Chaos Is Me

Ubaci Williams iz Manrese sa skoro celog terena protiv Unikahe.

Ma to je smešna priča da će da lelemuda ako dođe. Čovek je višestruki mvp NBA lige i vremenom je sigurno naučio da vodi računa o svojoj reputaciji, njegov žar za igrom je danas ipak veći nego ikad i to vidi svako ko gleda njegove utakmice. Ako mu se bude lelemudalo odjaviće reprezentaciju i to je to. Mogla bi i ona braća bizgovčine sa istetoviranim patriJotskim motivima malo da ga poguraju, usta ih jebem.

Ja mislim da vi koji, po sopstvenom priznanju, ne gledate NBA i smatrate tu ligu cirkusom niste ni svesni koliko je Jokić dobar igrač. On je i u "otaljavačkom modu" beskonačno bolji igrač od bilo koga sledećeg kod nas. I da ne budem shvaćen pogrešno, ne mislim ja da trebaju selektor i savez da ga oralno zadovoljavaju već jednostavno da se izađe u susret svakom razumnom zahtevu koji bi ovaj eventualno postavio. Ako zahtevi nisu razumni ili čovek jednostavno ne želi da igra - idemo dalje, koga nema bez njega se mora. Bitno je samo da postoji neki hard deadline za odluku i to je to.

Niko tu ni šta ne zna šta bi bilo kad bi bilo. Ove ekipe koje su ušle u konferencijska finala su tek na pola puta ako žele titulu. Denver sve i da je prošao dalje imao bi Mavse pa verovatno Celticse što su sve osim laganica serija. Minesota ako osvoji titulu sa Sunsima, Nuggetsima, Mavsima i Celticsima na tom putu - to je jebeni podvig, ne može teže od toga.

I u međuvremenu je dobio dete, što nije ni malo beznačajna stvar kod tih odluka sportista da posvete leto ekipi umesto porodici. Jebiga, Jokić je takav kakav je, nije Luka, Pau ili Dirk po tom pitanju i to je odavno jasno. Ja i dalje mislim da je eventualni berićet od njegovog igranja suviše veliki da se ne bi pokušalo sve da on zaigra na OI. Ova generacija zaslužuje novu šansu da se bori za zlato, a bez Jokića je to nemoguće.

Haha, moram priznati da su mi pobednici univerzuma ovi likovi što u istu ravan stavljaju KRK i EL pa izvlače neku prosečnu ocenu. Sezonu je lepo opisao Del Piero na prethodnoj strani. Ocena je maksimalno 5/10, dakle polovično uspešna sezona, ali nikako čak ni 6/10. Mada, ok je i to, da nismo uzeli ABA ligu bila bi 0/10.

Jednostavno, doktor za asistencije.

Čuvaće ga McDaniels i NAW uz verovatno neke sekvence Edwardsa. Nije to loše. Ja mislim da će visoki Minesote urnisati Gafforda i Livelya. Gobert je ono što bi oni hteli da budu kad porastu + Towns koji konačno igra pobedničku košarku + Reid.

Meni je Partizan u ovoj finalnoj seriji izgledao katastrofalno loše s obzirom na kvalitet rostera. Neprepoznatljivo loše čak i u odnosu na mnoge evroligaške utakmice koje ste izgubili. Ne samo da je ekipa izgledala loše nego mi je veoma neverovatno da se rotacija tako drastično promenila u toku sezone pa su sad nosioci ispali igrači koji su bili veoma sporedni tokom trajanja EL, a i ovi koji su imali standardnu minutažu su silno podbacili. Ne znam da li je to do preterane samouverenosti u sopstveni kvalitet, pojačano verovatno internom informacijom da će se EL igrati svakako dogodine bez obzira na rezultat ili je jednostavno nešto puklo u svlačionici, nešto što ni takav autoritet kakav je Željko nije mogao da iskontroliše. O Željku možemo pričati šta hoćemo - od balavljenja na njegovo ime i karijeru, preko precenjivanja njegovih aktuelnih mogućnosti u odnosu na druge odlične EL trenere, pa sve do nekih smešnih kritika onih kojima on nije simpatičan, međutim teško da postoji veći trenerski autoritet u Evropi i to je činjenica. Ako ni on nije mogao da iskontroliše loše pojave u svlačionici, to samo znači da su debelo podbacili oni koji su radili psihološki profajling igrača, jer nekad igračke karakteristike izolovano nisu dovoljne. Meni čak deluje da je Željko u jednom momentu jednostavno prestao da se trudi i digao i sam ruke od ove ekipe, nije bilo one njegove ludačke želje za pobedom, crvenila u licu i ostalog. Kao da je svestan da su neke greške od letos bile nepopravljive iako, objektivno, Partizanu nije mnogo falilo da omiriše taj play in makar. Doduše, jasno je naknadno da ova ekipa nije bila kadra za velika dela, pre svega psihološki. Možda ovogodišnji roster najbolje personifikuje Dozier, kao što Beo reče - spolja gladac a iznutra jadac. I nije samo reč o pridošlicama, Punter, Leday i Nunnally su uglavnom imali slabije sezone, neki i drastično slabije. Ja sam bio spreman ruku u vatru da stavim da je prvo pojačanje letos trebalo da bude neki high IQ plejmejker koji bi ne samo distribuirao lopte već i smirivao usijane glave. Ne mislim čak ni da bi priča sa Mirotićem bila plodonosna jer ni on ne briljira u klubu koji je izabrao, a Partizanu bi dodatno otvorio ranu koja je bila najveća. Slučaj Madar kao da je uzdrmao ceo koncept a baš je takav neki igrač falio. Nije pomoglo ni čuvanje u kućici igrača koji mogu da donesu malo grita i promene koncepta. Biti počišćen od ovog Zvezdinog sklepanog rostera je baš bruka jer Zvezda je igrala jedino onako kako može, ali insistirajući na svojim retkim prednostima.

Zašto se za tačan rezultat od 4-1 dobija 25 a ne 30 poena?

Za mene idealno WCF. Obe ekipe su mi super, ko god da prođe.

Uvek je bio plan da se dovede centar atleta, nisu našli odgovarajućeg na tržištu tokom leta, a trebalo je i ispeglati papire u slučaju Cabocla pa je on stigao malo kasnije nego što se planiralo. Dakle, taj profil igrača se svakako tražio i to nije bila nikakva doselekcija već malo zakasnela selekcija.

KCP je na prilično dobrom ugovoru. Od njega znaš šta imaš, pošten igrač. Ne može baš da čuva Edwardsa ali koji to lik od 15m može? MPJ je najslabija karika definitivno, bez obzira što je napredovao ove sezone.

Kaminsky nije bio zamena za Lessorta, nego je to trebalo da bude Caboclo ili možda najpravilnije Caboclo + Kaminsky što je kvalitativno jako dobro pokrivena pozicija.

Jokić bi bio najbolji tandem lige sa bilo kojim plejmejkerom NBA startnog kalibra. Dobar je Jamal ali Jokić je taj koji taj tandem čini specijalnim.

Po meni je daleko lakše naći pleja skorera nego frontcourt pametnu fizikalčinu koja se bukvalno idealno uklapa sa Jokićem i krpi njegove rupe.

Niko nije rekao da je zbog sreće ili da Željko tu nema velikog udela. Samo daleko od toga da je nešto taktički uništavao protivnike kao što to npr radi Bartzokas sa solidnim ili Trinchieri sa kanta timom.

To nije sporno kao što ne bi trebalo da bude sporno da bih radije zadržao Gordona nego Murraya da moram da biram između njih dvojice. I to nije samo utisak iz ovog playoffa.

A gde mu je taj playbook ove sezone? Odnela poplava, nije uradio backup, ostao u podrumu? Playbook ili imaš ili nemaš, ne možeš jedne sezone da ga imaš a druge nemaš, pri čemu ti je core ekipe isti. Playbook je bio takav da se oslanjao na fizičke i individualne prednosti koje su igrači imali, nije on vodio tim inferioran talentom pa da sad preterano crta akcije. Playbook iso za Puntera je baš onako ingeniozan, ne bi se niko nikad toga setio da mu napravi jake blokove i nađe match up za iso. Isto tako pull up za Nunnallya ili Giannisovsku košarku Exuma. Partizan nikoga nije nadigravao na taktičkom planu nego na fizičkom, energetskom a kasnije i šuterskom kad se ušlo u samopouzdanje nakon nekih o-ruk pobeda.

Kad se podvuče crta, zaista bih rekao da su najviše prodali MPJ i Murray, tim redom. Porter je po stoti put pokazao da je jednodimenzionalni igrač za koga samo trebaš imati dovoljno dugačkog defanzivca da ga tera van zone komfora, to Lakersi npr nisu imali a Sota jeste. Što se Murraya tiče, sad je već preveliki uzorak za neki drugi zaključak - on je jednostavno toplo hladno igrač, ima utakmice kad izgleda kao all NBA igrač, a ima ih i kad izgleda kao malo lepši Reggie Jackson. Takođe, on kad ne trpa, nema drugih segmenata igre u kojima pomaže timu. Ostalima se nema šta zameriti i odigrali su u skladu sa svojim mogućnostima, od Jokića do ovih g ligaša sa klupe.

Partizan nije imao nikakav playbook za udžbenike već fizički brutalnu ekipu na nivou EL što je posledično dovelo i do dosta sreće sa odsustvom povreda nosilaca, manje više preslikana priča koju Ataman priča ove sezone sa PAO, s tim što je Željko imao i neke nosioce od sezone ranije što mu je olakšalo posao. Tu je Željko, po meni, odradio mnogo bolji posao kao ego menadžer, motivator i neko ko je povezao ekipu psihološki (nesporno odlike vrhunskog trenera) nego što je bio neki master taktičar. Ipak, na ovom planu psihološke spreme ekipe je ove sezone pukao kao lajsna, a možda tu nije moglo previše da se uradi s obzirom da mi deluje da je taj psihološki kriterijum prilikom selekcije ekipe baš zatajio, kao da se gledalo samo ko se igrački uklapa bez previše osvrta na psihološko uklapanje u ono što KKP zahteva sa ovim ambicijama.

Ovo će biti ogroman boost za Vukove s obzirom da su izbacili šampiona sa mvp-em i to na kakav način. Takođe, mislim da su oni baš gadan match up Mavsima koji ne mogu da ih prođu bez vanzemaljskih partija Luke i Kyriea u nizu. Centrima Wolvesa će ovaj Dallasov frontcourt doći kao melem na ranu nakon rvanja sa Jokićem i Gordonom. Što se istoka tiče, izuzetno neinspirativan playoff. Indijana je u finalu konferencije iako su mnogo oscilirali i imali sreće da se protivnicima i u prvoj i u drugoj rundi igrači povređuju kao na ratištu. Ako ništa, oni imaju neokrnjenu rotaciju i Boston konačno naspram sebe ima rivala koji će fizički i trkački moći da im parira. Ipak, ne vidim previše problema za Boston u ovoj seriji, Indijanu su umalo izbacili Brunson i pomoćno osoblje koje osim grita zaista ne poseduje neki naročit NBA kvalitet.

Bez obzira na njegov hladan stav po pitanju reprezentacije, treba učiniti sve da Jokić igra na OI. On je jednostavno toliko fenomenalan košarkaš da bismo bili konkurentni za medalju sa njim, Strahinjom, Dreamcatcherom i 9 Branka Lazića. Biće vremena za ovu priču.

Konačno zadovoljština. Čestitke našim igračima i stručnom štabu, zacrtan je bio cilj da budemo prvi u selu i taj cilj je ostvaren, potpuno zasluženo, pa i pomalo rutinski. Ipak, igrači i stručni štab nisu krivi što im je uprava podmetala klipove u točkove i onemogućila nas sve zajedno da imamo i smisleniju sezonu u evroligi. No, da se ne lažemo, ova metla ipak baca mnogo pozitive na sezonu, naročito s obzirom na to ko nam je bio rival na parketu a i van njega, nažalost. Pošto se famozna domaća osovina oličena pre svega u Laziću, Mitroviću i Dedi već naosvajala ovih regionalnih trofeja (a i svaki od njih trojice, koliko god me nervirali povremeno, su odradili uglavnom sjajan posao u ovoj seriji), najdraže mi je zbog 3 čoveka: Sferopulos - cele sezone sam bio čuvar vatre u vezi njega. Čovek je odličan trener, jednostavno kad imaš loše i nekompatibilne sastojke teško je zamesiti ukusno jelo. Mi smo bili talentom i fizikalijama inferiorna ekipa u ovom finalu, a to nije tako izgledalo na parketu. Čovek je kroz celu sezonu ponavljao kako veruje u ovaj tim i to je pokazivao. On sigurno nije lud da ne vidi šta sve škripi ovde, ali on nije navijač koji pada u emocionalne zamke nego evroligaški trener koji zna da se kontroliše i da zna da je hladna glava u tom poslu najvažnija. Sve što mu želim dalje je da sam pravi selekciju na leto i uzme igrače koji se uklapaju u njegovu viziju košarke. Teodosić - bio sam protivnik njegovog dovođenja i pesimista glede njegovog uticaja na ekipu ali bez njega bi ovo jelo bilo potpuno bljutavo. Ne samo da je povremeno bacao mađije nego je ipak i kod njega prevagnula hladna glava i ogromno iskustvo, uzeo je tu lidersku ulogu kada je bilo jasno da od projektovanih lidera nema meda. I pored svog autentičnog ludila koje ga je odlikovalo celu karijeru, on je bio možda i najveći x faktor i neko ko je ipak jebeno oružje protiv svakog rivala i faktor koji nam daje nadu da pobedimo i kad to nije realno. Drago mi je što je uzeo važan trofej sa Zvezdom. Nedović - one suze dosta govore. Čovek je jednostavno ponekad pregoreo u želji da skine sa sebe auru luzera i trpača za male utakmice. Imao je dobru sezonu, a sada kad su stigli i trofeji možda je i spao veliki balast sa njegovih leđa. Bilo je mnogih perioda ove sezone kad niko osim njega nije mogao da kupi koš, u trpanju je i dalje jako dobar. Da ne nabrajam sada sve igrače jer sezona još nije gotova, ali Yago je nekako i simboličan mvp ove finalne serije. Telo malo al ljubav velika. Šta i kako naredne sezone je za neki drugi post, kao i popriličan raspad Partizana koji je igrao na nekih 30% svojih kapaciteta i bukvalno se obrukao sa nikad jačim timom, ali time neka se bavi gospodin bezgrešni. I on zna da je ovo ozbiljan šamar koji je popio, nebitno šta priča.

Smešno je bilo šta prigovoriti Jokiću, on je vukao kao konj celu seriju dok su se ostali pojavljivali samo povremeno. Zaslužena pobeda bolje, spremnije i gladnije ekipe, bila je ludilo cela serija.