melankolic

Ma lažu, Norvežani. Umesto da prikažu kalifornijske surfere i devojke na rolerima oni prikazuju neki tamo grabež oko televizora u par prodavnica. Odgovor na tvoje pitanje : sam si dao odgovor na pitanje u vezi mentaliteta a koje gubi svaki smisao kada masama daš odrešene ruke. I u Srbiji da se strogo poštuje zakon da vidiš kako bi se menjao mentalitet. Ne, nego vide šta rade razne Jutke i tatini sinovi (Željka Mitrovića npr.) pa onda razmišljaju “a što ja da se pravim da sam pošten”?

Ja to nisam tako doživeo. Itekako se lome oko flat televizora i mikrotalasnih. Prikazali na tv- u ovde kod mene. Eno ti kako je lepo kada izađe novi model iphone- a. Sva sreća pa ne može niko da mi prodaje maglu o tome kako svi lepo čekaju kada je nešto za džabe.

Ja sam produžio sve moje dokumente bez ikakvih problema i čekanja. Vrlo prijatna službenica se potrudila da sve bude gotovo u ekspresno kratkom roku jer je znala da se vraćam za Norge.

Kada su bile najave onih tornada u Americi itekako su gazili jedni preko drugih da dođu do zaliha vode i osnovnih životnih namirnica. Nije bilo strpljivih Amerikanaca lepih manira i smirenog mentaliteta. Ljudi u Srbiji se još nisu odrekli one pomame za rafovima kada su uvedene sankcije.

Samo da preporučim da se gleda “The Deuce” S03. Kao neko ko je proveo najlepše godine u ‘80- im cela ta atmosfera te dekade prikazane u ovoj sezoni mi dođe kao revival. Prosto mi je žao kada se završi epizoda.

Neki su otkrili Amazon Prime Video. ;) Evo meni se u nedostatku iole pristojnijih serija ukazala “The Boys”. Zanimljivo u svakom slučaju.

Smatram da ne gledamo drugačijim očima. Upravo obrnuto. Razlika je u percipiranju kvalitetnog scenarija, psihološko - filozofskim elementima i standardima koje su neki postavili a vezano za mračnu atmosferu koja bi trebala da prati taj krimi podžanr. I ja volim kvalitetnu obradu teme serijskih ubica. Recimo kad smo već kod spomenutog Finchera, “Seven” i “Zodiac” su odlični filmovi. Sa serijama izuzev “House of Cards” baš ne stoji dobro. Iz te neke tematike bih izdvojio neprevaziđeni “The Silence of the Lambs”. To bi već moglo serijski da se obradi a ne da se prežvakavaju Menson i Semov Sin.

Poenta nije u tome da li je kreator serije sam došao do podataka ili je to delo odnosno uzeto iz knjige FBI agenta. Izostala je dramatizacija knjige. Govorim o seriji koja je suštinski loša, nepovezana, sa gomilom sporednih radnji čiji se smisao ne nazire (recimo, onaj lik što se vezuje za kvaku gušeći se- S02). Svaki pojedinačni lik nije dovoljno strukturisan nego ih upoznajemo isključivo kroz njihov profesionalni angažman. Sada bih mogao naširoko da pričam o svakom liku ali bih morao bukvalno da idem od epizode do epizode i navodim taksativno gde se sve nalaze rupe u karakterizaciji likova. Ono, recimo, sa lezbijskom ljubavi u S02 mi nije jasno koju ima funkciju. Sve u svemu, generalni utisak je da je sve nekako nabacano bez nekog reda i smisla. Apsolutno nijedna kultna scena u dve sezone serije. Daleko sam više očekivao od Finchera. S druge strane, Narcos i Dope zaista nude pravi, realni strah od zla, autentičan prikaz ljudske pohlepe i bezobzirnosti. Uzmi samo kao primer koliko ubistava se pripisuje Pablo Escobaru. Ma kakav Manson i oni što polno opšte sa odsečenim glavama.

“Lost” v02. Loše ocenjeno i kod upitnog IMDb- a.

Uh, uh... “najbolje od Netflixa”. A šta ćemo sa “Narcos”- om, “Dope”, “Black Mirror”? I šta smo saznali u S01 sem što su kao muve bez glave jurili od jednog do drugog serijskog ubice? Kako su izgrađeni likovi i njihovi odnosi? Prilično loše. Samo su koristili podatke do kojih su došli prostim istraživanjem najpoznatijih mas- ubica i to ubacili u scenario. Može to daleko bolje. Inače, Netflix je već postao poznat po tome da kradu teme proslavljenim serijama sa drugih streaming servisa i obrađuju ih na svoj prilično površan način.

Ne razumem- kakve veze fanatično gledanje svakojakog B- smeća, kao i slušanje funk i soul muzike ima sa stvaranjem kvalitetnog filmskog dela? Mislim da se pravi fama oko fenomena Tarantino. A pravi ga upravo najbrojnija filma publika koja iz sopstvene lenjosti da zaroni u svet niskobudžetne filmske produkcije i raritetne muzike pravi od toga kult ličnosti. Lično smatram na osnovu njegovih nekoliko poslednjih filmova da je na kreativnoj nizbrdici.

“Car” Rišard Kapušćinjski. Tek sam krenuo da je čitam a već sam se oduševio tehnikom pripovedanja ovog novinara, (puto)pisca i pesnika. Izuzetno je zanimljiv način na koji opisuje situaciju na dvoru Hajla Selasija pred kraj njegove vladavine, gradacija degradacije ljudi i način na koji se autoritarna vlast odnosi prema svojim podanicima.

Ovo je nešto čega bi se trebalo držati u vođenju foruma. Inače, čemu onda diskusija? U suprotnom bi to bio jedan propagandno- ideološki portal a to nije tako zamišljeno da bude.

Alternativna istoriografija zapravo znači da neko dovodi u pitanje istorijske činjenice i određene događaje tumači na svoj način. Ovde nije reč o tome. QT samo uzima faktor slučajnosti kao osnovu na kojoj gradi scenu obračuna, kao da zamislimo da se masakr nije desio tamo gde se desio nego kod komšije. Malo je, iskreno, sve to nategnuto. Jeste sve ostavlja žestok utisak brutalnosti ali... Neko ko je pod acidom nema šanse da bude svestan opasnosti oko sebe i da tako brzo reaguje. Isto važi i za ubice koji kao da se predomišljaju šta će i kako će. Kada sam spomenuo da je imao efektnijih scena mislim pre svega na one u “Pulp Fictionu” sa Bruce Willisom ili onu scenu u “Djangu”. Mada, razumem da ti se svidela. I meni je (uz neke manjkavosti) odlično izabrana za završnicu filma.

Kod gledanja serija najmanje mi je bitno da je odgledam u jednom dahu / izbindžujem i moram priznati da mi se nije desilo da naletim na jednu takvu koja bi me dovoljno zaintrigirala da je progutam. Trenutno su mi zanimljive dve i polako ih pregledavam. Prva je “The Terror” S01 (sa bacanjem pogleda na S02 koja je potpuno druga priča) a druga “Mindhunter” S02 kojoj dajem šansu iako mi je S01 potpuno razočarenje. “The Terror” ima odlični glavnorolni dvojac i mnoštvo fenomenalnih kadrova i radnja sama po sebi koji mi drže pažnju a kod “Mindhuntera” ta neka faktografija i šta bi bilo- kad bi bilo / spoj realnog i fiktivnog mi se čini interesantnim.

Ozbiljno govoreći, ne znam šta da ti kažem na to. Neki filmovi traju manje od 90 min pa mi se čini da se mučim s njima od samog početka (jer su mnogi rekli da se treba odgledati do kraja) a s ovim sam imao osećaj da je nemoguće pokupiti sve reference jer je on jedan tipičan retro- štreber i postmodernista čiji svaki film bi mogao da gledaš po 10 puta i opet ne bi uspeo sve uticaje da pohvataš. Meni to nije potrebno. Nisam neki subkulturni- fanatik. Inače, svakog koga zanima postoji “Remarkerov” podcast “Zadovoljstvo u tekstu” gde Biljana Srbljanović i Vladimir Cerić analiziraju film.

Jedno moje zapažanje u prilog tezi da nije potrebno objedinjavati moderaciju pod jednim nickom. Svi se sećamo da smo imali nick Forum B92 na prethodnom forumu. Imali smo i jedinstvenu moderaciju čak i administratora koji se svako malo spominjao. Međutim, ono što je rasteralo diskutante s tog foruma, pre svega mislim sa Politike, nije ništa od toga što je čisto tehnička stvar nego nivo diskusije. To ne važi samo za taj konkretni PDF nego i za bilo koji drugi u kojem učestvuje veći broj diskutanata različitih stavova (PDF Sport, recimo). Ukoliko obični forumaši budu osećali pritisak moderacije čak i oko banalnih komentara npr. u vezi nekih političara, prvo će se prorediti njihovo učešće a onda spontano napustiti forum. Isto važi i ako se selektivno tretiraju stalkovanje, trolovanje i sl. forme nepoželjnog forumskog ponašanja. I druga stvar, loša je stvar bilo kome pretiti. Niti smo mi “obični” neka deca a niti je moderacija roditelj. Niko od nas ovde ne dolazi da bi ga neko unižavao samo zato što se, po nečijem sudu, zaneo. Dobro je i očekivano opomenuti i to se u preko 90 % slučajeva radi vrlo korektno ali nekada to zvuči kao neargumentovana pretnja posebno kada iza te pretnje stoji nerazumevanje namere onog kome je prećeno. Forum bi po nekom mom sudu trebao da bude jedan simbiotski organizam gde svi imaju koristi jedni od drugih a kada samo jedna strana ili jedan stav / usmerenje ima privilegiju učešća onda možeš imati i jednog jedinog super moderatora iza kojeg stoji njih 100 moderatora i isto toliko diskutanata koji im podilaze i opet će ljudi napuštati to mesto. Nemojte da pravite istu grešku.

Ja vidiš, smatram da je nešto najgluplje stavljati Big Brothera da vodi forum. Em što nije u duhu demokratičnosti, em što forumaši ne znaju kome se obraćaju ukoliko imaju neko pitanje (a ne zna ni svaki pojedinačni moderator u svakom trenutku šta se dešava na forumu). Zato sam za transparentnost rada moderacije a ne sakrivanje iza fantomskog nicka.

Ostaje da se vidi kako će funkcinisati. Ja sam samo izneo predlog a ako ti je do šutiranja biraj neko drugo mesto. Hoću reći, ne provociraj po običaju.

Radio, ne radio, svira ti radio. Kakvo plakanje? Zna se ko donosi odluke i ko je odgovoran za koji deo foruma. Ovako ispada da su moderatorski nickovi pojedinačno samo figure a završnu reč vodi neki fantomski nick koji ih sve objedinjuje. Bespotrebno. Jedni drugima pružaju podršku i nema potrebe da se sada tu pojavljuje neki Ujedinitelj koji bi sakrio identitet onog moderatora koji je doneo odluku o banu, recimo.

Kriza srednjih godina.

Odgledah i ja... konačno. Da ne bi bilo da pričam o plavušici a da nisam ni pogledao film.Uf, odakle da krenem? Hajde, recimo, od te dosade. Film uopšte nije dosadan. Svih sat i četrdeset sam odgledao a da nisam ni bacio pogled na sat. Za nekoga ko voli sve te detalje iz prošlosti, muziku, ceo taj repertoar likova, atmosferu koja je vladala na ulici i u domovima s kraja ‘60- ih, cela ta beda i sjaj Holivuda- meni je sve to bilo vredno divljenja koliko se QT potrudio da nam predoči kako je izgledao svet u kojem se dešava radnja filma. Drugo, Leonardo i Brad su bili fenomenalni. Naročito mi je ovaj drugi sa tim nekim principijelnim stavom bio drag, gotovo da sam se saživeo s njegovim likom. Plavušica neprimetna. Mogao je da, prosto, izabere bilo koju cicu (čija guza staje u mušku šaku) sa one Playboy žurke i niko ne bi primetio razliku. Devojke koje su prodefilovale filmom su prave nimfice. Nam- nam. Bilo je tu mnoštvo likova i iz njegovih ranijih filmova. Drago mi je bilo što sam video Kurt Russella, Al Pacina, Michaela Madsena ali, čoveče, to su glumčine koje zaslužuju daleko “veću minutažu”. Ono što drastično spušta ocenu ovom filmu jeste to što u njemu zaista nema kultnih scena koje će ljudi pamtiti. Mi prolazimo kroz filmske setove, poneki dijalog i na kraju dobijamo tu akciju. Ali čak ni ta scena nije nešto što ostavlja posebnu impresiju na ceo film kada prođe sat - dva od njegovog gledanja. Imao je on i boljih scena nasilja. Sve u svemu jedan prosečan film u širim vremenskim okvirima. Ocena : 6.5

Lično ne podržavam ta zatezanja lica, pogotovo kod glumica / - aca kod kojih su izrazi lica krucijalni u glumačkom procesu ali Umica odlično odradila svoj deo posla u tom filmu.