bohumilo

Očigledan problem sa ovim pravilom je u tome da se nikada u javnosti nije pojavio niko ko ne priča "o dobrobiti drzave koja se zove Srbija", te po njemu ne bih imao pravo da kritikujem nikoga. Međutim, pričanje o dobrobiti i rad u tom smeru očigledno nisu podudarni fenomeni. Ja, recimo, mislim da Ćuta & Muta ne rade za dobrobit Srbije. Držim da je primarni interes njenih građana u uspostavljanju vladavine prava, u mogućnosti da u privatnosti svojih habitusa slobodno žive i rade i trguju, da pravo nešto znači, da ugovori nešto znače, da ono što je u zapisano u katastru nešto zaista znači, a ne da se sve uvek rešava novim i novim jurišom na Beograd gde se o svemu odlučuje i paljenjem katastarskih knjiga i počinjanjem sveta iz početka. Mislim da je u interesu građana da društvo ne bude kao primitivno pleme u kojem kada nekome nešto treba (bilo da je domaći bilo neki zalutali stranac) odmah zahteva "vodite me kod poglavice", jer je to instanca gde se sve rešava, i ništa i nema mimo toga i izvan toga... A da će vode nestati nije isključeno, jer ideologija ćutluka & mutluka, u Srbiji dominantna 120 godina, upravo vodi uništavanje svake vrednosti, pa posebno i vode...

Ovde se slažem sa Đukanovićem. Ne mislim da Ćuta & Muta imaju pravo da, za račun svojih "progresivnih" darodavaca i levičarskih "učitelja aktivizma", leg lockuju budućnost Srbije. Pazite vi te oholosti i nedostataka perspektive, osećaja za meru i proporciju ili makar elementarne kurtoazne skromnosti, da oni zahtevaju da se negde zapiše i ukleše da se u Srbiji nešto neće desiti (ne ove ili naredno godine, nego) NIKADA. To zaista deluje kao mimikrija najgrotesknijih Koštuničinih i Vučićevih "Srbija neće nikada..." burleski. Proricanje večnosti unapred je naročito hrabro za nekoga ko ne može da vidi ni neposrednu prošlost, dakle unazad, dokumentovanu desetinama hiljada strana visokokvalitetnog sudskog dokaznog materijala...

Veliki ruski opozicionar Aleksej Navaljni je, u jednom završnom govoru na sudu, tu pojavu precizno identifikovao kao "ljudi koji gledaju u sto". Termin je apstahovao sa sudija, tužilaca i ostalih koji učestvuju u njegovom suđenju i koji mu, potpuno svesni da na robiju šalju nevinog (u uobičajenom, ne komunističkom smislu te reči) čoveka, kažu "sve vam je jasno, gospodine Navaljni" - sve vreme zureći u sto, nemajući srca da ga pogledaju u oči. No, Navaljni je, po meni opet sasvim tačno, "ljude koji gledaju u sto" prepoznao kao (možda jedini preostali?) domen borbe: ...because speaking to this part of the audience, or those who will watch or read my speech is rather useless 3.03 Nevertheless, people "staring at the desk", here, by and large is a sort of battlefield 3.09 Battle is between crooks that captured power and normal people who want to change that 3.17 ...we are fighting for people who are staring at the desk, who shrug their shoulders... 3.23 ...and do nothing 3.25 in circumstances when they can avoid acting low, they do... Kopiram iz prevoda YT transkripa, ceo govor je odličan, preporučujem. ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------- Što se tiče ove diskusije o tome kako je meren IQ, to nije nikakva slobodna procena kako se ko negde snalazi ili nekakvo otprilično zagledavanje u dušu, porvera znanja, analiza politčkih izbora itd. Tu se radi o ekstremno precizno specifikovanim i lako merljivim testovima ovog tipa: ...koji nadilaze bilo kakve kulturološke, ideološke, nacionalne, religijske ili druge relativizacije. Neko će reći da su takvi testovi beskorisni, da je "prava", "praktična" inteligencija nešto drugo (postoje ti mitovi o nekakvoj "zdravoj opštenarodnoj pameti" koja u vicevima i bajkama na kraju sve druge nadmudri) itd. Međutim, iako je tačno da još uvek ne postoji naučna teorija inteligencije, poptuno je jasno da ovi testovi MERE neki realan i perzistentan fenomen - koliko god puta da uradite test (istog tipa) dobićete isti/sličan rezultat - koji je izuzetno dobar statistički prediktor vašeg uspeha u životu po bilo kojem parametru (materijalnom bogatstvu, profesionalnom uspehu i ostvarenosti, zdravlju i dužini života itd, isl). I činjenica je da građani Srbije u proseku (to dakle ne govori ništa ni o kom konkretnom pojedincu) imaju među najnižim koeficijentima inteligencije u Evropi - to je nešto što treba otvoreno reći i onda videti da li se i kako to može popraviti...

U to ne sumnjam uopšte, Pinker je - kao i njegova gospođa - apsolutno sjajan tip (nije to džabe da je bezvredna maoistička rulja htela da ga ućutka i kanseluje). Čitao sam ovu njegovu prethodnu knjigu Enlightenment now (Prosvećeni svet, što je naslov pod kojim je dostupna na srpskom jeziku), raskošni tour de force racionalnosti i njenih vanrednih rezultata - potpuno odsutnih iz dnevne medijske kloake - koji se ne može dovoljno snazno preporuciti. Ne odnosi se (izdvojeno je u "btw" sekciji), za razliku od preostalog sadržaja tog posta. Regresija, kako i napisah, objašnjava zašto su vrednosti na y-osi manje od 1, zašto razlika u primanjima roditelja od 1% proizvodi razliku u primanjima njihove dece kad odrastu koja je MANJA od 1% (ona bude 0.5%, ili 0.3% itd...). Za jedan deo nečijeg bogatsva/visine plate/ je (kao i za deo nečije fizičke visine ili sportskog uspeha i mnogo čega drugog) zaslužna sreća, slučajnost, i taj deo regresira ka srednjoj vrednosti...

Nisam, nažalost.

Slažem se sa svime što je napisano ovde. A pisao sam i ranije da mislim da je kamera jedino rešenje za punu autonomiju u uslovima gde će SD automobili da voze zajedno sa non-SD-ovima. Stoga sam se malo razočarao kada sam video da je Tesla nedavno predstavila novi alogritam, "occupancy network", koji u stvari predstavlja pravljenje neke vrste lidara od informacije sa kamere: (mislim da sam obeležio vreme) Ljudi nemaju ovo, i ovo na neki način obesmišljava celu ideju učenja pomoću kamere - što je zapravo učenje toga kako ljudi voze. Ali da, Tesla je daleko ispred konkurencije u ovom smislu, a tvrdnja da je ono na snimku "level 4" jeste čak i komična...

Ne, taj graf je davno diskreditovan. Razloga je puno, jedan je taj što, npr, on nije konzistentan sa najboljim podacima o kretanju ekonomski mobilnosti u SAD, koja stagnira u prethodnih 40ak godina dok ekonomska nejednakost raste (što je, treba li naglasiti, suprotono od onoga što bi se očekivalo ako nejednakost utiče na mobilnost). Drugi je, npr, taj što manje, homogene zajednice (kakve su evropske države) imaju veću unutrašnju mobilnost nego velike heterogene zajednice. Masačusets je iz generaciju u generaciju bogatiji od Arkanzasa, kao što je Holandija iz generacije u generaciju bogatija od Bugarske, pa ćeš ako strpaš Mas i Ark (Hol i Bug) u jednu jedinicu dobiti manju mobilnost nego ako ih gledaš odvojeno...E, Mas i Ark jesu strpani u jednu statističku jedinicu, dok su Hol i Bug odvojene, itd... Međutim, ono što je ključni "greh" te krive je što sama njena "mera mobilnosti", ovo "intergenerational earnings elasticity" što je prikazano na y-osi definicijalno zavisna od ekonomske nejedankosti, ona nju već uključuje pa nema nikakvog smisla crtati ih zajedno na grafu i tvrditi da nejednakost utiče na mobilnost - naravno da utiče kad je tako definisana! Naime, IGE meri procentualnu razliku u primanjima odraslih ljudi za 1% razlike u primanjima njihovih roditelja. Ali to znači da one zemlje u kojima je nejednakost porasla više imaju veći IGE od onih gde je nejednakost porasla manje, čak i kada je uporedna mobilnost ostala ista. To je kao da sreću u braku definišite, između ostalog, i kao "broj dece" - ali onda će vam, naravno tako definisana sreća zavisiti od broja dece, kada ih stavite zajedno na ose grafikona time niste nikakvu novu informaciju saopštili. No, sva ta upoređivanja sa drugim ljudima zapravo maše poentu, to nema nikakve veze sa "šansom" - što je kolega iznad odlično primetio: kad god izmerite da ljudi u Pakistanu imaju bolje šanse nego Amerikanci - negde ste davno skrenuli s puta. Ljude prosto zanima kakva je njihova šansa da uspeju, da zarade koliko žele, da se bave poslom koji vole, da se ostvare u nekom smislu - ako se malo potrude itd (navodio sam šta je potrebno da uradite da biste upali u srednju klasu u SAD), a ne gde su u odnosu na nekakav prosek. O tome svedoči i sledeća rečenica, u kojoj se nigde ne implicira nikakva mobilnost niti "gde sam u odnosu na druge", već je to prosta činjenica da ljudi što su siromašniji (u apsolutnom smislu) imaju manje resursa za svoju decu (što jeste ključni razlog zašto bilo ko išta radi): btw. Ovde je možda korisno primetiti i nešto drugo. Primetite da su na levoj osi sve vrednosti manje od 1, što znači da su razlike među decom u proseku uvek MANJE negto razlike među roditeljima. Tu imamo posla sa čuvenim statističkim fenomenom "regresije ka srednjoj vrednosti", koja se uvek javlja kada su varijable probabilističke prirode. To je razlog zašto su deca nadprosečno visokih ljudi niža od njih (iako i dalje nadprosečno visoka), ili razlog "prokletstva Sports Ilustrated" časopisa, koje kaže da ljudi koji se pojave na naslovnici sledeće godine imaju lošiju sezonu...

Iskren da budem, nemam toliko jako mišljenja o svesti, budući da nemamo ni približno dobru teoriju nje. Ovaj deo koji sam citirao je svakako tačan, međutim uopšte nije jasno koja je tu uloga svesti - pod čime ovde podrazumevam to što ti zoveš kvaliom, ovaj osećaj perzistentnog identiteta unutar mene, ili slobodne volje, ili tog kako to izgleda biti ja iznutra, ili "kako to izgleda biti slepi miš" (što bi rekao Tomas Nejgel u znamenitom radu na ovu temu), iako mnogi ozbiljni naučnici i filozofi (poput Daniela Deneta) negiraju samo postojanje ovog fenomena. Za mene se to pitanje (kako od butne kosti do spejs šatla) odlučuje na pitanju odakle dolazi kreativnost, odakle dolaze ideje i naučne hipoteze - koje su ključne za kreiranje eksplanatornog znanja, neophodnog za ovaj kjubrukovski proces, da li je za ovo potrebna svest (odmah da kažem, ja sam ovde bliži negativnom odgovoru)? Jer, niko nije video kroz teleskop da je Zemlja okrugla, niti je video kroz mikroskop atome (zapravo jeste, ali mnogo kasnije nego što smo mi ZNALI da je to tako), nego je nekome PALO NA PAMET (kako?) da je to možda tako, a onda se ispostavilo da te pretpostavke mnogo dobro objašnjavaju razne opažene fenomene, i mnogo dobro predviđaju druge fenomene koje do tada niko nije primećivao. Međutim, Mekonahijev citat i sama serija se u ovom kontekstu može čitati na više načina, koji su svi vrlo interesantni. Prvi je ovaj ligotijevski, da je svest ili kvalia greška u računuvodstvenom smislu, da donosi više patnje nego zadovoljstva. Drugi je da je to greška u evolutivnom smislu, da je maladaptacija koja će doprineti izumiranju naše vrste. I, ukoliko se da pozitivan odgovor na pitanje iz mog prvog pasusa - da je, dakle, svest nužna u kreiranju eksplanatornog znanja - onda je nemoguće ne zamislit se dobro nad ovom tvrdnjom u trenutku dok Hitler iz Kremlja preti čovečenstvu atomskim bombama - koje su proizvod eksplanatornog ljudskog znanja. I tu ja isto mislim da je izlaz uvek ne u zaustavljanju znanja, nego u što bržem rastu eksplanatornog znanja, i specijalnog i generičkog (koje se odnosi na fundamentalne nauke). Npr, naučno-tehnološkog znanja (koje bi posedovale sile dobra) o tome kako neutralisati atomsku bombu, kako napraviti neko oružje za takvo nešto, ili kako proširiti ljudsku civilizaciju u svemiru, ili političkog znanja o tome kako sprečiti da do rata dođe itd, isl...Međutim ta tenzija izmežu rasta znanja koje može biti i opasno i tavorenja u neznanju jeste jedna prizma kroz koju se može posmatrati serija, i koja se prelama u dvojici glavnih detektiva ali i u samom Rastinu - ni on nije načisto sa tim (i to završetak serije pokazuje). Jer glavna "sila tame" u seriji jeste neznanje i zatucanost kojoj se on otvoreno ismeva (tamo kaže na jednoj službi nešto tipa "možemo biti sigurni da se niko odavde neće bavi cepanjem atoma"), i kao da do kraja gledaocu sugeriše (ako se čita u ovom ključu) duboka istina da - da, možda je u srednjem veku bilo manje šanse za nestanak čovečanstva jer je bilo manje znanja, ali je tavorenje u sredjnevekovlju siguran put u nestanak čovečanstva - baš zbog nedostatka znanja (to ne bi bilo zbog nuklearnog rata ali može biti usled vulkana, zemljotresa, sudara sa asteroidom, klimatksih promena ili bilo čega drugog za čije suzbijanje je potrebno znanje). Druga važna stvar tu je da on kaže da je svest proizvod (biološke) evolucije, što je očigledno istinita ali i dalje vrlo kontroverzno tvrđenje. U tom smislu i meme treba posmatrati kao deo evolutivnog procesa, a ne nešto što mu je uteklo (to jeste jedna od poenti Ričarda Dokinsa)... Ali ova mala diskusija me je isprovocirala da ću morati da uz novogodišnje praznike još jednom odgledam seriju...

Časna borba za Orbana i njegovu administraciju, dobro je da istraju u ovome: https://www.rferl.org/a/orban-says-hungary-opposes-global-minimum-tax/32158757.html https://www.lemonde.fr/en/international/article/2022/06/18/corporate-tax-hungary-blocks-eu-adoption-of-15-minimum-rate_5987253_4.html Međutim, drugo htedoh da napišem. Šta su regresivci u Evropi smislili da ponude kao zamenu za moderne izvore energije koji na svojim leđima nose kompletnu savremenu ljudsku civilizaciju? Pa - konja. Konjska govna, smrad, muve, možda koleru, dizenteriju, tifus, crve u crevima, što da ne? ‘A gentle calm’: France’s streets once again echo to sound of working horses Čemi i druge stvari, asfalt, slavina, radijator, struja, svetlo ("zašto primatima ne isključuju elektriku" je, očigledno, pitanje neprolazne relevantnosi)? I bolje da nemaš svetlo u kući kad se napolju ubaljegaš. Zapali luč samo da potrefiš u kojem ti krevetu žena spava, zavuci se i čekaj da se razdani...

Ilon rilisuje sve patente svojih kompanija, i svako može da ih koristi besplatno, u dobroj veri. Kažem, čovek je jebena sila dobra kakva se nije pojavila od kada je onaj prvi majmun došao na ideju da siđe sa drveta - i zato, sasvim izvesno, bio izložen potpuno istoj vrsti palanačke malodušnosti koju je Radomir Konstantinović tako precizno identifikovao. Neke apsekte toga je njegov savremeni briljantni kolega sa Buldera (valjda je još tamo?), Majkl Hjumer, nedavno istakao u svom blog postu. Svakako ga preporučujem u celosti, a kopiram samo pasus: In the background, there is the ressentiment felt by many toward the rich, especially the billionaires. Interestingly, we don’t resent the royal family, nor do we resent people who win the lottery. We resent people who earned their riches. Why? Because when we see someone who has done so much better than us, that reflects badly on us. That’s the real sin. Lottery winners don’t reflect badly on us, since everyone knows they just got lucky. https://fakenous.substack.com/p/elon-musk-is-better-than-you Pisao sam jednom, ako negde u univerzumu postoji kladionica gde u ponudi imate kvote za izumiranje čovečanstva, nakon pojave Ilona na sceni kladionica panično poništava opklade i vraća uloge...

Ne raspaljujem ni po kome nikakvim sredstvima. Ja nisam boljševik Edička ni njegov domaćin - paranormalni doktor Dabić, nisam ni boljševički špijun Putalj, nisam ni član Hamasa, ni zatvorski egzekutor drug Če, itd. Ja prosto kritikujem ljude koji podržavaju zločince i zločinačke ideologije i režime, a koji ne deluju kao neko naročito uvredljiv ili gadljiv. Kažem, bukvalno dan pre napada na Ukrajinu poslanica je govorila kako se ruska vojska skupila na granici "očigledno" u samoodbrani i da nema nikakvih razloga da napadne Ukrajinu. Kada se sutradan ipak desilo ono što je svako ko nije potpuni slepac znao da će se desiti, da li su oni zastali i makar malo revidirali svoj model sveta - koji očigledno nije dovoljno dobar jer je ispalo barem to da ipak postoje neki razlozi da Rusija napadne Ukrajinu, a koji nisu bili sadržani u njihovom modelu sveta? Pa nisu, nastavili su da ponavljaju propagandu onih koji zaista i "raspaljuju svim mogućim sredstvima" po ljudima i da konzistentno glasaju protiv svih evropskih rezolucija koje bi bile na štetu Rusije. I oni, naravno, imaju pravo da to kažu i rade, to niko ne osporava, neće ih niko baciti kroz prozor ili potrovati porodicu ili naštetiti im na bilo koji drugi način - i to je ključno, da ta sloboda bude potpuna i faktički, da ljudi govore oslobođeni bilo kakvog straha, a ne samo formalno - ali nemoj da ih predstavljamo kao neke posebno nežne i uvredljive ljude koje ako se kritikuje onda je to raspaljivanje svim... Pogledajte, komunisti i Zlatna zora:

Pisao sam nedavno na drugoj temi, kada je gospodin Mask totalno rapametio i onako konsternirane crvene vraćanjem slobode govora na Tviter, o mojoj omiljenoj logičkoj zagonetki i njenim dubokim implikacijama na opasnost koju javni govor i javna informacija predstavlja za totalitarne domene i sisteme. Ovo je, iznenada, imalo punu fizičku manifestaciju na nedavnim protestima u Kini, pa će kopirati taj deo i ovde. Jedna od mojih omiljenih logičkih zagonetki je sledeća. Na ostrvu živi zatočeno 1000 ljudi, od kojih 100 ima plave a 900 braon oči, međutim oni ne mogu da komuniciraju međusobno, niti postoji neki predmet u kojem mogu da se ogledaju - pa niko ne zna boju svojih očiju. Njihova sreća je da svako veče na ostrvo pristaje brod koji će odvesti odatle svakog čoveka koji tačno pogodi boju svojih očiji, ali je nesreća da će ga upucati ako pogreši. Jedno veče na ostrvo dođe stranac, okupi sve ostrvljane i kaže im "Drago mi je da vidim da na ovom ostrvu ima ljudi sa plavim očima"! Na prvi pogled deluje kao da im on nije saopštio ništa novo - svako od ostrvljana VEĆ zna tu činjenicu (svako vidi barem 99 plavookih ljudi). Međutim, istina je drugačija, njegova informacija može da posluži ljudima da saznaju boju svojih očiju i da se oslobode u nekom trenutku. Rešenje neću iznositi (to bi možda bila neka vrsta spojlera, može se naći ovde, sama zagonetka ovde), ali u njegovoj suštini leži nešto što se zove common knowledge, što se tiče važnosti ne samo onoga što neko zna, nego i onoga što neko zna da neko drugi zna, i što neko zna da neko drugi zna da neko treći zna itd...U tome je razlog zašto totalitarni sistemi cvikaju čak i od grafita na zidovima - njih ljudi ne samo da vide, već i vide da ih drugi ljudi vide - zašto je gestapovcu važno da sazna ko je napisao da "student nije zapalio žito" isl. Ulogu "stranca" iz zagonetke u kineskom slučaju je bilo fudbalsko svetsko prvenstvo. Većina Kineza je znala da je kovid u ostatku sveta stvar prošlosti, ali prenosi iz Katara su to znanje preneli u kategoriju common knowledge-a, pa sada svi znaju da svi znaju, jer svi znaju da svi gledaju svetsko... (A naravno, u totalitarnom sistemu svaki protest jeste protest protiv protiv režima i protiv vođe, jer mimo te tanke vertikale tu i nema nekog drugog autonomnog sistema koji odlučuje, rešava, računa ili alocira bilo šta....)

U ovom govoru samo još fale Jevreji koji vuku konce i upravljaju "globalnim kapitalom" pa da sve baze budu pokrivene. Ova žene - i ovaj musavi bespirzornik što se sedi pored nje, Mik Valas - je onaj autentični hladnoratovski komunistički idiot, poput Džeremija Korbina, koji u ideološkoj zaslepljenosti podržavaju apsolutno svakog zločinca i ubicu kojeg mogu da nađu. Apsolutno svaka kućica je štiklirana, od Fidela Kastra i Huga Čaveza, preko Ortege, Putina, Lukašenka i ajatolaha do šiitskih milicija i antisemitskih terorističkih organizacija poput Hezbolaha i Hamas. Prosto je šteta što nisu rođeni 100 godina ranije - imali bi dobru šansu da budu sahranjeni u zidu Kremlja, poput američkog novinara Džona Rida, zbog zasluga za širenje zločinačke propagande. Npr, dvojac u poseti iračko-iranskoj paramilitarnoj i terorističkoj organizaciji PMF (koji takođe, kako je to rekla Džudit Batler za Hamas i Hezbolah, moraju biti shvaćeni kao deo progresivne globalne levice?), usnimljen u promotivnom filmu ove organizacije: Dakle divni jedni ljudi i pravi mirotvorci. Jedino nije prikazano da li su u okviru gostoprimstva bili počašćeni bacanjem nekog Jevreja ili homoseksualca sa krova, kao što je njihov ideološki saborac Edička, još jedan veliki mirotvorac, u poseti doktoru Dabiću, pored rakije, hleba i soli, dobio priliku da malo raspali iz mitrljeza po Sarajevu. Nedavno su lelekali u EU parlamentu o strašnoj svetskoj zaveri protiv iranskog režima: Mick Wallace criticises protests in Iran and ‘propaganda’ against regime He said there had been a “campaign of propaganda and destabilisation” against Iran, echoing the regime’s view that the protests are engineered by its enemies to cause regime change. “Iran is under attack,” Mr Wallace said. “The media assault is intense.” A evo i kako je pronicljivost gospođe Daly bljesnula u februaru, kada joj je odmah bilo jasno da je rusko gomilanje trupa na granici sa Ukrajinom - čista samoodbrana. Russia’s mobilisation along Ukraine border is ‘clearly defensive’, Wallace and Daly say However, Ms Daly, a Dublin MEP, has claimed there is “no evidence that Russia has any desire to invade Ukraine, it would be of no benefit to them”, adding that the Russian “mobilisation is clearly defensive”. I zaista, govor u EU parlamentu zahteva ogromnu hrabrost, za razliku od govora na Kubi ili Venecueli kojima se ovi lumeni dive...

Kao što vidiš, podaci su do 2017. godine. Sad, ne znam kako je u praksi, ali to u teoriji uključuje 26 od poslednjih 30 godina. Da li "praksa", nakon što je razvejala logiku, može da razveje i elementarnu aritmetiku? Jesi ti to rekao, ali to nije tačno. Na grafikonu PIŠE da su do 1950. uzeti samo "full time" poslovi u proizvodnji (ne uključujući poljoprivredu), dok se od te godine uzima ukupan broj radnih sati u ekonomiji, podeljen ukupnim brojem radnika (gde su uzeti, dakle, i part time radnici, ali, naravno, skalirani prema tome koliko rade). (btw, primeti da to nije čak ni važno, važno je samo da je metodologija konzistentna kroz vreme). Sve podatke, kao i razne druge statistike možeš naći ovde. Evo uporednog prikaza različitih izvora: ...koji svi imaju isti smer - na dole. Evo na ovom OECD-ovom sajtu imaš interaktivnu mapu gde možeš da izabereš vremenski period i da vidiš. Npr. za Kanadu, 1990. godine: 1797 sati godišnje po radniku. Za 2020: 1644 sati po godini po radniku - dakle pad za nekih 10ak % po radniku. (međutim, ono što jeste važna stavka koju ove statistike NE uzimaju je razliku u kvalitetu poslovi i efektivno radno vreme, koja bi pokazala da se danas radi još manje, i vremenski i u svakom drugom smislu) Eto ti ga sad - situacija se promenila za 2 dana, sve one pare od prekjuče nestale, cene kolabiraju, prekjuče lelek kako ljudi ne mogu da kupe kuće a danas već kako prodavci ne mogu da ih prodaju, sve se izokrenulo - jedino "jadni narod" opet ostade donji... Opet, pogađam li, ovo govori praksa? Što izgleda znači "netačno opšte i statističko tvrđenje". Takva "praksa" podseća na onu uobičajenu svakodnevnu "praktičnu" jadikovku, kakve čujemo od zore ljudskih društava. Jedna je buvkvalno oktrivena zapisana na asirjskoj glinenoj tabli iz 2800. godine pre nove ere: "Our earth is degenerate in these latter days; there are signs that the world is speedily coming to an end; bribery and corruption are common; children no longer obey their parents; every man wants to write a book, and the end of the world is evidently approaching." (i to sve na temi koja je posvećena nečem sasvim drugom)

Tip-top.

Twitterfiles, S01E06. Jeben ti sunce, u Arhipelagu Guglu službuje više "društvenih radnika" nego u onim propalim samoupravljačkim "preduzećima" što su se završavala na "-komerc", "-promet", "-eksport","-import", a koje su OSNIVANE da bi u njima radili "društveni radnici" i da bi tu legaizovalii svoj kriminal i sprovodili ideologiju ka unutra a terorizam ka spolja. Kako je jedan službenik, junak Twitterfiles-a, to sasvim tačno opisao - po sredi je potpuni "government-industry sync." Naravno da se to mora shvatiti krajnje ozbiljno. Danas je izašla i 7. epizoda, ali ja je još nisam stigao, ima vremena... Ali sam se setio kako sam nedavno video da su čak i iz specijalnog odeljenja zaključili nešto korektno: ...I ovo je jedan od ključnih i konsekvencijalističkih i moralnih argumenta za ukidanje,smanjenje i izbegavanje poreza kako god i koliko god ko može (pisao sam ranije o tome na temi o frilenserima)...

Najčešće jeste - zato si ti i i izneo upravo EKSPLICITNO statističku tvrdnju, da "ljudi rade sve više i više" (pretpostavljam da nisi pod time mislio samo na sebe ili svoje kolege, već na ljude generalno, u proseku). Problem sa tom tvrdnjom nije što je statistička - njen jedini problem je u tome što nije tačna! Naša najbolja saznanja, uključujući i najbolje naučne teorije, su "tek" statističkog ili probabilističkog karaktera. Apsolutne Istine postoje samo u domenu ideologije i religije, a ne u domenu realnog i empirijskog saznanja (ne postoje čak ni u matematici). Eksplozija međunarodne trgovine je posledica upravo i isključivo njene liberalizacije, u kontekstu toga što se kolokvijalno zove neoliberalizam ili Vašingtonski konsenzus. A čim je proizvodnja i trgovina nečim slobodnija - toga ima više i ono je jeftinije. (ovo posebno važi i za stanogradnju, čija ekstremna regulacija je ključni razlog koji leži iza činjenice da ti je vrednost stana toliko porasla. Naravno da ima novca za stanogradnju, to je taj isti novac kojim su ljudi toliko visoko izlicitirali i tvoj stan...)

Ne znači da nije moguće, ali u novije vreme postoji dosta polemike oko toga da li svest uopšte ima pozitivnu adaptivnu vrednost, da li je korisna ili štetna (u evolutivnom kontekstu), i da li je na bilo koji način povezana sa inteligencijom, ili se tu radi o dva potpuno ortogonalna fenomena. I kako se čini, tas sve više preteže na stranu negativnog odgovora na oba pitanja. Ove ideje već difunduju i u popularnu kulturu, pa tako, npr, u seriji (sada već modernom klasiku) Pravi detetktiv glavni protagonista kojeg tumač Metju Mekonahi na samom početku iznosi (i obrazlaže) tvrdnju da je ljudska svest "tragična greška evolucije" - što predstavlja ključ za jedno moguće gledanje i razumevanje cele serije (prve sezone). Moja poenta je, tek, da za ozbiljne/fatalne probleme nikakva svest ni neprijateljstvo veštačke intelegincije prema ljudima nije ni potrebno...

Skajnet scenario je overkill. Za ljude je realna opasnost već i potpuno benevolentna generalna VI koja se samo trudi da radi ono šta ljudi od nje traže. Jer, kako se ispostavlja, tačno specifikovati šta mi to zapravo hoćemo da kompjuter uradi je vraški težak (verovatno i nerešiv) problem. Razlog ovoga leži u čenjenici koju je prvi formulisao Stjuart Rasel (autor naprominentnijeg udžbenika/knjige iz ove oblasti), da koliko god varijabli ulazi u funkciju korisnosti (koju VI ima zadatak da optimizuje na neki način) veštačkog agenta, najefikasniji način da se ona ostvari je da se SVE DRUGE varijable (koje, dakle, ne figurišu ekplicitno u funkciji korisnosti) uzmu najekstremnije moguće vrednosti. Šta ovo znači u praksi. Ako kažete veštačkom agentu da vam napravi i donese sendvič (to u njegovoj funkciji ima najveću vrednost), najoptimalniji način da on to uradi je da se sjuri preko sobe i usput vam pregazi dete. Ok, može maksimalna funkcija da mu bude: "ne povredi dete i napravi sendvič". Najoptimalniji način da se OVO uradi je da zaobiđe dete i polomi vam sobnu lampu. Ok, možete da probate sa "napravi i donesi sendvič uz što je moguće manje promena u svetu" - ovo znači da će vam agent doneti sendvič i potruditi se da ga NE pojedete (a ekstremno je dobar u tome) - da ne biste prešli iz gladnog u sito stanje, što je "promena stanja sveta" koja njemu smanjuje funkciju korisnosti, itd, isl. Ovaj primer je relativno zabavan, ali recimo druga ilustracija bi bila čuvena VI koja ima zadatak da proizvede što više spajalica - i (budući superinteligentna, pronalazi način da) uzurpira kompletne resurse planete, sunčevog sistema i galaksije i iskoristi ih u proizvodnji spajalica, jer su joj ljudi tako tražili. Ako ostavite neki prekidač na koji možete da ga isključite, on će se potrudite da ga na pritisnete (a dobar je u tome) jer ćete ga tako sprečiti da ispuni zadatak. Generalno, što je VI pametnija to joj je teže promeniti funkciju korisnosti (šta to ona treba da uradi) - novi zadatak joj smeta da uradi stari zadatak. Generalno, što imaš više resursa to efikasnije možeš da uradiš posao itd, isl... Već na ovom vrlo niskom i svedenom stadijumu VI na kojem smo sada, postoji gomila primera ovoga, koji su za sada čak i zabavni. Jedna lista takvih primera iz igrica na kojima je korišćena VI, iz 2018. godine, se može naći ovde. Npr, Super Mario koji je pronašao bag u igri i umesto da nauči da "igra" onako kako čovek želi, uspeo da pristupi mestu u memoriji odakle se čita "game score" i sebi upisao maksimalnu vrednost koja može da se upiše u to polje (jer mu je zadak bio da maksimizuje game score). Ili ovaj brodić koji je naučio da je najefikasniji način da pobedi u trci (jer mu deo funkcije korisnosti čini i taj neki helt koji skuplja usput) da se vrti na jednom specifičnom mestu i stalno kupi ove neke poene koji uvek tu izlaze umesto da zaista ide po stazi i trka se sa drugim brodovima:

Samo ću te podsetiti šta je to to o čemu govoriš: a kako mislim da su argumenti i antički primeri koje sam ponudio sasvim dovoljni da posluže i ovde, to nema razloga da dodam bilo šta po ovom pitanju. Od svega ostalog što si napisao, tu je malo (tačno dve) stvari za koje je jasno šta znače - i one su sve (obe) empirijski netačne. Ne, ljudi ne rade sve više i više, nego sve manje i manje: (naivno je misliti da će se sa isto godina ići u penziju kada je očekivana dužina života bila 65 i kada je 80 godina, kada je očekivani broj godina školovanja bio 10 i kada je 15 godina itd...) ...i ne, trgovina NIJE stvar prošlosti: I multinacionalne kompanije i "neoliberalazim"* su, baš suprotno od ovoga što ti tvrdiš, inaugurisale, promovisale i blagotovorno delove na međunarodnu trgovinu i saradnju. Najstrmija deonica na ovom grafikonu (negde od početka 80ih) odgovara baš periodu neoliberalizma - globalne eksplozije kapitalizma, ljudskih sloboda, prava i ostalih plemenitih stvari koje su nužno dovele i do velikog rasta materijalnog blagostanja širom sveta. Oko toga i nema potrebe mnogo trošiti reči - ovo se vidi i iz svemira (slika sa ISS-a): * ovo možeš da vidiš i po tome što protivnici neoliberalizma uvek refleksno protestvuju proitv svih međunarodnih sporazuma o slobodnoj trgovini

Ima rekordan broj korisnika, a radi brže i bolje nego pre Maska - sa 20% osoblja (što je dokaz da su budni uglavnom spavali na poslu, a to je njihova najproduktivnija aktivnost). Ili pogledajte, šta je trenutno najvažnija i najkonsekventnija stvar/događaj/dešavanje na svetu? Može se diskutovati, ali ja bih rekao da je to najverovatnije ChatGPT, novi fascinantni jezički model/četbot iz Open AI radionice (još jednog Ilonovog startapa). Gde idete da se informišete, nešto pametno pročitate i naučite o ovome? U lažne vesti sigurno ne, jer tamo nema ništa o tome, nema se kada od naricanja nad time što su izgubili potpunu kontrolu narativa nad jednom velikom platformom (samo ime "lažne vesti" svedoči da tamo nema niti istinitih niti relevantnih informacija - samo narativ i ideologija) - dok Tviter već mesec dana neprestano pršti o ovome. Gde idete da se na tačan, kvalitetan i relevantan način informišete o drugom najkonsekventijem događaju, kolapsu FTX-a i njihovog nemoralnog lidera, najvećeg donatora Demokrata, novog Soroša? Opet, idete na Tviter, a kod lažnjaka idete samo kada vam je stalo do "comic reliefa" i burleske, npr: A po meni je, baš naprotiv, plaćanje za posebne pogodnosti na Tviteru je daleko zdraviji biznis model od ovoga trenutno dominantog na socijalnim mrežama, jer se njime na vrlo elegantan način rešavaju centralni problemi ovog drugog modela: 1) U dominantnom modelu, iskoristiću već otrcanu ali prilično tačnu metaforu, "proizvod" nije sama platforma već su proizvod korisnici koji se sa svojim osobinama manifestovanim ponašanjem na besplatnoj platformi kao paketić sa mašnicom na dlanu nude oglašivačima i marketinškim kampanjama. Ako neko želi da koristi Tviter kao proizvod za to treba da plati, a ko želi da nastavi da sam bude proizvod i to je moguće - svako može platformu da koristi kao i do sada, besplatno. 2) Korisnička pretplata je mnogo kompatibilnija sa idejom Tvitera kao "otvorenog trga" gde se podstiče sloboda govora i mišljenja od modela oglašavanje trećih strana, koje predstavljaju širok i fragilan domen podložan priticima i nasilju komsomolaca kada god se neko usudi da napiše neku tako kontroverznu stvar kao, npr, da muškarci ne menstruiraju, ili da fašističke falange koje pale američke gradove i lažne vesti koje propagiraju njihove teorije zavera nisu baš najbogougodnija stvar na svetu... 3) Ovo rešava i problem botova na Tviteru. Marginalna cena bota od 8$ mesečno znači da, recimo, kremaljski Hitler za milion botova mora da, mimo ostalih troškova, izdvoji još 8 miliona dolara mesečno - pa odjednom armija botova izgleda mnogo manje genijalno i efikasno sredstvo 4) Među socijalnim platformama se izdvajajau dve paradigme: u jednoj je vrednost platforme u ljudskim zajednicama, tamo ljudi dolaze da bi interagovali, družili se, učili, diskutovali, svađali se itd sa drugim ljudima (Fejsbuk ili Tviter su tipični primeri); u drugoj je vrednost u samom algoritmu, gde je tipičan primer Tik Tok - kažu da je potrebno 40 minuta skrolovanja snimaka koje vam serviraju na Tik Toku pa da dođete do toga da vas njihov algoritam (iz informacije o tome šta i koliko dugo gledate) poznaje bolje (u nekom smislu) nego najbolji drug. Na kraći rok je druga paradigma efikasnija ali nestabilnija (za godinu dana svi Tik Tok korisnici će preći kod nekoga ko ima još bolji algoritam jer ih ništa drugo ne veže tamo) dok je prva paradigma znatno robusnija i teža za tranziciju zbog "mrežnih efekata" ("šta ću na drugoj platformi kad mi je sva rodbina i prijatelji na Fejsbuku?") - a idealni uslovi za negovanje ove vrste vrednosti jesu korisnička pretplata i (naročito) privatna firma (u smislu da nije na berzi). Ovo se vidi iz primera Fejsbuka, koji je daleko veća platforma od Tvitera i svojevrsni monopolista u prvoj paradigmi, ali i oni kao da nisu u stanju da izdrže pritisak svojih deoničara pa se upuštaju u kratkovidu tržišnu utakmicu sa Tik Tokom na TikTokovom terenu - algoritamskog nuđenja hipnotišuće zabavnog sadržaja, što je po meni za Fejsbuk dugoročno gubitnička strategija u odnosu na igranje na domaćem terenu - iz koje Maskov model Tvitera može izaći kao najveći dobitnik....

Isto bluz, samo brz

Slali su mu komsomolce, ali ovi dobili šimiku u bulju na Tviteru zbog anticivilizacijske agresije i pedofilije pa nisu mogli da koordiniraju svoje mutave "akcije", ama moradoše da se ušunjaju nazad u roditeljske podrume - tište šunjavice k'o u čika Dobrice kad ugmizava u SANU: A ovo kako Ilon upropašćava Bajdenov režim i kompletan dvor na Tviteru, u realnom vremenu, je stvarno spektakularno. Dodatni testament, ako je ikome potreban još neki, njegovoj unikatnoj veličini, ali i Americi i njenim temeljnim vrednostima, kao jedinstvenom domenu na svetu gde je moguće da stranac/imigrant (ili bilo koji čovek) dođe i napravi sve ovo što je Ilon napravio. Međutim, ono što je možda još vrednije je da svako može uživo da prisustvuje ne samo biznis- (pogledajte vi, njemu platforma radi sa 20% nekadašnjih zaposlenih bolje nego što je radila pre toga) već pre svega epistemološkom času anatomije jednog od najvećih ljudi u istoriji. Svako može da sastavi listu od 10 ili 20 crtica koje može da primeni u svom poslu ili u svom privatnom životu i marginalno poboljša svoje okruženje/porodicu/firmu/grad/planetu. Za mene je na prvom mestu, definitivno, ova paradigma "iznesi ideju/hipotezu - poslušaj i prikupi najbolje kritike (posebno pitaj šta istinski kralj (Stiven King) misli o tome) - ako i dalje nisi razuveren: implementiraj i testiraj - ako ne prođe priznaj da si pogrešio i koriguj...i sve ovo radi rapidnom brzinom", što jeste neka vrsta samog racionalističkog i naučnog pristupa na kojem je utemeljen uspeh zapadnog sveta. Ovo je kao da ljudi imaju direktan uvid u dnevno razmišljanje Aleksandra Makedonskog (Iskendera Dvorogog, kako ga zovu u Kuranu) od kad je se zaputio na istok... A jeste li čuli za Džordža Haca? To je možda najlegendarniji haker na svetu, momak koji je prvi hakovao Soni i Ajfon (pre 10ak godina je učestvovao i u Beogradu na jednoj konferenciji), ali u poslednje vreme poznat kao osnivač i CEO Comma AI-a, startapa koji se bavi autonomnom vožnjom (pisao sam mislim na temi o investiranju o ovome) i koji je po mom mišljenju jedini ozbiljan takmac Tesli u ovoj oblasti - s tim da Comma, za razliku od Tesle, ne prodaje automobile nego neku vrstu telefona/gedžeta koji vaš automobil pretvori u samovozeći (dakle jedan potpuno revolucinaran pristup). Džordž je u automnu vožnju ušao da se "osveti" Masku jer mu je propao neki posao koji on trebalo da odradi za Teslu kao vendor - postavši legitimni Maskov nemezis u ovoj oblasti. Eh TAJ čovek je pre nekih mesec dana napustio svoju firmu i došao da volontira u Tviter i da pomogne Ilonu. O tome se radi...

Miloš Jovanović je, ovo se ne može reći na dva načina, moron. Teške reči ne treba trošiti liberalno, na nešto čemu odgovaraju 10% ili 20%, već ih treba čuvati, sedeti na njima i onda ih izvući kada se pojavi neko ko u njih upadne savršeno, kao ključ u bravu, kao što Jovanović upada u reč "moron" - kao salivena! To je tako potpuno nevezano za njegovu ideologiju i zločinačku organizaciju kojoj pripada. Čovek je u jednom intervjuu - kojeg je pominjao Basara a neko kačio na njegovu temu - na pitanje novinara "šta biste poželeli da imate čarobni štapić?", kao iz topa odgovorio "Da Srbija ima atomsku bombu"! Neću dalje potrošiti ni reč na dokazivanje moje teze.