SteveFrancis#3

Sicario (2015) Okayish akcioni trilercic, nista spec, ali za promenu nije brutalno iskliseiziran i nagruvan pucnjavom i eksplozijama do iznemoglosti poput 90% filmova sa slicnom tematikom. Ima nedorecenosti i povrsnosti sa likovima, ali uglavnom su prilicno interesantni. Ja nesto mnogo volim Emily, pa mozda mi je zbog toga i legao vise no sto sam ocekivao.

Ako tog nastavka bude, onda se dovodi u pitanje je li zaista to bio cilj reditelja, a istovremeno te poveznice ili odsusutvo istih predstavljaju potencijalno mnogo veci problem. Nije toliko tesko prihvatiti taj detachment i koncept nezavisne drame za standalone projekat, ali kada je rec o necemu sto dobija kontinuitet kroz nekoliko povezanih ostvarenja... Tu vec postaje malo nategnuto.

Pace ladno moze da reprizira Thranduila i u seriji, ali mislim da od toga nema nista imajuci u vidu da su svi do sad angazovani glumci uglavnom pocetnici, odnosno ne narocito poznati i fensi. Ziv nisam da vidim kako ce Mawle postati zavodljivi lepotan manipulator.

Joker (2019) Film kao film je odlican, prevazisao je moja ocekivanja. Nije ni izbliza tako spor kako se cinio u trejlerima. Mnogo toga je za pohvalu, od Phoenixove glume, preko scenografije, kamere, karakterizacije, do same ideje da se posalje mnostvo implicitnih poruka i otvori hiljadu uglova za tumacenje svega vidjenog (tome ne doprinosi samo kraj filma, vec se sve te mogucnosti postepeno pojavljuju tokom gledanja). Ako se prihvati jedna od vizura, film je doneo sasvim plauzibilnu origin pricu, cak ponesto vise nego sto bih ikada i ocekivao. Medjutim, upravo tu je i jedna od 2 najvece moje zamerke (iz perspektive konekcije sa stripom iz koga je na kraju lik i potekao) - ovaj film se daleko vise naslanja na Nolanovog Jokera, te smo u biti opet dobili jednog anarhistu, s tom razlikom sto takvo delovanje ovde ima jasnu podlogu i racionalizaciju. Kako god, nikada nisam bio fan takvog vidjenja Jokera jer to pomalo vuce u solidnu simplifikaciju lika. Druga zamerka su dijalozi. Naravno, ne zelim reci da su losi, ali jednostavno sam ocekivao malo vecu dubinu i snazniji doprinos ostalih, sporednih likova upravo kroz tu razmenu. Mogu da razumem da film nije legao ovim hardkor Batman fanovima jer je prica poprilicno grounded i izabran bas period kada se Fleck transformise u svoje novo ja, te nema nicega od onih iconic elemenata koji su sinonim za Jokera koga svi znaju (onaj smeh, jin/jang prica, te sam Batman). Ovo jednostavno nije dovoljno Joker za tu grupu ljudi i ne moze se reci da nisu u pravu. Medjutim, to je potpuno drugi par cipela. Jos jednom se pokazuje da je tesko vaditi pipetom motive/likove/elemente iz vec formiraih i zaokruzenih svetova i bacati ih u sasvim novo okruzenje i istovremeno zadrzati onu vrstu kontinuiteta i familijarnosti da se ostavi pozitivan utisak kod svih (ili bar vecine) zanrovskih fanova.

Ako je istina i ovo i clanak hollywoodreportera koji sam kacio pre koju nedelju, onda je Mawle definitivno Sauron. Ne znam sta da mislim, u proslom postu u kome sam se bavio tom problematikom napisao sam svoje rezervacije na tu temu.

Evo jos fotki iz Witchera u spojleru

Drive (2011) Dugo sam izbegavao da pogledam zbog onog bezveznjaka Goslinga, no medjutim dogodi se da ga odgledam na kraju. Boze me sacuvaj i sakloni onih ocena - 92% na rt, 7.8 na imdb. Fina scenografija, artistik stajl, interesantan rad kamere, cak memorable side glumacki performansi. Medjutim, Gosling kao i uvek, u jednoj sceni deluje kao da je progutao zivu zabu i trudi se da ne povrati dok mu ova burgija po zeludcu, u sledecoj opet kao konstipiran covek na bromazepamu. Banalna introdukcija vecine likova i jos banalnija/ofrljativnija njihova karakterizacija. Ok, opredeljenje reditelja je minimum dijaloga, ali onda su potrebni mnogo ozbiljniji glumacki kvaliteti glavnog junaka i znatno konkretniji i sadrzajniji screentime svih ostalih likova. Soundtrack vrlo dobar, takodje. Sveukupno vrlo cudan krosover Ghost Doga, Taxi Drivera i Transportera.

Ne znam moze li se vuci tako ostra linija. Bitno je SVE. Pocev od performansa glavnih glumaca, preko kompjuterske animacije i efekata, scenografije, kostima, pa sve do muzike i scenarija koji mora biti ozbiljan da sve ovo ostalo navedeno, koliko god mozda impresivno, ne bi bilo obesmisljeno. Od prica koje ce biti adaptirane izvesne su Lesser Evil, A Question Of Price, The Edge Of The World, The Bounds Of Reason, Something More, The Witcher, a verovatno i Last Wish. Sad u kom obliku videcemo, posto su dali dosta vise prostora Yen i Ciri nego sto im je u ovoj fazi posveceno u knjizi - bice taj backstory za Yen, a Ciri su postarali nekoliko godina da moze sto pre da bude bacena u vatru. Naravno, bitni su i sporedni likovi i daju ton citavom projektu, kao sto je slucaj bio i sa igrama, ali nije samo u tome kljuc. Zanimljivo je i kako ce inkorporirati horor elemente, posto je to ogroman deo celokupne atmosfere, cime recimo GOT nije morao da se bavi, ili je to radio samo onako ofrlje i usput (sa WW). Nisam siguran da razumem pitanje... Ako mislis na glumicu, Anyu, daleko od toga da je ruzna, ali sasvim sigurno nije emanacija zenskog seksipila. Jednostavno je nekako vizuelno previse mickasta, tako da ce gluma bas morati da bude za emi da bi krajnji proizvod bio kvalitetan. Book purists ce reci kako i ne treba da bude neka haos riba posto tako nije ni predstavljena kod Sapkowskog. Inace, ona je ova u crnom na slici.

Netflixovu perjanicu

Pa ovo izgleda bolje od Nemanjica

Dosta bolji od teasera. I dalje imam problema sa nekim stvarima, ali deluje da bi ovo ipak moglo da bude pristojno

Bice za koji dan, jbg, zgusnut raspored...

Da rascistimo - izmisljenih likova ce sasvim sigurno biti i to verovatno ne jedan ili dva, vec znatno vise. To dolazi kao neminovnost sa izborom bas ovog settinga (Second Age), koji je neuporedivo manje pokriven i razradjen u odnosu na preostala dva. Bukvalno na prste jedne ruke se mogu prebrojati likovi o kojima je napisano ista vise od jedne recenice ili prostog navodjenja u hronologiji (kraljevi Numenora recimo). Zbog toga ce sama serija fakticki biti fan fiction i to nije sporno. Ono sto bi bilo sporno (bar za mene) jeste ignorisanje i tih kljucnih stubova koji citavoj prici i daju smisao, narocito imajuci u vidu da se ionako mora izmisliti ogroman procenat neophodne gradje. Tolkien mozda nije ostavio dovoljno materijala da se samo na osnovu njega isprica prica u ovakvom formatu, ali to ne znaci da treba ignorisati okvire za istu koje je nesumnjivo ostavio i koji upravo i daju smisao i sustinu. Tauriel je slab lik dodat bez ikakvog opravdanja ili razloga iz vizure same price Hobbita (naravno, jasno je da je ubacen iz marketinskih/komercijalnih razloga), dok ce u ovoj seriji slicni likovi biti must, jer jednostavno ne moze drugacije. Narocito ako bi se izabralo da se dogadjanja prate iz perspektive nekog obicnog/ih, nicim specijalnog/ih glavnog/ih junaka. Uopste nije neophodno da noseci likovi budu bas Sauron/Elrond/Elros/Celebrimbor/Galadriel/Cirdan/Ar-Pharazon/Elendil/Isildur jer se moze izabrati da se prica iz ugla nekog daleko manje bitnog, ali je od kljucne vaznosti da budu deo serije kako bi pruzali neophodni kontekst i usmeravali je prema opstem konceptu i hronologiji koju je Tolkien kreirao, pa makar je i ne razradivsi detaljnije. Dakle, ako si izabrao da seriju smestis npr. u dane nakon odvodjenja Saurona u zatocenistvo u Numenor, ne moze ti centralni bad guy biti niko drugi do on. To se jednostavno ne moze nicim opravdati i u krajnjoj liniji je i potpuno besmisleno. Pa opet ako ti je tema Last Alliance Ili ukoliko je izbor pao na Forging of The Rings of Power, opet ti ne moze kljucni negativac biti niko osim Saurona, niti kljucne figure na drugoj strani bilo ko pored Celebrimbora/Galadriel odnosno Elronda, Elendila i njegovih sinova (a ti samu epopeju mozes pricati iz usta nekog obicnog pesadinca). Poenta je da (iz mog ugla), showrunneri imaju veliku slobodu u kreiranju novog materijala, ali da je ta sloboda ipak ogranicena osnovnom idejom koju je autor definisao.

'Lord of the Rings' Amazon Series Casts Its Main Villain Ovo su vec krupnije vesti. Ne znam kakav je pristup kreativnog tima koji radi projekat i kako vide likove, ali ovo moze (a i ne mora ofc) da otkrije dosta o konkretnom vremenskom okviru unutar Second Agea za koji su se odlucili. Pretpostavka je od pocetka da ce 'main villain' biti niko drugi do Sauron/Annatar, sto je sasvim logicno i ocekivano. Medjutim, ovde se sa izborom Mawlea stvari malo zamagljuju - jednostavno nije niti dovoljno mlad niti lep za tu ulogu. Sauron iz tog vremena je prolly najlepsi muskarac u citavoj ME, izrazito mladolik, mozda cak i pomalo feminiziranih crta. Mawle je otprilike dijametralna suprotnost tome. Dakle, sta se moze zakljuciti? Pa zasigurno moze biti samo jedna od dve stvari - ili Amazon ima potpuno drugaciju viziju i dozivljaj Saurona u odnosu na literarni izvor, ili pomenuti ni nece dobiti nikakav veci prostor u seriji a uloga glavnog negativca se poverava Witch Kingu (za koga se pretpostavlja da je Numenoreanac iz prostog razloga sto je bio mocniji od svih ostalih, iako nema egzaktne potvrde od autora, a zna se da trojica od devetorice poticu sa Numenora) ili Ar-Pharazonu recimo. Davanje takve uloge bilo kome mimo Saurona mislim da je duboko pogresno i potpuno zastranjivanje koje ce otvoriti jos rupa koje treba popuniti (kao da ih vec nema dovoljno). Tesko je naci opravdanje za plotline u kome je Witch King u tom vremenu toliko jak i samostalan i istovremeno Saurona gurnuti u pozadinu. Vrlo slicno vazi i za Ar-Pharazona - on moze biti centralni negativac sam po sebi, ali je opet vrlo tesno vezan sa Sauronom da je nemoguce opravdati da se njemu da veci prostor u situaciji kada je izvesno da ce i Dark Lord sa njim deliti screentime. Videcemo. Opet je mnogo vise pitanja no odgovora. EDIT: haha, zaboravih jos jednu, na zalost ne tako nerealnu opciju - da je u pitanju izmisljen, potpuno novi lik za potrebe serije...

‘Lord of the Rings’ TV Series Adds ‘Years and Years’ Star Maxim Baldry

Ne mislim da nije dobro birao uloge, jednostavno nije peezda poput DDL-a da hoce da radi samo projekte za koje je siguran na keca da su buduci klasici. Pored toga, prilicno je ocigledno da filmove bira prema tome koji i koliki izazov je u pitanju za njega i njegov zanat. Pogledaj samo koliko je to sirok dijapazon i koliko su raznovrsni likovi/uloge koje tumaci - evo samo poslednjih 5-6 godina > Arthur Fleck (film jos nisam odgledao, ali svakako da o liku vec znam i pretpostavljam dosta), Charlie Sisters, Joe, Jesus, Theodore, Abe Lucas, Doc Sportello... Svaki lik za sebe, poseban svet, trazi drugaciji pristup i izvedbu. Tacno je da je u celokupnoj njegovoj filmografiji zaista malo onih bas sjajnih filmova, ali to svakako nema mnogo veze sa njim. Na kraju (vec smo jednom diskutovali o tome u kafani na kosarkaskom pdf-u) osim sto ga je tzv. Akademija redovno zaobilazila (pljackala, da budemo otvoreni), nikada nije bio media darling, poput recimo Di Capria, te se ne mogu ni porediti prilike, tj. konkretne ponude koje je dobijao u Hollywoodu tokom karijere. Nije kao da su mu nudjene silne naslovne uloge od strane najvecih i najuticajnijih reditelja, pa da se kaze kao mogao je birati pametnije. Iskreno se nadam da ce se to promeniti sa ovom godinom i ovim filmom i da ce konacno dobiti satus jednog od najboljih glumaca danasnjice (za mene je vec i najbolji, bez dileme) i sve sto ide sa tim, te da cemo ga u godinama koje dolaze gledati redovno u najkvalitetnijim ostvarenjima gde je slag na torti i tacka na i, a ne kao svih ovih godina kako svojim performansom vuce osrednje i bledunjave filmove koji svejedno vrlo brzo padaju u zaborav.

Ici cu za koji dan, nisam imao vremena. Samo sam prokomentarisao da je uloga Jokera prilicno jasan i odredjen zadatak za njega. Ako si gledao The Master (slabunjav film prilicno tho) jasno ti je o cemu pricam. To je 10x kompleksnija uloga od ove.

Kakve je sve uloge on izneo ovo je bio zicer

Spisi iz aleksandrijske biblioteke? Uh, to je prilicno egzoticno. Ako imamo u vidu da je biblioteka (ili ono malo sto je od nje ostalo) definitivno poravnjena u vreme Aurelijana u drugoj polovini 3. veka nove ere, ispada da je Srpski/Hrvatiski faktor dosta stariji na ovim prostorima. Ne znam sta bih rekao. Zivkovic je recimo smatrao da je Konstantin koristio pretezno spis koji je on nazvao De Conversione Croatorum et Serborum (po ugledu na drugi slicne tematike i naziva) i pripisao ga Anastasiju Bibliotekaru (sto je opet samo njegova pretpostavka) smestajuci ga u 870 i neku godinu, ali pored njega i jos neke dokumente iz Carske arhive u Carigradu, kao i brojna pisma i zvanicne dokumente i povelje. Ostrogorski je pominjao nekakvu maglovitu Hroniku srpskih vladara kao moguc Porfirogenitov izvor. Meni bode oci sto nema traga izvoru iz vremena u koje se dolazak Srba i Hrvata smesta. Ne u smislu da tome neki istoricari nisu posvecivali paznju ili da se nesto krije, nego sam DAI ne ostavlja prostor za to. Ako je neko mogao (i morao) da ima originalne zapise i dokumente o tim dogadjajima, to je onda vasilevs. Kako se uopste doslo do toga da mora da krpati jedan zapadni izvor iz relativno recentne proslosti (ukoliko su Zivkoviceve pretpostavke tacne) da bi svom nasledniku ostavio neku koherentnu celinu? Sigurno da diplomatski odnosi sa Srbima i Hrvatima nisu bili medju najvecim Iraklijevim brigama, ali svejedno bi se ocekivalo da bar neki precizniji podaci postoje. Da li to upucuje na zakljucak da razmere doseljavanja nisu bile takve da zavrede vecu paznju? Fakat je da nijedno od dva plemena/naroda nije zauzimalo velike gradove i utvrdjenja na ovom prostoru, iako sam Porfirogenit kaze da su oblasti bile napustene te nikakav otpor nije postojao. Zivkovic je smatrao da ih oni nisu zaobilazili zato sto nisu hteli da ih nastane, vez zato sto ih nije bilo dovoljno da to ucine. Dakle, po tom tumacenju je rec samo o nekoj ratnickoj eliti koja postaje nosilac politicke vlasti. Ono sto je ovde problem, medjutim, jeste jezik. Kako izrazito malobrojna elita namece jezik zatecenom stanovnistvu i to takoreci preko noci. Ili je smer zapravo bio obrnut, pa su oni zapravo prihvatili jezik 'domorodaca'. To moze biti na liniji nekih sentenci iz DAI u kojima se npr. navode nesumnjivo neslovenska imena kao vodje Hrvata recimo (sarmatski?). I sam Konstantin, a i neki nasi moderni autori prakticno potvrdjuju da imamo predslavizirane i slavizirane Slovene, sto je pomalo paradoksalno i posve egzoticno.

Tibor je jedini za koga znam da je posvetio veliku paznju toj temi. Pred kraj zivota skrenuo u popularnu istoriju? Mislim da je on jedan od poslednjih kome se takve stvari mogu ucitavati. Gajio je prilicno otvoren prezir prema autohtonistima i 'novoromanticarima' kako je i sam nazivao tu struju. Postaviti neka pitanja nije jeres za istoriju, vec upravo suprotno, dogmatski pristup i mantranje cak i po pitanju pojava i dogadjaja o kojima su izvori uzasno oskudni, iz trece, pete ruke ili cak nepostojeci.

Sto se tice DAI, motivacija autora nije sporna, niti je ikada i dovodjena u pitanje. Postoji grupa koja smatra da je spis O narodima falsifikat, doduse. Ono cime se prakticno niko nije bavio jeste podloga na osnovu koje je Konstantin pisao - morao je imati neke izvore koje je koristio jer se dotice i perioda nekoliko stotina godina pre svog vremena. Samo delo je nedovrseno i vrlo je verovatno da su u njemu iskasapljeni stariji izvori koji su donosili mnogo vise informacija na temu doseljavanja. Pa stvar je u tome da nije bila moguca na taj nacin i u tom obliku kako se uglavnom predstavlja. Ni pomenuti Madjari nisu uzeli za ruke sve svoje zene i sitnu decicu i sa njima onako djuture u hordama od po vise stotina hiljada grunuli u Panoniju. Dolazak jedne ratnicke skupine (koliko god brojna bila), nikako nije isto sto i doseljavanje citavih plemena. Uz to, kod danasnjih Madjara se zagubila ta N haplogrupa koja je dominantna kod svih baltickih zemalja pa i upravo onih u kojima se govore ugro-finski jezici (Estonija, Finska) i do sada je gotovo na nivou statisticke greske. Narod svakako nije genetska kategorija. Tacno je takodje i da su narodi (tj. konkretni nazivi) nastali u glavama ljudi iz teznje da se zajednickim imenom nazove veca grupa ljudi koja naseljava odredjeni prostor. Medjutim, to ne znaci da jedna etnicka grupa (pleme, narod kako god) nema svoje specificnosti u odnosu na druge, pa naravno ne samo u kulturnom nego i u genetskom smislu.Na kraju, kako uopste dolazimo do tog 'naroda'? Tako sto manje krvnosrodnicke zajednice formiraju rodove koji grupisanjem na zajedinckoj teritoriji obrazuju plemena, koja kasnije opet zdruzivanjem sa drugim, po pravilu komsijskim obrazuju ono sto nazivamo narodom ili je pak stvar samo evolutivno-terminoloske prirode, gde jedno pleme prerasta u narod. Dakle, u osnovi plemenskih zajednica je srodnicki odnos koji podrazumeva i znatan deo zajednickog genetskog materijala. Niko ovde ne tvrdi da se genetski moze odrediti istorija nekog naroda. Ne postoji naucna disciplina na ovom svetu koja sama moze takvo nesto da opise i objasni i da definitivne odgovore na sva pitanja. Ovde je rec o koriscenju genetike za popunjavanje rupa u istoriografiji koje postoje zbog teske oskudice izvora. Primer sa Sumercima nije bas odgovarajuci ovde, iz prostog razloga sto preskacemo desetine vekova tokom kojih dolazi do evolucije pogleda na svet i nacina razmisljanja uopste. Shvatanje da se pojedinac u pogledu nac. pripadnosti moze izjasniti kako god zeli i oseca je produkt moderne, savremene perspektive i nikako nije bio zamisliv u vremenima o kojima ovde raspravljamo. Um ondasnjeg coveka jednostavno nije bio sposoban da dodje do takve ideje, te smo postedjeni 'kontaminacije' u tom smislu jer je tada pripadnost plemenu nesto sa cime se covek radja i nije u mogucnosti uopste da bira, poput boje ociju ili kose.

Svako ko ima i2 haplogrupu je tzv. starosedelac Evrope/Balkana. Ne mozes imati dva oca, prosto je. Ono na sta nije jednostavno odgovoriti je pitanje kontinuiteta i2 na ovim prostorima. Postoje 4 mogucnosti - prva je da postoji neprekinuta nit izmedju paleolitskih i neolitskih stanovnika i danasnjih nosilaca tog markera (u teritorijalnom smislu, znaci da nisu nigde ni odlazili); druga je da su danasnji stanovnici regiona potomci povratnika na ove prostore iz oblasti centralne i istocne Evrope kuda je i2 i migrirala u znacajnom broju pod pritiskom upada r1b (Kelti, preci zapadnoevropskih naroda, gde se cak pominju i genocidi i desetkovanje i2 populacije), ali znacajno pre vremena u koje se tradicionalno smesta doseljavanje, tj. pre nego sto je ta populacija slavizirana da tako kazem; treca mogucnost je da su se nosioci i2 doselili (iako opet tehnicki zapravo vratili) u dinarske krajeve izmedju 5. i 9. veka nove ere iz oblasti istocne Poljske i zapadne Ukrajine (dakle nakon slavizacije, tj. stapanja i2a1b i r1a na tim prostorima u jedan jedinstven slovenski korpus), sto se temelji na najvecoj raznovrsnosti haplogrupa i tipova bas u tim oblastima, relativnoj mladosti najskorijeg zajednickog pretka sto implicira da se populacija prosirila za kratko vreme i popunila 'prazan prostor', kao i na pretpostavki da je founder effect ucinio svoje pa je koncentracija i2 tako visoka ovde kod nas; i na kraju cetvrta je da se jedna grupa u pomenutom periodu samo spustila do svojih juznih sunarodnika koji su vec naseljavali taj prostor. Nijedna od ovih opcija ne moze da oduzme ili ospori taj epitet starosedeoca u apsolutnom smislu, ali ova pretposlednja recimo oduzima kontinuitet sa kasnoantickim stanovnistvom na prostorima Balkana, poput nesrecno i nespretno sumarnim terminom oznacenih Ilira ili Tracana npr. Sama teza o masovnom doseljavanju, u onom svom klasicnom obliku kako smo svi mi uceni u skoli je gotovo u potpunosti napustena. Niti je moguca i izvodljiva, niti je tipicna za to vreme, niti je ostavila inace neminovne tragove, niti je zabelezena i dokumentovana kako bi se moglo i moralo ocekivati s obzirom na njene razmere i dolazak u direktan dodir sa najvecom civilizacijom poznatoj Evropi tada.

R1a je stigao dosta ranije na prostore danasnjih slovenskih zemalja. On se tumaci kao indo-evropski naspram I koji je kromanjonski-starosedelacki. Postoji ta injekcija r1a u periodu koji pominjes i koji se poklapa sa tradicionalnim datiranjem doseljavanja Slovena, medjutim imam problem sa nazivanjem tog markera 'slovenskim', iz vise razloga. Prvo, s obzirom na vreme prodora na prostore o kojima govorimo, logicnije bi ga bilo nazvati 'sarmatskim' ili cak 'skitskim'. Drugo, apsolutno SVE zemlje koje se nazivaju slovenskim danas i u kojima se govore (jasno i nesumnjivo, lingvisticki 1/1) slovenski jezici imaju 2 iste dominantne haplogrupe koje cine ogromnu vecinu kod njihove populacije - r1a i i2a1b. Dakle jasno je da te 2 grupe ZAJEDNO cine ono sto mozemo nazvati etnickim Slovenima. Jedina razlika je u tome koja je od te 2 dominantna - kod danasnjih zapadnih i istocnih Slovena je to r1a, a kod nas ovde na Balkanu i2a1b. E sad kako ko to objasnjava i tumaci, drugi je par cipela. Ono sto je ocigledno jeste da je doslo do susretanja i mesanja (e sad opet, na kojoj teritoriji i u kom trenutku?) i da je ta corba formirala kasnije ono sto mozemo nazvati slovenskim korpusom. Trece, fizicke karakteristike je nemoguce vezati striktno uz Y haplogrupu, fali i druga strana medalje, tj. majcin materijal. Boja kose, ociju, visina i sl. mogu biti tek indikatori, a ne i definitivne potvrde da li je neko Norvezanin, Ceh ili Srbin. Ono sto je za nas bitno, jeste da polovina svih danasnjih Srba, Bosnjaka, Hrvata (sve ovo mozemo i pod navodnike, komotno) ima jednog istog najblizeg zajednickog pretka iz nekog 2. veka nase ere.

Da, ostavili smo je po strani, zato sto je on citavu pricu do kraja simplifikovao i banalizovao, po sistemu evo vam mapa haplogrupa Evrope po paternalnoj liniji i lepo procitajte sa grafika da Sloveni nisu dosli u 6. i 7. veku, sto je apsolutno nemoguce, iz vise razloga. Medjutim, u delu u kome nosioce i2a1b haplogrupe naziva starosedeocima Evrope/Balkana apsolutno ne gresi, jer je haplogrupa I iz koje se razvila ova pomenuta, 'slovenska' (da je tako nazovemo) najstarija velika haplogrupa Evrope, prisutna jos od Paleolita i povezuje se sa Starcevom, Cucuteni kulturom i smatra se jedinom koja je i ponikla u Evropi. Etnogeneza Slovena i objasnjenja kretanja i difuzije haplogrupa je, medjutim, mnogo kompleksnije pitanje i ovo sto je Radule ispalio je brutalna simplifikacija i guranje u nos tzv. svoje istine iako to nije nista vise od pretpostavke.

Naravno, ti bez sumnje znas da nije tacno nesto sto nije uopste ni definisano od ljudi ovde (s obzirom na to da smo Radulovicevu interpretaciju ostavili po strani). Poenta bi bila bolje razumevanje proslosti, napustanje nekih istorijskih koncepata i paradigmi za koje se ukazuje da su ih vreme i napredak u odredjenim oblastima nauke pregazili i mozda put ka boljim odnosima, mnogo vecem razumevanju i konacnom odumiranju besmislenih i pocesto vestackih 'razlika' i iz njih proisteklih animoziteta i ogavne mrznje medju stanovnistvom ovog dela sveta. O cisto saznajnom aspektu i satisfakciji koju nosi odgonetanje nekih tajni proslosti da ne govorimo. Za mene je cak samo to i vise nego dovoljan razlog.