GlennGould
-
Posts
1,333 -
Joined
-
Last visited
Posts posted by GlennGould
-
-
Da ne bude da neću da čestitam -
🥂🎂
poklon?
Ovogodišnje SF 😎
-
FedEx otvorio kliniku... 17’
-
Ja se izvinjavam, ali tek se ovde vidi koliko je Đokiviću ležao UNIQLO, a Federeru NIKE.
Na RG su obojica bili više nego pristojni.
-
Deco, kolege, forumaši naši:
Molim vas da se ovo mesto ne pretvori u fight club za emigraciju.
Možete na finjaka da se peckate i zajebavate, ali radite to sa stilom, humorom i sa DOBRIM NAMERAMA.
Ovo mesto nije stvoreno da bi se neki RL kompleksi lečili niti stvarali novi.
Imajte to na umu.
Zahvaljujem
-
3
-
-
Tema se zove, da podsetimo, Kosovo: njegova nezavisnost i priznavanje iste od strane Srbije.
Za sve drugo, ili promenite/otvorite novu ili PP.
Obesmišljavanje (trolovanje) diskusije neće biti tolerisano.
Zahvaljujem.
-
46 minutes ago, Denis Jasharevic said:
Zato sto oni jesu garant da ce kao sto vidis I MENI I TEBI - BITI DOBRO.
Za razliku od stoke koja bi htela "demokratski socijalizam".
A mogao bi lepo da zivis, steta …….. dusa ti vene za Bosnom I SFRJ ……. yebiga …….. tak'a ti nafaka. Patis.35 minutes ago, Amigo said:Oni su garant samo da ce njima biti dobro, ali to nije za ovaj topik.
Mislim da zivim ipak lepse od tebe, nije mi potrebno da se drogiram da mi bude lepo
Molim lepo.
Nadamo se da ćete doprineti promeni ambijenta i konstruktivno učestvovati u diskusiji.
-
2
-
-
^ teške ljanke
Tebra, ovo jeste 4* ali za budžet je smešan izbor. Bar da doprinese lokalnoj ekonomiji luxa.
-
6 hours ago, McLeod said:
Uhvatio sam sebe jutros da po prvi put iscekujem mec zenskog tenisa vise nego bilo koji muski (Koko Gof protiv Simone).
Toliko je turnir krs.
Gledaj bre ove ljude u R16 - Souza, Kukuskin, Beretini, Verdasko, Umber... sta je ovo, Marakec ili Vimbldon?
Uzas jebeni.
Upravo htedoh da napišem kako je osrednji nivo tenisa zabrinjavajuće slab.
Osim Nika i Rafe (tri seta) ni jedan meč nije bio na nivou GS. Teško njesra.
Srećom, tradicionalno preskačem prvu nedelju.
The Championships počinje u sredu koja dolazi. Bukvalno na tri raunda spao. Tuga.
-
PDF FUDBAL
in Fudbal
Finale Svetskog Prvenstva u istom i nigde teme, posta, liva...
Team USA izdominirao. ENG i možda FRA su imale izgledne i hipotetičke šanse da ih ugroze. Zanimljivo koliko je egalitarni socijetalni pristup razvoju fudbala u US došao do izražaja.
-
On 6/27/2019 at 5:59 PM, goldberg said:
Japan ima drugaciji izborni sistem od vecine demokratskih zemalja, drugaciju istoriju, drugaciji mentalitet. Oni su finansijski jedna od najmocnijih zemalja na svetu i sasvim druga prica od Grcke, Spanije, Crne Gore, Srbije i vecine evropskih drzava.
I nemaju problem sa kultom vodje koji imaju drzave u kojima sistem jedan vodja koji radi za sve nas zamenjuje parlamentarnu demokratiju.
Mislis da 5.X nije trebalo da se desi? Da si imao vremeplov i da si mogao da odes jednog septembra 2000. na isto mesto jednog septembra 2004., septembra 2008., januara 2012., da li bi, nakon sto si se vratio rekao - ljudi, nista nam ne valja ovaj posao, pa vi ne znate kakvi su se sve ljudi dokopali vlasti i ne znate da se nista nije promenilo nabolje?
DS u vreme Tadica, Djilasa na nivou Beograda i Pajtica na pokrajinskom nivou nije bio bolji samo zato sto je Tadic bio manje los predsednik od sadasnjeg - sto je tacno - DS je morao da deli vlast sa drugima i njihova vlast je bila itekako smenjiva. Zaboravlja se da je DS bio u opoziciiji 4 godine - od 2003. do 2007. Tacno je, Tadic je bio predsednik, a pokojni Bogdanovic gradonacelnik sto samo govori koliko je vlast bila slabija i manje nedemokratska od sadasnje ciji princip je - i u najmanjem selu mora biti izabran covek koji ce biti iskljucivo i bespogovorno biti lojalan sadasnjem predsedniku drzave.
Ne mislim. Naprotiv, drago mi je što se isti dogodio.
Mislim, a čini mi se da se iz mog posta to jasno može razumeti, da je poželjno postaviti kao cilj i ono posle, dakle 6. X
O tome bih ovde rado razgovarao i pozivam @freethrow koji je nešto slično napisao na jednoj drugoj temi. Takođe, još uvek čekam tvoje viđenje načina da se promeni sistem.
Što se DSa nakon preuzimanja od strane Bote i exkomunikacije progresivnog/ne nacionalističkog krila te stranke tiče, ne bih ovde trošio tastaturu & gubio vreme. Dovoljno je podsetiti na sintagmu o “dva bola”.
Zamolio bih te da ne idemo svaki put u komparativne prednosti demokratičnosti spram SNSa. To valjda može u neki disklejmer ovog PDFa, koji je nije nazvan slučajno
Dakle, za kakav The Day After se možemo izboriti i kojim sredstvima?
-
On 6/27/2019 at 5:39 PM, Vjekoslav said:
ovo nije poziv na etnicko ciscenje. ja bih rekao upravo obrnuto, da je ovo nota svima koji misle da ce kosovski Albanci zaprasiti u Albaniju ako Srbija krene vojnom silom. malo je njegov stil grublji, i seretski, ali to je takav stil komunikacije (nije zabranjen Pravilnikom). zamolio bih moderaciju da razmisli i preispita svoju odluku.
Da ne citiram njegovo objašnjenje tog “sarkazma” niti da ponovim ono što je @Arsenije Pesic objavio u vezi potvrde odluke nakon razmatranja istog.
Hteo bih da te priupitam, da li i dalje ne vidiš osnovu za trajni ?
Citiraću puno objašnjenje koje je dotičnom dostavljeno uz obaveštenje o banu:
Note for member
Nije problem što “volš baš da ratuješ” (to je odgovor na konstataciju Vjekoslava).
Problem je što:
1)Porediš neuporedivo Kosovo & SAO Knin
2)Aludiraš da etničko čišćenje, pa samim tim i ono gore oko ratovanja stavljaš u zločinački kontekst
3)Pozivaš na rat
trajni
-
Ovim završavamo privatnu razmenu i upućujemo vas na PP ili otvaranje teme IQ na PDF Društvo.
-
1 hour ago, e4_guy said:
Ja baš volim da ratujem, odakle ti zaključak da ne volim ?
Ništa u mom pitanju nema kontradiktorno - ja cijelo vrijeme na ovom topicu pokušavam reći jedno te isto (c) Rambo Amadeus.
Srbija ima apsolutno isto moralno i svako drugo pravo da po pitanju Kosova postupi kao i druge suverene države, pa i Hrvatska.
Ako treba sačekati koju godinu/deceniju, nikakav problem.
1.5 milion Albanaca ? Nikakav problem, pa bilo je i 500.000 Srba u Hrvatskoj i svi znamo da su "sami otišli kad im je rečeno mrš u pi* materinu" (c) Njuz.net.
Jeste da u Srbiji Albanci nisu sjebali turističku sezonu, ali to je minorna razlika.
Pozivanje na etničko čišćenje - trajni
-
5
-
2
-
-
17 hours ago, goldberg said:
Napisao sam vec jedan dugacak post zasto smatram da je taj stav nema smisla. To nije pitanje legitimnosti. U skoro svim demokratskim drzavama postoje bar dve partije koje se smenjuju na vlasti. To je tako u Grckoj, Spaniji, Nemackoj, Svedskoj. Negde (Holandija, Danska, Finska) postoji pravi visestranacki sistem sa vise partija od kojih svaka ima svoj uticaj. To nije idealno resenje, ali je svakako bolje od jednopartijskog.
Samo u jednopartijskim kvazidemokratijama vladajuca partija i njen vodja nikada nisu odgovorni ni za sta i uvek se krivci za lose odluke traze u ono malo opozicije, ljudima druge veroispovesti, nacije, spoljnim faktorima. Napisao sam - izmice mi logika po kojoj mene treba da interesuje sta je koja politicka partija i sta je koji politicar radio dok je bio na vlasti pre 10 ili 15 godina. To je bukvalno najgluplji moguci spin namenjen za ne bas preterano inteligentne delove drustva (no hard feelings!).
Svi ti politicari su tu jednu, dve ili tri decenije i svi oni imaju svoje greske iz proslosti. Jedino aktuelna vlast pravi greske i u sadasnjosti. Tako da cemo o Jeremicu/Djilasu/Obradovicu/bilo kome, osim ako nemaju potencijala i namera da ukidaju demokratiju da pricamo onda kada oni budu na vlasti. Ne brini, tada sasvim sigurno voljeni vodja nece biti primarna tema.
Hmm....
Čini mi se da je problem što Srbiju, na žalost, nije moguće porediti sa analognim demokratijama koje si citirao. To je konstatacija koju delimo. Naravno da je alternancija političkih partija na vlasti uobičajeni mehanizam kojim se regeneriše i razvija demokratski potencijal. Problem je što nam ne isti izuzetno mali, nerazvijen i nedostupan.
Pitanje je, dakle, kako se može sistemom promeniti sistem?
Pogledaj 5.X ili danšnji Alžir: manifestacije, gnev i energiju koja je sa ulica zahtevala promenu sistema. Konačno su smakli diktatora, ali sistem nije promenjen 😉
Čini mi se da je legitimno i nasušno postaviti pitanje za šta se borimo i ko je u mogućnosti da to izvuče, kada ovaj/onaj crkne/puste ga niz vodu. Stoga, želeo bih da znam kako će izgledati 6.X?
Evo, umesto slatkorečivog parolašenja i pustih želja, dajem im priliku da mi razložno objasne na šta se tačno misli, kada se (s’pravom) kaže “dole AV”/ “gotov je”!
Mogli bi i ime da usvoje - to bi sigurno bio znak da se barem misli u dobrom pravcu:
6.X
-
2
-
-
2 hours ago, taliesin said:
U Srbiji postoji, tako da pretpostavljam da postoji i na ovom forumu. Poenta je da se ta vrsta diskursa nije nijednom pojavila tokom rasprave o onom pamfletu kojim je Glenn pokusao da indoktrinira topik. Bilo bi lepo da navedes te nacionalisticke i rusofilne argumente i forumase koji su ih iznosili ili makar da objasnis kako si tacno dosao do zakljucka koji si izneo. Ovako nema smisla i bezobrazno je, svrstao si nekoliko forumasa u neku grupu koja postoji samo u tvojoj glavi da bi ih oznacio i to je sve.
Freethrow, Barkley, Clash i drugi ce se vec sami izjasniti ako budu zeleli, moja kritika postavljenog pamfleta je bila izrazito formalne prirode i tice se profesionalnih sposobnosti i morala moderacije a ne ideoloskog sadrzaja pamfleta. Da ponovim ako si propustio, smatram da je veoma vazno da moderator poznaje razliku izmedju cinjenice i misljenja/stava jer samo covek koji poznaje tu razliku sposoban je da razume i vrednuje ono sto cita i cemu presudjuje. Ko to ne razume bojim se da je isuvise hendikepiran da upravlja tudjim diskusijama jer mu osnovni pojmovi bitni za diskusiju nisu jasni. Da se posluzim tvojim recnikom, neko ko sebe smatra Evropljaninom trebalo bi da poznaje makar glavne magistralne pravce evropske kulture i civilizacije. Na primer, trebalo bi da zna ko su i po cemu su znacajni Aristotel, Abelar, Albert Veliki, Frensis Bejkon, Spinoza, Barkli, Hjum, Kant, Hegel, Vitgenstajn, Lakan, De Sosir, Rasel (ne mora vise, dovoljno je i ovo), a zatim i kakve veze oni imaju sa diferencijacijom pojmova, zakljucivanjem i logikom uopste. Svi ti ljudi koje sam naveo su u nekom teritorijalnom smislu Evropljani, svi osim Aristotela su ziveli i stvarali u njenom zapadnom delu, znacajan su deo evropske civilizacije i njenog intelektualnog nasledja.
Svako od nas sebe moze nazivati i svrstavati u sta god hoce, to je individualno pravo. Ono sto ne moze je da naziva i svrstava druge u sta god hoce, jer kad za sebe uzima to pravo onda ga osporava tom drugom a sebe stavlja, nicim izazvano, u superiornu poziciju pseudoideoloskim pozicioniranjem. Ti si za sebe uzeo pravo da svrstas jednu grupu ljudi u nesto sto niti si objasnio, niti si obrazlozio, niti si pokazao kako si utvrdio, a to, da izvinis, moze biti uvredljivo za te ljude. Meni licno je neprihvatljivo da me denuncira kao nacionalistu i rusofila samozvani Evropljanin (ne ti, ti si nebitan, govorim o moderaciji) i da mi kroz tu denuncijaciju vrednuje postove koje pisem. To je bila uobicajena praksa na starom forumu i dovela je do cega je dovela, pokazalo se da nije u stanju da odrzi forum na pristojan nacin. Opet neka logika kaze da ako nesto nije bilo dovoljno dobro onda ga ne treba ponavljati, vec ili menjati ili unapredjivati. Svi smo ovde s nekim licnim razlogom cim istrajavamo da budemo ovde, samim tim je i nasa obaveza da pomognemo da nam svima bude udobnije.
Ako je ovo meni bilo upućeno, znaj da ponavljane jednog relativizatorskog obrasca, uvijenog u jedan racionalan i slikovit rečnik koji te karakteriše, ne predstavlja nikakav problem da slobodno nastaviš da pišeš.
Tvoje kritike, kada budu procenjene kao validne od strane moderatorskog tima i ako budu u skladu sa uređivačkom politikom ove nove kuće (koja se, kako to možeš i sam primetiti, formira u koracima) biće uvažene. Neke, već i jesu.
Sa druge strane, ad hominem napadi, etiketiranje/kvalifikacije sagovornika neće biti tolerisani nikome.
Svima, apsolutno svima, je ovde ponuđeno da učestvuju na način na koji budu želeli, neopterećeni bremenom prošlih (re)inkarnacija.
I da, u pravu si, nabijanje na nos pamfleta bila je uređivačka prečica koja je odrađena na nedovoljno profesionalan način: Mea culpa.
Predlažem da ovim stavimo tačku na dalje širenje ove rasprave koja je završena.
-
3
-
-
I za kraj, malo o budućnosti...
Onoj iz 2010.
Tehnički i statusni sporazum - Vladimir Gligorov
Svestan sam da je uzaludno, ali svejedno da odgovorim na pitanje šta bi vlada i skupština trebalo da urade?
Prvo bi trebalo da precizno definišu interese države Srbije na Kosovu – političke, ekonomske, kulturne i svake druge.
Drugo, da utvrde načine – ustanove i politike – kojima se ti interesi mogu ostvarivati. To znači da se tačno utvrdi ko preuzima odgovornost za šta? Dakle, šta je odgovornost Srbije, šta Kosova, šta autonomnih tela na Kosovu, a šta međunarodne zajednice u svim njenim oblicima.
Treće, da predloži sporazum između Srbije i Kosova o utvrđenim ciljevima, interesima i odgovornostima. To bi bio vid ustavnih međusobnih obaveza Srbije i Kosova i njihovih obaveza prema međunarodnoj zajednici. To bi istovremeno bio i osnov za uzajamno priznavanje.
Četvrto, da zajedno sa Evropskom unijom formulišu strategiju pridruživanja, regionalne saradnje i privrednog i društvenog razvoja.
Peto, da institucionalizuju partnerstvo kako bi se obezbedila realizacija preuzetih obaveza i obezbedilo uzajamno razumevanje i saradnja.
Razgovori ili pregovori bi bili koliko tehnički toliko i statusni, kako se to sada kaže. Alternativa tome jeste teritorijalno i etničko razgraničenje, koje je posle presude Međunarodnog suda praktično neizvodljivo pored toga što, čak i kada bi moglo da se zamisli, ide na uštrb interesa pre svega građana i države Srbije. To ne bi bilo teško utvrditi ako bi se ti interesi precizno sagledali i ako bi se razmotrili izvodljivi načini za njihovo ostvarivanje.
Da bi se ovo poslednje videlo dovoljno je poći od pretpostavke da se interesi Srbije na Kosovu ne mogu ostvariti osim uz saradnju kosovskih vlasti. Iz toga sve ostalo sledi.
Pri tom bi posebno trebalo imati u vidu asimetričnost interesa zainteresovanih strana. Srbija ima veće interese na Kosovu nego što Kosovo ima u Srbiji, a sa protokom vremena će se razlika uvećavati, a to će ostaviti traga na onome što će se konačno moći postići.
Peščanik.net, 26.07.2010.
-
1
-
-
Pa onda jedan drugi od pre desetak godina, koji pogađa u sridu, as usual.
Nekoliko teza o borbi za Kosovo - Srđa Popović
Suverenitet
Republika Srbija nema suverenitet na Kosovu, pa se ne može tražiti zaštita nečega što ne postoji. Suverenitet podrazumeva slobodu donošenja odluka i delovanja u odnosu na bilo koju drugu vlast unutar njene teritorije, kao i punu slobodu u donošenju i primeni prava(Pravna enciklopedija). Takvu slobodu Srbija nema. Ona je se odrekla Kumanovskim sporazumom.
Teritorijalni integritet
Priznavanje neke novonastale države je politički čin. Van domena bilo kakve pravne regulative. U međunarodnom pravu postoji i pravo naroda na samoopredeljenje:
od Vilsonovog programa i Versajskog mirovnog sistema (primena ovog prava ograničavala se na narode koji su bili pod dominacijom sila koje su izgubile rat), preko Atlantske povelje iz 1941, Povelje UN (čl.1. i 55.) do paktova o ljudskim pravima (čl.1.) i Deklaracije o davanju nezavisnosti kolonijalnim zemljama i narodima (1960.);
naročito naroda pod rasističkim režimima (vidi naše izvore: Aljoša Mimica: Vreme kada je narod govorio, Svetlana Đorđević: Svedočanstvo o Kosovu, Svetlana Slapšak: Kosovski čvor, Mirjana Miočinović).
Slobodan Milošević i najviši politički i vojni vrh Srbije optuženi su pred Haškim tribunalom za zločine nad albanskim civilima (Batajnica, hladnjače sa leševima pobijenih albanskih civila, proces Suva Reka itd.).
Srbija, zemlja koja je osuđena od Međunarodnog suda pravde za kršenje Konvencije o genocidu, i dan danas skriva Ratka Mladića (po mnogima – heroja koji je samo branio svoj narod). Bojazan Albanaca od takve vlasti je opravdana. Opravdana je i bojazan međunarodnih faktora da se Albanci ponovo stave pod vlast onih koji su ih sistematski diskriminisali, ponižavali, proterivali i ubijali, tovarili u hladnjače i skrivali u masovnim grobnicama ili bacali u reke.
Argument da to nismo radili mi nego režim Slobodana Miloševića je neosnovan kada se zna da nijedna srpska stranka nikada ni jednom rečju nije protestovala dok se to događalo. Ljudi optuženi za te zločine su ispraćani u Hag uz državne počasti. Kandidat za predsednika Srbije SPS-a, decembra meseca 2007. u svojoj kampanji Slobodana Miloševića naziva – moralnom gromadom.
Treba samo pomisliti na to da Zakon o podeli akcija svim građanima Srbije (u koje ova vlast još uvek ubraja i Albance, stanovnike naše južne pokrajine) njih diskriminatorno, samorazumljivo, bez ikakvog objašnjenja – isključuje.
Ponude kompromisa, koji će Albancima na Kosovu omogućiti neviđeni stepen autonomije, nemaju nikakvu verodostojnost kada se zna da su oni jednom imali nekakvu autonomiju i da im je ona nasilno, uz nacionalni konsensus, oduzeta. Ko može zameriti Albancima što sumnjaju, obzirom na takvo istorijsko iskustvo, naročito obzirom na neprijateljstvo koje se prema njima ispoljava i dan danas, da im sutra ta neviđena autonomija opet može biti jednostrano i nasilno – oduzeta.
Odgovor Republike Srbije na nezavisnost
Svi akti proglašenja i priznavanja nezavisnosti:
biće proglašeni ništavnim (sic! Verovatno se htelo reći ništavim, tj. bez pravnog dejstva, jer ništavan znači zanemarljiv, beznačajan);
protivnim ustavnom poretku Srbije;
Kosovo će se smatrati sastavnim delom Republike Srbije.
Važenje priznanja nezavisnosti Kosova u međunarodnom pravnom saobraćaju nijednom od ovih mera (vidimo da se radi o jednostranim proglasima) neće biti dovedeno u pitanje. Srbija može, naravno, proglasiti i Srbiju do Tokija, može to uneti i u svoj ustav i može smatrati da se Srbija stvarno prostire do Tokija – to u političkoj stvarnosti ne bi proizvelo apsolutno nikakve posledice.
Ovo je samo jedan primer ovde veoma rasprostranjenog magijskog mišljenja. Ako nešto verujemo, smatramo i proglasimo, mi time menjamo stvarnost. I onda se ponašamo u skladu sa takvom stvarnošću. To je osnovni simptom teškog duševnog oboljenja – psihoze (vidi delusions, sumanute predstave).
Politika
Međutim, ne treba prenagliti. Što bi rekao Polonije – u tom ludilu ima sistema. Velika medijska kampanja i diplomatska ofanziva povodom Kosova i nije ozbiljno motivisana borbom za Kosovo. Vlada Srbije odlično zna kakav će biti ishod. Pravi motiv je stvaranje frustracije i ogorčenja u srpskoj javnosti koji će kulminirati u času kada budu izneverena (svesno i sistematski podgrevana) lažna očekivanja da će Kosovo ostati u Srbiji. Narodnjaci (DSS, Radikali, SPS) se nadaju da će to stvoriti neprijateljstvo prema Evropskoj uniji, prema Zapadu uopšte, dakle onima koji su nam oteli Kosovo.
Na sednici skupštine od 26.decembra 2007, poslanik SPS-a Ivica Dačić podržavajući Rezoluciju trijumfalno je i tačno primetio – Ne znam zašto ste nas uopšte skidali sa vlasti 5.oktobra kada ste samo nastavili našu politiku. Drugi poslanika SPS-a, Obradović, zatim je uporedio Rezoluciju sa Miloševićevom politikom i ubedljivo dokazao njihovo podudaranje. Borba za Kosovo koju vodi Vojislav Koštunica ima isti smisao koji je imalo i ubistvo izdajnika Zorana Djindjića – uspostavljanje punog kontinuiteta sa vladavinom Slobodana Miloševića ili, kako je to objasnio ubica Zvezdan Jovanović – spasavanje Srbije.
Borba za Kosovo Vojislava Koštunice je samo SREDSTVO za postizanje njegovog osnovnog CILJA:
(a) na međunarodnom planu kidanje veza sa Zapadom,
(b) na unutrašnjem planu punu rehabilitaciju stranaka bivšeg režima, SPS-a i radikala, svojih prirodnih saveznika, kako je to nazvao Toma Nikolić.
Peščanik.net, 09.01.2008.
-
2
-
2
-
-
On 6/19/2019 at 8:56 AM, Vjekoslav said:
- "No najveću nevolju čini to što srpski narod nema državu kao što je imaju svi ostali narodi. Istina, u prvom članu Ustav SR Srbije sadrži odredbu da je Srbija država, ali se neizbežno postavlja pitanje kakva je to država koja se proglašava nenadležnom na sopstvenoj teritoriji i koja nema na raspolaganju sredstva da zavede red na jednom delu svog područja, da obezbedi ličnu i imovinsku sigurnost svojih građana, da stane na put genocidu na Kosovu i zaustavi preseljenje Srba sa vekovnih ognjišta. Takav položaj pokazuje političku diskriminaciju prema Srbiji, pogotovo ako se ima u vidu da joj je ustav SFRJ nametnuo unutrašnju federalizaciju kao trajan izvor konflikata između Uže Srbije i pokrajina. Agresivni albanski nacionalizam na Kosovu ne može se suzbiti ako Srbija ne prestane biti jedina republika čije unutrašnje odnose uređuju drugi."
+
- "Izuzimajući period postojanja NDH, Srbi u Hrvatskoj nikada u prošlosti nisu bili toliko ugroženi koliko su danas. Rešenje njihovog nacionalnog položaja nameće se kao prvorazredno političko pitanje. Ukoliko se rešenja ne pronađu, posledice mogu biti višestruko štetne, ne samo po odnose u Hrvatskoj već i po čitavu Jugoslaviju."
https://www.helsinki.org.rs/serbian/doc/memorandum sanu.pdf
eto, ja bih podsjetio kako je sve pocelo. i to u paketu sa dolaskom Milosevica na vlast i beogradskim forsiranjem mitova o Jasenovcu, gdje se brojka ubijenih Srba u Jasenovcu tih osamdesetih popela na fascinantnih 1 000 000, dakle izjednacila sa ukupnim brojem zrtava u Jugoslaviji u II. svjetskom ratu. fakat, takva brojka je pratila (ekonomsku) inflaciju. sto se sve kasnije desavalo, i to na podrucju cijele Jugoslavije, i kako je to na koncu sve zavrsilo, valjda svi ovdje prisutni znaju. ako ne znaju, ja cu zamoliti Glenna za jedan kraci, faktografski prilog na vrhu ovog topica. dakle pocelo je jednom odvratnom, eticki i intelektualno posve neodrzivom, skaradnom, laznom, i prije svega, svjetonazorsko-ideoloskom slikom "realnog stanja", a onda, naravno, i "brigom". brigom koga / cega? brigom tzv. narodne elite. brigom za koga / sto? brigom za tzv. vlastiti narod. hajdemo, na trenutak (a sto je jedan trenutak u historiji, pitam ja vas) pogledati tko su bili brizni autori tog teksta o genocidu na Kosovu i neizdrzivoj ugrozenosti Srba u Hrvatskoj 1986. godine. i kako su to oni, na koncu, prosli u svojim napacenim srpskim zivotima. da li im je, mozda, zafalila dlaka s glave? da li su oni osobno bili zrtve tog famoznog genocida na Kosovu osamdesetih? da ih nije mozda devedesetih UCK uhvatila, mucila i pobila? HV, eventualno? Glavaseva "pristapska ceta"? da nisu oni mozda osobno postali zrtve martovskog divljanja / progona? kako je moguce da su sva ta sranja oni tako fucking lijepo prezivjeli?! za razliku od npr. Srba u mom gradu, za koje je fakat cudo da je bilo tko od njih na koncu i izvukao zivu glavu, obzirom na 4 godine zivota pod "bratskim" granatama sa jedne, i divljanjem Glavaseve "pristapske cete" sa druge strane.
kada se kaze narod, uvijek bi se trebalo upitati - a sto definira taj konkretan narod? ako je to pretpoliticka kultura / svjetonazor / ideologija, a u ovom slucaju jeste; dakle ako se radi o identitetu zasnovanom na vekovnoj ugrozenosti, inventivnom i mastovitom laganju, utatajskom inatu, epskom ratovanju i visestoljetnoj hajduciji koja vise od svih svojih vjekovnih neprijatelja prezire rad i porezni obrazac; ako se dakle radi o kulturi i svjetonazoru koji s apsolutnim gadjenjem odbacuju bilo kakav oblik individualne, gradjanske ili pak pravosudne odgovornosti, kako je onda uopce moguce cak i pretpostaviti da ce tako definiran narod biti u stanju kaznjavati svoje zlocince? kako, ako su takvom narodu zlocinci, po definiciji, epski heroji? kako, ako je takvom narodu rat i neimastina, a ne mir i blagostanje, prirodno stanje? kako, ako takav do zla boga epski narod uporno odbija civilizacijske norme danasnje Evropske unije, dakle jednog, po prvi puta u povijesti, uspjesnog mirovnog projekta na krvavom evropskom tlu?
...
posljednjih 30 godina kristalno je jasno pokazalo, i dokazalo, da se "spominjanjem zrtava iz vlastitog naroda" trebaju baviti iskljucivo oni koji su uistinu, dakle posve osobno, bili zrtve. ergo svjedoci u prvom, ili eventualno (ako prvog vise nema) u drugom licu. zatim se pokazalo, i dokazalo, da se spominjanjem zrtava treba baviti Haag, a onda i domace pravosudje i sudstvo, koje je na koncu ipak ostvarilo / ostvaruje neke pozitivne rezultate, i to UNATOČ freneticnom otporu "vlastitog naroda". pokazao je to (i mali milijun puta) dokazao hrvatski narod, u svom vjekovnom sukobu sa Hagom, domacim pravosudjem i sudstvom. pokazao je to (i mali milijun puta) dokazao i srpski narod, u svom vekovnom sukobu sa Hagom, domacim pravosudjem i sudstvom. pokazuje to, na koncu konca, i albanski narod na Kosovu (pazi cuda!). i na koncu da zakljucim. ne, ja uistinu ne mislim da je gore citirani, dakle etnicki obrazac podsjecanja na zrtve dobar obrazac. ja mislim da takav obrazac, nuzno, i u teoriji, i u praksi, proizvodi samo nove zrtve.
...
Nema više pinovanja, pa će sada diskusija procvetati.
Da se nadovežem sa jednim tekstom od pre 15tak godina.
Kosovo - cilj ili sredstvo nacionalne politike - Olga Popović-Obradović
Kosovo u funkciji znatno većih i ozbiljnijih teritorijalnih aspiracija predstavlja konstantu nacionalne politike moderne srpske države. Suština moderne srpske državne ideje, od samog početka stvaranja nacionalne države bila je i ostala državno ujedinjenje svih zemalja koje se, bilo po etničkom ili istorijskom pravu, smatraju srpskim. Ta državna ideja tokom istorije je nazivana “osveta Kosova” ili, danas češće, povratak Kosova. Politika “osvete Kosova” u istoriji je po pravilu podrazumevala rat za teritorije, ne nužno teritoriju Kosova, odnosno svakako ne samo Kosova. Posebno u XX veku, nakon 1903, kada je dolaskom Karađorđevića na srpski presto započela realizacija projekta Velike Sribje, Kosovo postaje simbol i najjači mobilizirajući faktor teritorijalne ekspanzije, istorijski prostor sa kojim počinje, ali ne i završava širenje srpske države. Kako je to pop Milan Đurić, čuveni radikal, gromoglasno saopštavao u srpskom parlamentu pre prvog svetskog rata. Zadatak je učitelja u Srbiji uvek bio “da vaspitava decu, da znaju zavetnu misao, kosovske junake… da vaspitavaju podmaldak kako će kao budući građani pokajati Kosovo i stvoriti Veliku Srbiju“. Vekovima je srpski narod robovao i borio se … samo da osveti Kosovo, i da raskomadano Srpstvo oslobodi … Mi ne smemo stajati skrštenih ruku, kad nam se čupa iz nedara srce srpskoga naroda .. Bosne, stare srpske kraljvine i Hecegovine- vojvodine Sv. Save…” Prota Đurić je ovo govorio 1908. godine povodom aneksije Bosne i Hercegovine.
Posle nekoliko ratova, nadahnjujući se kosovskim mitom i krilaticom “osveta Kosova”, Srbija je stigla do jugoslovenske države 1918. godine. U njoj je ova krilatica privremeno izgubila svoju funkciju, ali nije zaboravljena. Ona je čuvana u istorijskom pamćenju da bi oživljavala uvek u trenucima krize jugoslovenske države. Na kraju XX veka, kada je Srbija ponovo postavila na dnevni red redefinisinje srpskog nacionalnog interesa, “osveta Kosova” je ponovo postala nacionalno politička formula za legitimaciju projekta teritorijalne ekspanzije – kao i ranije, nezavisno od toga da li su se teritorijalne aspiracije temeljile na etničkom ili na istorijskom pravu, i bez obzira na to da li su one bile usmerene ka jugu ili ka zapadu Balkana.
Najnovije veliko rekomponovanje bivšeg jugoslovenskog prostora započelo je nakon istorijske 8. sednice CKS, stavljanjem na dnevni red kosovskog pitanja i neodstupnim zahtevom Srbije da se Kosovo reintegriše u ustavni sastav Srbije. Kako se pokazalo, ustavni položaj Kosova bio je samo povod ali ne i osnovni cilj pokretanja ustavnog pitanja u Jugoslaviji, a naročito ne krajnji cilj. Kada je jednom pokrenula pitanje ustavne reforme i reintegracije pokrajina, Srbija je za to dobila i političku podršku i pravnu saglasnost svih jugoslovenskih republika. Tako je i došlo do promene republičkog ustava 1989. Amandmani na ustav Srbije usvojeni su uz fizičko nasilje nad Albancima, u uslovima vanrednog stanja koje je uvela federalna vlast tadašnje Jugoslavije. Pokazalo se, međutim, da je Srbija htela recentralizaciju ne samo u sopstvenim republičkim granicama, nego u celoj Jugoslaviji i da 8. sednica nije bila nimalo bezazlen događaj u istoriji Jugoslavije, da je bila daleko od prostog unutarpartijskog obračuna. Ona je, naime, označila radikalan preokret u jugoslovenskoj politici zvanične Srbije. Bilo je to odbacivanje politike unutarjugoslovenskog sporazumevanja i usvajanje politike srpske dominacije Jugoslavijom, makar i po cenu genocida. Tada je parola “osveta Kosova” ponovo postala ratni poklič.
Ustav od 1974, koji je srpska elita 20 godina predstavljala kao dželata Srbije u korist ostalih republika, posle amandmanske promene od 1989, koja je Srbiji obezbedila četiri glasa u federaciji (Srbija je držala pod kontrolom ne samo pokrajine nego i Crnu Goru) – taj isti ustav je odjednom postao saveznik Srbije u njenoj borbi za dominaciju Jugoslavijom, jer je jedno vreme obezbeđivao prividnu legalnost nasilju koje je Srbija vršila nad Hrvatskom, Slovenijom, Bosnom i Makedonijom, pripremajući se za rat. Ideolozi centralizovane Jugoslavije koji su tih godina postali sveprisutni u javnosti, tada su objašnjavali da konfederalna, odnosno sporazumna Jugoslavija pretpostavlja rat za promenu granica od Mađarske do Jadranskog mora, rat koji može koštati i više od milion žrtava. Ova jeziva pretnja srpskih intelektualaca ubrzo se pretvorila u jugoslovensku realnost. “Osveta Kosova” se završila se osvetom Jugoslaviji.
Na ovu ulogu Kosova u srpskom nacionalnom programu– ulogu u kojoj je Kosovo sredstvo a ne cilj nacionalnog projekta – uvek vredi podsećati jer je ta njegova uloga i danas aktuelna.
Početkom 2003. godine, dve godine nakon pada režima Slobodana Miloševića, Srbija je ponovo otvorila pitanje državnih granica na Balkanu. Kao i uvek do sada u svojoj dva veka dugoj istoriji, i ovoga puta je to učinila preko Kosova, zapretivši da će Srbija zatražiti novi Dejton i sveukupno redefinisanje granica na Balkanu ako Kosovo nastavi da insistira na nezavisnosti. Potpredsednik vlade, Čović, pojasnio je stav vlade u odnosu na pitanje statusa Kosova. “Ako su oni (tj Albanci) za nezavisnost, mi (tj. Srbi) smo za podelu Kosmeta“, rekao je on pre nepunih godinu dana, ponavljajući po ko zna koji put staru ideju o podeli Kosova koju su srpski nacionalisti iz kruga Dobrice Ćosića usvojili još u drugoj polovini 60-ih godina prošlog veka. Srbija je, dakle, na zahtev za nezavisnošću Kosova odgovorila listom sopstvenih teritorijalnih aspiracija, na kojoj je najznačajnjije mesto uvek imala i danas ima – Bosna i Herceigovina. U ovom trenutku pitanje statusa Kosova i dalje je otvoreno, a Srbija ne odaje utisak da je svoju poziciju promenila. Po sredi je pokušaj trgovine teritorijama: Kosovo, odnosno njegov deo, za Republiku Srpsku. Ali, ova politika teritorijalnih kompenzacija, pored podele Bosne i Kosova, dovodi u pitanje granice u celom regionu. Srpski nacionalisti i kreatori nacionalnog projekta sada već teško mogu sakriti da su uvek imali u vidu i istorijsku tendenciju Srbije da svojim državnim prostorom smatra i Makedoniju, makar jedan njen deo. Ako se tome doda i Crna Gora, kao “druga srpska država”, kao “srpska Sparta” – onda je jasno da Srbija ne smatra pitanje granica na Balkanu okončanim i da računa na novi krug iscrtavanja etničkih granica. Nema sumnje da i danjašnja srpska državna strategija, kao i ona od pre 5. oktobra, počiva na načelnom nepriznavanju takozvanih avnojevskih granica, odnosno granica iz Ustava od 1974. godine. Jedino tako je moguće doći na ideju da se Republika Srpska izjednači sa Kosovom.
Da politička elita Srbije, bar svojim većim delom, nije mnogo naučila iz neposredne prošlosti, pokazuje i odnos koji ona ima prema pitanju ustava. Na ovom pitanju, koje postaje sve aktuelnije, svakako će doći do izoštravanja različitih pozicija, što, ukoliko ne bude mudrosti i iznad svega tolerancije, može dovesti do ozbiljnih unutrašnjih napetosti pa i sukoba koji, imajući u vidu složeni sastav Srbije (na primer Vojvodina), može postati i internacionalizovan. Uprkos tome, model prema kome se u ustavnom pitanju Srbija ponašala prilikom raspada Jugoslavije vidljiv je i u SRJ, danas Srbiji i Crnoj Gori, a preti da postane dominantan i unutar same Srbije: srpska politička elita ne prestaje da insistira na recentralizaciji, dramatično zaostaje za realnim procesima, za istorijom. Tako je Milošević izmenom Ustava SRJ u leto 2000 pokušao da recentrralizuje zajednicu Srije i Crne i Gore, što je odvelo daljoj dezintegraciji. Tadašnja opozicija, a potonja nova vlast, prigrlila je i ovaj Miloševićev ustav, iako je bio duboko nelegitiman, zbog čega je region dobio jos jednu bivsu drzavu. Sličan model ponašanja možemo pratiti i unutar same Srbije: projekti regionalizacije koji zanemaruju realnost i pokušavaju da je ustavom promene, da iznova recentralizuju državu, posebno da ukinu autonomiju Vojodine. Sve to, pokrivajući navodno modernim regionalističkim rešenjima. Ponovo se aktuelizuje liberalni nacionalizam, slično kao nekada formulom “jedan čovek jedan glas”; kao što se u vreme raspada SFRJ predlagala “moderna federacija”, sad se predlaže “moderna” regionalizacija. Vrhunac paradoksa su projekti koji u sklopu regionalizacije predviđaju sasvim neprirodnu, neobjašnjivu podelu Srbije na autonomne regije čiji bi status bio izjednačen sa Vojvodinom, a u nekim varijantama čak i sa Kosovom! Gotovo neverovatna izgleda vera da se separatisticke tendencije u slucaju Kosova kao i stvarno autonomističke tendencije u slučaju Vojvodine mogu amortizovati regionalizacijom Srbije. Lažnom simetrijom pokušavaju se otkloniti rešenja kao što su specijalni status ili čak pretvaranje Srbije u federaciju. U Srbiji doista postoji tradicionalna opsesija ustavima – teško objašnjiva vera, ili nada, da se ustavima mogu zaustaviti i preusmeriti autentuični istorijski procesi. Postoji neko neobično poverenje u životne moći ustava i istovremeno krajnji nemar, čak indiferentnost prema elementarnioj ustavnosti i zakonitosti; jedna paradoksalna kombinacija fasciniranosti i istovremenog nipodaštavanja ustavne norme.
Konačno, treba reći da iluziji Srbije da se ustavima mogu poništiti istorijske realnosti povlađuje, i to sistematski, međnarodna zajednica, koja sprečava okončavanje procesa raspada Jugoslavije, pa i danas, kao i prvih godina poslednje decenije XX veka, podržava propale i nelegitimne državne tvorevine i saučestvuje u projektovanju državne mape Balkana koja predstavlja nasilje nad realnošću. Šta je drugo ako ne nasilje nad realnošću insistiranje na međunarodnopravnom subjektivitetu državne tvorevine sastavljene od tri konstitutivna dela bivše jugoslovenske federacije, od kojih dva hoće svoje samostalne države, a treći da njima vlada? Ovakav način tretiranja državnog pitanja na prostoru bivše Jugoslavije samo produžava njegovu agoniju, svima, možda čak najviše Srbiji, neprekidno uzima energiju i onemogućava je da se suoči sa samom sobom. I, što je najopasnije, daje dodatan podsticaj velikoj ovdašnjoj iluziji o etničkim granicama, koja – ne treba gubiti iz vida – nije samo srpska iluzija.
Helsinška povelja, januar – februar 2005.
-
1
-
1 hour ago, Honey Badger said:
Mislim da nisi razumio.
Petorica koji su se kandidovali da zamijene Terezu Mej su relativno mladji ljudi. Johnson je 53, ostali su tu negdje, 5 godina +-. Za sad glasaju samo clanovi parlamenta iz Konzervativne partije i Boris Johnson je u ubjedljivom vodstvu sa 126 glasova. Za njim je Jeremy Cunt sa 44, pa jos trojica sa nesto preko 33 glasa. Kada otpadnu jos trojica u sljedecih nekoliko dana i ostanu samo dva kandidata, onda za njih glasaju clanovi Konzervativne partije koji nisu clanovi parlamenta, nego obicni gradjani koji placaju neku sitninu za clanarinu i njih oko 100K imaju privilegiju da odluce premijera u ovoj situaciji. Na njih sam mislio.
Bisere im prosipas, a niko da ih pokupi...
Brate, kod vas je full Monty Python.
-
1
-
-
4 hours ago, freethrow said:
Da pokušam da razjasnim neke stvari onda.
OK idemo redom.
QuoteKao prvo ti si moderator foruma, dakle imaš moć koju ja kao običan forumaš nemam. Ti koristiš svoju (softversku) administrativnu moć da nametneš, svojom voljom, jedan dokument, nebitno je u ovom trenutku kakav, i da ga prvo predstaviš kao dokument Institucije EU, što smo utvrdili da je laž, a potom pretenduješ da se diskusija ili polemika ili razgovor vodi polazeći od tog dokumenta, odnosno u relaciji na sadržaj istog. Ja kapiram da je nametanje diskursa jedna jako dobra i moćna i utvrđeno efikasna tehnika, ali ovakva implementacija je bukvalno u rangu upotrebe dinamita u lovu na pastrmke u nekakvom potoku. Dakle, ovo je suštinska, sistemska ako hoćeš zamerka koja nije vezana za sadržaj dokumenta kojeg si pinovao.
Ja nista ne namecem, ali uredjujem ono sto mi je u opisu posla. Svoje argumente, koje ovde ne pominjes, a koje sam eksplicirao u vise postova, za takav potez uzimam za svoje pravo, koje se tebi ne mora svideti, ali koje bi ti kao clan ove virtuelne zajednice mogao uvaziti umesto ovog uvoda oko razlike moci koja naravno da postoji, i koju smatram da ne zloupotrebljavam. Toliko o toj sistemskoj zamerci.
Sto se sutine tice, kao prvo ne znam gde smo mi to utvrdili da je moja definicija institucije iz EU laz. Ja namerno nisam kopirao nikakav EU zvanicni dokument, niti ga kao takvim predstavio. Trazio sam jedno nezavisno, opste prihvaceno, vrlo cenjeno misljenje unutar EU koje se bavi upravo odredjivanjem njene spoljne politike (a u taj domen spada i Zapadni Balkan).
Mislim da je po sredi potpuno ne razumevanje onoga sto je u tom faktografskom sledu dogadjaja izneto. Ne postoji nikakv skriveni sadrzaj niti pretenzija da se istorija (potpuna, kompleksna, detaljna) nekome objasni. Ja, kao evropljanin to citam bez ikakve simpatije za jednu ili drugu stranu. Zbog toga sam i iskoristio tu apelaciju iz vizure EU.
QuoteZa sam dokument sam već napisao da je napisan jednim vrlo prijemčivim i pomirljivim tonom, ali da provlači i podrazumeva gomilu interpretacija koje su, u najmanju ruku diskutabilne.
Diskutabilna formulacija, već u prvoj rečenici. Hajdemo dalje.
Pa i ne bas. Neke clanice EU je nisu priznale, to je fakat, ali Francuska, Nemacka, Velika Britanija, Italija, pa BENELUX, Norveska, Svedska, pa Slovenija, Hrvatska su valjda dovoljne da tu tvoju kvalifikaciju odbacimo kao subjektivnu.
QuoteJako pojednostavljeno i pitko, jednostrano i uklapa se u narativ Srba koji su opresirali apsolutno sve oko sebe i treba ih kontinuirano kažnjavati. Niko ne spori oppression i ako ćemo iskreno, ne pričamo samo o 1990tim, uključujumo tu i malo duži period, ali posmatrati sve kao jednu užasno uprošćenu priču, samo doprinosi pitkom CNNovskom narativu koji nameće logične zaključke,
Ovo je potpuno tvoja projekcija. Citas ono se cime se navodno slazes, dakle oppression i ucitavas kontext koji tu apsoluno nigde nije napisan, niti sugerisan.
QuoteOvde pominjemo i kontroverzne momente, za pohvalu.
Opet, ono sto je tebi kontroverzno - pitam se zasto - je zapravo objektivno.
QuoteDolazimo i do UČK, poznatih i romantičnih fridom fajtera.
Opet ucitavanje. Njihova apelacija je Libération i to je faktografija. Ti unosis taj elemenat iracionalnog i romanticnog. Zasto?
QuoteHoćemo da pričamo šta je to nuđeno u Rambujeu? Bolje da ne pričamo, neka ispadne da je tamo ponuđeno mirno (i logično) rešenje, ali da, eto, nisu uspeli pregovori. Samo ovaj deo je dovoljan da okarakteriše ceo tekst kao pamflet, ali idemo dalje...
Ili nedovoljno razumes engleski ili se pravis blesav. Nigde se ne nudi ovakva interpretacija za neuspele pregovore izmedju dve strane, osim opet u tvojoj glavi. I na tome baziras te famozne argumente da se ceo text okarakterise kao pamfelt? Pa zar ne uvidjas koliko je to neozbiljno?
QuoteNe pominje se Martovski pogrom nigde?
Ne, ne pominje se, kao sto se ne pominje ni Racak.
QuotePonavljam, napisano je vešto i iskusnom rukom, ali nije dovoljno dobro da bi zaslužilo da bude pinovano na temi.
Ovo je tvoje uvazeno misljenje i cini mi se da je dovoljno dobro publikovano na forumu. To da li je zasluzilo je neka kategorija koje meni nije merodavna. Da li se prikazuje faktografija, dakle cinjenice i narocito onaj deo nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma? Ja mislim da da. Meni je upravo bilo vazno taj sled dogadjaja, koji definise ovaj proces koji se privodi kraju, navesti i izvuci principe koji su ga usmeravali. Ima tu dosta upravo o onim temama koje su se navodile kao nepohodnim za dalje pregovore (zastita srpske manjine, specijalni status, vojna protekcija, zabrana ujedinjenja sa drugim drzavama, etc.).
QuoteBaš i ne. Pitanje je vrlo prosto, barem za mene, a priznajem da je moje stanovište pomalo komplikovano. Ne bih želeo da ova vlast, blago rečeno narušenog legitimiteta, rešava pitanje koje treba da odredi funkcionisanje života ljudi na Kosovu, iznad i ispod Ibra, ali i u Srbiji. Verujem da su nekompetentni, podložni jednostavnim manipulacijama, ucenama i bez ikakve vizije, a svako produžavanje njihove faktičke vlasti bi bilo katastrofa za zemlju/zemlje. Ponovo: pružam punu podršku kompetentnoj vlasti koja bi imala legitimitet i kredit u svetu da rešava ovaj problem. Uostalom, kako ja kao ja, mogu da rešavam problem priznavanja, pomirenja, bilo čega? Moje je da izađem na izbore i, ukoliko me ne prebiju ili mi zamene listić, da zaokružim ono ime za koje smatram da je najbolje, najudaljenije od SRS. I, fun fact, zbog matematike uvek izlazim na izbore, baš iz straha od ekipe iz 90-tih i kraja 2010tih.
Uvazavam ovaj stav, koji je legitiman i obrazlozen, no ja ti nisam uputio tu zamerku.
QuoteOpet lukavo povezuješ dokument koji si okačio (neću ga više zvati pamfletom) sa uticajem EU. Nigde nisam rekao da čak predviđam teoretsku mogućnost rešenja problema bez EU, ali to ne mora nužno da znači da je sama EU autor rešenja, implementator i nadzorni organ. Vrlo je moguće da sam u mnogim, pa i u ovom aspektu smešno politički naivan i nezreo, ali sam duboko uveren da bi dve ozbiljne, dokazano ozbiljne i okrenute konkretnim reformama, vlade u dijalogu jedne sa drugom mogle da stave Evropu pred neuporedivo lakšu situaciju u kojoj bi mogle da reaguju mnogo blagonaklonije i, sa njihovog aspekta, racionalno.
Ovde nemam sta da dodam. Ako pazljivo procitas pinovani dokument, videces da se upravo zali sto Vlada Srbije nije iznela svoj predlog za resenje. Na taj se, kao sto sam vec pisao, ceka. Nestrpljivo. I naravno da se insistira na dijalogu Beograda i Pristine. To sto se isti odvija u Briselu nije problem EU, vec Srbije i Kosova.
QuoteU redu, utvrdili smo da sam politički nezreo. U interesu je države da se potpiše konačni sporazum i reši to državničko pitanje. Nekako se poslednjih tridesetak godina mog života nikako nisu poklapali moji interesi i interesi te države. Teško mi je da razmišljam na takav način. Još teže mi je da se ovde skoro pa beskonačno raspravljam sa tobom i ispadam nekakav miks kriptočetnika i rusofila istovremeno. Već sam gore, nadam se, obrazložio. Plašim se da ove ekipe nisu u stanju da naprave bilo šta u interesu države, a za to imam poduži spisak stavki koje dokazuju moju tvrdnju. Ne znam na šta misliš da moji nisu na vlasti. Nisu, nisu ni bili bogami, od kada znam za sebe, na žalost, nisam naleteo na stranku ili pokret kojeg bih mogao nazvati svojim. Ipak, izlazim i glasam.
Ne budi osetljiv. Ja iskreno mislim da je u interesu svih gradjana Srbije da se to pitanje resi na najbolji moguci nacin, ali da se resi, jer je citava srpska politika njime ucenjena, kao sto si dobro primetio, vec tridest godina. Nista vise, ali ni manje od toga.
QuoteOvde ja tebe ne shvatam - veoma sam dobro upoznat sa podacima iznetim u tom drugom dokumentu, koji btw, nije pamflet i tu su manje - više navedeni glavni problemi čije rešavanje očekujem(o) a dobijamo muda za bubrege, sa tim istim Kosovom. Da li nam sadašnji status Kosova, de facto nezavisna Država, onemogućava rešavanje otpada? Zagađenja reka? Izgradnju nasipa? Divlju gradnju? Otrovne salame i kobasice? Mrtvačko zdravstvo i Šarčevićevo plavooko piše-mu-na-licu-tuci-me obrazovanje? Nisam baš uveren.
Pa stani, od koga ocekujes da ti ta unutrasnja pitanja suverene drzave koja odgovara na ime Srbija resava/resi? Od EU, koja decenijama gura sve sto se izabere na izborima da rade u tom pravcu i obilato finansira upravo te reforme, ili od svojih izabranih predstavnika? Ako si veoma dobro upoznat, onda valjda vidis kako se ocenjuje i Vlast i opozicija i sta se trazi. Imas i sekciju o odnosima sa Kosovom i vidi opet koliko je to udaljeno od interpretacije EU uticaja koja je zastupljena u Srbiji. Ko od medija u zemlji to prezentuje?
QuoteZbog čega? Kakve to veze ima sa situacijom na Severu Kosova? Sa Aco Srbine? Kakav predlog ti realno očekuješ i od koga? Od Marka Đurića ili od Đuke? Nemoj me vući za tastaturu.
Ovo iskreno nisam razumeo. Moze i opozicija da sedne i po ugledu na shadow government izadje sa nacrtom resenja za te ljude dole.
QuoteNema prve, druge, treće Srbije. Pitanja koja si naveo u ovom delu su upravo pitanja koja su i meni, kao i valjda svakome iole normalnom, prioritetna, ali opet ne uspevam da nađem uzročno-posledičnu vezu preko koje će brzo priznanje rešiti ili makar početi da rešava ove probleme?
A ja nikako ne mogu da nadjem gde si to kod mene mogao da procitas da "će brzo priznanje rešiti ili makar početi da rešava ove probleme?" Ako ovo opet nije ucitavanje, ili projekcija - ja ne znam sta je.
QuotePotpuno nije u koliziji ti je baš rogobatna konstrukcija u, inače, lepom i interesantnom postu. Nadam se da sam barem malo pojasnio svoje stavove. Verujem da nam se stavovi o politici, Srbiji i Kosovu poklapaju i više od 90%, možda se ne slažemo oko nekog redosleda koraka?
Jeste, ponekad mi sintaksa maternjeg zabaguje, ali shvatio si poentu. Pa ako posle svega sto sam mogao da procitam, nakon svih primedbi, kritika i po koje grube reci, zakljucis da nam se stavovi o politici poklapaju i vise od 90% - mozemo li malo spustiti loptu i pokusati upravo diskutovati o redosledu koraka? Meni je, da ponovim, cilj bio da se manje stavlja fokus na ko je sta radio i cije je Kosovo bilo u 18. veku, ili na neka resenja koja su se mogla uzeti u obzir pre 15, 20 ili 30 godina, jer je to gotovo, proslo (ribe skuvane) - a da se diskusija usmeri upravo u ovom pravcu o kojem pokusavamo i ti i ja da pricamo.
-
Doprinesite konstruktivnim predlozima i argumentovanim ukazivanjem na najbolji nacin da se to ne dozvoli.
Unpred zahvalni.
-
1
-
-
On 6/17/2019 at 1:14 PM, GlennGould said:
Nije moderator, već moderacija, je odgovorila na to formalno pitanje. Zato što smatra da je neophodno diskusiju usmeriti i bazirati na činjenicama, koje se olako previđaju.
e.g. Čitamo da su uvaženi forumaši načelno za rešavanje tog pitanja i konačan sporazum, ali ako se insistira na zaštiti, specijalnom statusu - to nije sporno.
Čitamo da se želi direktno pregovarati sa Prištinom i izneti svoj predlog - ni to nije sporno, to se i očekuje, godinama.
Čitamo da se boji da je prihvaćanjem nezavisnosti otvoren put za neko ujedinjenje sa Albanujom - to je explicitno zabranjeno.
... etc.
To nas je navelo sa se ta faktografija i principi koji su neupitni obznane.
10 minutes ago, quad said:Jel moze i meni odgovor umesto gg (koji je ocigledno slagao kako forumasi ne iznose cinjenice pa se pravi lud) ne mora veceras, moze i ovih dana.
Sent from my SM-G531F using Tapatalk
Obrati paznju na datum postova.
Takodje, zamolio bih te da prestanes sa obesmisljavanjem diskusije pukim parolasenjem.
Slobodan si da izneses argumentovane kritike i ponudis svoje vidjenje kojim dajes odgovor na postavljeno pitanje konacnog sporazuma i resavanja buducih odnosa Kosova i Srbije.
-
1
-
-
11 minutes ago, freethrow said:
Ok, sa Guldom bih mogao zaista da se upustim u smislenu raspravu, pogotovo o značaju legitimiteta vlasti koja uvodi izmene državnog iatrojstva, ali da mi dobacuju pri tome nevaspitani i ne preterano bistri pastiri koji nemaju sposobnost jednostavne, smislene i pristojne komunikacije, to mi zaista ne treba.
Ja ti predlažem da radiš kao ja - ignoriši smetala i hajde da prodiskutujemo.
Javni forum, kao i društvo - ignoriši ono što te ne interesuje i nemoj se autocenzurisati.
Neko ume i može da razume pročitano, neko instiktivno reaguje na emocionom nivou.
Ima nas raznih i nije na Moderaciji (niti je to poželjno/moguće) da uobličava ljude i njihovu prirodu. Na nama je da ponudimo okvir i omogućimo argumentovano iznošenje mišljenja.
Ti si to i u radio. Ja takođe.
edit.
Za sve ostalo imaš report.
Koristim priliku da zamolimo uvažene forumske učesnike da se prilikom reporta eksplicitno obrazloži razlog za isti. Zahvaljujemo.
-
2
-
-
22 hours ago, freethrow said:
Editujem malo
Nemojmo se zajebavati, kad moram tako da se izrazim. Poturate veoma lukavo i naoko odmereno i objektivno upakovan pamflet i, pazi sad, postavljate ga kao osnov za diskusiju. Sa kojim pravom i ciljem?
Ovde nema ili, ukoliko ih ima, zanemarljiv broj forumaša koji ne sagledavaju realnost, koji propagiraju neko desničarenje i etnička čišćenja i nove ratove. Ovde bi trebalo, možda grešim, da obitavaju prilično normalni ljudi koji promišljaju racionalno i realno.
Da pokušam polako da obrazložim ovaj stav, a da me preka i oštra moderacija ne banuje.
1. Ne propagira se nikakav vojni pohod po Kosmetu - iz moralnih, pravnih, etičkih, praktičnih, zdravorazumskih razloga.
2. Kao glavni i presudni problem Srbije na putu ka nečemu što liči na "normalno" evropsko društvo ne identifikuje se status Kosmeta, već okoštala korupcija u apsolutno svim sferama društva, uništeno zdravstvo, socijalni sistem, suštinski jako loše sprovedena privatizacija, sprega kriminala i i svih nivoa vlasti, smanjenje sloboda, gušenje medija, devalvacija obrazovnog sistema, pljačka svega, živog i mrtvog. Velika većina ovih problema je samo dodirnuta u periodu od 2000 do 2012, što iz objektivnih razloga, što iz krajnje nesposobnosti određenih ekipa. Od 2012te godine svi ovi problemi, nastali ranije, samo metastaziraju i usložnjavaju se, dok kriminal, korupcija, državno/političko nasilje potpuno preuzimaju prostor i nameću se kao model. Problem je cela ekipa za koju isključivo sudovi u Srbiji treba da odrede na koji način će se dalje baviti politikom.
3. "Problem Kosova" se lukavo nameće kao perfect storm za pokrivanje svih nepodopština svih vlasti, ali osobito ove sadašnje, koja je upravo na obećanju priznanja i došla na vlast. Ne ide mi u glavu da ljudi sa ovog foruma "puše priču" kako je priznanje Kosova ili bilo kakav pravno obavezujući međudržavni sporazum koji potpisuju ove dve (ili jedna) ekipe na vlasti - u Beogradu i Prištini osnova za bilo kakvu konstruktivnu budućnost. U principu nemam nikakav ni nacionalni, ni moralni, niti prostorni problem da ovde bude jedna ekipa Iluminata (u izvornom značenju reči), Japanaca i Upravljačkih Genija koja brzo transformiše srpsko društvo, gazi fašizme, seljačizam, korupciju, burazersku ekonomiju, postavlja stubove održivo zdravstva, rešava probleme ekologije i energetike na inteligentan način... sve to, e onda nemam nikakav problem da mi kažu Kosovo će biti nezavisno i biće do Apatina jer je tako dobro i pametno. Ovako? Nikako.
4. Da li se predlaže odugovlačenje? Pa ne - to odgovara samo ekipi koja je na vlasti u Prištini i Beogradu. Ovo jednostavno vidim kao idealan problem upravo za te vlasti jer je logično da je nemoguće rešiti odnose sa Kosovom / unutar Srbije i Kosova - kako god - dok su obe teritorije pod vlašću potpunog kriminala. I ovo nema apsolutno nikakve veze sa nacionalizmom, šovinizmom, autošovinizmom: nemam nikakav problem sa Albancima, Hrvatima, Srbima, Bugarima. Imam problem sa ološem i verujem da je to problem svih problema.
5. Uloga EU je ovde posebno problematična iz mnogo razloga. Naravno da bi idealno bilo da a) SFRJ nije nikada raspala ili b) da se raspala mirno i dostojanstveno, potpomognuta izdašno od strane Evropskih zemalja finansijskim injekcijama, tehnologijom, itd. Ovo se, kao što znamo, nije dogodili, a o ulozi vodećih EU zemalja u raspadu Jugoslavije možemo da vodimo ovakve ili onakve polemike, ali ćemo se valjda složiti da je njihov nastup, sveukupno gledano, bio puniji sladostrašća i elegantnog "engleskog" nemešanjaTM nego iskrene želje za pronalaženjem zajedničkog rešenja. Naravno da je 95% krivice na glupim i politički inferiornim narodima koji nisu bili u stanju da se odupru mreži nacionalizama, profitera i iskusnih debeovaca sa svih strana, ali nemojmo, bez obzira na tih 95%, zakidati 5% krivice onih drugih - baš u toj EU. Na kraju se sve svodi na činjenicu da se danas masovno beži i sa Kosova i iz Srbije, zdušno potpomognuto od strane jedne iste ekipe - ekipe iz 90tih godina. Eu nije pokazala nikakvu ozbiljnu nameru da podrži smisleno održivo rešenje za Kosovo, za Srbiju, da ponudi bilo kakav konkretniji plan koji bi Srbiju odmakao od statusa deponije đubreta, stecišta motača kablova i poligona dualnog obrazovanja Marka Čadeža. Nije da ne ume - kada postoji volja, Evropa ume i te kako da pomogne i podrži projekte (pa i državne) do kojih joj je stalo. Svojim angažmanom od 90tih, pa preko Nato agresije i do danas, Evropa pokazuje da su joj Balkanci, Srbi i Albanci, u rangu stoke i verujem da smo tu zajedno u govnima sa svojom braćom Albancima.
Ja znam da je teško, nije lako napraviti razliku, izvući neke nijanse, znati da neko nije u pravu, ali ne i tačno gde nije u pravu. Ja sam isto šetao 96-97, pa 2000te, pa ponovo 2019te, uvek glasao žuto, da, čak i 2012, tada jače nego ikad, i pored svih Dulića i Slađi na štiklama i ostalog, jer sam naslućivao da radikalski socijalistički demon iz 90tih, uvek prisutan i pritajen kao one ribe dvodihalice što ostanu u blatu i kada je sasvim sasušeno i spečeno, i onda dočekaju malo kiše da se vrate i ponovo namnože u bari. Ja znam da je mojoj generaciji prva asocijacija na Fond za Otvoreno Društvo pozitivna, još iz doba u kojem je taj Fond omogućavao stranim plaćenicima i izdajnicima kakvu-takvu potporu u borbi protiv režima Miloševića (i Vučića i Dačića i Šešelja), ali se plašim da u ovom slučaju u ovoj faktografijiTM veoma vešto koristi diskurs ne kako bi omogućio ono što je zaista potrebno ovde, dakle jednu atmosferu pomirenja, ekonomski prosperitet, pomoć pri prijemu u EU, pomoć pri borbi sa kriminalom uvijenim u političke partije, već kako bi oprao greške te iste Evrope i jednom smišljenom simplifikacijom pokušao da sve utera u jedan kolosek, u jedan narativ iz kojeg prirodno sledi da je neophodno priznanje, da će onda to biti logičan završetak jedne priče čija je fabula suviše konfuzna i prepuna strašnih grešaka na svim stranama. Takav sled događaja bi bio samo nastavak davanja de fakto starateljstva nad Srbijom i nad Kosovom birokratiji Evropske Unije i priznavanje da jednostavno nismo u stanju da komuniciramo niti racionalno promišljamo o ovim bednim teritorijama, kako god se one zvale, te da očekujemo milost od Saveza koji - iako je za nas najbolji savez država na svetu (u ovo duboko verujem) - nije do sada pokazao da je u stanju niti da ima želju da se nama ozbiljnije bavi dok se gađamo govnima i kamenjem i dopuštamo da bivamo gaženi ekipama koje nas gaze. Možda je Evropa, pomalo, i pitanje dostojanstva?
Nadam se da sam barem malo obrazložio svoj stav po ovom pitanju, pogotovo onaj deo koji se odnosi na vremenski okvir nekakvog rešenja. Nisam ni pipnuo teme kao što su imovina, objavljivanje svih mogućih sporazuma, obavezujućih i neobavezujućih, ostvarivanje sporazuma u manje-više svim oblastima koji bi omogućili jedno efikasno funkcionisanje dve teritorije makar i kao susedne zemlje, koketiranje ujedinjenjem sa Albanijom, itd itd.
edit: Moram da priznam da svako priželjkivanje bilo kakvog značajnijeg državnog, međudržavnog sporazuma potpisanog pod ovom vlašću smatram pre svega za priznavanje i davanje legitimiteta vladi SNS i SPS, što je, priznajem, za mene potpuno neprihvatljivo.
Ja tebe bas nikako ne razumem.
Dozvoli da objasnim zasto.
Insistiras na toj terminologiji pamflet/faktografijaTM, a sporne cinjenice u njemu ne pominjes.
Radis jedno ucitavanje, gde se uzima kao pretpostavka da se priznanje ili ne Kosova potura kao zamena za stvarne reforme, pa se jos izvlaci zakljucak da je i samo postavljanje tog pitanja neka vrsta podrske vladajucoj garnituri.
Kontradiktoran si, jer ti pamflet bode oci, a opet ne vidis mogucnost da se bez uticaja EU (posto Japanci nisu pozvani da intervenisu) ni ovo drustvo dovede u red, ni taj cvor razresi.
Dalje, neozbiljno je da poistovecujes vlast sa drzavom: Oni to vec odlicno rade. Dakle, ako je u interesu drzave da se potpise konacni sporazum i resi to drzavnicko pitanje, besmisleno je da se glasa protiv, jer tvoji nisu na vlasti. To je politicki nezrelo.
Ako otvoris jedan drugi pamflet koji sam postavio na temi o perspektivi Srbije, moci ces da se upoznas sa faktografijom EU u vezi kako ove vlade u Srbiji, tako i svemu onome sto si ovde izneo kao neophodnim reformama i promenama drustva, pazi sad, u pripremama na putu EU integracija. Neka ovo, ujedno bude i odgovor onima koji opet prodaju muda za bubrege tvrdeci da se priznanje Kosova nudi kao jedini potrebni uslov za pristup toj zajednici, ciji je osnovni cilj, da podsetimo, ocuvanje mira putem ekonomske saradnje & povezanosti. Ako imate neki alternativni cilj, metodologiju i medjunarodne institucije koje ga mogu garantovati - I am all ears.
Da zakljucim. Od Srbije se ne ocekuje da prizna Kosovo, to ce uslediti, kao sto onaj uklonjeni deo pamfleta objasnjava, istovremenim integrisanjem u EU. Od Srbije se ne ocekuje da ne reformise i ne izgradi svoje institucije. Od Srbije (opozicije) se ne ocekuje da bezrezervno tapse po ramenu vladajucu strukturu.
Od Srbije se ocekuje da sedne za pregovaracki sto i iznese njen predlogo o konacnom resenju svih pitanja osim statusnog. Ona to uporno izbegava.
Od Srbije (prve, druge, trece...) se ocekuje da se otvoreno promovise EU kao put kojim se resavaju pitanja vladavine prava, nezavisnog sudstva, slobode jer se to upravo od nje trazi u svim onim poglavljima koje vladajuca garnitura ne otvara/zatvara, a opozicija - ne pominje.
Znaci, potpuno nije u koliziji tvoj stav o neophodnim reformama sa resavanjem pitanja zvanog Kosovo. Preklapaju se.
Zato te ne razumem.
-
3
-
Pensionado
in Dijaspora
Posted
Daleko sam ja od penzije, no možda je lakše odgovoriti hipotetičkim negativom:
- ne bih voleo da imam zdravstvenih problema
- ne bih voleo da budem/ostanem sam
- ne bih voleo da mi i dalje treba kredit
- ne bih voleo da isključivo zavisim od penzije
- ne bih voleo da se smorim i zatvorim u neki uskogrudi svet već da ostanem radoznao, da i dalje učim i smelo privređujem
Sve drugo su detalji...