Chaos Is Me

Izuzev zamene Valensije osvajačem evrokupa, Parizom, ista meta, isto odstojanje što se tiče najbolje klupske košarke u Evropi. Ostaje da se vidi da li će u dogledno vreme metropole poput Dubaija i Londona dobiti evroligaše i tako ispuniti davni san birokratije iz Barselone, a očigledno je da se ide ka tom smeru. Uz to je i najnoviji set pravila o “finansijskom fer pleju” nešto što bi moglo bitno da izmeni evroligašku sliku od 2027-e ali otom potom, znamo da se u evroligi pravila menjaju nekom čudnom dinamikom i čudnim načinima. Aktuelni šampion, Panatinaikos, dokazao je da se i za samo jedno leto može napraviti dovoljno dobar tim da se ode do kraja, posebno u F4 formatu, tako da džabe Realu dominacija tokom regularne sezone. Ugrubo bih rekao da je Evroliga na sličnom kvalitativnom nivou kao i pre godinu dana, neki klubovi imaju jače rostere, neki su ostali na istom nivou, a to se nažalost odnosi i na prošlogodišnje fenjeraše koji će teško davati paritet takmičenju i ove sezone. Ipak, dosta je igrača koji će po prvi put igrati evroligašku košarku i meni je posebno zanimljivo, makar na startu sezone, kako će se ti momci snaći. Neki rosteri verovatno još nisu kompletirani, ali trenutna slika teško da će se promeniti. Večni DISCLAIMER: Rostere po tradiciji prezentujem tako da bude 12 igrača s tim da na svakoj poziciji budu barem 2 a da to ima nekog smisla, iako će to možda u praksi izgledati drugačije i iako neki timovi imaju znatno dublje sastave. Naravno, sve ovo je samo moje mišljenje sa kojim možete ili ne morate da se složite. Krećemo: ALBA BERLIN William McDOWELL-WHITE / Matteo SPAGNOLO / Malte DELOW Matt THOMAS / Martin HERMANNSSON Louis OLINDE / Gabriele PROCIDA Justin BEAN / Tim SCHNEIDER Trevion WILLIAMS / Khalifa KOUMADJE / Yanni WETZELL Coach: Israel Gonzalez Prošla sezona: 5-29 Nije bilo teško predvideti da će Alba biti na dnu tabele, ali ovih 5 pobedica iz prošle sezone jesu prilična mizerija i čini se da svi polako gube strpljenje sa Berlinskim evroligašem koji ni ove sezone nema veće ambicije od izbegavanja fenjera. Pokušala je evroliga i skorije da ih se kurtališe, ali postoje i te neke sitnice kao što su potpisani ugovori koji za sada pravno štite Albu. Nije se bog zna šta desilo tokom leta, dovedeni su kao glavna pojačanja Williams iz Ulma, double double skraćeni centar sa finim osećajem za igru, kome bi Alba mogla da bude odskočna daska ka nekom jačem klubu, te McDowell-White, veliki plejmejker iz Australije. Kad se na to doda da je Alba izgubila najboljeg igrača, Thiemanna, i drugog najboljeg, Browna, pitanje da li je to ikakav upgrade. Pogled na ostatak rostera stvara izvesnu depresiju jer smo sve ove igrače već gledali, a prostor za konkretniji napredak postoji samo kod Procide i Olindea, i možda kod 2 years away from being 2 years away bivšeg Hrista, a sadašnjeg Kalife Koumadjea. S obzirom da je gro rostera na okupu već nekoliko sezona, za Albu bi bilo najbolje da sve karte baci na prvih nekoliko kola dok se ostali uigravaju. Prebaciti 5 pobeda nije neki podvig, ali dostići 11 iz pretprošle sezone se čini kao nemoguća misija. Reklo bi se da je evrokup prava mera za ovakav roster, i bez obzira koliko Alba bila povremeno simpatična i sa pokušajima igranja moderne uptempo košarke, pretpostavljam da većina fanova EL i želi da ih vidi u nižem rangu što skorije. ANADOLU EFES ISTANBUL Darius THOMPSON / Justus HOLLATZ Shane LARKIN / Rodrigue BEAUBOIS Stanley JOHNSON / Jordan NWORA / Elijah BRYANT Rolands SMITS / Derek WILLIS / Ercan OSMANI Vincent POIRIER / Daniel OTURU Coach: Tomislav Mijatović Prošla sezona: 17-17 Obe sezone Willa Clyburna u Efesu su bile neuspešne (identičnih 17-17 skor u EL u obe sezone, bez plejofa), a ceh je pored njega platila i kompletna centarska linija sa izuzetkom u toku sezone pristiglog Oturua. Ovo je Larkinova ekipa i uprava se potrudila da popuni roster tamo gde je najviše škripalo, nadajući se da će eksplozivni bek biti zdraviji i u boljoj formi. Rolands Šmits je rešenje za startera na PF, ipak je u pitanju dosta bolji i evroligaški iskusniji igrač u odnosu na Willisa i Osmanija koji su ostali kao rezerve. Sjajno pojačanje bi trebalo da bude Poirier koji će konačno imati ekipu u kojoj je starter i glavni dasa pod košem. Od Šmitsa i Poiriera su mnogo rizičniji potpisi Nwore i Johnsona, bivših NBA grejača klupe koji bi u Evropi mogli da naprave lepe karijere. To se posebno odnosi na Nworu koji donosi poentersku podršku dok će se od Johnsona očekivati ipak da veći doprinos da defanzivno. Novu šansu dobija i Darius Thompson koji se, najblaže rečeno, nije baš snašao u prvoj sezoni a ugovor mu je bio suviše velik da bi ga neki drugi klub preuzeo. Efes je prošle sezone bio grozomoran defanzivno i tu se mora napraviti iskorak. Ovo je napadački vrlo talentovana družina ali znamo da EL niko nije osvojio igrajući isključivo na jednoj strani parketa. Cilj je jedno od prvih 6 mesta, a ponovni izostanak plejofa bi bio katastrofa. Da li je Tomislav Mijatović pravi čovek da rukovodi ovim rosterom ostaje da se vidi, ali s obzirom da njegovo ime još uvek nema dovoljnu “težinu” na EL nivou, sigurno je i jedan od glavnih kandidata da ne dočeka leto na istom radnom mestu. AS MONACO Nick CALATHES / Matthew STRAZEL Mike JAMES / Elie OKOBO Furkan KORKMAZ / Alpha DIALLO Vitto BROWN / Jaron BLOSSOMGAME / Petr CORNELIE Georgios PAPAGIANNIS / Donatas MOTIEJUNAS / Mam JAITEH Coach: Saša Obradović Prošla sezona: 23-11, PO Monako je poslednjih godina jedan od najstabilnijih evroligaša, pa su tako prethodne sezone stigli i do svog najboljeg ligaškog učinka. Međutim, na putu ka drugom uzastopnom F4 isprečio se Fener kao pobednik majstorice jedne iscrpljujuće serije. Možda je baš igrama u tim duelima mesto na rosteru Monaka sebi kupio Nick Calathes i uticao na promenu paradigme po kojoj sve kreće od Mike Jamesa. Naravno, aktuelni MVP će se i dalje za mnogo toga pitati u kneževini ali sada verovatno više iz uloge egzekutora i možda sa nešto manje lopte u rukama. Eksperiment sa Kembom Walkerom se neslavno završio jer je bivši superstar Hornetsa već bio gotov za profesionalnu košarku, a premalo se dobilo od Jordana Loyda koji se uglavnom patio sa povredama. Furkan Korkmaz je stigao iz NBA kao još jedan potrošač ali i nešto krupnije telo, a bekovsku liniju zaokružuju starosedeoci Okobo i Strazel, koji je ipak uznapredovao nakon kilavih EL početaka. Od pojačanja valja izdvojiti Vitta Browna koji je imao lepe brojke u Karšijaki i koji će pokrivati poziciju PF zajedno sa stabilnim šljakerom Blossomgameom, te Papagiannisa koji izgleda ide u nerazdvojnom paketu uz Calathesa. Monako ponovo spada u red apsolutno kompetentnih ekipa da se domognu završnog turnira a možda i da urade nešto više, međutim robovanje Jamesu i nepotpuna integracija ostalih igrača u tako koncipiran sistem ponovo će staviti znak pitanja i pred klub i pred Sašu Obradovića koji za sada uspeva da preživi na klupi i da stvari drži pod kontrolom. Tu je i faktor Calathes koji se, taman kada ga otpišem kao nekog uticajnog igrača u EL, uglavnom povampiri. Lično se ne bih kladio na tandem Calathes - James ali biće to zanimljivo ispratiti posebno ako još i Korkmaz bude insistirao na svojoj porciji šuteva, dok je Okobo već zauzeo red. BASKONIA VITORIA-GASTEIZ Kamar BALDWIN / Ognjen JARAMAZ Markus HOWARD / Trent FORREST Timothe LUWAWU-CABARROT / Nikos ROGKAVOPOULOS / Sander RAISTE Chima MONEKE / Tadas SEDEKERSKIS Donta HALL / Khalifa DIOP / Ousmane NDIAYE Coach: Pablo Laso Prošla sezona: 18-16, PO Baski su bili jedna od lepših priča prošle sezone kada su sa svojom standardno kratkom rotacijom uspeli da se domognu plejofa kroz plejin, a tamo je Real ipak bio nepremostiva prepreka. Duško Ivanović je poslom platio nemogućnost da tako plitka ekipa igra konkurentno na oba fronta s obzirom da Baskonija nije ušla ni u PO Endesa lige. Uprkos tome, sezonu života su odigrali Markus Howard, Codi Miller-McIntyre, Chima Moneke, Tadas Sedekerskis, Vanja Marinković…praktično celo udarno jezgro. Za svima je bila ozbiljna potražnja ovog leta na tržištu ali su makar za sada Howard i Moneke ponovo tu i spremni da povedu tim ka novim iznenađenjima. Na klupu kluba za koji je igrao nekada seo je Pablo Laso kome Minhen očito nije prijao, a sa par solidnih pojačanja probaće Baskonija opet do dobrog rezultata. Trent Forrest kao krupan bek biće dosta važan iako je izrazito loš šuter, a dinamiku su dodali u liku najboljeg igrača Trenta, Kamaru Baldwinu, koji ima tu falinku koja ga dosta limitra u eventualnim petorkama sa Howardom, naime dosta je nizak i sitan. Jaramaz nikog nije oduševio epizodom u Partizanu ali očito na osnovu fizike i dalje intrigira kao eventualni back up na EL nivou. Luwawu i Hall dodaju dosta na atletskom potencijalu i ekipa bi na tom polju trebala biti bolja nego lani. Dobra sredina za Luwawua posebno jer će imati i svoju porciju šuteva sa većom verovatnoćom da to ne budu baš prazne brojke kao dok je nizao poraze u dresu Asvela uprkos nekim dobrim napadačkim izletima. Ja standardno simpatišem Baskoniju i Lasa, spremni su često na neke nekonvencionalne poteze i mnogo premijum EL igrača je pronašlo sebe baš kroz ovaj klub, međutim opet deluje da je klupa dosta tanka i da bi celu sezonu trebalo da iznese 7, 8 igrača, a to je faktor koji po pravilu limitira. Ne sumnjam da će biti u igri za PO do poslednjeg daha. CRVENA ZVEZDA MERIDIANBET BELGRADE Codi MILLER-MCINTYRE / Miloš TEODOSIĆ / Yago DOS SANTOS Isaiah CANAAN / Nemanja NEDOVIĆ Nikola KALINIĆ / Rokas GIEDRAITIS / Ognjen DOBRIĆ Mike DAUM / Dejan DAVIDOVAC Joel BOLOMBOY / Luka MITROVIĆ Coach: Ioannis Sfairopoulos Prošla sezona: 11-23 Iako je Zvezda prošle sezone odigrala dosta utakmica na nož i gubila skoro svaku neizvesnu završnicu, pogled na krajnji rezultat jasno govori o svemu. Već je opevano traženje novog trenerskog žrtvenog jarca u Dušku Ivanoviću a priča Zvezdine EL sezone je ipak ćorak u liku Shabazza Napiera koji je delovao kao strano telo u ionako ne baš skladnom organizmu. Bilo je svetlih tačaka ali nedovoljno čak i za poštenu borbu za PI iako su ambicije bile (ne)osnovano visoke. No, šta je bilo bilo je, crveno beli ulaze u novu sezonu osokoljeni regionalnom dominacijom i solidnim radom trenera Sfeiropoulosa, mada se u poslu i seksu od stare slave ne živi, posebno kad je teča glavnokomandujući u administraciji. Sve na stranu, ovosezonski tim je zaista solidan, zadržana je osnova od prošle sezone, a par zvučnih pojačanja na mestima gde je škripalo daju nadu u konačni iskorak. Balansa po pozicijama opet nema, pa je negde natrpano do balčaka a negde evidentno fali kvaliteta, međutim svi se nadaju da bi bratstvo i jedinstvo domaćih prekaljenih vedeta uz nekoliko vrlo kvalitetnih i EL testiranih stranaca mogla biti dobitna kombinacija. Brigu stvara slab defanzivni pedigre visoke linije gde će Joel Bolomboy morati da opravda svaki cent svog novog ugovora kako bi krpio naokolo, te slab visinsko-telesni status bekovske linije, sa izuzetkom CMM-a. Roster je kvantitativno širok i pravljen da izgura napore duge sezone, ali mač velikih očekivanja visi nad glavom. Ovo nije jeftin niti neiskusan sastav tako da treba biti baš neobično kreativan pa opravdati eventualni novi neuspeh. Ja biram da budem optimista uz standardno nadrealna svojstva koja pripisujem Nikoli Kaliniću na planu lepljenja tima u celinu, dok se ne dokaže suprotno. EA7 EMPORIO ARMANI MILAN Leandro BOLMARO / Nenad DIMITRIJEVIĆ Armoni BROOKS / Fabien CAUSEUR / Diego FLACCADORI Shavon SHIELDS / Stefano TONUT / Giampaolo RICCI Nikola MIROTIĆ / Zach LEDAY Josh NEBO / David McCORMACK Coach: Ettore Messina Prošla sezona: 15-19 Milano je imao copy paste sezonu, identičan skor kao i u sezoni 22-23, a sličan je bio i tok događaja. Kombinacija povreda a bogami i isluženosti pojedinih igrača donela je još jednu razočaravajuću kampanju, što ipak nije poljuljalo poverenje čika Đorđa u Messinu i njegove principe. Izvršena je kompletna rekonstrukcija bekovske linije i dok možemo očekivati da će iskusni Causeur i radilica Bolmaro odraditi svoje, znakovi pitanja stoje pored Dimitrijevića i Brooksa. Obojica dolaze sa velikim ambicijama u ligu koju do sad nisu igrali i biće zanimljivo to ispratiti. Shields i Mirotić ostaju udarni igrači i oni manje više isporučuju ono za šta su plaćeni, a sada su okruženi sa dosta fizikalaca i šljakera koji će imati zadatak da im olakšaju život. Zach Leday traži novi izazov nakon Partizana, a Nebo je bio veoma tražena roba letos i trenutno je uz Lessorta verovatno najpoželjnija verzija modernog energetskog centra. Zanimljiv igrač je i David McCormack, još jedan solidan fizikalac pod košem koji je imao zapažene statistike u turskoj ligi. Svako leto je slična priča, Milano na papiru ima tim kome je teško naći ozbiljne zamerke, a nekako se sve ipak izjalovi tokom sezone. Ova ekipa je u odnosu na prošlogodišnju žrtvovala nešto iskustva i košarkaškog IQ-a u korist atletike i dinamičnosti pa ih treba računati u timove koji imaju sve što treba da dođu do završnice. Još samo da i na parketu opravdaju takva očekivanja. FC BARCELONA Tomas SATORANSKY / Juan NUNEZ Kevin PUNTER / Nicolas LAPROVITTOLA / Dario BRIZUELA Alex ABRINES / Justin ANDERSON Jabari PARKER / Chimezie METU Willy HERNANGOMEZ / Jan VESELY / Youssoupha FALL Coach: Joan Penarroya Prošla sezona: 22-12, PO Barsa je manje više rutinski došla do prednosti domaćeg terena pred plejof, međutim u rvanju sa Olimpijakosom druge ekipe nemaju veliku šansu. Barseloni je nedostajao rasni strelac i konačno su privoleli Kevina Puntera da obuče čuveni dres, nakon što im je bio dugogodišnja želja. Sa njegovih 15-20 poena po meču uloge bekova se same slažu pa će Lapro moći da bude kombo, a Satoransky i mladi Nunez da budu distributeri. Probali su katalonci potpisom Rubia da povećaju sebi plafon ali Ricky više nije bio isti igrač kao nekad. Nema više Kalinića i Jokubaitisa, a ojačana je situacija pod košem gde se na Veselog i Willya išlo na overkill sa Fallom i Metuom. Meni deluje da je Jabari Parker jedina prava četvorka ovde, Metu nema tu veštinu a Anderson nema neki pouzdan šut i nije se nametnuo bio ni u Valensiji. Takođe je čudan izbor trenera, Pennaroya nije nepoznato ime ali nije slovio za top evropskog trenera. Ne bi trebalo da bude problema ni ove sezone tokom regularca ali opet sam dosta skeptičan oko statusa contendera. Ako ništa, Barsa nije panično menjala pola rosters tako da ima osnove za nadogradnju. Nema ovde bog zna šta novo da se kaže osim stare floskule da mi deluju opet kao prejaki za rokenrol (plejof ne bi smeo da izostane ni u ludilu) a preslabi za kik boks. A Barsu zanima samo kik boks. FC BAYERN MUNICH Shabazz NAPIER / Yam MADAR Andreas OBST / Carsen EDWARDS Vladimir LUČIĆ / Nick WEILER-BABB / Niels GIFFEY Devin BOOKER / Oscar DA SILVA / Kevin YEBO Johannes VOIGTMANN / Danko BRANKOVIĆ Coach: Gordon Herbert Prošla sezona: 13-21 Bajern je ponovo završio sezonu u donjem delu tabele iako su bili konkurentni za play in do nekoliko kola pred kraj. Opšti utisak je da je ekipi nedostajalo napadačkog potencijala, a nije baš bila ni sjajna vest da je najpouzdaniji igrač ekipe bio veteran Ibaka. Pored njega, od bitnih igrača koji su napustili klub valja izdvojiti Bolmara, Francisca i Bongu ali to nisu nenadoknadivi gubici. Prilično iznenađujuća vest je bila odlazak Lasa, ali su tu pronašli veoma dobro rešenje u sada već bivšem nemačkom selektoru, Gordonu Herbertu. Meni se na papiru sviđa plejmejkerska kompozicija sa Napierom i Madarom, posebno ako obojica zaborave na prošlu sezonu i resetuju se na stanje pre toga. Edwards je zadržan kao revolveraš od koga sada ekipa ne bi trebalo previše da zavidi, a korektna pojačanja su još i Oscar Da Silva koji sigurno nije zaboravio da igra košarku, te stretch veteran Voigtmann kome bi možda prijala malo veća uloga od one koju je imao u Milanu. Tu je i dalje i Devin Booker koji je jedan od boljih visokih u EL, kad je zdrav. Očekuje se i napredak Brankovića i Yeboa, tako da Bajern ima solidnu ekipu koja nije favorit za doigravanje ali ne očekujem ni da “završe sezonu u martu”. Možda ne bi loše došao još neki centar, po mogućstvu dobar atleta i defanzivac. Dolazak Herberta bi trebalo da prija i Obstu koji je baš u reprezentativnom dresu kroz Gordijeve setove igrao košarku karijere. Zdravlje Lučića je večiti problem, ali imao je celo leto da sanira sve. Meni je Bajern simpatična ekipa i mislim da im sezona primarno zavisi od forme Napiera i Madara. FENERBAHCE BEKO ISTANBUL Wade BALDWIN / Arturs ŽAGARS Scottie WILBEKIN / Devon HALL / Marko GUDURIĆ Bonzie COLSON / Tarik BIBEROVIĆ Nigel HAYES-DAVIS / DyShawn PIERRE Nicolo MELLI / Sertac SANLI / Khem BIRCH Coach: Sarunas Jasikevicius Prošla sezona: 20-14, F4 Šarunas Jasikevičius je tokom sezone zamenio Itoudisa i prilično rutinski odveo ekipu do F4 gde se ipak videlo da nemaju dovoljno džebane da napadački isprate budućeg EL šampiona, PAO. Stoga je bilo jasno da ekipi treba podići napadački potencijal pa je izbor pao na tandem Makabija Baldwin - Colson koji bi trebalo da budu udarni igrači, dok bi Hall i Melli iz Milana doprineli veteranskim prisustvom i dobrim odlukama. I najnovije pridošlice, Birch i Marjanović, ukazuju da je Šarasu bilo jasno da mu treba i jača centarska linija. Opet, dosta bitnih igrača je ostalo u ekipi, a videćemo kakva će biti hijerarhija i hemija. Nigel Hayes-Davis se pretvorio u all EL igrača, a svoje šuteve i dalje žele Wilbekin i Gudurić. Mnogi su skloni da tvrde da sezona zavisi od odnosa Baldwina i Šarasa, obojica su eksplozivnog temperamenta i ne bi bilo skroz neočekivano i da se ne nađu na istim talasnim dužinama. No, valjda će se ujediniti oko istog cilja a to je EL titula, jer Fener je kadar sa ovom ekipom napasti taj trofej. Ipak, i dalje bih ih stavio iza Reala i grčkih blizanaca koji su proverenije i dokazano pobedničke ekipe. Sa druge strane, svoje pare bih definitivno stavio na opkladu da će Fener bez većih problema biti u prvih 6 i uglavnom rutinirati ekipe iz donjeg doma. LDLC ASVEL VILLEURBANNE Theo MALEDON / Paris LEE Nando DE COLO / Shaquille HARRISON / Edwin JACKSON David LIGHTY / Charles KAHUDI Admiral SCHOFIELD / Mbaye N’DIAYE Joffrey LAUVERGNE / Tarik BLACK / Neal SAKO Coach: Pierric Poupet Prošla sezona: 9-25 Asvel je promešao 3 trenera tokom prošle sezone ali rezime je bio samo jedna pobeda više u odnosu na sezonu 22-23. Sreća njihova pa je tu Alba od koje je teško biti gori. Francuski klub je imao sve osim stabilnosti prošle sezone, već na startu su otpustili Franka Jacksona koji je bio projektovani nosilac, da ne idemo dalje od toga. Kad su svi digli ruke, mladi trener Poupet je ipak ukomponovao ekipu da igra smislenu i fajtersku košarku do kraja, jbga neko mora biti i loš, ali nismo gledali neka brukanja. Ove godine je slična priča i ova ekipa jednostavno nema dovoljno talenta za ubacivanje lopte kroz obruč iako bi mogli i trebali da budu solidni defanzivno. Ponovo će dosta toga pasti na pleća veterana koji su već neko vreme van prajma a svi novi igrači su pre svega defanzivci i fizikalci. Theo Maledon je neslavno završio svoju NBA epizodu (a možda i karijeru) i igraće za osvetu, tu je i Shaq Harrison koji bi mnogo bolje legao ekipama kojima fali defanzivni terijer na perimetru, a Schofielda iskreno nisam ni gledao mnogo od kad se njegovo zvučno ime pojavilo na NBA draftu. Tu je i nekoliko mlađih igrača koji osim atletikom ne impresioniraju umećem. Uglavnom, teško je videti ovu ekipu izvan začelja i za tako nešto bi im trebalo bar 2 vrhunska napadača. Hej, makar ponovo imaju šmekerske dresove i lepu dvoranu. MACCABI PLAYTIKA TEL AVIV Rokas JOKUBAITIS / Tamir BLATT Jordan LOYD / Kobi SIMMONS / John DIBARTOLOMEO Levi RANDOLPH / Rafi MENCO Jaylen HOARD / Jake COHEN Wenyen GABRIEL / Roman SORKIN / Jasiel RIVERO Coach: Oded Kattash Prošla sezona: 20-14, PO Makabi je imao dobru sezonu kad se uzmu u obzir sve okolnosti. Deoba šestog mesta pa veoma kompetentna borba protiv budućeg EL šampiona gde su poklekli tek u majstorici i to uglavnom bez najboljeg igrača i uz lagani sudijski vetar u leđa Atinjanima. Lorenzo Brown nije imao neku sezonu ali zato je trio Baldwin-Colson-Nebo odigrao za pamćenje. Sada nema nikog od tog udarnog kvarteta i jasno je da je Makabi na papiru prilično slabiji nego lani. To je razumljivo i zbog vankošarkaških faktora i odjednom je velikan iz Tel Aviva mnogo manje privlačna sredina. Ipak, skrpio se solidan roster koji nema prevelik plafon ali mogao bi da igra dobru košarku. Jordan Loyd će biti prvi potrošač a u Makabiju se mole za njegovo zdravlje koje je dosta kilavo prethodnih godina, kad je zdrav on je bez sumnje jedan od talentovanijih napadača u Evropi a sad nema nikog da ga posebno guši. Jokubaitis možda nije postao EL zvezda u Barsi ali bi za Makabi mogao da bude dragocen, a ja bih posebnu pažnju obratio i na neke EL novajlije koje mislim da je Makabi fino birao. Levi Randolph bi trebalo da uskoči u cipele Bonzija Colsona, fizikalno krilo koje ima jako dobar šut, a onda dolaze solidni hustler Hoard i igrač za koga mislim da bi mogao da bude strašno dobar EL igrač - Wenyen Gabriel. Ovog momka znamo kao rubnog NBA igrača i uz Carlika Jonesa udarnog igrača hit reprezentacije Južnog Sudana. Na pripremama je bio odličan i mislim da će mu Makabi biti samo usputna stanica do najbogatijih evroligaša osim ako Makabi to ponovo ne postane, nekim čudom. Da imaju domaći teren, ova ekipa bi mi bila dark horse za dobar rezultat, ovako - treba dosta toga da se poklopi. Ja iz nekog neobjašnjivog razloga gotivim Makabi i voleo bih da imaju dobru sezonu, posebno sad kad je dosta toga protiv njih. OLYMPIACOS PIRAEUS Thomas WALKUP / Nigel WILLIAMS-GOSS Tyler DORSEY / Luca VILDOZA Evan FOURNIER / Kostas PAPANIKOLAOU / Shaquielle McKISSIC Sasha VEZENKOV / Alec PETERS Nikola MILUTINOV / Moustapha FALL / Moses WRIGHT Coach: Georgios Bartzokas Prošla sezona: 22-12, F4 Ako je za neku ekipu očigledno da su (prilično) jači nego prošle sezone - to je Olimpijakos. Sada već imaju ozbiljan kontinuitet dobrih plasmana ali njih zadovoljava samo trofej, a ta želja za trofejem je posebno pojačana nakon što se mrski gradski rival ovenčao slavom proletos. Nije se štedelo u Pireju i svima je bilo jasno gde škripi, u odbrani svakako ne. Trebalo je ojačati napad i to je i učinjeno. Dorsey i Vildoza bi sami po sebi bili napadački apgrejd, ali ovde se pravi tim za titulu tako da je posle samo jedne NBA sezone vraćen bivši EL MVP Vezenkov i to za sulude novce, a onda je urađen i lagani overkill sa Fournierom koji jeste jako talentovan baja ali meni je uvek izgledao kao dosta toksičan lik. Ipak, u Olimpijakosu bi bili ludi kad bi dozvolili Evanu da vedri i oblači, i bez njega ovo je beton ekipa. I sve to dok se čeka oporavak Keenana Evansa koji je kao stvoren za dres Olimpijakosa. U ovom trenutku ne mogu da zamislim majski turnir bez Olimpijakosa, imaju sve da odu do kraja, i kontinuitet trenerski i igrački, i defanzivu, čvrstinu i namazanost, a sada konačno i strašan napadački potencijal. Ukoliko Bartzokas omane ove sezone, ne verujem da će ga uprava zadržavati ma koliko dobar trener bio. PANATHINAIKOS AKTOR ATHENS Kostas SLOUKAS / Lorenzo BROWN Kendrick NUNN / Jerian GRANT / Marius GRIGONIS Cedi OSMAN / Ioannis PAPAPETROU Konstantinos MITOGLOU / Juancho HERNANGOMEZ Mathias LESSORT / Omer YURTSEVEN / Kostas ANTETOKOUNMPO Coach: Ergin Ataman Prošla sezona: 23-11, šampion Šta još može da se napiše o čarobnoj sezoni za PAO? Ulaganja jesu bila ogromna ali jednom kad je Kendrick Nunn potpisan u toku sezone, sklopili su Voltrona koji je svoju snagu najbolje pokazao na F4, a posebno u finalu protiv glavnog favorita. Trofeji su se osladili gazdi Giannakopoulosu pa je preduzeo sve da još dodatno ojača ionako brutalnu osovinu. Nije tu bilo puno potrebe za pojačanjima ali ova koja su stigla su sjajna - jedan Lorenzo Brown će verovatno biti back up opcija, Cedi Osman je doveden na jedinu poziciju gde se mogla popraviti krvna slika iako je lagano mogao da ostane u NBA, a tu je i zanimljivi centar Yurtseven koji ne bi trebalo da ima problema da se nametne kao prva rezerva Lessortu i značajno je bolji igrač od sad već bivšeg Balcerowskog i sirovog Kostasa. Ataman je već jednom uspeo da osvoji b2b EL titule, a nema naznaka da bi ovaj tim mogao da implodira, koliko god teže bilo odbraniti nego prvi put osvojiti trofej. Međutim, sada će svi imati dodatan motiv protiv šampiona a posebno najveći rivali - Real želi osvetu za poraz u finalu, a Olimpijakos pored genetskog prezira prema zelenima ima bara bar ekipu po snazi. PARIS BASKETBALL TJ SHORTS / Maodo LO Nadir HIFI / Yakuba OUATTARA Collin MALCOLM / Tyson WARD / Bandja SY Daulton HOMMES / Mikael JANTUNEN Kevarrius HAYES / Leon KRATZER / Michael KESSENS Coach: Tiago Splitter Prošla sezona: / Pariz je u evroligi. Ta jednostavna rečenica je melem za uši činovnicima takmičenja. Pariz je u evroligi i to potpuno zasluženo, izboreno na terenu i prilično dominantnim osvajanjem Evrokupa. Međutim, Evrokup i Evroliga su nebo i zemlja, kao što znamo, a utisak je da Pariz nije učinio dovoljno kako bi se adekvatno predstavili u elitnom takmičenju. Najveći udar je svakako odlazak Tuomasa Iisala, kreatora ovog tima i njegovih uspeha. Zov NBA lige je bio prejak. Splitter je novajlija kao head coach i neće mu biti lako ovde. Tim je ostao veoma sličan prošlosezonskom, gde je glavni koncept oko dva sitna ali dinamitna beka - Shorts i Hifi će sigurno imati šta da kažu i u EL. Sa druge strane, ne bih se baš kladio na krilnu rotaciju koju čine šljakeri skromnog kvaliteta ali uigranih kretnji. Lo, Ouattara, Hommes i Hayes su pojačanja koja imaju evroligaško iskustvo ali nijedan od njih ne garantuje bog zna kakav plafon. Ipak, ova ekipa mi se sviđa znatno više od pomalo depresivnih Albe i Asvela i makar će biti zanimljivo gledati šta može tim koji ima svoj prepoznatljiv, dinamičan pa ako hoćete i ultra zabavan stil igre. Ne verujem da će biti dovoljno za više od 10ak pobeda ali Pariz je svakako osveženje za ligu i ovo je možda samo početak neke dugoročnije i znatno ambicioznije priče. PARTIZAN MOZZART BET BELGRADE Carlik JONES / Frank NTILIKINA Iffe LUNDBERG / Duane WASHINGTON / Sterling BROWN Vanja MARINKOVIĆ / Mario NAKIĆ Isaac BONGA / Isiaha MIKE / Aleksej POKUŠEVSKI Brandon DAVIES / Tyrique JONES Coach: Željko Obradović Prošla sezona: 16-18 Iako je KKP prošle sezone imao konkurentan sastav, jasno je bilo da se holivudska sezona 22-23 ne dešava svaki dan. Možda je ekipa bila i žrtva naglo povećanih očekivanja, ali stabilnosti nije bilo. Partizan je ostao za korak kratak i falio je taj završni udarac kad god je bilo potrebno. Takva situacija je teško pala svima u klubu i kao da se samo čekalo da se sezona završi i da se igrači raziđu na sve strane. Nismo mnogo puta, ako ikad, gledali situacije da se gotovo rasformira ceo tim (većinom planski mada nešto sigurno i ne) a da trener ostane, ali ni taj trener nije bilo ko i jasno je bilo da se mora krenuti iz početka. Budžet je ponovo jak i ovog puta je opredeljenje bilo za dublji, polivalentniji i mentalitetom više šljakerski roster gde nema prevelikih zvezda ni zaslužnih građana. Nekoliko igrača se ipak izdvaja po važnosti. Prvi je verovatno Carlik Jones, konačno pravi plejmejker u Partizanu koji može da poentira i razigrava i mnogi predviđaju da bi mogao biti hit igrač u EL. Drugi je Brandon Davies, EL veteran koji je svašta preturio u karijeri i još uvek je jedan od boljih visokih napadača u ligi. Ja bih rekao da je treći Isaac Bonga koji je dovoljno polivalentan da drži pozicije 3 i 4 pod kontrolom, iako on nije tip igrača koji pravi razliku. Bekovska linija je dobra, dosta šuta i prodora (što je falilo prošle sezone) garantuju Lundberg i Brown, Marinković ima ulogu i kao 3&D ali i kao faktor u svlačionici, Washington bi mogao da bude ozbiljan strelac u EL, a KKP se nada dobrim sezonama atleta u liku T.Jonesa i Mikea. Dosta ovde ima nepoznanica ali ovo deluje kao ekipa koja će bespogovorno slušati trenera i probati da bude mnogo bolja na kraju nego na početku sezone. Nije lako prognozirati rezultat potpuno nove ekipe ali kao i za većinu ovih mid tier timova play in je neki realan cilj, a za dalje je rano reći. REAL MADRID Facundo CAMPAZZO / Andres FELIZ / Sergio LLULL Džanan MUSA / Xavier RATHAN-MAYES Mario HEZONJA / Alberto ABALDE Gabriel DECK / Serge IBAKA / Eli NDIAYE Walter TAVARES / Usman GARUBA Coach: Chus Mateo Prošla sezona: 27-7, finale Real je najvećim delom prošle sezone izgledao kao kaznena ekspedicija, nije se dovodilo u pitanje da pobeđuju uz predivnu igru i dosta atrakcije. Pa ipak, to se neće dugo pamtiti jer nisu bili pravi u jednoj utakmici u koju je stala cela sezona. Da je to bila serija, ja još uvek mislim da bi pretekli kao šampioni. Nova sezona je nova priča, a deluje da je ekipa ipak nešto slabija nego lani. Yabusele i Poirier su bili važni igrači, a Rudy i Chaco veterani koji mogu da zablistaju kad je najvažnije. Izbor pojačanja je interesantan, ni Feliz ni Rathan-Mayes nemaju EL iskustvo ali nemaju ni pritisak da moraju odmah da doprinose junački jer će bar na startu sezone biti igrači uloge. Feliz je solidan all round kombo bek, a Rathan-Mayes prirodni strelac koji kao i svaki igrač tog tipa ponekad ima problem sa selekcijom šuta. Za početak će verovatno stati malo u stranu, iza Muse i Hezonje koji su se dokazali kao EL igrači visoke klase. Ibaka i Garuba će probati da zakrpe rupe pod košem, verovatno često u kombinacijama sa Tavaresom na parketu ali ponekad i međusobno. Oporavak Gabi Decka je značajan jer takvi igrači su zlato za evropsku košarku. Ne izgleda ovaj Real tako atraktivno kao neke druge verzije sjajnog kluba ali njihove ambicije se uvek znaju - napad na sve raspoložive trofeje. Sve osim toga je neuspeh. VIRTUS SEGAFREDO BOLOGNA Daniel HACKETT / Matthew MORGAN / Alessandro PAJOLA Rayjon TUCKER / Marco BELINELLI Will CLYBURN / Isaia CORDINIER Tornike SHENGELIA / Achille POLONARA Ante ŽIŽIĆ / Devontae CACOK / Andrejs GRAZULIS Coach: Luca Banchi Prošla sezona: 17-17 Virtusova sezona je bila bila priča o dve polusezone, u prvoj su bili najprijatnije iznenađenje takmičenja, a u drugoj su zamalo uspeli sve to da prospu serijom poraza. U stvari i jesu prosuli, jer se na kraju dana nisu plasirali u plejof iako su imali lepu rezervu iz prvog dela sezone u odnosu na konkurente. Malo se pričalo o njima letos, možda pod utiskom ne baš entuzijastičnog sponzorstva Segafreda i najavljenog izlaska iz kluba, međutim meni ova ekipa na papiru izgleda znatno jače od prošlosezonske. Will Clyburn je kapitalno pojačanje i iako njegova moć polako kopni i dalje je sposoban za jake partije i MVP konkurenciju. Toko Shengelia je imao izvrsnu sezonu i njih dvojica bi trebalo da budu udarni tandem uz večnog konduktera Hacketta. Belinelli je odigrao iznad svih očekivanja prošlu sezonu što je možda mač sa dve oštrice i mislim da bi Banchi trebalo dominantnije da se okrene sve boljem Cordinieru i eksplozivnom atleti Tuckeru koji bi trebali da čine fizički moćan tandem. Iz Londona je stigao omaleni Morgan koji je briljirao u Evrokupu, a pod košem dosta poverenja polažu u rezurekciju Žižića nakon što je prošlu sezonu maltene prespavao. Cacok se oporavio i zauzeće svoje mesto atletskog smallball centra, a tu je i Banchiev miljenik iz letonske reprezentacije - tabadžija i fajter Grazulis. Pitanje je da li ova ekipa ima dovoljno šuta spolja, ali iskustva i opšteg kvaliteta imaju i mogli bi biti veoma opasni iz drugog plana. Kontrolisanje ega Clyburna i implementacija Tuckera i Morgana bi trebali biti glavni zadaci za stručni štab, Cordinier treba dobiti veću ulogu, a Shengelia i Žižić odigrati dobre sezone. Neko mora na kraju izvisiti ali meni Virtus deluje kao neka zlatna sredina po kvalitetu i neki 50% učinak je objektivno očekivati od njih. ZALGIRIS KAUNAS Sylvain FRANCISCO / Lukas LEKAVICIUS Tyrone WALLACE / Tomas DIMSA Ignas BRAZDEIKIS / Deividas SIRVYDIS / Matthew MITCHELL Edgaras ULANOVAS / Brady MANEK / Alen SMAILAGIĆ Laurynas BIRUTIS / Bryant DUNSTON Coach: Andrea Trinchieri Prošla sezona: 14-20 Turbulentna sezona je iza litvanskog velikana. Stvari nisu funkcionisale sjajno tokom sezone, a bez obzira što su igrali vrlo solidnu košarku dolaskom Trinchieria, Evans i Šmits su bili premalo kao jedini igrači koji mogu da naprave razliku. Više nema nijednog od te dvojice ali je ekipa dublja i sa više opcija. Očekujem odličnu sezonu Francisca koga su pokupili ispod radara, a i Tyrone Wallace je solidan strelac. Žalgiris je uvek solidan defanzivno i njima treba bolji napad za iskorak. Vraćen je i Iggy Brazdeikis za čijom “glavom kroz zid” košarkom nemaju potrebe elitni EL klubovi ali Žalgirisu će dobro doći svako ko može da unese loptu u koš. A kad smo kod toga, dosta se očekuje od Sirvydisa koji je dobar strelac ali zahteva veliku slobodu i velik broj šuteva. Zanimljivi potpisi su snažni Mitchell koji će morati da obavlja prljav posao, te Alen Smailagić koji je stagnirao u Partizanu ali i dalje intrigira svojom kombinacijom atletike i meke ruke. Kad bi se igrala košarka bez glave Smajli bi bio sjajan EL igrač. Trinchi očito smatra da može da mu pronađe žicu. Pozicija 5 je dosta slaba, Birutis jeste napredovao ali i dalje često izgleda nezgrapno na terenu, dok je veteran Dunston na zalasku karijere iako je i dalje pošten igrač i telohranitelj. S obzirom da je budžet prilično skroman za EL okvire, ovo je jedna izuzetno kompaktna družina koja će biti tvrd orah svakome ko ih potceni ili se ispromašuje protiv njih. U energetskom domenu trebalo bi da su jedni od najjačih u EL, ali na kraju krajeva talenat uvek pobeđuje tako da je Žalgirisu ulazak u PO kroz PI plafon plafona. Biće zabavni za gledanje, zabavniji nego inače. tier 1 - contenderi: OLIMPIJAKOS (šampion), PAO, Real tier 2 - pretenderi: Fenerbahče, Monako, Barselona, Efes tier 3 - daj nam taj PO pls: Milano, Virtus, Zvezda, Partizan, Makabi, Bajern, Baskonija, Žalgiris tier 4 - evrokupe, širi svoja krila: Pariz, Asvel, Alba

Nisam nikad nosio kineze pa ne znam kakvi su što se performansa tiče a i dizajnom mi se malo šta tu sviđa osim Kyrie Anta 1 i po nekog WOW modela i Jimmy Butler nekih Li Ning modela.

Ja mislim da je Bobi jaka egzibicija u rangu Kembe Walkera u Monaku prošle sezone, niko tu bog zna šta ne očekuje i ne verujem da će imati veliku minutažu, a ako prođe prođe. Čovek ima već 36 godina a znamo kako je specifične građe bez obzira što deluje da veoma vodi računa o svom telu.

Li Ning je bukvalno najpoznatiji kineski brend sportske opreme. Inače ta Way of Wade linija nikad nije dospela na naše (a možda ni evropsko) tržište a bilo je tu odličnih modela.

Ne bih ni ja nešto voleo Kalinića da navijam za Partizan.

De'aaron Fox je dobio svoj signature model of Curry brenda (ćerka firma Under armour), izgledaju dosta...kineski

Po meni se od ove gore ekipice po nekvalitetu jedino izdvajaju Alba, Asvel i Pariz. Naravno, i ove ekipe u jednom meču mogu da iznenade svakog. Mi jesmo na papiru kvalitetniji i skuplji i od ostalih nabrojanih ali nije to neka razlika, neke od ovih ekipa su dosta kompaktne i dobro složene za limitiran novac. Pa opet, sve i da si bolji od svih nabrojanih i dalje moraš biti bolji bar još od nekog da bi uhvatio play in. I nije ovo neko opravdanje, ja sam jasno rekao da je neulazak u PI makar neuspeh i da se nikako drugačije ne može nazvati takav epilog, ali da će biti neka šetnja, nema šanse.

Po meni je ovo saopštenje od juče sjajan potez Obradovića i Marinkovića i prvi put imamo nešto tako - napismeno i sa potpisom. Da li će ono promeniti nešto? Mislim da su šanse mikronske, ali ovi ljudi su uradili šta je do njih. Problem u vezi ovoga nije "šipka" iako o pripadnicima iste mislim sve najgore, koje god da je boje. Šipku čine tribinski biznismeni kojima je profesionalni poziv arlaukanje na stadionu uz dodatne "vanterenske" aktivnosti + polumaloumni klinci koji imaju aspiracije da jednog dana oni budu na mestu starijih kolega. Šipka funkcioniše kao vojska, postoji hijerarhija i manje više monolitnost. Ove pesmice pokreću uglavnom takozvani "obični ljudi" kakvih ima najrazličitijih profila i backgrounda ali im je zajedničko to da gledajući utakmice leče svoje lične frustracije i nezrelost, a najglasniji su obično oni koji uz svoje profile na soc mrežama imaju FCRS ili NUSKNVP u imenu, veruju da klub za koji navijaju ima prirodno pravo na trofeje, da je uvek zakinut od države, da uvek trpi nekakvu nepravdu, a još bolje je ako ta frustracija može i da se personifikuje, a Čović je navijačima Partizana dao sasvim dovoljno razloga da personifikuju svoju frustraciju i mržnju, kao što je nekada Vujošević bio nama, Ciganima. Da li utakmice treba prekidati zbog pogrdnog skandiranja? Po meni ne. To je nažalost standardni folklor i odraz (ne)kulture, ali niti smo mi to izmislili niti nekog može nešto preterano da povredi ili da ugrozi učesnike takmičenja. Da je ružno - jeste, da je naročito opasno - nije. Čović po meni preterano drami u svom stilu, a i Vesna je mogla da se uda za nekog poštenijeg čoveka, jbga njen izbor.

Yago je za Filipa Čovića Majkl Džordan lično i personalno. Nadam se da je ovaj post iznad samo glupa šala.

Voleo bih da je motivacija za ovo pismo da se stane na kraj nepotrebnim prostaklucima ka drugim osobama izuzev gospodara. Ako je tako, baš lep potez i to je ono što trener i igrači jedino mogu da urade.

Ok, izvini, nisam mislio ništa loše.

Biće novi topik u toku ove nedelje, ne znam šta ste zapeli, takmičenje počinje 03.10. i nikad nismo otvarali pre poslednjih dana septembra.

Očukaćemo i Pariz i komšije oba puta u EL ove sezone.

Ma kakva g league, njih bi bilo koji evroligaš otrsio.

Dragan Jakovljević 🙂

Protiv koga igramo sutra?

Kod nas se čak i problematični tipovi ponašaju kao gospoda. 😎

Iz ove utakmice najbolje je saznanje da postoje još negde predsednik-trener i sin-igrač bez kvaliteta za predmetni nivo košarke.

Teo ne treba da igra više od 15 mpg pre svega jer imamo CMM-a koji treba da igra 20+ minuta svaku utakmicu. Yago je ok back up, uvek se nešto dešava kad je on na parketu, živahan igrač koji voli da je protagonista. E sad, da li to zadovoljstvo vredi 800k? Ja mislim da ne vredi, ali s obzirom da stelt Dedu plaćamo 700k onda je i ova Jagova plata realna naspram toga. Yago je bio naš najbolji igrač prošle sezone u maltene isto onoliko utakmica u koliko je Teo bio najbolji igrač. Definitivno smo mogli da ga se odreknemo kad je uletela ta ponuda Uniksa ali sada je tu i sasvim je iskoristiv igrač, a može da igra i u petorkama sa CMM jer su komplementarni. Meni je draži čak i igrač koji se precenjuje i koji je odvažan na terenu nego onaj koji se krije po terenu pa ne znaš ni da li je igrao ali znaš da se njegov direktan match up naigrao.

Meni je nerealno da su Smajliju dali duplo više para nego 1. Sirvydisu koji je top litvanski talenat i pokidao je u evrokupu prošle sezone, 2. ovim zaslužnim litvanskim građanima poput Ulanovasa, 3. Franciscu koji je ipak bio znatno značajniji igrač za Bajern nego Smajli za KKP. Mora da je Trinki uveren da će da opravi Smajlija i napravi igrača i čoveka od njega.

Nedović je u podcastu kod Luke i Kuzmanovića rekao da ga Plavšić jako podseća na Papajanisa stilom igre i ne mogu da ne primetim sličnost i ja. S tim što Plavša naravno nema neki šut spolja i mislim da je ipak manje alergičan na znojava muška tela. Ali to je taj tip igrača, visoki rim runner koji zna ponešto na postu ali živi od igre iznad obruča i jebiga ima visoko težište pa ne može da bude uguravač. Sve i da Plavšić ni malo ne napreduje ofanzivno on već sad ima neki repertoar na osnovu koga može da igra ozbiljnu košarku. Da li će biti pogodak ili promašaj zavisi krucijalno od defanzive. Tu bi mu trebalo puštati snimke Ognjena Kuzmića svaki dan jer, iako nema Kuzmićevu staminu, ima brže noge od njega a odbrana se pre svega igra nogama. Takođe i da vežba anticipaciju, tako visok igrač nema potrebe da se zaleće na blokade, dovoljno je da rukama ometa protivnika i da je vertikalan.

Lepe pare za Smajlija, to se nisam nado.

Sve je ovo ok. Malo su i sudije svirale svaki mrk pogled ka Trimbleu a i Kurbanov je ubacio par važnih poena i podsetio zašto je bio respektabilan EL igrač. Mitrović me daleko najviše nervira i mislim da moraju on i Plavšić da imaju apsolutno egal tretman kad je u pitanju pozicija back up centra, pa u zavisnosti od situacije da pokrivaju minute iza Bokija. CMM mi se jako sviđa, a i Canaan će biti dobar, šteta što je midžet. Na 4 baš tankoza, jebiga. Što se Kaline tiče, NikadprotivKaline.

Od kad je 12 igrača na rosteru "samo"? Ne znam zašto bi taj Ilić i Kostić uopšte bili na rosteru ako ne mogu da odigraju ni prijateljske pripremne utakmice? Valjda je i cilj da se kroz njih vidi šta oni mogu, nećemo ih sigurno isprobavati u EL. Utakmice se neće igrati u najjačem tempu, već će više ličiti na 5 na 5 razigravanje što momci rade na svakom treningu između sebe. Da smo mogli da organizujemo bolje pripreme od puta u Rusiju - mogli smo, ali meni je jasno da je to deo priče sa vrha države i ne bih pravio neki veliki problem oko toga. Po meni i bolje da na ovom turniru vidimo šta mogu novajlije i radujem se tome.

Ja mislim da ovi koji lamentiraju nad nedostatkom sistemskog rada uvek uzimaju SFRJ kao polaznu osnovu. Te zemlje nema već 35 godina, a Srbija je uprkos svim sistemskim nedostacima koji se inputiraju ostala košarkaški gigant. To je zbog toga što se jedna stvar nije promenila - talenta i dalje ima, neka generacija je nešto bolja, neka nešto lošija ali talenta imamo i uvek ćemo imati, pa i ove reprezentativne medalje sigurno utiču da se neki novi klinci uhvate košarkaške lopte. Drugo, oko starosti ekipe, pričamo o turnirskim takmičenjima od 6, 7 utakmica. Tu starost ne dolazi toliko do izražaja, što vidimo na primerima mnogih vremešnih igrača koji su i dalje bili sposobni da isporučuju kvalitetne partije na turnirima što ne bi mogli na nivou cele sezone od 70+ utakmica. Ja sam optimista ali da je ova situacija sa Karijem udarac u bradu - jeste.