Pletilja

Ne bih da mracim i kvarim ugodjaj, svako ima svoje izbore dok ne dodje "dobar dan, kao i svaki drugi.....Bio jednom jedan Nikola, dobar covek, izvrstan sportista, u mladosti kosarkas, pa fanatik stonog tenisa da bi oko 50 otkrio biciklizam.....temeljan u svemu, i o biciklizmu je sve znao, sam je sklapao svoje spacijalke, ful oprema, grmalj od 190 u slip pantalonicama i onim smesnim cipelicama....savrseng zdravlja, bez alkohola i cigareta....u 60 je vozio 60 km na dan. Umro na biciklu, u 62 godini, bukvalno, bio je mrtav kad je dotako zemlju. Ostavio neutesne sina, cerku i bivsu zenu. I nije docekao unuka kojeg je strasno zeleo...i to nije najgore, najgore je sto unuk raste bez takvog sjajnog dede.....mislite o tome.....

Majstori su prvi ljudi....bila bih srecnija da su pravi ljudi za posao zbog kojih moram da ih zivkam danima.... Elem, godinama ne koristim plinsku instalaciju u stanu jer imam etazno grejanje. Na kraju svakog plinskog izvoda za zidnu plinsku grejalicu postavljeni su zaptivaci. Lokalna firma za distribuciju plina obavlja jednom godisnje kontrolu svih instalacija u svakom domacinstvu i do sada je nalaz bio uredan a odvijao se ovako: malo deterdzenta za sudove nanese se na zaptivac pa ako se ne pojavi mehuric, sve je o.k. Mehurica do sada nije bilo. Ove godine, kontrolor sav ponosan pokazuje digitalnu spravu koja je iz prve pokazala curenje plina na jednom od zaptivaca......u zapisnik ulazi da to mora da se ispravi postavljanjem novih ventila po standardu EU. Dobro. Kupim ventile za sve izvode i nedelju dana zivkam preporucenog majstora, 40 godina iskustva, ovlasceni servis.....i dodje juce majstor. I pocne da vrti glavom, situacija kompleksna, mora da reze, potegne nesto opakog izgleda pa pravo na proslogodisnji moleraj.....vrcaju varnice, leti farba sa plinskih cevi......i tako nekoliko puta.....platim, ispratim majstora, pronadjem uzasnutu Izu u ormanu i.......sama samcita, vlastorucno, zamenim plovak u vodokotlicu. Sa neskrivenom pakoscu otkazem posetu vodoinstalatera....jer, majstorski sam obavila to sa plovkom, ni kapi vode na sastavima.... Dok je prikupljaio sve one sprave nakon obavljenog posla, majstor mi tutne u ruku svoju vizitkartu uz napomenu: "Curi vam ova slavina, pozovite me kad kupite to i to tu i tu...." Hvala lepo, odoh do You tubeta po instrukcije.....sto se mene tice, promet ovlascenih servisera u buducim fiskalnim godinama ce biti u znatnom padu......🤣

Ako Gardian laze...... https://pescanik.net/pozar-na-arktiku/?fbclid=IwAR0tTHPVsJhl3cKMA5bQ-vSVfKFTLoo1yDWh3GpzUYbekyzxngrUCXaTkU0

405 stepenica ovdasnje Via Dolorosa, do vrha manjeg brega, do Crkvice.....da bih videla Perseide, meteore iz sazvezdja Persej....prosle godine sam ih izbrojala 8.... Nebo vedro, Mesec skoro pun, Venera do njega.....prijatno je, ovde, na vrhu brega uvek pirka vetar, slusam radio, Luj Armstrong i Moon river..... i lepo mi je. Posle 2 sata vracam se kuci, nisam videla kisu meteora, ne ove godine.....ali sam videla grad, moj grad, kao lastavicije gnezdo svijeno u podnozju brega, ostrva velikog Panonskog mora. I ulice u kojima, u secanju, odzvanjaju moji koraci, trag da sam bila i da jesam....i da nije bilo uzalud.

Hvala svima na cestitkama, bice ovo jedan lep dan......🙂

Iskustvo iz komsiluka: zaboravnost, gubitak kratkotrajnog pamcenja, osoba se ne seca dogadjaja prethodnog dana u kojima je ucestvovala. Moja komsinica je tako posumnjala i na zalost, bila u pravu. Srecom, prica ima dobar epilog, danas je to devojce za primer.

Jedna od prvih predrasuda moje cerke koja je opovrgnuta nakon udaje za Amerikanca je da deca nakon punoletstva odlaze od kuce i da se sa roditeljima vidjaju za Bozic....u konkretnom slucaju, sin i cerka brinu o oba roditelja, paznja je svakodnevna i troskovi kucne nege se dele.....porodica se sa svih strana Amerike okuplja za Thanksgiving day i ima ih kao na fudbalskoj utakmici, do skoro, bilo je 4 generacije. Zbog rodjake od 93 godine se putuje 600 km jer joj je rodjandan.....ispod novogodisnje jelke je brdo poklona za svakog i od svih, koliko god oni bili berznacajni, bar su prakticni....i dokaz da niko nije zaboravljen bar dok je ziv. Meni je sutra rodjendan......hiljade kilometara je mnogo.....Viber ne prenosi zagrljaje, miris kose, toplinu dodira...kad zavrse sve sto moraju, nadam se da ce stici i oni.....

Ni rodjena majka ne bi umela bolje: Dr Vladimir Djuric "Mnogi ljudi dolaze na psihoterapiju imajući ideju da će…uz pomoć iste…uspeti da ostvare neke svoje želje…Koliko god nerealne i iracionalne bile…I da će dobiti „dozvolu“ za ista ponašanja…koja će vodite do „čudotvorno drugačijih“ ishoda…Da mogu stalno jesti šta god požele…porodične porcije sladoleda i krempite spremljene za goste…koje ih neće dočekati…i da budu besprekorno vitki…fotošop modeli sa naslovnica…Da se zaposle na pošten način i zato što to zaslužuju u Srbiji…Da im savršeni partner („duhoviti mišićavi Crnac sa doktoratom“) bez ijedne mane doleti na čarobnom ćilimu u njihovu spavaću sobu…Da se više nikada ne iznerviraju, ne zabrinu i ne rastuže do kraja života…Kao da psihoterapeuti to mogu da im daju…Pokretom čarobnog štapića… i onim nekim čudnim rečima promrmljanim u bradu…Da to može…Ja bih prvo omađijao sebe…i svoju realnost…Ili otišao kod nekog vrhovnog Merlina da me začara…zauvek…Da mogu sve…Da mi se svaka želja ostvari…I da stalno budem srećan i nasmejan…Ali nažalost…Pravila igre u Univerzumu nisu takva…niti bila…niti će biti…Niti smo mi Epicentar Kosmosa…Ne možete dobiti i jare i pare…ma koliko se ljutili…uglavnom možete biti ili hedonista…uživati u slatkišima…uz malu sramotu s proleća…ili se šepuriti tada…nakon paklene zime u disciplini i odricanju…ili naći neku normalnu varijantu…svoj lični ekvilibrijum…umerenost…veličine stomaka i količine slatkiša…i ne dozvoliti sebi da se samoetiketirate…da sebi zalepite globalnu ocenu vaše vrednosti…na osnovu broja trbušnjaka…ili bilo koje druge pojedinačne karakteristike…ipak smo mi mnogo, mnogo više od fizičkog izgleda…i ne možemo svi biti manekeni…niti je to neka sreća (prim. aut. s obzirom da se sastojimo od 60-70 % vode… mi smo faktički samo sunđeri sa anksioznošću… 🙂 )Ne morate dobiti to što želite samo zato što to želite… i neće se realnost upošteniti, uferiti i uružičastiti samo zbog toga što ste to vi u pitanju…ma koliko fini, dobri i pošteni bili…možete samo da se adaptirate…da racionalno sagledate situaciju…pa da se ubacite u neki mulj i naučite da plivate u istom…da se odreknete nekih želja…da bi ostvarili važnije…da se samozaposlite ili oženite…ili emigrirate…Da se jako potrudite oko svojih želja…uracionalite očekivanja „šta vaš partner treba da ima“…zaboravite na savršenstvo…i vaše…i njegovo…i da budete uporni…da se družite…krećete…izlazite…da instalirate Tinder…da uposlite prijatelje u poteru…da promenite načine dolaska do cilja…pokrenete se…aproksimirate probleme i nedaće…i fokusirate se na svoje prednosti…najbolje izgledate kad se najgore osećate…i dozvolite sebi da pogrešite u izboru…malo se zabavite…ali da potom napravite nove…dugoročno hedonistične…I dozvolite sebi da se osećate tužno…razočarano i zabrinuto…jer se život i sastoji od lepih i ružnih dana…ostvarenih i neostvarenih želja…zastanete…razmislite…i vidite zbog čega se osećate tako…šta vas suštinski muči…i šta trebate da promenite…realnost ili sebe…Užasavam se od same pomisli da moram svako jutro biti srećan i da to govorim sebi u ogledalo…kako bih odmah to postao ukoliko slučajno nisam…i mislim da je cela ta priča veoma, veoma diskutabilna…(da ostanem pristojan)…ipak više verujem u trud…bore na čelu koje nastaju…čekanjem na Velike Želje…Bitne Datume…zaokružene crvenim na kalendaru…i smejanjem kada ih konačno dočekamo…na upornost i normalnost…shvatanje da smo svi mi sasvim obična Ljudska Bića…sa običnim Sudbinama…I da će nas ponekad zapljusnuti Kiša…A ponekad ogrejati Sunce…Psihoterapija je zapravo umetnost racionalnog razmišljanja…Popravka Uspomena…Mudrost ispravnog sagledavanja realnosti…Veština pronaženja smisla…u kišnjenju…I putovanje ka mestima gde Sunce sija češće i jače…Uz uživanje u čaroliji Duge… koja nastaje usput…"

Zao mi je sto nisam sacuvala link, tek, nedavno sam procitala tekst preuzet iz kineskih novina u kojima se navodi da je kombinacija mesa i mlecnih proizvoda kancerogena. Setila sam se jevrejske kosher ishrane i zakljucila da ima neke logike u tvrdnji kineskih novina. Da li neko zna zasto je Jevrejima zabranjeno da cak i drze ove namirnice u istoj prostoriji, koriste iste posude i na kraju da ih kombinuju u ishrani? Osim sto je to religijska zabrana, mora da postoji neki razlog i te zabrane, neko objasnjenje?

Sedamdeset i neke.....Tabu, prvi deo. film....veliku zmiju su zivu odrali, otsekli joj glavu, istocili krv u male casice i ispili...sve u 2 kratka kadra....kad nisam umrla u bioskopu.....i dans mi je zao te zmije.Prica se nasla bas u tom filmu kao ilustracija za istocnjacki tabu, krv i meso zmije se smatra afrodizijakom......

Khm.....Boze sto me potsecate na moju late mother! I ona je bolje od mene znala sta sam i kako sam.....

Slatki moj Kinice! Hvala vam na diskreciji te ste se zaustavili ispred vrata nase hotelske sobe i niste objavili analizu nasih aktivnosti u nocnim satima! Dzentlmen, nema sta. Mea Culpa, iz crtice (dramaticne do bola) izostavila sam veceru u Lenjingradskoj kafani ( Satko?) u kojoj smo sa kozacke sablje uzivali u bozanstvenom rostilju i divnim vinima. P.S. Sa liste popularnih slagera namenjenih blesavim turistima izostavili ste " Vecernji zvon"? Nedopustivo za obavestajca vaseg formata!

Nista nas nisu ptali. Moji rioditelji su nam uplatili putovanje u Rusiju ( zima 1977) kao poklon za vencanje, tata je bio ruski djak i rusofil do koske. I tako, bili smo na putu vec nekoliko dana i gladni kao vukovi jer je hotelska hrana bila em oskudna em sve nesto iz salamure, od ribe, jaja i luka, sve je bilo kiselo. Od peciva samo kajzerica po osobi za stolom. Srecom, naleteli smo na jednu babusku koja je prodavala piroske na ulici pa smo se hranili kod nje, kupimo, pa ponovo na kraj reda i dok pojedemo pirosku eto nas kod bake po drugu. Jedno poslepodne - nema babuske, - 24 C, od same hladnoce i bazanja po muzejima po ceo dan bili smo iznemogli od gladi. A radnje prazne, brda konzervi kompota od bresaka i dimljena riba nalik na skusu. Kompot sam ja pojela a novopeceni muz - ribu koja je hotelsku sobu ispunila groznim mirisom. Sobu smo nekako izluftirali ali moj suprug je 2 dana smrdeo na onu nesretnu ribu.

Bila sam na Crvenom trgu i videla Sv. Vasilija 1977, nije bila sarena kao danas.....meni je bila lepa, neobicna. Odrasla sam u Banatu gde su ulice "usorene" a kuce prizemne, obojene u 2 boje.....sa "kibicfensterima"....uvek su me asocirale na kolacice, na minjone....ne jednom sam, kao dete, zastala da pogledam kroz otvoren prozor i razmaknute zavese. Kuce imaju dusu i verovatno je u pitanju neka alhemija kada se od materijala za gradnju napravi nesto sto zivi, ima identitet.

Draga Vili, vi ste moje oci i usi na severu a i sire.😘 Ono o biciklu je bilo na racun faktickog stanja koje ste opisali i u koje ne sumnjam, ako sam bila trapava, prastajte, lep dan vam zelim.

Nije covek bicikl pa mu promenis lanac, podmazes pedale i nastavis da vozis.....za psihoterapiju je potrebno vreme, to je putovanje sa saputnikom, teraperutom, ima svoje faze, tempo, ritam. Psihoterapija je i igra nadmudrivanja, pacijentovi obrasci ponasanja, osecanja, su njegova sigurna zona koja se tesko napusta sve dok se ne stvori odnos poverenja u terapeuta a za to je potrebno vreme. Treba citati literaturu onih autora koji imaju ozbiljnu i dugotrajnu praksu, citati radove velikana kao sto su Frojd i Jung, steci elementarno saznanje o tome sta je psiha, kakvi su mehanizmi koji nase iskustvo obradjuju i ugradjuju u svest i posdvest. I to je rad za koji je potrebna dobra volja cak i kad nema funkcionalnih problema, put da se kroz samospoznaju odnosi i funkcije podignu na visi i kavalitetniji nivo. Jednostavno, to je mentalna higijena. I potrebna je svima.

Potegnuti statistiku porodicnog, vrsnjackog, komsijskog, ulicnog nasilja, dobro osmisliti kampanju i zahtevati od drzave da psihoterapija bude na listi Fonda za zdravstveno osiguranje, u potpunosti ili uz participaciju. Zanemarivanje psihickog stanja ove nacije je genocid. Ne salim se i sigurna sam da ne preterujem.Gledam petogodisnjake u parku i pitam se da l ce iko da pretekne za 22 vek, i tako mala deca imaju neadekvatan odgovor na situaciju, medjusobne odnose. Zato sto ih vaspitavaju frustrirani roditelji. A ni bake i deke nisu bez greha.

Kao mlada zena, znala sam da u besu nemoci jednim potezom ruke zbrisem sve sa neke komode, stola, police.......pri tome, svesna da vidim predmete koje volim.....kao da sam kaznjavala sebe zbog te nemoci......posle sam naucila da odem u kupatilo, smotam najdeblji i najveci peskir i vristim u njega dok ne promuknem....mladost ludost, Kad sam dovela sebe u red, bilo mi je dovoljno pranje prozora.....😄Odoh da sredim spajz, treba da donesem jednu odluku a tako najbolje sredjujem misli.

Sta mi smeta kod arhitekture XX veka.....imam utisak da se ideja krece od opsteg ka posebnom: spolja, to su zidovi sa manje ili vise zastakljenih otvora, bez boja, da bi se posebnost otkrivala tek ako se udje u gradjevinu i tada moze da pocne magija, igra volumena, svetlosti., materijala....prostor koji je dat objektu je u okruzenju koje pripada svima u tom smislu da moje oko ima pravo da predje preko tog prostora a pri takvoj opstosti osecam se osujeceno, u nemogucnosti da otkrijem punocu objekta, misli i zelje koja mu je prethodila. Ideja je sakrivena, pohranjena u unutrasnjosti kao velika tajna namenjena privilegovanima. Prirodno okruzenje je uzurpirano jer je takav objekat nedostupam za promisljanje , ne daje mnogo informacija a s druge strane, velikim zastakljenim povrsinama unutar objekta priroda se pusta unutra a da se samoj prirodi nista nije dalo za uzvrat. Zato volim Gaudija i njemu slicne, gde je posebnost vidljiva, gde ona korespondira sa mojim okom i mislima, imam sta da ocitam , emocija, misao, ideja, sve je to dato a nista oduzeto. Jedna dobra volja, jedno radovanje i ushicenje koje se deli, inspirise......ja to tako, amaterski, kao slucajni prolaznik......moje razmisljanje uopste ne zahteva komentar ako vam se ucini neprilicnim..... P.S. U kontekstu gore napisanog, muzej u Bilbau ipak ima vrednost jer provocira svojom vidljivom idejom da bude poseban koliko god ja bila nesposobna da je razumem. Sve je bolje od nemuste arhitekture....

Grad Sterije, Paje Jovnovića, Vaska Pope, Bore Kostića.....mogu tačno da vidim istorijsku granicu kada se od višenacionalne, prosperitetne varoši pretvorio (i dalje to traje, malignije nego ikad) u zagušljivo, silovano i silovateljsko gumno jednoumlja. Palanka je beda onih što iza čipkanih zavesa, rascvetanih muškatli, uz supu za nedeljni ručak serviranoj u prababinoj porcelanskoj činiji - gutaju knedle od griza začinjene suzama. Jer znaju da gube u jednom neobjavljenom ratu u kojem samo fukara može da pobedi. Jesu, došli su divlji i isterali pitome. Palanka je nezamislivo surova jer njome vladaju oni koji su naplatili krv svojih predaka izginulih za ideale pitomih. I sad , sa mačem "pravednika" u ruci, svete se i svode na svoju meru ceo svet. Jer, njihovo je mučeništvo ono što se računa. Njihova glad mora da se zasiti a nezasita je. Palanka dan i noć, neumorno, vari progutano, pa ispljune nesvarljivo da nadjubri tlo na kojem raste njena snaga, njena moć. Palanka je Levijatan, starozavetna neman koja je progutala čitav svet.

Ha! JA na sportskoj temi! Dakle, sport i ja ne egzistiramo u istoj galaksiji. Medjutim, jedna Novakova fotografija koju sam videla jutros me je oduševila: Novak u žitu/ječmu. Mogu i da odredim doba dana: zora, izlazak sunca. Zašto? Zato što je to jedna od nastarijih tehnika jačanja vitalnosti i zdravlja, u najmanju ruku. Poreklo joj se gubi u tami vekova, koliko ja znam. Mada ne pratim sport i nikad nisam gledala Djokovića i nikako ne delim histeriju oko njegovih uspeha/padova , od danas tome dodajem istinsko divljenje: Novak Djoković je pravi čovek 21 veka, čovek budućnosti ako ova planeta ima ikakvu budućnost. Taj mladi čovek na najlepši mogući način spaja viševekovnu tradiciju mnogih kultura sa savremenom naukom. Jedinstvena planetarna pojava.

Ne bih opstala u toj Safety culture na način kako je vi tumačite ili kako je koncipirana. Pomagala sam instinktivno. Ja bih uletela u zapaljenu kuću, uglavnom da spasavam eventualne životinje😊. Bez šale, ako ljudski rod lišite humanosti, empatije, šta ostaje od nas? Safety cultur koncept je elitistički u osnovi, ružan, negira ono najlepše u našoj vrsti a to je nesebičnost, milosdje. Kakva bi nam bila istorija da u prošlosti nismo bili jači od nepravde, hrabriji od nepogode, bolji od sebe samih?

Plakala sam pre 3 dana, gledala sam snimak koncerta u Parizu povodom Dana Bastilje, 2018.....divan koncert na čijem su kraju svi učesnici i hor otpevali Marseljezu....na prvi takt sam počela da plačem. Redovno plačem na venčanjima, kako se pojavi mlada, ja se rasplačem..... I to je apsurd: da me vidite, rekli bi da sam jaka, dobro organizovana, sva racionalna, analitična a ja sam - plačljivica. Plačem od sreće (mlada u venčanici?) plaćem od besa i nemoći (Marseljeza i iznevereni ideali?) Nikad ne plačem kad sam tužna, u bolovima i uplašena.

Iza ima kratku dlaku, nemam iskustva sa dugodlakim macama.....Vilhelmina ima iskusvo sa tim, znam da su zbog slične pojave šišali jednu njenu macu, sigurno će odgovoriti savetom....postoji hrana za mace sa taurinom, mislim da se tako zove i pomaže u održavanju kvaliteta dlake. To je sastojak i nekih šampona za pranje kose za ljude. Povremeno davati sirovo jaje maci, jednom nedeljno. Bratov koker španijel je imao taj problem sa dlakom na nožicama pa smo ga pažljivo oslobadjali makazicama od tih cvorova zamršene dlake.