bohumilo

Ali naravno da jesu... ...jer, na šta bi to ličilo da se omogući platforma i za nekoga ko KRITIKUJE (zamislite, taj strani i potpuno nenaučni koncept, "kritikovanje ideja") ideje koje imaju štambilj od kraljeva sunca ili lordova nauka. Ideja koje su se pokazale kao potpuno katastrofalne, koje su dovele civilizaciju na ivicu propasti i, nažalost i možda dugoročno najpogubnije, ugrozile legitimitet bilo kakve elite ili struke ili kompetencije. Ove reči sam mahinalno bio stavio pod znake navoda ali sam ih izbirisao jer ne želim da im se podsmevam na ovom mestu jer su to ozbiljni koncepti, objektivno postojeći i neophodni za bilo kakav progres naše civilizacije (i, posebno, za narednu pandemiju, koja ĆE doći i koja može biti mnogo gora od kovida). Ali to što su one dobile ovu posprdnu konotaciju (koja je trenutno ubedljivo dominantna) jeste rezultat rada kraljeva i lordova u prethodne 3 godine...

Ah, pa taj posao je ilegalan u Srbiji i većini drugih zemalja. Zabranjen je (implicitno) zakonom o minimalnoj nadnici. Naime, vi ako hoćete da zaposlite radnika u Srbiji, vi morate da ga platite najmanje, npr, 80k dinara mesečno (bruto). Međutim taj koji pakuje NE prinosi marketu 80k mesečno - ali prinosi, npr, 50k, međutim takvi ljudi su po zakonu ilegalni. Dakle, umesto da imamo, recimo, srećnog 18.ogodišnjaka koji bi trčeći uzeo platu od 30k dinara (neto) - i odveo curu ponekad na večeru i stekao neke radne navike, upoznao kolege ili mentore koji mogu da ga preporuče za drugi posao - i srećne mušterije koje bi rado platili mali premium da im neko spakuje namirnice (ja prvi) i srećnog vlasnika marketa koji ima veći promet, mi umesto toga imamo tog 18-ogodišnjaka u ćorsokaku kako sedi čitav dan u kladionici sa besposličarima, žicka se od roditelja za kafu, i imamo nas koji sami pakujemo namirnice i pravimo gužvu u redu i smanjujemo promet za vlasnika marketa. Što se tiče cena koje završavaju na 9 ili ".99", konvencionalno mišljenje je da je to psihološki trik - kao ljudi lakše kupe nešto što košta "9.99" nego "10", navodno gledaju samo prvu cifru, misle da je to na sniženju itd. Međutim, mene to objašnjenje nikada nije u potpunosti zadovoljilo (kao i bilo koje drugo objašnjenje koje pretpostavlja da su ljudi univerzalno i dugoročni iracionalni). Bolje objašnjenje je da je to nastalo sa dolaskom ovih mehaničkih trgovački kasa, da bi vlasnik marketa smanjio šansu da ga radnik potkrada - terajući ga da, umesto da naplati lepu okruglu sumu i kada mu kupac plati on je strpa u džep, svaki put mora da otvara kasu da bi vratio mali kusur, ali time i registrovao trgovinu. Dobar test ove hipotezi bi bio proveriti da li se, statistički, cene ređe završavaju ".99" tamo gde vlasnici i rade za kasom (male porodične trgovine, recimo).

Kako šta - hodogram se zna. Sad će biti: a) krivo oružje; pukla puška; b) sistemskaopresijarepresijazaverarasizamhomofobijaitransfobija; stisli čoveka (tj. ljude/ljudima) da je oni/njima morao da pukne; "ne opravdavamo ali razumemo"; sama činjenica da je uhapšen i podvrgnut imperijalističkom anglo-saksonskom pravnom tretmanu - umesto raznim drugim diversikovanim, inkluzivnim i budnim metodama saznanja poput bacanja u vodu (pa ako ispliva), žigosanja (pa ako ostane trag), razapinjanja na krstu, maoističkih sesija borbe i samokritike itd - je dokaz sistemske opresije, i trebalo bi zato što pre organizovati neke mirne juriše na lokalne pekare i crkve... c) ne treba uopšte prejudicirati i nagađati o motivima samo na osnovu ideološkog opredeljenja počinioca - kao što je bilo nedavno kada je fan marksističke grupacije BLM namerno kolima izgazio ljude u Viskonsinu Ko se obaveštava iz lažnih vesti, ili ko barem nije u stanju da razabere činjenice od narativa (a u lažnim vestima je narativ sve - zato i ne mogu da sačekaju činjenice i dokaze nego odmah trče da rastelale "ko je sve kriv za ovo") i zaslužio je da ga lažnjaci vadaju kao mazgaća...

Da, da, bio je ovaj članak u Atlanticu: https://www.theatlantic.com/ideas/archive/2022/10/covid-response-forgiveness/671879/ Ovo je autorka: Njena teza je "'zvinte, mnogo toga nismo znali"! I ja se slažem sa time, ali kada nešto ne znaš ne pokušavaš da ućutkaš, canceluješ i ispariš svakoga ko ima neki argument protiv tvoje ekstremne pozicije i ne predstavljaš kako "nauka to sam ja". Ili, kako to elokventno kaže profesor Jay Bhattacharya, nov i napoznat virus zahteva prizivanje "principa obazrivosti", ali i mere PROTIV virusa treba podvrgnuti istom principu, a ne pretpostaviti da one neće imate nikakve negativne posledice, i progoniti svakoga ko pokušava da ukaže na njih. A slušao sam igrom slučaja prošle nedelje Džeja u dva navrata (debatu sam čak i gledao sa ženom kući na velikom tv-u, intervju u podkastu u kolima), ima se svašta pametno naučiti i razmisliti: btw, nakon mog argumenta o tome da je nužno "viškove umrlih" računati do danas (a ne samo do juna 2021. godine) i uvek "do danas" (i za godinu i za dve i za tri), gde sam kao prvu (ok, možda drugu) stavku, sasvim slučajno naveo: "... i ljudi koji su preskočili sistematski pa su kasno otkrili rak pa su umrli prošlog meseca" pojavila su se barem 2 članka na Gardijanu - upravo o ovome: Europe faces ‘cancer epidemic’ after estimated 1m cases missed during Covid There is a hidden epidemic of missed cancer cases – here’s how we save lives now >> “To emphasise the scale of this problem, we estimate that about 1m cancer diagnoses might have been missed across Europe during the Covid-19 pandemic,” they wrote in The Lancet Oncology. “There is emerging evidence that a higher proportion of patients are diagnosed with later cancer stages compared with pre-pandemic rates as a result of substantial delays in cancer diagnosis and treatment. This cancer stage shift will continue to stress European cancer systems for years to come. “These issues will ultimately compromise survival and contribute to inferior quality of life for many European patients with cancer.” The report analysed data and found clinicians saw 1.5 million fewer patients with cancer in the first year of the pandemic, with one in two patients with cancer not receiving surgery or chemotherapy in a timely manner. About 100m screenings were missed, and it is estimated that as many as 1 million European citizens may have an undiagnosed cancer as a result of the backlog. .... another Lancet study estimated in 2020 that delayed diagnosis and treatment in England could increase the amount of breast, colorectal and lung cancers by up to 9.6%, 16.6% and 5.3%, respectively, in the coming years. This is largely due to screening services being disrupted and people – even with worrying symptoms – not coming forward to primary care. ... “It is estimated that 40% of cancers in Europe could be prevented if primary prevention strategies made better use of our current understanding of cancer risk factors,” said Anna Schmütz, of the International Agency for Research on Cancer. >>

Ovo je stvarno prva liga, slava internetu:

Ako je neko za nešto kriv, ako je nešto ukrao ili stekao na drugi kriminalan način, ako je nekoga ubio i slično, to se rešava jednim staromodnim postupkom koji se zove fer i pošteno suđenje. Ali naravno, ovde se i ne govori o tome da je neko kriv na taj "staromodni" i "prevaziđeni" i "konzervativni" način, naravno da je najveći broj komunističkih žrtava bio nevin u tom smislu. Ovde je po sredi ideološka krivica - neko pripada "reakcionarnim" i "nenarodnim" etnicitetima ili grupama, neko je pripadnik ili simpatizer "sitne ili krupne buržoazije", neko je imao fabriku ili pekaru pa je zaposlio neke ljude ("eksploatisao ih", kao u Engleskoj u 19. veku - što je tada bilo najbogatije, najprosperitetnije i najslobodnije mesto na svetu u ljudskoj istoriji, gde su ljudi prvi put izmakli "maltuzijanskoj klopci" da ekonomski rast prevaziđe rast populacije pa da životni standard pojedinačnog čoveka krene eksponencijalno da raste) jer neki ljudi moraju i da rade za razliku od profesionalnih revolucionara i filozofa koji nikada nisu imali pravi posao, neko je bio zemljoradnik, neko podmeće "klipove u točkove revolucije" jer se na sastanku nije izjasnio za/protiv Staljina, ili ima kuću ili drugu imovinu na koji je neko bacio oko, ili je nekome preoteo devojku u mladosti, ili je neko prosto sadista pa je prijavio komšiju u policiju itd, isl... Ako makar malo pažljivije pročitaš šta sam napisao, kažem da je OVO opravdanje masovnih ubistava nevinih ljudi davno (i intelektualno i moralno) diskreditovanim argumentima njihovih ubica jednako kao kada neko (nisam napisao da si to ti) kaže da su Jevreji krivi jer su pohlepni, nisu dobro "ukorenjeni ovde", trguju širom sveta, upravljaju njime kroz različite zavere i tajna društva, zarađuju na novcu (kamatari, bankari, računovođe) itd isl. Ništa od toga niti je ilegalno ili nemoralno (osim u okviru nacističke ideologije), niti je tačno za najveći broj nacističkih žrtava, ali bi bilo jednako groteskno kada bih naciste upitao "zašto Jevrejina na kog sumnjate ne izvedete na fer suđenje, pa tu pokažite da li je i u čemu je njegova krivica". Naravno, njihova totalitarna ideologija, jednako kao i komunistička, se ne sastoji od tvrđenja da eto "ima puno ljudi koji su krivi pa ih treba suočiti sa legitimnom pravdom", već od potpunog potiranja klasičnog individualnog prava i pravde, one same po sebi zahtevaju uništenje čitavih grupa ljudi kao takvih i čitavih apstraktnih kategorija. To što je neko Jevrejin ili "buržuj" je samo po sebi bilo dovljno da bude ubijen, to što je neko "Turčin" je dovoljno da bude ubijen (kako Ratko Mladić decidno kaže na onom snimku, sad ćemo da se osvetimo Turcima - iako, opet, niti je zločin biti Turčin, niti su njegove žrtve bili Turci; ni on ne zagovara iznalaženje krivih i nevinih ljudi nego revoluciju u koncepciji prava, masovni zločin kao "novu pravdu") Ma kakvi, ne treba tražiti preko hleba pogače, mogli su komunisti još mnogo više da ubiju, fala im što su se i ovoliko uzdržavali. "Kako je drug Lenjin dobar, mazi đake a mogao bi sve da ih strelja"... Nacionalnost žrtava i zločinaca je potpuno irelevantna. Podcrtaću ako treba, moj princip je da je zločin kada neko ubija i pljačka nevine ljude (i to nevine u uobičajenom smislu te reče, a ne u smislu koji mu pridaju zločinačke ideologije) i da to ne treba da se radi, bez izuzetka. Možda malo nepopularan princip, ali šta je tu je. p.s. nema potrebe da se izvinjavaš, samo cepaj, ja sam debelokožac, kako bi rekli...

Ovo je pravdanje nekih o najvećih zločina protiv čovečnosti u ovoj zemlji - demagoškim lažima zločinaca. Ovo je kao braniti Holokaust teorijama o "svetskoj zaveri Jevreja" ili braniti genocid u Bosni geopolitičkim snatrenjima paranormalnog doktora Dabića.

To NIJE odlučila Francuska nego zemlje CFA zone (jednoglasno) na sastanku u Senegelu januara 1994. godine, nakon dugogodišnjih saveta i instrukcija MMF-a i inostranih kreditora usled velikih ekonomskih nedaća, recesije, pada trgovine, izvoza i efektivnih plata od 40%, rasta duga, rasta crnog tržišta itd, koje su zadesile zonu od sredine 80ih do 1993. godine, usled promašenih ekonomskih politika lokalnih vlada ali i ogromnog rasta francuskog franka u odnosu na dolar nakon Plaza Accorda - a CFA je bio nominalno vezan za franak. Nakon više neuspešnih pokušaja da se CFA franak devalvira, jedina razumna preostala opcija je bila da se devalvira nominalna veza za francuski franak - i to je imalo pozitivnog odraza na lokalne ekonomije. Umereno pozitivnog, jer, stabilna valuta je neophodan ali ne i dovoljan uslov za veliki ekonomski uspeh - ultimativno nema ništa bez vlasničkih prava, naučnog racionalizma, finansijskih tržišta itd... Novi paritet jeste, kao i stari, nastavio da garantuje Francuski Trezor kroz razne mehanizme - i on jeste tehnički promenio kurs, ali su tu odluku ultimativno donele afričke zemlje. Glede monetarne suverenosti, samo ću reći da građani Senegala, Srbije, Crne Gore, Bosne - ili Italije treba svaki dan po 5 puta da zahvale Alahu na tome što njihove vlade ne vode "suvereno" monetarnu politiku, jer bi se to sve brzo strmopizdilo u zimbabveanski, venecuelanski, jugoslovenski ili turski "monetarni scenario". A performans gospođe Đorđe, sa sve slikom deteta i gomilom neistina i poluistina, je ekselentan egzemplar čistokrvong populizma koji je lepo doziran da zaseni npr, samoupravljačku publiku emisije Ćirilca, koja o svetu zna ono što je pisalo u crvenim radnim sveskama i koja nema nikakav mehanizam da se odbrani od ovoga. Zaista zadivljujuće! Da, gospođo Đorđa, taj papir štampa Francuska banka, ali o njegovoj količini i emisiji odlučuju lokalne centralne banke. Ne gospođo Đorđa, niko ne zahteva da 50% IZVOZA završi u francuskom trezoru, nego da lokalne centralne banke čuvaju bar 50% deviznih rezervi na računu u Francuskom trezoru - što je upravo mehanizam kojim se garantuje kurs - ali to NISU sredstva francuskog trezora (oni naplaćuju proviziju za održavanje računa) nego njima slobodno raspolažu lokalne centralne banke. Ti računi mogu da idu i u minus , što je veliki izvor sigurnosti za centralne banke CFA zone, itd, isl...

Eee, da. Taj rad predstavlja jedno originalno i potpuno šokantno novo rešenje Fermijevog paradoksa (Gde su svi?) - prezenter je zapravo završio izlganje umirujućom porukom "nećemo ih još detektovati", propuštajući čini mi se da naglasi najdramatičniji aspekt samog rada koji kaže da "kada ih detekdtujemo tada će biti kasno" jer oni putuju brzinom bliskoj brzini svetlosti - i jednu od onih ideja koje prosečnom čoveku definišu karijeru, a koje Robin Henson (inače ekonomista na Džordž Mejsonu u Virdžiniji) proizvodi na nedeljnom nivou. (Inače, kurioziteta radi, prazačetak ove ideje se može naći naći u jednom komentaru anonimnog komentatora na popularnom blogu matematičara Scotta Aaronsona još iz 2008. godine, u diskusiji u kojoj su učestvovali i ljudi kao što je SF pisac Greg Igan, futurista Andres Sandberg itd...) btw, nešto možda malo bliže ovoj temi, nedavno sam gledao podkast sa Robinom Hensonom gde je kao kontratežu ostvarenja budućnosti ljudske civilizacije u svemiru (što je jedina moguća dugoročna opcija za opstanak ljudske vrste) eksplicitno naveo ove totalitarne maštarije o svetskoj vladi i "harmonizaciji" globalnog regulatornog aparata o kojem se sanja na Davosu, sa čime se u potpunosti slažem. Ja bih to klasifikovao u dve ključne paradigme moderne civilizacije: i) "paradigma Klausa Švaba" koja ultimativo nudi smrt ljudske civilizacije u pelenama za odrasle i ii) "paradigma Ilona Maska" (ili Konstantina Ciolkovskog) koja nudi mogućnost neograničenog širenja ljudske civilizacije i njenih vrednosti (sadašnjih ali pre svega budućih, za koje još ne znamo) prostranstvom svemira.

Otkud to da su te mere nepopularne, narocito uz asanaciju terena preko medija i društvenih mreža koje su se prostrle kao otirači za noge pred režimama (kako god su ovi okretali ćurak, čak i kad je to bilo za 180 stepeni)? Naprotiv, deleko je bilo oportunije, popularnije i populističkije kazati "daj NEŠTO da uradimo za bake i deke" (i to ovo što sveti doktor Ćoro kaže) koji OČEVIDNO svima umiru pred očima, nego ljudima objašnjavati nešto složenije koncepte poput "nenameravanih posledica", "onoga što se vidi i onoga što se ne vidi", "cene života", "inflacije", "biznis ciklusa" itd. Evo i dugoročno, sad imamo dobre podatke o kumulativnom "višku smrti" u sve tri godina (i biće ih godinama u budućnosti) - što je, kažem, najbolja mera (ne)uspeha antipandemijskih mera - koliko ljudi će otići uopšte da ih pogleda (koliko ljudi uopšte razume šta ovaj koncept predstavlja i u čemu je njegova relevantnost?) i da ih uzme u obzir prilikom ocene ukupnog rada režima (a što bi trebalo da bude ključna stvar u pripremi za sledeću pandemiju, koja će neizbežno doći; ili ćemo, bezbeli, opet za doktorom Ćorom u propast)?

Mere su listom uvedene u martu (čak su ovde dati najkonzervativniji podaci, kada je uveden lokdaun u celoj zemlji; ja sam bio u Italiji u februaru 2020., i tada je već severna Italija bila pod ključem). Ali uostalom, iako mislim da je jedino prirodno uzeti čitav period, podaci su dostupni ovde pa ih možeš tranžirati kako hoćeš i krenuti odakle hoćeš, možeš od aprila, sumnjam da ćeš dobiti išta drugačiji zaključak. Zašto taj period ne bi bio uzet u obzir? Pazi, ovde se ne radi samo o podacima o broju umrlih direktno od kovida (šta god ko pod tim podrazumevao) nego o ukupnom "višku" umrlih (u odnosu na to šta bi bilo očekivano da nije bilo pandemije), što je najrelevantnija mera uspeha borbe protiv pandemije (prvo, zato što je definicija "smrti od kovida" očigledno klizava, a drugo, šta si uradio ako smanjiš broj umrlih "od kovida" a višestruku povećaš broj umrlih na druge načine***?). Dakle, u ovu statistiku ulaze i ljudi koji su umrli u bolnici na respiratoru, ali i ljudi koji nisu mogli da prime terapiju zbog lokdauna pa su naknadno umrli, i ljudi koji su preskočili sistematski pa su kasno otkrili rak pa su umrli prošlog meseca, i ljudi koji su preskočili redovan servis vozila pa poginuli u saobraćaju, i ljudi koji su zbok lokdauna morali da kupe manje kvalitetno sedište za bebu (ili nije bilo kvalitetnog sedišta, ili je bilo preskupo, ili su oni dobili otkaz/zatvorili sopstveni restoran pa su morali da štede, itd, isl...) pa je beba zbog toga poginula u udesu tek pre 2 meseca itd, isl - dakle unutra su SVE smrti koje se ne bi desile da nije bilo pandemije i mera protiv nje (a doslovno je beskonačan broj načina na koji se tako može umreti), i koje će se dešavati godinama i decenijama u budućnosti, pa ih treba uračunati... (naravno, neko može da kaže da je teško decidno specifikovati koja je smrt posledica nečega, i da li je višak smrti posledica i nečeg drugog. I to je tačno, ali obzirom da je razlika između zemalja OVOLIKA i da još uvek izlazimo iz višegodišnje pandemije, mislim da imamo "slona u sobi" kao vodećeg kandidata, dok neko ne predloži boljeg) *** zapravo postoji JEDNA stvar koju time dobijaš, a to je očuvanje trenutnog političkog režima na vlasti, i u tome grmu leži dobar deo objašnjenja za ovakav izbor mera. Meni izgleda, i to sam pisao ranije, da cilj nije bio minimizacija ukupnih posledica korone (izražena na bilo koji način) nego prosto minimizacija broja ljudi umrlih od korone koji nisu mogli da dobiju medicinski tretman (što se direktno tumači kao neuspeh zdravstvenog sistema)

Planeta Zemlja nema previše ljudi. Ona ima previše sledbenika maltuzijanskih, anti-životnih i anti-humanističkih dogmi, koje ljude i ljudsku civilizaciju i njene vrednosti vide kao nekakav kancer planete koji treba odstraniti, skalirati nazad, depopulisati, vratiti na pećinske oblike tehnologije i društvene organizacije, gde je život kratak, mračan, težak i bolan ("harmoničan", kako bi rekli neki dok u kockastim naočarima, košuljama i bradama piju kapućino), i uz koje na Zemlji može da živi maksimalno 10 miliona ljudi. To je, međutim, potpuno pogrešno. SVAKI problem (uključujući i ekološke) je fundamentalno problem znanja, KAKO konfiguraciju sveta A prebaciti u konfiguraciju sveta B, i ako je to dozvoljeno fizičkim zakonima - može se uraditi ako imate potrebno znanje! Mi danas možemo da pretvorimo živu u zlato zato što, za razluku od alhemičara, posedujemo korektno (naučno i tehnološko) znanje koje je potrebno da se to uradi. Prosečni kocka u univerzumu zapremine našeg solarnog sistema je potpuno prazan prostor (kakav mi ne možemo da napravimo na Zemlji) koji prosečno sadrži manje od jednog atoma (vodonika ili helijuma) po kubnom metru, temperature 2.7 Kelvina - ali uz potrebno znanje moguće je i tu kocku pretvoriti u solarni sistem bogat životom i naprednim civilizacijama i njihovim vrednostima. A znanje može posedovati samo univerzanli um - a jedini takav u poznatom univerzumu je čovek. Zato je čovek najvažnija stvar u univerzumu! Danas će ljudska populacija dostići 8 milijardi. To je razlog za slavlje i optimizam. https://www.un.org/en/desa/world-population-reach-8-billion-15-november-2022

Ma gle čudnog čuda, ko je se mogao ovome nadati: Sweden Wins! Country That Refused Lockdown and Kept Schools Open Has Lowest Pandemic Mortality in the World

Gospodin Tramp će danas možda objaviti kandidaturu za narednog američkog predsednika. Najveći donator Demokratske stranke, Sam Bankman-Fried, koji je obećao da će u tom slučaju donirati milijardu dolara da se mister Tramp zaustavi da ne napravi opet Ameriku velikom zemljom (ako ovo nije bio trenutak da se upale crvene lampice, ne znam šta jeste!) , nažalost neće biti u prilici da ispuni svoje obećanje: uhvatila ga konkurencija da krade svoje mušterije - iz ideoloških i kosmogonijskih razloga* - i dovela ga za par dana od 20ak milijardi dolara do prosjačkog štapa, a moguće i zatvora (gde mu se možda može desiti ono što se Demokratskim donatorima i sadiocima tikava obično dešava kada završe u bukagijama - statistički očekivana dužina života im naaaglo opadne). Šta je to SBF radio? Kako stoje stvari, izgleda da je krišom uzimao novac svojih mušterija iz kripto menjačnice i "pozamljivao" svojoj drugoj firmi/hedž fondu/ koja se bavila kvantitativnom trgovinom, prihvatajući kao kolateral sopstveni kripto token, FTT (koji vam omogućava preferencijalni tretman u njegovoj menjačnici) - koje FTX (menjačnica dotičnog gospodina) ne samo da može da naproizvodi koliko hoće, nego je njegova vrednost OČIGLEDNO zavisna od vrednosti i uspeha samog FTX-a. Demokraturskim krimosima, mnogim institucionalnim investitorima (čak i nekim kanadskim penzionim fondovima) - koji se kupaju u naštampanom novcu u režimu niskih kamatnih stopa koje nužno vode ovakvoj misalokaciji resursa - kao i običnim ljudima alavim na brzu zaradu tu ništa nije bilo čudno. Nekim mudrim ljudima, poput velikog Ilona Maska kome je SBF nudio 3 milijarde dolar da se učipi u Tviter, je trebalo pola sata da nanjuše da tu nešto smrdi. * slušao sam, npr, nedavno intervju SBF-a sa Tylerom Cowenom, gde mi je posebno zapao za oko ovaj detalj koji odaje ili iracionalnost ili graničnu sociopatologiju: ... COWEN: Should a Benthamite be risk-neutral with regard to social welfare? BANKMAN-FRIED: Yes, that I feel very strongly about. COWEN: Okay, but let’s say there’s a game: 51 percent, you double the Earth out somewhere else; 49 percent, it all disappears. Would you play that game? And would you keep on playing that, double or nothing? BANKMAN-FRIED: With one caveat. Let me give the caveat first, just to be a party pooper, which is, I’m assuming these are noninteracting universes. Is that right? Because to the extent they’re in the same universe, then maybe duplicating doesn’t actually double the value because maybe they would have colonized the other one anyway, eventually. COWEN: But holding all that constant, you’re actually getting two Earths, but you’re risking a 49 percent chance of it all disappearing. BANKMAN-FRIED: Again, I feel compelled to say caveats here, like, “How do you really know that’s what’s happening?” Blah, blah, blah, whatever. But that aside, take the pure hypothetical. COWEN: Then you keep on playing the game. So, what’s the chance we’re left with anything? Don’t I just St. Petersburg paradox you into nonexistence? BANKMAN-FRIED: Well, not necessarily. Maybe you St. Petersburg paradox into an enormously valuable existence. That’s the other option. ... Tada sam shvatio da, ok, može se razgovarati, ali ovom čoveku NE SMETE dati svoje pare! https://conversationswithtyler.com/episodes/sam-bankman-fried/

Ono što ja vidim kao kao ključni problem ovog narativa je to što on implicira da NEKO DRUGI insistira na tome da se rat mora rešiti vojno i da se Ukrajinci moraju boriti dok se Rusi potpuno ne poraze i ne isteraju iz Ukrajine. Ali to empirijski nije tačno: apsolutno sva istraživanja (npr. ovde) kažu da na tom stavu najviše insistiraju oni koji na njega jedini imaju moralno pravo - sami Ukrajinci, koji kao zalog za takav stav polažu svoje živote. Negirati ovu činjenicu znači negirati Ukrajincima pravo da sami odlučuju o svojoj sudbini, ili možda još gore, negirati im intelektualnu sposobnost i autonomiju da uvide i odaberu šta je to za njih najbolji izbor, nego im možda treba nametnuti nekakvog tutora koji bi bolje od njih znao šta je za njih dobro. Naravno, ovo sve važi i u drugom smeru: Ukrajinci apsolutno NEMAJU moralnu obavezu ni prema kome ni da (nastave da) se bore. Ako oni odluče u nekom trenutku da je žrtva prevelika i da više ne žele da se bore i da je bolje da naprave neke dogovore i ustupke Putinu - to je takođe njihovo puno pravo i u tome ih takođe onda treba podržati.

Ma ne, nego je pre 2-3 dana jedna od 2 najveće kripto menjačnice - kupila ovu drugu (tj. izrazili nameru, još nije jasno šta će biti od toga)! Ljudi iz Binance-a su provalili da nešto sa FTX-om (taj FTX, po kojem se zove arena u Majamiju u kojoj igra Miami Heat) nije kako treba i zapretili da će prodati sve njihove tokene, a izgleda da se njihova sumnja ispostavila kao tačna (da li su kao rezervu imali sopstvene tokene, šta li, još nije obelodanjeno). Ovaj "hostile takeover" kao da pomalo reflektuje Maskovo preuzimanje Tvitera, ne i najmanje zbog toga što je se osnivač i CEO Binance-a u Maskovoj kupovini učipio sa pola milijarde dolara, dok je Sam Bankman-Fried, osnivać i CEO FTX-a, jedan od najvećih Bajdenovih donatora. Ali takođe, i to treba otvoreno reći, jedan od najgenijalnijih ljudi koje sam video u poslednje vreme, npr. jedan od retkih ljudi koji su bili zainteresovani za finansiranje pripreme za BUDUĆU pandemiju - koja će sigurno doći, a izgleda da, iako smo tek izašli iz prethodne u kojoj smo debelo omanuli, retko ko osim njega ima mozga da razume konsekventnost te činjenice. Osim toga čovek je jedan od najprominentnijih zagovornika efektivnog altruizma, koji je se zarekao da će svu svoju imovinu donirati u te svrhe - ali na žalost izgleda da neće puno ostati od toga. Još je i svedočio pred kongresom, tako da će možda snositi i pravne konsekvence ako se otkrije da je lagao...

Sutra je Armstice day. Dan primirja u WWI u Evropi, Dan sećanja u Komonveltu, Dan nezavisnosti u Poljskoj, Dan veterana u Americi. Neradni dan. Dok ovo pišem Evropom opet odjekuju topovi, poklonici bolesnih i zločinačkih ideologija ljudima opet ubacuju bombe u baklave, ruše im kuće, škole, bolnice, bioskope i slažu ljude u masovne grobnice. Na taj dan je pre više od 100 godina u Francuskoj potpisan mir između savezničkog i nemačkog političkog i vojnog rukovodstva, čime je završen, po meni, najbesmisleniji, najtužniji i najtragičniji događaj 20. veka, kojim je okončano ono što se na francuskom zove Belle Epoque, iz kojeg su izgmizale mračne sile nacizma i komunizma, kojim je završen puni zlatni standard u novcu (gde se moglo ratovati samo do poslednjeg zlatnika u državnoj kasi, a ne i do poslednjeg apoena u džepu svakog građanina, kao što je bio slučaj od WWI naovamo), iz kojeg su građani izašli slabiji a države i vlasti jači. Zato se u mojoj kući kao dan primirja proslavlja Božić, u znak sećanje na "tihu noć" iz 1914., kada su britanski i nemački vojnici, uprkos izričitim zabranama i pretnjama sudjenjem, odbili da na taj jedan veliki dan budu žrtvovani za ciljeve svojih vlada: postavili su jelkice sa svećama na vrhove svojih rovova i izašli nenaoruzani da se na ničijoj zemlji susretnu, razgovaraju, čitaju novine, puše duvan, popiju malo, igraju fudbal i razmene poklone i čestitke sa "neprijateljskim" vojnicima, da zajedno sahrane svoje mrtve, recituju Psalme i pevaju božićne pesme. Evo šta u jednom pismu 19-oggodisnji Henri Vilijamson (kasnije pisac)) piše svojoj majci: Dear Mother, I am writing from the trenches. It is 11 o'clock in the morning. Beside me is a coke fire, opposite me a 'dug-out' (wet) with straw in it. The ground is sloppy in the actual trench, but frozen elsewhere. In my mouth is a pipe presented by the Princess Mary. In the pipe is tobacco. Of course, you say. But wait. In the pipe is German tobacco. Haha, you say, from a prisoner or found in a captured trench. Oh dear, no! From a German soldier. Yes a live German soldier from his own trench. Yesterday the British & Germans met & shook hands in the Ground between the trenches, & exchanged souvenirs, & shook hands. Yes, all day Xmas day, & as I write. Marvellous, isn't it? Poručnik Geoffrey Heinekey, piše SVOJOJ majci: 'A most extraordinary thing happened. . . . Some Germans came out and held up their hands and began to take in some of their wounded and so we ourselves immediately got out of our trenches and began bringing in our wounded also. The Germans then beckoned to us and a lot of us went over and talked to them and they helped us to bury our dead. This lasted the whole morning and I talked to several of them and I must say they seemed extraordinarily fine men. . . . It seemed too ironical for words. There, the night before we had been having a terrific battle and the morning after, there we were smoking their cigarettes and they smoking ours. ....dok su iz vojnih vrhova pokusavali da naprave "kontrolu stete": "For it discourages initiative in commanders, and destroys offensive spirit in all ranks. . . . Friendly intercourse with the enemy, unofficial armistices and exchange of tobacco and other comforts, however tempting and occasionally amusing they may be, are absolutely prohibited." Umesto da je završen te noći, proćiće još 3 Božića do kraja rata, u kojem će biti odneto još desetine miliona života, uništene nepregledne miliijarde bogatstva i razrušena evropska civilizacija. Za 10 dana počinje svetsko prvenstvo u fudbalu. Neka ovaj upis bude posvećen svima koji si igrali toga dana fudbal između rovova u Francuskoj, neka bude posvećen svima koji se nisu vratili svojim kućama iz Prvog svetskog rata, i svima koji se neće vratiti iz Ukrajinskog rata.

Jedino što gro političke cenzure na mrežama dolazi od države i dvora - kao u nekoj šitholini gde se misli da su "ljudska prava precenjena", kako je tvrdio jedan ovdašnju lažni nobelovac i pravi ratni zločinac. Još od 2017. godine kada im je mister Tramp smrsio konce*** (ko može neka se priseti kako su do tada i likovi poput Zakerberga i Dorsija (za kojeg ja i dalje imam dozu rispekta) podržavali slobodu govora). https://theintercept.com/2022/10/31/social-media-disinformation-dhs/ THE DEPARTMENT OF HOMELAND SECURITY is quietly broadening its efforts to curb speech it considers dangerous, an investigation by The Intercept has found. Years of internal DHS memos, emails, and documents — obtained via leaks and an ongoing lawsuit, as well as public documents — illustrate an expansive effort by the agency to influence tech platforms. https://www.tabletmag.com/sections/arts-letters/articles/government-privatized-censorship-regime Censorship of wrongthink by Big Tech at the behest of the government is government censorship, which violates the First Amendment https://www.bbc.com/news/world-us-canada-62688532 Zuckerberg tells Rogan FBI warning prompted Biden laptop story censorship www.politico.com/amp/news/2020/10/19/hunter-biden-story-russian-disinfo-430276 Hunter Biden story is Russian disinfo, dozens of former intel officials say *** Toliko da moraju da kolaju oko zgrade, da gnjure u ledu i da dišu kao bebe da ne bi presvisnuli u izbornoj noći:

Dolazi nova kongresna delegacija sa slobodne države Floride: A gdja Tejlor-Grin prikuplja dokaze, beleži i sprema se, dolazi vreme da se neki ljudi pozovu da pred američkim narodom polože račune za svoje delovanje u poslednje 3 godine, da se privedu poznavanju prava i da se rasvetli ono što se u Srbiji zove "politička pozadina" mnogih događaja: Što se tiče samih izbora, imam dva utiska. Prvi je ovaj take-no-hostages uspeh De Santisa, koji je napravivši od Floride vodeći ekonomski i kulturni hab severne Amerike (daleko na prvom mestu po domaćoj neto migraciji) , zemlju od tradicionalme klackalice pretvorio u duboko crvenu zemlju poput Jute ili Kanzasa: Prošle izbore dobio za tek 30ak hiljada glasova, ove za 1.6 miliona. U govoru se ozbiljno naslonio na besmrtnu "We shell fight" čerčilijanu: Drugi pak utisak je da su građani u Pensilvaniji između doktora i pacijenta izabrali - pacijenta! Doduše mnogi pre debate (jer su glasali poštom), ali ipak pacijenta...

Najbolje mesto gde ljudi - koga to zanima, naravno - mogu da prate izbore u realnom vremenu i da steknu uvid u to kakve su u tom trenutku šanse da se desi neki događaj (ne samo politički nego i generalno) nisu mediji nego prediktivna tržišta na internetu. Tu su u jednom broju - ceni akcije nekog događaja - kondenzovane SVE dostupne informacije koje su relevantne za taj događaj (jer, slično kao na berzi, ako neko ima informaciju ili MISLI da je neki događaj verovatniji nego što to njegova cena implicira on - umesto da tlapi na internetu ili televiziji o tome - može da zaradi tako što će kupiti akcije tog događaja, ali time izaziva da cena tog tiketa bude veća, tj. da i NJEGOVA informacija (koja je relevantna jer je podržana parama a ne besplatnom tlapnjom) bude uračunata u cenu događaja). Elem, ima dosta takvih mesta na internetu, jedno je npr ovde: https://polymarket.com/midterms gde se trenutno R većina u predstavničkom domu prodaje za 90¢ a D kontrola senata (što uključuje i 50-50 ishod) prodaje za 80 ¢. (Svi tiketi plaćaju 1$, pa cena od 90¢ implicira verovatnoću od 90%). Postoje cene i za ostale događaje vezane za midtermse...

Odjeci i reagovanja ne prestaju, odavno, baš odavno neko nije ovoliko bušnuo dušicu međunarodnog samoupravljačluka. Nema ko se nije prijavio da izluči "opravdanu kritiku" i objasni najuspešnijem biznismenu u ljudskoj istoriji kako treba da se vodi biznis. Mnogi se odjavljuju svakog dana, ama moraju "samo još nešto" da mu kažu: Moja tri groša: 1. Nema smisla tvrditi da je Elon preplatio Tviter na osnovu činjenice da je pojedinačnu akciju platio više nego što je bila njena tržišna vrednost u tom trenutku. Ako hoćeš da kupiš SVE akcije neke kompanije marginalna vrednost svake pojedinačne akcije je veća (tj. tražnja je veća, to je ista stvar) - jer je svaka odlučujuća - pa je i njihova cena veća nego ako hoćeš da kupiš jednu akciju. Nije Rio Tinto plaćao imanja u Jadnu 5 ili 10 PUTA više nego što je pojedinačna tržišna vrednost svakog imanja zato što ima glupe ili iracionalne menadžera - nego zato što je cena veća ako hoćeš da kupiš baš sve. 2. Naravno da su ljudi koji su dobili otkaze uglavnom woke debili sa negativnim doprinosom, međutim treba razumeti da postoji i još širi kontekst za otpuštanje ljudi - a to je činjenica da Americi predstoji duga i teška recesija (izazvana orgijom neodgovornog trošenja i štampanja novca) i da optuštanja slede mnogim kompanijama, a one najpametnije (kao što je recimo Stripe, verovatno najbolje vođena firma na svetu) su počele na vreme. Ilon će i tu uspostaviti novu paradigmu u San Francisku kako se može zaseći brzo i duboko, a komesarima diverziteta i inkluzije puno sreće u traženju novog posla u recesiji. 3. Jedna od mojih omiljenih logičkih zagonetki je sledeća. Na ostrvu živi zatočeno 1000 ljudi, od kojih 100 ima plave a 900 braon oči, međutim oni ne mogu da komuniciraju međusobno, niti postoji neki predmet u kojem mogu da se ogledaju - pa niko ne zna boju svojih očiju. Njihova sreća je da svako veče na ostrvo pristaje brod koji će odvesti odatle svakog čoveka koji tačno pogodi boju svojih očiji, ali je nesreća da će ga upucati ako pogreši. Jedno veče na ostrvo dođe stranac, okupi sve ostrvljane i kaže im "Drago mi je da vidim da na ovom ostrvu ima ljudi sa plavim očima"! Na prvi pogled deluje kao da im on nije saopštio ništa novo - svako od ostrvljana VEĆ zna tu činjenicu (svako vidi barem 99 plavookih ljudi). Međutim, istina je drugačija, njegova informacija može da posluži ljudima da saznaju boju svojih očiju i da se oslobode u nekom trenutku. Rešenje neću iznositi (to bi možda bila neka vrsta spojlera, može se naći ovde, sama zagonetka ovde), ali u njegovoj suštini leži nešto što se zove common knowledge, što se tiče važnosti ne samo onoga što neko zna, nego i onoga što neko zna da neko drugi zna, i što neko zna da neko drugi zna da neko treći zna itd...U tome je razlog zašto totalitarni sistemi cvikaju čak i od grafita na zidovima - njih ljudi ne samo da vide, već i vide da ih drugi ljudi vide - zašto je gestapovcu važno da sazna ko je napisao da "student nije zapalio žito" isl. U tome je potencijal lavine koju je Mask pokrenuo i generalno ovog kulturnog trenutka - pogledatjte vi, korisnici ispravljaju Bajdena na Tviteru da je on primoran da briše svoje laži, STENFORD organizuje konferencije posvećene slobodi govora, a od sutra će, inšala, biti i nova većina u kongresu, koja će da organizuje istrage i pozove na odgovornost ljude koji su doneli ovoliko katastrofalnih odluka u poslednje 2 godine, pre svega u vezi sa kovidom. Neki koju pozivaju i na opštu amnestiju jer "nisu znali bolje": LET’S DECLARE A PANDEMIC AMNESTY

Zapravo uopšte nije jasno da bi bilo kakvo udovoljavanje Putinu i kompromis sa njegovim zahtevima ("da se nađemo negde na sredini") u ovom trenutku - zato što on ima puno raketa i može da ubije puno ljudi - dugoročno smanjio broj žrtava. Još jača verzija ovog argumenta se u poslednje vreme može čuti od ozbiljnih ljudi poput fizičara Maksa Tegmarka, VC investitora Dejvida Saksa ili ekonomiste Džefrija Saksa, koji pozivaju da se, zarad izbegavanja nuklearnog rata i potencijalnog uništenja ljudske civilizacije na zemlji, malo omekša stav prema Putinu, da mu se napravi neki ustupak i omogući neka časna izlazna strategija, a da se ne insistira na njegovom totalnom porazu i poniženja, da ga se ne pritera toliko uza zid da mu kao jedini način da spasi dostojanstvo ostane bacanje atomskih bombi. Džefri Saks tu lepo citira i Kenedijev govor povodim Kubanske krize, za koji tvrdi da nam i danas može spasiti živote: “Above all, while defending our own vital interests, nuclear powers must avert those confrontations which bring an adversary to a choice of either a humiliating retreat or a nuclear war. To adopt that kind of course in the nuclear age would be evidence only of the bankruptcy of our policy–or of a collective death-wish for the world.” Međutim, kažem, uopšte nije jasno da li bi takvo popuštanje pred siledžijama zaista smanjilo ili povećalo broj žrtava, da li bi smanjilo ili povećalo šanse od nukleranog rata, da li bi povećalo ili smanjilo izglede za dugoročni opstanak ljudske civilizacije i njenih vrednosti (što jeste ultimativni cilj oko kojeg većina ljudi može da se složi). Jer takvo popuštanje šalje poruku i svim DRUGIM potencijalnim agresorima da je militarizacija i atomska bomba način da se osvoji neka druga zemlja za koju neko smatra da mu pripada. Ono šalje poruku i potencijalnim žrtvama agresije da je atomska bomba način da se odbraniš od nekoga ko hoće da te zauzme - a to sve liči na još veću nuklearnu proliferaciju i na POVEĆANJE šansi za nuklerni rat i uništenje čovečanstva. (Baška to što ja ne kupujem argument da Putin i sad nema izlaznu strategiju i da može biti priteran uza zid. Iza ruske vojske u Ukrajini nema nikakvog zida nego onoliko široko polje, oni mogu da se vrate nazad kad hoće i kako hoće, a uz totalni medijski mrak i odsustvo slobode govora Putin može doslovno svaki ishod rata da predstavi kao pobedu i postignut cilj)

Ma kakvi, problemi u srbijanskom zdravstvu nisu UOPŠTE posledica nakaradnog sistema gde plate menadžmenta i zaposlenih ne zavise od toga koliko imaju pacijenata, tj. koliko dobro obavljaju svoj posao - to ne može biti! Ne treba ni razmišljati u pravcu toga da je čekanje godinama na tretman posledica naopakog načina na koji se taj sistem finansira, gde su ljudi prisiljeni da godinama plaćaju monopolisti unapred osiganje, a onda kod njega za džabe da kupuju uslugu. Nego je problem što su upravnici i lekari i sestre i ostalo osoblje fundamentalno korumpirani i lenji. (Za razliku od menadžmenta i radnika u restoranima, marketima, benzinskim pumpama, prodavnicama telefona, poljoprivrednicima, pekarima i skoro svim ostalima) Razumni ljudi uglavnom odmah shvataju zašto ne bi bilo najsrećnije da se npr. hrana ili benzin kupuju na taj način, da svako na početku meseca mora da uplati neki procenat od plate za jednog velikog provajdera hrane ili benzina, a ti onda jedeš i točiš kod njega šta hoćeš i koliko hoćeš (ili šta ti prepiše neki zaposleni od tog provajdera). Odmah vidi da bi mu tako i hrana i benzin ispali mnogo skuplji, ali vidi da bi se odmah javili i drugi problemi - da bi radnici bili podložni korupciji, da bi kvalitet hrane i benzina i usluge bio lošiji, da bi bili redovi i nestašice jer ljudi ne bi optimizivali svoje korišćenje hrane i benzina (palili bi, npr, auto i u situacijama i kada bi inače prošetali, ne bi ga gasili dok čekaju ženu ispred frizera, ne bi, ceteris paribus, birali auto koji troši manje, ne bi ga dobro održavali ne bi brinuli da li negde možda curi benzin itd, isl...i na sve ove načine ostavljali drugima ljudima više benzina da i oni imaju) - dakle sve problemi koji trenutno postoje u zdravstvenom sistemu... Međutim, medicinu ljudi doživljavaju drugačije. Moja omiljena teorija (nisam je ja smislio nego sam čitao o njoj) je da ljudi zapravo donekle "lažu" (i sebe i druge) o tome zašto kupuju osiguranje (i ultimativno, zašto idu u bolnicu): to ne rade samo zbog zdravlja - zdravlje, npr, ne korelira u značajnoj meri sa količinom medicine koju neko društvo koristi (tačnije rečeno sa dodatnom medicinom koja je nekome na raspolaganju) već mnogo više sa nekim drugim faktorima oko kojih su ljudi često spremni da naprave kompromis - već da bi signalizirali okruženju da da se brinu o sebi i da će biti tu za njih u budućnosti te da vredi investirati (emotivno, finansijski i na svaki drugi način) u njih...Postoji čitav niz zanimljivih fenomena vezanih za medicinu koji su daleko konzistentniji sa ovom (slažem se, provokativnom) teorijom nego sa klasičnom (da, prosto, ljudi žele medicinu jer žele zdravlje); hteo sam jednom detaljnije da napišem tome na drugoj temi koja je posvećena (donekle) medicini ali sam zaboravio u međuvremenu...

Imam u pdf-u i kopiraću ispod taj odlomak. Samo, kontekst te rečenice je potpuno drugačiji od onoga koji se može naći u domaćim medijima, a i u knjizi onog anti-kapitalističkog fijuka Naomi Klajn (ili Slobodana Antonića), koji kaže da se Milošević opirao mrskim neo-liberalnim reformama pa je zbog toga bombardovan (to bi bila ta strašna "doktrina šoka", kako je fijuk naziva). Međutim, iz odlomka ispod se vidi da je daleko bolje tumačenje da se zločinački režim jeste opirao svim civilizacijaskim vrednostima i procesima koje su se uspostavljale u Evropi nakon pada komunizma (to ja ne sporim ni Klajnovoj ni Antoniću), ali ga je UPRAVO to opiranje, gle čuda, vodilo, kako kaže Joška Fišer u citatu ispod "od masovnog zločina do masovnog zločina", dok na kraju nije prekardašilo. Ali, dakle, da nije toliko zločina napravio niko ga ne bi ni pipnuo. Budi poslednja oaza socijalizma u Evropi, budi Lukašenko, nek ti građani stoje sageti u redu da im proturiš četvrt hleba, neka stoje po ulicama sa kantama benzina, neka menjaju devize kod švercera jer si uništio valutu, imaj redovima veličine veću inflaciju od bilo koga drugog u Evropi, čkilji pod svećom jer nemaš struje, proganjaj, zatvaraj pa i ubijaj opoziciju i novinare itd, isl - niko ga ne bi ni pipnuo zbog toga (naravno, bilo bi tu i tamo sankcija, ali ne bombardovanja)...Ali na kraju više niko nije mogao da toleriše opiranje socijalističkog režima dominantoj mantri međunarodne zajednice da hladnjače treba da idu putevima i da budu pune pršute, bifteka i krilaca, a ne da idu rekama i da budu pune ljudi - mala razlika u mišljenjima. Evo odlomka: >> The Players and Their Perspectives For Western powers, the Kosovo crisis was fueled by frustration with Milosevic and the legitimate fear that instability and conflict might spread further in the region. The evolving political aims of the Alliance and the changing nature of the transatlantic community also played a role. In that vein, it is useful to more broadly consider how NATO and Yugoslavia came to be locked in conflict over a scrap of strategically insignificant territory. In years past, Europe probably would have largely ignored the retrograde civil war that periodically flared in the small province. Yet, the very nature of Europe is rapidly changing, and the impact of that evolution is far reaching. NATO's large membership and consensus style may cause endless headaches for military planners, but it is also why joining NATO is appealing to nations across Central and Eastern Europe. Nations from Albania to Ukraine want in the Western club. The gravitational pull of the community of Western democracies highlights why Milosevic's Yugoslavia had become such an anachronism. As nations throughout the region strove to reform their econo-mies, mitigate ethnic tensions, and broaden civil society, Belgrade seemed to delight in continually moving in the opposite direction. It is small wonder NATO and Yugoslavia ended up on a collision course. It was Yugoslavia's resistance to the broader trends of political and economic reform—not the plight of Kosovar Albanians—that best explains NATO's war. Milosevic had been a burr in the side of the transatlantic community for so long that the United States felt that he would only respond to military pressure. Slobodan Milosevic's repeated transgressions ran directly counter to the vision of a Europe "whole and free," and challenged the very value of NATO's continued existence. Many outsiders accuse Western countries of selective intervention in Kosovo—fighting on a hair-trigger in the Balkans while ignoring the Sudans and Rwandas of the world. This was hardly the case. Only a decade of death, destruction, and Milosevic brinkmanship pushed NATO to act when the Rambouillet talks collapsed. Most of the leaders of NATO's major powers were proponents of "third way" politics and headed socially progressive, economically centrist governments. None of these men were particularly hawkish, and Milosevic did not allow them the political breathing room to look past his abuses. Through predatory opportunism, Milosevic had repeatedly exploited the weakest instincts of European and North American powers alike. Time and again, he had preserved his political power because nations mightier than his own lacked the political resolve to bring him to heel. His record was ultimately one of ruin, particularly for the Serbs, as Yugoslavia dwindled into a smaller and smaller state verging on collapse. It was precisely because Milosevic had been so adroit at outmaneuvering the West that NATO came to view the ever-escalating use of force as its only option. No one should be surprised that Milosevic eventually goaded the sleeping giant out of repose. NATO went to war in Kosovo because its political and diplomatic leaders had enough of Milosevic and saw his actions disrupting plans to bring a wider stable of nations into the transatlantic community. Kosovo would only offer Western leaders more humiliation and frustration if they did not forcefully respond. U.S. Secretary of State Madeleine Albright's view of Milosevic was probably best revealed when she said that, at a certain stage at Rambouillet, it was evident that Milosevic "was jerking us around." In early June of 1999, German Foreign Minister Joschka Fischer rather angrily responded to those who questioned NATO's motives. Fisher observed that he had initially resisted military action, but that his views had changed, "step by step, from mass murder to mass murder." >>