Chaos Is Me

Došlo lepo vreme kad se nakon pobede nad Liverpulom cepa dlaka na 4 dela. Arsenal za sada ima sreće da su igrači relativno zdravi, rotacija je dosta tanka posebno ofanzivno. Jeste Džaka najveći problem ali ipak igra i on korektno, pomeren je od mesta na kojima može da pravi štetu. Partey je odličan u smislu da drži tu prvu liniju odbrane u veznom redu, a nije operisan ni od napadačkih mogućnosti. Rekao bih da uprkos golovima Saka nije u najboljoj formi ali zato Martineli i Žezus kidaju, posebno me Martineli fascinira, baš dobar igrač, vidiš paniku defanzivaca čim on krene. Vajt je iznenađujuće dobro pokrio poziciju desnog beka, ali istina je da se slabo priključuje napadu. Možda stvarno ima više smisla Tomijasu tu, Tirni na levog beka (ili Zinčenko u zavisnosti od protivnika), a Vajt da bude osigurač iza Salibe i Gabrijela. Gabrijel je u poslednje vreme dosta nesiguran, Saliba zato igra svetski. Pohvalio bih i Ramsdejla, nisam bio srećan kad je istisnuo Lenoa, mislio sam da ga guraju jer je Englez, međutim tip je odličan golman, ima vrhunski refleks i za sad je bez većih kikseva. Ja bih iskreno bio prezadovoljan drugim mestom jer mislim da je Siti mašina, ali evo momci ove godine dobijaju rutinski slabije, a i u derbijima konačno pokazuju muda i da je ovo neki novi Arsenal. Mislim da je od uticaja i to što se igra LE, teško da bi ovakav fokus sa relativno tankom rotacijom mogao da bude da se igra LŠ. U principu niko ne može zameriti Arteti što se trenutno drži tima koji šljaka, ali treba biti svestan rupa. Postoji nekoliko igrača za koje jednostavno ne postoji adekvatna zamena, Žezus je prvi na toj listi. Btw, šta je sa ESR, kad se on vraća?

Uspeo sam u istoj ekipi da ubodem Grigonisa, Pangosa i Lučića, svi zbirno u minusu. 🙂

Ima savska strana nekih svojih prednosti kako si naveo, ali dunavska je mnogo bliže gradu, bliže autoputu, a i generalno je moja porodica više vezana za Dunav, al to su sentimentalni a ne racionalni razlozi.

E moj druže, sve sam pogledao u okolini što ima, ne promiče mi ništa. Taj baš idem danas da gledam, inače je u pitanju zgrada u kojoj sam živeo 5 godina. Al da ne spamujemo ovde, moja poenta je bila da cene tim stanovima na takvim lokacijama ne verujem da će padati.

Fiksnu kamatnu stopu banke gotovo i da ne nude, tj. nude neke samo za novogradnju i to zgrade sa ekološkim pasošima i maksimalno do 15 godina otplate. Ja ovih dana intenzivno gledam stanove za kupovinu na najboljim delovima Nbgd i to u staroj gradnji i ne vidim da nešto dobro (da nije prizemlje, poslednji sprat ili terasa iznad autoputa) može da me izađe manje od 200k. Međutim, kapiram da cene u ovom delu grada neće padati tako lako, verovatno će još i rasti. Ne mogu da čekam do proleća jer mi je mesečna renta 650e + računi i to je stvarno previše ali na Nbgd malo šta ima ispod te cifre za 60+ m2. Po mom mišljenju ne postoji bolje mesto za život u Beogradu od Nbgd ako imaš porodicu i malu decu i to po mogućnosti Dunavska a ne Savska strana Nbgd. Rusa je pun kufer ali za sada samo rentaju, kad krenu da kupuju biće kuku lele.

Ray (2004) Korektno urađen biografski film o Ray Charlesu i njegovom putu od siromašnog dečaka sa juga koji ostaje slep u sedmoj godini do meteorskog uspona i načina na koji su ga slava i bogatstvo ipak promenili malo. Fino mi je što nije prikazan kao neki svetac već čovek sa očitim karakternim manama. Jamie Foxx je odigrao za oskara, ali je očito koliko mu je uloga legla i čim je skinuo specifičnu mimiku slepih ljudi sve je bilo lakše i prirodnije glumiti. 7/10 The Family Man (2000) Nikola Skejdž (pun intended) nije među mojim omiljenim glumcima. Ovde glumi investicionog bankara i wall street facu koja se iznenada budi u kontekstu života običnog malog čoveka sa ženom i detetom i ne baš sjajnim poslom. Naravno, on u holivudskom maniru sve okrene u svoju korist. Film je glupav ali je uspeo da me malo uzdrma i preispita moj utisak o sopstvenom životu malog čoveka. Nelagodno. 5,5/10 Minding the Gap (2018) Dokumentarac o tri sjebana mlada skejtera iz Ilinoja i njihovim načinom borbe sa svakodnevnim problemima. Ja obožavam coming of age filmove, obožavam skejterske filmove i obožavam ove prikaze sjebane američke periferije i života u njoj tako da je bilo lako da mi se film svidi. Ko voli nešto slično, ovde ide preporuka iako će mnogima biti dosadno. Na foru Boyhood samo duplo kraće i jezgrovitije. 8/10

Ok, stavite na glasanje, nemam pojma kao da ubacim novo pitanje za glasanje.

Ovo je niđe veze, kakva analogija sa budžetom, pa ovde svi imaju jednake mogućnosti. Niko ovome što napravi 20 transfera godišnje ne brani da pravi više. Nedeljni limit postoji i treba da ostane i to je to.

Ne razumem to i ne slažem se. Niko ne brani nikome da aktivno igra i učestvuje. Glupo je nagrađivati one koji su pasivni. Koncept ove igre je takmičenje (i zabava uz to), može neko da bira igrače koje gotivi al onda će biti neuspešan. Fantasy nije takav koncept. Ograničavanje transfera bi bilo kao kad bi neko rekao na fakultetu može da se uči samo x sati dnevno, da se uči duže ne može, eto da bi ovi koji nisu dovoljno posvećeni bili ravnopravniji. To imho nema baš nikakvog smisla. Ja prvi nisam tako aktivan kao nekada, ali ne mogu da tražim da zbog toga onaj ko je aktivniji bude manje aktivan. Naravno, o ovoj temi može i treba da se glasa.

Nek napravi neko našu internu ligu. Nemam vremena sad za to. Thanks.

Hoće neko da igra ovo na EL sajtu ili da gasim topik? 🙂 EL fantasy jeste bezveze al ipak sam šampion a i tradicija je da igramo.

Zašto bi se ograničavao broj transfera? Na taj način praktično kažnjavaš aktivnije igrače, ne vidim poentu u tome. Zato i postoji waiver rang lista pa kad uzmeš igrača, automatski ideš na poslednji redni broj waiver prioriteta. Ovi sa FA su ionako uglavnom đubre.

Ovo danas je bilo sjajno. Uništen je Totenhem na sredini terena.

Zvezdinjo je (za sada) na smetlištu istorije, ali niko ovde nikome ne može da nameće da li će da glasa za veto ili ne. Do sada su vetovani samo trejdovi koji su sporni i neravnopravni sa jednog neutralnog stanovišta. Veoma je prosto, ako većina lige misli da neki trejd nije fer - onda on nije fer. Sada imamo u A ligi (a mislim i u B) igrače koji svakodnevno prate ligu i jako su posvećeni fantaziju, nema tu onih koji samo površno igraju.

Ja bih razmotrio kompromisni predlog: - u prvih recimo 15 kola nema nikakvih zajebavanja, ostaje kako jeste, sa veto opcijom kao i do sada (ponavljam očiglednu činjenicu na koju i Uini ukazuje ali izgleda mora da se crta: veto prolazi samo onda kada većina lige udari veto, dakle većina smatra da trejd nije fer) - u poslednjih par kola regularne sezone možda može ovaj princip sa javnom licitacijom gde neko oglasi igrača pa se javno iznose ponude u određenom roku od najviše 3 do 5 dana, mada ja ne bih iskreno ništa menjao već da idemo kao i do sada

Moja situacija je sledeća: - živeo sam neko vreme kao zakupac ispod cene na top lokaciji - došao gazda i bukvalno poduplao cenu zakupa, što me je automatski nateralo da mi dođe iz dupeta u glavu da je vreme za kupovinu pa kud puklo - uskoro na NBGD neće moći da živi kao zakupac niko ko nema baš dobra primanja, ispod 500e mesečno nema bukvalno ništa, a cena rente za prosečne stare dvoiposobne/trosobne stanove ide praktično od 600e pa naviše - ja imam za učešće od 30% što će se smanjivati kako vrednost novca bude opadala u odnosu na cene - kreditno sam sposoban da uzmem i veliki kredit ali to je ta zamka, ne mogu da procenim koliko mogu da se prostrem - čini mi se da je teško naći banku koja će da ti odobri fiksnu kamatnu stopu za period kredita duži od 15 godina - ne pravi mi preveliku razliku danas 100e gore dole u odnosu na mesečnu ratu ali ko zna na toliki period - sve uzevši u obzir, mislim da cene na atraktivnim lokacijama neće padati, tako da mislim da je bolje da kupim stan na atraktivnoj lokaciji pa vremenom da vidim šta ću ako cene nastave da divljaju Svaki savet je dobrodošao, ali mislim da mi se def ne isplati da na duže staze plaćam rentu kao da živim u nekom mnogo ozbiljnijem gradu od Bgd.

Divljanje cena nektetnina poprima već groteskne razmere, čini mi se da su sve atraktivnije lokacije u Bgd danas skuplje za barem 30% nego do pre par meseci. Isto važi i za cene zakupa koje su doživele možda još dramatičniji rast. Rusi/Ukrajinci dolaze u velikom broju i ne pitaju šta košta za atraktivne Beogradske lokacije. Za sada mislim da ne planiraju da kupuju nekretnine ovde u većoj meri dok ne vide kako će ovo Putlerovo sranje da se završi. Ja sam dugo odlagao odluku o kupovini čekajući naivno da balon pukne ali to se neće desiti skorije, po svemu sudeći. Izgleda da moram da uletim u taj kredit konačno pa šta bude. Pare koje sam namenio za učešće gube vrednost rapidno a nemam stvarno ni vremena ni živaca da se bavim nekom kupovinom garsonjera/garaža da bih posle preprodao skuplje i sličnim transakcijama. Možda ispadnem somina za par godina kad se ispostavi da sam običan trosobni stan u staroj zgradi na Nbgd platio kao da živim u Madridu, ali mi verovatnije deluje da ako budem još čekao mogu da zaboravim na trenutnu preferencijalnu lokaciju. Katastrofa.

Nije varanje jer propis postoji. Međutim, da li je propis dobar to je veliko pitanje, po meni je to pravilo da može da se naturalizuje jedan igrač potpuno u suprotnosti sa samim konceptom takmičenja nacionalnih selekcija. Može sutra neki debil iz FIBE da propiše da domaćin igra sa 5 igrača, a gost sa 4 i kad bi se tako igralo ne bi bilo nikakvog kršenja propisa ali bi svakako bilo umobolno.

Ružan sam više mislio u smislu dosta ružne košarke koju prezentuju. Npr Belgijanci ili Finci iako ne baš impresivni individualnim talentom (osim Markkanena, jelte) su mi igrali mnogo dopadljiviju košarku.

Mislim da je prava reč - pokretljivost. Španci su svi brzi i okretni (čak je i Willy prilično brz za takvu telesinu), a i Skariolo je taman našao pravu meru u rotacijama igrača. Ja sam se povremeno pitao zašto više ne igraju Brizuela i Haime Fernandez kao dobri šuteri i napadači, međutim njih dvojica su najveći defanzivni liability i onda je Skariolo pravilno zaključio da bolje da ih dozira nego da ga buše preko njih. Garuba je odradio lavovski posao kao protivteža Willy-u, zakrpio je sve što ovaj ne može. Mora se još jednom istaći oskar za epizodnu ulogu koji ide u ruke Rudya, dao je timu tačno ono što treba od takve veterančine bez da stavi ego u prvi plan i uzima šuteve koji mu u ovoj fazi karijere ne pripadaju. Retko koja bivša zvezda bi se tako lako stavila u sporednu ulogu.

Ja sam prvi smatrao da je vreme da odemo do zlata i da imamo ekipu kadru za to. Ostajem pri stavu da smo na papiru imali najjači sastav. E sad, da ne igra papir lepo su pokazali Španci a i neki drugi na ovom prvenstvu. A ima sigurno da se nađe i da sam smatrao da je Italija jedna od retkih ekipa koje mogu da nas dobiju na jednu utakmicu i da nam ne odgovaraju. Svakako sam ipak fulao oko broja reprezentacija koje mogu da nas dobiju, mislio sam da ih je manje pa ipak ih nije toliko malo - ESP, FRA, SLO, GRE, LTU, ITA, GER.

Kod nas i kad se kritikuje nikad se ne koriste imena - dakle ko je imenom i prezimenom zasrao, nego sve nešto izokola, uopšteno, bezmudaški. Tako je uostalom i u ostalim aktivnostima, ne samo u sportu. Imamo jako loše izražen osećaj za samoodgovornost.

MVP ovog prvenstva je glavom i bradom Serđo Skariolo. Ne postoji niko ko je na ovom prvenstvu više menjao diskurs, momentum, prilagođavao se, isprobavao...i na kraju doveo jednu objektivno limitiranu ekipu do zlata. Pa kad već radiš stvari na pravi način, onda je red malo i da te sreća pogleda, da se Juancho pretvori u Bo Cruza, a Alberto Diez u sasvim legitimnu verziju Stefana Markovića iz vrhunca karijere. Zo Brown je odigrao vrhunski iako to nije tako flashy kao što su radile neke NBA zvezde ovde, u svom stilu - ćutao i jebao kevu svima. Ne može se takođe reći da nije sreća što su Španci do trofeja izbegli sva 3 glavna favorita na papiru pre takmičenja (Slovenija, Srbija, Grčka), međutim tako to ide na turnirskom takmičenju. Ne može se reći da su Litvanija u 1/8, zahuktala Nemačka u 1/2 pa i limitirana ali jako fizikalna Francuska u finalu lagan posao. Na kraju krajeva, ovaj ostatak španskog tima su svakako igrači koji su pojedinačno bolji i pismeniji od većine prethodnih šampiona Evrope poput Murića, Dimeca, Blažiča, Zagorca, Rupnika i sličnih. Španci su sila i sad već bez ikakve dileme najveća košarkaška nacija posle USA u poslednjih 20 godina i jače. Francuzima srebro puna kapa. Definitivno je ovaj roster mnogo bolji atletski nego košarkaški i ipak su imali relativno mali izbor bekova kreatora. Već je sve rečeno o njihovom provlačenju protiv Turaka i Italijana. Možda je red da Colleta ipak konačno zameni neko drugi, da probaju nekom drugom metodom jer kod njih uvek imam utisak da igraju ispod svojih mogućnosti. Goberta ne bih previše kritikovao, najbolji im je bio u ovih nekoliko tvrdih utakmica. On nikad neće imati ni zrnce kreativnosti, prosto nije takav igrač, pa ne može da pokrene ekipu kad ne ide. Jednom rečju - odličan sluga ali loš gospodar. Glorifikovani pomoćni igrač. Nemci naravno ne mogu da budu gadljivi na medalju jer ih nisu baš osvajali pregršt u svojoj novijoj istoriji ali definitivno imaju za čim da žale jer su overall igrali verovatno najbolju košarku na EP, polufinale sa Španijom je bilo finale pre finala ali Španci za razliku od njih imaju taj šampionski gen i mentalitet a Nemci tek treba da ga stvore. Tu je i izvesna razlika na poziciji trenera. Ipak, Nemci se nameću kao ekipa koja ulazi u krug favorita na narednih nekoliko takmičenja jer su im nosioci relativno mladi a i imaju nekoliko jako dobrih igrača koji nisu igrali na ovom EP. Sjajna je stvar kad sa Robina Benzinga porasteš na Franza Wagnera. Poljaci su ružan eksces, dovoljno je bilo samoubistvo Slovenije i pobeda protiv skromne Ukrajine da se nađu u polufinalu. U principu su ih više gazili kao krpe nego što su oni dobijali. Mislim da su svoju dozu sreće ispucali za narednih nekoliko godina. Sloveniji, Grčkoj i Srbiji ostaje da se pregrupišu i da u narednih nekoliko godina pokušaju da naprave kompatibilnije okruženje za svoje superstarove koji će to izvesno biti i u godinama koje dolaze. Italija uz angažovanje Banchera i DiVincenza može takođe da se nada dobrim stvarima, za njih je ispalo bolje što se Galo povredio i što je ekipa igrala timskije oko karakternijih igrača. Tu je i Litvanija kao powerhouse koji uglavnom razočara, ali oni moraju da naprave nekog ballhandling beka inače će uvek biti loše balansirani. Ne treba zaboraviti ni Letoniju koja je opasna ekipa sa jasnim planom igre i koja je šuterski potentna, dakle imaju preduslove za uspeh, pa se nadam da ubuduće umesto njih nećemo gledati neke Bugare, Engleze ili Holanđane. Ah da, FIBA... Prvenstvo je bilo ludo i zabavno i uvelo je modernu pucačku košarku na velika vrata. Ostaje da se vidi da li dinosauruska igra može ponovo da prevagne makar u Evropi. Pa ipak, bez dobre odbrane nema ni rezultata, zato su Španci tu gde jesu, pa uostalom i Francuzi koji makar mogu uvek da se oslone na manje glamurozni deo parketa. Sudije kriminalne i ne znam kome ovo ide u prilog, nadam se da će se naći neki autoritet da prekine ovu FIBA agoniju. Što se tiče naturalizacije stranaca (u 99,9% slučajeva Amerikanaca), uvek sam bio protiv toga i uvek ću biti, ali FIBA je sama pojela govno uvođenjem kretenskog pravila pa sad nek sami kusaju kad im uskoro top 5 prvenstva budu sve Amerikanci - i to B ili C klasa. Ili recite lepo, ovo više nije takmičenje nacionalnih selekcija (realno, nacije barem po mom shvatanju i treba da pripadaju nekom prošlom vremenu) nego se skroz menja paradigma.

Zajebavaju se Nemci, moraju što pre da se uozbilje ako ne žele dramu.

Nemci ne igraju nešto naročito ali i tako je dovoljno da drže Poljake na bezbednoj distanci.