne shvataju da se uz ratne trube i putinovsko ubijanje i kidnapovanje dece ne dolazi do slobode nego do još jedne fatamorganične vizije “suverenosti”. Prosto, ne možeš zagovarati vrednosti XIX veka, okretati glavu nad leševima tvojih suseda iz ‘90- ih i pljuvati po Evropi, a onda tražiti da te oni podrže i poštuju. Igrati kolo usred Brisela nikoga nije posebno impresioniralo. Ono na Slaviji jeste ali i to će proći kako lompari budu sve više lupetali.

Tako smo mislili i mi koji smo glasali za Koštunicu a protiv ratova, kriminala, Šešelja, pretnji novinarima i zatvaranja nezavisnih medija, ali i borbe za istinu o tome ko je i za koje ciljeve vodio ratove, šta se sve zločinačkog uradilo tokom istih i sl. I, šta smo dobili? Dogovor sa JSO i ubistvo premijera, pomirenje sa SPS (Tadić), povratak radikala nakon ubistva Đinđića i sve ovo što imamo sada a što je 100 x gore od onog što smo imali pre pada Slobe - imali smo proevropske opozicione medije i opoziciju, uticajne NVO i pojedince koji se bore za istinu o zločinima, a sada SVE Telekom- nacoške kanale, opoziciju koja bi da bude korektor Vučiću u “srpskom svetu” i studente koji bi da biciklaju na Zapad a da pitaju Rusiju za mišljenje.

Proteruješ zastave EU sa protesta (zbog “podrške Vučiću, NATO bombardovanja, straha od reakcije Rusije”) a u prvom redu ti stoje četnici i ruske imperijalne zastave, dok ti na tzv. Saboru govore najgori srpski šovinisti, i ti onda sve te učesnike protesta nazivaš “švedskim stolom”? Jasno je da među studentskim organizacijama postoje progresivne struje ali upravo zarad nekakvog “jedinstva” ne žele da se mešaju u svoj posao.

To je iz perspektive psihički zdravih ljudi očekivano da se pokrene postupak protiv takvih monstruma (u ovom slučaju impeachment) ali ti zaboravljaš šta je bazična teorija Qanona: oni smatraju da su Hilari i demokrate deo nekakvog kulta koji u pizzerii žrtvuju decu tokom satanističkog obreda. Zar nije onaj ludak upao u tu pizzeriu i pokokao neke ljude? Mislim da grešiš kada procenjuješ reakcije MEGAimbecilne- baze. Njima je važno da se oružje i dalje slobodno distribuira kome god to treba (i pored sumorne statistike i mnoštva molitvi za stradale u domestic terrorism), oni se zabavljaju uz Fox News, preziru vladu Amerike, njima ne trebaju vakcine, preziru intelektualce i LGBTQ+, urlaju pred ginekološkim klinikama protiv abortusa, zagovaraju sistem jakog Vođe, smeju se kad drug Krasnov govori o tome da može koju god hoće da uhvati za polni organ, nebitno im je što je potplatio porno zvezdu da ćuti o njihovoj romansi (a onda joj pretio njegovim paramilitarcima da će je ubiti), nebitno im je što je Krasnov pred kamerama izjavio da bi kre…. Ivanku samo da mu nije ćerka, žele da se izvrši revizija istorije i vrate prava belaca nad pravima ostalih rasnih grupa i sl. južnjačko divljanje i jahanje prasadi. Dok god štiti nekakve milicije, rasiste i isfrustrirane incele njemu neće dlaka s glave pasti. izgleda da ne kapirate šta to znači kada jedan takav lik “otme državu” i da je u ruke kriminalnim i ekstremističkim krugovima, a to je upravo ovde reč. Pa zar nisu onoj guvernerki upali na gajbu i ubili nju i njenog muža a teško povredili njihove prijatelje? Lik je opasan psihopata (i sociopata) i zato mu se svi (u zemlji i globalno) sklanjaju s puta i čekaju da uragan prođe. Nije dobro, nikako.