Bul-Kathos

MTW II Sa Osmanlijama i početnim herojem, odn. sa sultanom Mehmedom pokupim mercenary horse cavalry (čini mi se 4-5 jedinica može max) odmah od prvog kruga krenem sa osvajanjem jer su od frakcija, pobunjenici i Vizantija samo na Balkanu a Mađari dok se konsoliduju, ja sam već osvojio ključne centre. Vizantija ima slabe jedinice pešadije i zato nemaju šanse pred turskim horse archerima. Osvojim Carigrad, Solun, Sofiju, Budimpeštu i Zagreb. Sve osvojene gradove porušim zbog para ali time istovremeno ostavim scorched earth čime Vizantincima i Mađarima ostaje večnost da obnove i izgrade makar jedinice srednje klase. Bitno je da se od Zagreba napravi i razvija citadela a ne grad, zbog jačih jedinica. U Zagrebu se utvrđujem i tu vodim proxy ratove sa hrišćanima dok na Bliskom Istoku i Maloj Aziji razvijam gradove i čekam invazije Mongola i Timurida. Pored Jerusalima i Antiohije, od gradića Damaska i Aleppa napravim citadele kako bi odatle regrutovao vojsku za odbranu od krstaških pohoda koji neminovno dolaze istovremeno sa Mongolima. Njih dočekujem na reci kod Bagdada ako se tu pojave, a ako se pojave malo severnije onda je lakše da se konsolidujem i branim od opsade Antiohije, odn. pustim Mongole da opsednu grad jer ako ih pobedim onda gube sve jedinice a porazima na otvorenom ostane im dosta preživelih. Kada se pojavi barut, onda je lakše sa musketirima. Takođe, uvek mi je otvoren džihad kako bih pljačkao sa jednim ili dvojicom heroja po Evropi, čak i ne jurim da ispunim svetu misiju, važno je da sam prisutan u Evropi zarad pljačkanja i para. Kada igram sa hrišćanima, obavezno odmah pokrenem krstaški pohod ka Jerusalimu, napravim alijansu sa Vatikanom, kako bih bio u milosti kod pape i izbegao ekskomunikaciju u slučaju da mu se ne sviđa moja taktika da napustim evropsko tlo i novi glavni grad osnujem u Jerusalimu. Ovo radim zato što kada je Jerusalim osvojen, on dodaje stalnih 15% bonusa reda i mira u svim settlementima čime može da se drži visok porez nad građanima i puni državna kasa. Nekad stignem da eliminišem Egipat i Osmanlije pre invazija Mongola, ali nije strašno i kada su oni još prisutni jer sam ih oslabio svojim proširivanjem na jug i u Maloj Aziji. Dok se Evropa međusobno bori, za to vreme moja frakcija (Nemci ili Francuzi) se razvije pre njih i sa pojavom baruta i Novog sveta, već sam u ogromnoj prednosti. Od frakcija biram Nemce uglavnom jer imaju građevine poput Printing Press-e što dodaje law bonus i više prihode u gradovima. Što se tiče borbi uživam kada me Timuridi opsedaju a moji turski naffatuni sa zidina razbijaju njihove ratne slonove koji ubrzo krenu u running amok i ubijaju svoje saborce u opštem metežu i krkljancu.

Politikolog se zove Mladen Mrdalj, ne znam samo da li je doktorand ili radi u nekom institutu, po mojoj nekoj lčnoj proceni u rangu je sa Bobanom Stojanovićem na osnovu onoga što sam mogao da čujem od njega, mlađa garda, koja može iz naučnog ugla da pomogne opoziciji, odn. generalno demokratskom procesu u Srbiji. Video sam da priprema iz naučnog ugla jedan malo opširniji tekst o ovom zakonu i većinskom sistemu.

Ima jedna slika gde Vučić, Mali i Đurić nagnuti nad stolom čitaju papire a Čadež razgovara sa Grenelom u WH, pretpostavljam da su dobro pročitali i razumeli tekst. Slušao sam Vučića više puta kako daje intervjue na engleskom i zavidan mu je spoken language, ima i dobar fond reči. Nemam objašnjenje zašto se kao zapanjio kada je spomenuta ambasada u Jerusalimu i zašto je pogledao ka svojima sa čuđenjem. Postavlja se sada pitanje kako je moguće da je onaj zarez oko mutual recognition napravio brutalan™ nastup Vučića a ovo sa ambasadom, izgleda toliko očigledno i vidljivo, se previdelo.

Trebalo je da Čadež čita tekst iz sporazuma sa ovom trojicom a ne da kibicuje Grenela.

Legenda razlikuje 4 kategorije država u indeksnim poenima od 1 do 100, kada se klikne na određenu izbacuje celi profil te zemlje. Crvena boja je najlošija, pa svetlo žuta, a tamno žuta i plava su najbolje. Pretpostavljam da tebe interesuje za Nemačku, pa tamo za nju sumiraju: Germany's pandemic response has been praised around the world for its rapidly implemented contact tracing strategy and science-based leadership, which contribute to its strong performance in the Index.

https://globalresponseindex.foreignpolicy.com/ Pregledna mapa zemalja G20 plus 16 srednje razvijenih i zemalja u razvoju u borbi sa pandemijom. Metodologija izrade obuhvata finansijski i zdravstveni odgovor, kao i odgovornost državnih vlada i političkih aktera, uključujući i kapacitete država za odgovor pre izbijanja pandemije do avgusta 2020.

Obesmišljena je uloga vlasti koja bi trebalo da radi u interesu svog naroda jer ona zna da politički ne odgovara i ne snosi posledice za svoje delovanje na izborima. SNS je poput Kine u međunarodnim odnosima formirao paralelne institucije i prema njima se upravlja dok zvanične poštuje isključivo protokolarno bez obavezujuće pravne snage. Na proteste Za ćaleta reagovano je brutalno. Iz perspektive vlasti, smanjena je energija za buduće proteste i poslata je poruka da će se do kraja braniti. I Vučić je u dva navrata poslao poruku da predaja nije opcija i to ne u kontekstu borbe protiv kovida. Pošto opozicija neće biti u parlamentu, ona će delovati van nje čime interese dela glasača nema ko formalno da zastupa i time će se politička borba odvijati nekonvencionalno. Mi lično, kao pojedinci, možemo da reagujemo tako što ćemo ih sramotiti u javnosti, za sve gluposti koje će govoriti stigmatizovati ih, moramo podržati novinare u nezavisnom radu. Ne sme se dozvoliti da vlast deluje na ljude emocionalno. Moja majka radi kao učiteljica i na svakom roditeljskom sastanku prvo govori o osveti loših đaka i ponavljača, da ranije nisu mogli svi da imaju petice jer nisu sva deca ista u znanju, pa tek onda podeli knjižice. Pošto nastavnici i profesori imaju i prosvetiteljsku ulogu, njihov glas mora da bude najjači. Neka svako od nas radi u okvirima svog posla i profesionalne orijentacije i to bi predstavljao neku osnovu i početak. Do pandemije igrao sam basket sa dvojicom sns-ovaca, kad god sam mogao podsećao sam ih na povećanje javnog duga, zagađenja u kojima žive njihove porodice, veze za lekare, pitao kada će da kupe stan u BgH2O ako je to ponos ove vlasti i zašto ne.

Stasavaju njihovi mladolideri, obučeni u sns-ovskim akademijama, sa jednim jedinim ciljem, da zaštite postojeći piramidalni i feudalni poredak. SNS je zaobišao relevantne državne i pojedine privatne fakultete za regrutaciju kadra za javne poslove i državni aparat i izvršio zločin prema Srbiji pošto iz vaninstitucionalnih sns-ovskih akademija™ sigurno ne može izaći obrazovani kadar on par sa regularnim akademcima. Sa tim obukama i diplomama oni mogu da rade jedino u Srbiji i zato će grčevito braniti stečene pozicije.

Sa celim postom se slažem, posebno sa ovim kvotovanim se u potpunosti slažem. Dodao bih činjenicu da i Turska koristi NATO za odbijanje Rusije tako da je dugoročno posmatrano potrebna njena vojna nezavisnost ukoliko želi da postane powerhouse u regionu. U ovakvom strateškom razmišljanju do punog izražaja dolazi značaj postojanja vojne baze Bondstil, koja pored Balkana drži na oku i tursku projekciju moći.

Te 1999. godine SAD bile su jedina svetska sila i srpska država i Milošević morali su drugačije da vode diplomatiju s obzirom da je sve ukazivalo da tadašnji kurs ničega dobrog doneti neće. Bombardovanje je bilo od veće važnosti za NATO nego za SAD i u tom kontekstu treba tražiti objašnjenje. O samom bombardovanju ispričano je i ispisano tone materijala i stranica i zaista ne bih dalje. Odgovor na tvoju konstataciju je da je Evropa imala tada veći značaj za SAD iz prostog razloga jer NATO nije imao ovoliko članova kao danas i nije bilo velike sile u bilo kojem regionu sveta koja bi uravnotežavala američku politiku. Nadam se da je ovo jasno. Sada i danas je drugačije i moje mišljenje je da sada ovaj region nema, skoro pa nikakav značaj za američke interese. Jedino što ih zanima jeste da se formalno pravno završi sporazum Srbije i Kosova. Reci mi po kojim parametrima ti vidiš da je ovaj region bitan za Amerikance?

Tačno. Iz perspektive SAD region u kome se nalazi Srbija je totalno nebitan na duže staze. Jedino što američku diplomatiju zanima jeste održavanje stabilnosti i izbegavanja konflikata kako bi se ekonomski odnosi doveli na određeni nivo. Najbitniji regioni za interese SAD jesu Persijski zaliv (ne Srednji Istok, već sam zaliv), severoistočna Azija (zato što se tamo nalazi regionani hegemon) i Evropa. Značaj Evrope za američke interese nalazi se trenutno na istorijskom minimumu.

Čuvene dve nedelje na koje ni Rusija nije imuna. Znam da postoji više faza u istraživanju vakcine dok ona ne bude spremna za masovnu upotrebu i bez obzira na tu činjenicu iznešene su smele tvrdnje u pogledu vremenskog okvira za njenu upotrebu, i to na CNN-u. S obzirom da sve oblasti ljudskog života spadaju u domen međunarodnog rivalstva siguran sam da Rusija želi da izazove anksioznost u ostatku sveta plasiranjem ovakve informacije. Ako se povuče paralela sa momentom Sputnjika, biće ovo ogromna vest ukoliko je tačno o napretku razvoja vakcine, jer je tadašnja američka administracija lansiranje satelita u svemir doživela kao sopstvenu propast. Ulje na vatru dolivale su vesti o fantastičnom rastu sovjetskog BDP-a što se može uporediti sa današnjim kineskim ekonomskim rastom koji izaziva nesigurnost u Vašingtonu. Ljudski je nadati se pozitivnim vestima, a ovakvu ljudsku prirodu Rusija maksimalno koristi da održi svoje prisustvo u krugu velikih sila.

Ja sam još uvek nakon odgledanog Narcosa pod utiskom, posebno posle poslednje epizode Meksika i efektnog govora Felixa Gallarda. Na stranu što me specijalno interesuje Reganov & Tačerkin istorijski period pa sam pažljivo ispratio. Istraživao sam mape i geografiju plaza koje su držali karteli i u jednom trenutku sam strukturu njihovih odnosa posmatrao kroz teoriju realizma, jer ne postoji vrhovni autoritet (što je pokušao Felix da uspostavi) već samo anarhija. Thomas Hobbes - Rat svih protiv svih. Svi akteri želeli su da steknu moć na uštrb moći ostalih. Struktura sistema je multipolarna i na ovom primeru se može pokazati kako je egzistiranje više od dve velike sile u sistemu štetno po sve postojeće aktere, zbog male količine moći koja se nalazi na raspolaganju i koja je dostupna. Nabavio sam literaturu (postoji naučna literatura vezana konkretno za narko-kartele i njihovo delovanje) i za sada imam skicu zašto je, recimo, Sinaloa kartel bio osuđen na neuspeh ukoliko nije sarađivao sa drugim organizacijama, odn. pristao da postane deo Felixovog saveza. Čitav odnos između meksičkih kartela međusobno i odvojeno prema kolumbijskim kartelima može da se strukturira kroz geopolitiku ukoliko se oni definišu kao regionalni akteri, ne u sklopu matičnih država. Za sada imam hipotezu da je Pablo Escobar unapred bio osuđen na propast posmatrano dugoročno zbog njegove loše startne geopolitičke pozicije u odnosu na braću Rodriguez, kao i na Guadalajara kartel, bez obzira na kakav model poslovanja se odlučio - sistem saveza ili unilateralni pristup. Nepromenjiva konstanta je naravno krajnje tržište SAD i geografsko određenje i proximity narko grupacija ka tržištima na Floridi i New Yorku. Dodatno mora da se uradi research američke strategije bezbednosti i Reganove strategije Rata protiv droge, s obzirom da je dominantna pažnja bila usmerena na program Star Wars i izgradnje nuklearnog štita. Počeo sam da gledam dokumentarac The Vietnam War, prva epizoda me je oduvala pošto se konačno neko setio da baš ozbiljno pristupi istoriji Indokine, a serija spominje i prisustvo Ho Ši Mina na Pariskoj mirovnoj konferenciji, što pored odsustva američke propagande, obećava nepristrasan pristup temi. https://www.imdb.com/title/tt1877514/ https://en.wikipedia.org/wiki/The_Vietnam_War_(TV_series)

Ne znam koliko si ispratio, ali Kina ne samo da projektuje svoj pretenzije ka severnim azijskim oblastima, nego se umešala i u geopolitičku podelu Arktika. SAD trebalo bi da organizuju komplet strategiju deterence, constraint i containment sa državama koje ste naveli, ali se tu vidi oklevanje jer u sadašnjem rasporedu snaga mnogi savez sa Trumpom vide kao unholy alliance. Novembar je blizu i razrešiće mnoge dileme. Vijetnam je klasična priča azijskog ekonomskog modela. Visoke stope štednje i investicija, stukturno organizovano tržište kapitala nad kojim se nalazi sistemsko korporativno upravljanje. Da nije imao istorijske probleme sa velikim silama, verovatno bi se još ranije pozicionirao među azijskim tigrovima i malim zmajevima, kako anglosfera zove azijske ekonomije u usponu. Kina ne može biti broj jedan u svetu čak i da prestigne Rusiju i SAD po naoružanju i opštem stanju konvencionalne vojne snage jer postoji nešto što se zove imperijalno prenaprezanje. Za broj jedan potreban je i soft power koja ona nema. Univerzalističke tendencije su joj ograničene na Aziju i ne može se nadmetati sa EU ili SAD po tom pitanju. Ona u najboljem slučaju može biti regionalni hegemon (što po mom skromnom mišljenju ona i namerava da ostvari, vrlo je blizu tome) ali i se i za taj status ipak donekle pita i Rusija. Tako da nije baš sve jednostavno po kineske interese.

Za međunarodni sistem nije dobro kada u njemu egzistira više od dve velike sile. Najbolji scenario je bipolarna arhitektura (ili čak i unipolarnost, ali da velika sila počiva na pluralističkim principima i demokratiji), iz prostog razloga zato što postoje određene količine moći koje velike sile dele između sebe. Kada moć mora da se deli između više od dva aktera tada dolazi do pojačane nesigurnosti i do stvaranja tenzija u međunarodnim odnosima. Putin je 2000. ili 2001. rekao da raspad SSSRa nije toliko naškodio interesima Rusije koliko je štete naneo globalnim geopolitičkim procesima. SAD su stidljivo to priznale za vreme Obamine administracije. Koliko je loše postojanje multipolarnog sistema, vidimo i na primeru u srpskom dvorištu, gde se za moć bore 4 različita međunarodna aktera.

Šta bi konkretno trebalo da se desi u narednom periodu da SPS izgubi faktor uticaja? Da li ove brojke sada pokazuju da su njihovi glasači iz interesa (zaposleni po JP) prešli na stranu SNSa jer im zaposlenje više ne zavisi od SPSa? Jel ima trenda koji pokazuje da se glasovi iz 'ideoloških razloga' smanjuju?

Druže, pronađi o Herbertu Hooveru i posebno o Theodoreu Rooseveltu materijale. Ovaj drugi lično je ubijao protivnike (sam je priznao da je rukama davio neprijatelje dok je predvodio jedinicu Divljih jahača) i on je kreator dodatka Monroovoj doktrini 1904. odn. da će SAD oružjem štititi zapadnu hemisferu. On je bio predvodnik kratkotrajne američke kolonijalne politike, zbog čega su one za malo postale kolonijalna sila, što bi im narušilo reputaciju i atraktivnost, svrstalo ih u koš sa ostalim evropskim silama, što su Sjedinjene Države želele da izbegnu po svaku cenu. Sa druge strane, Huver je postavio preteču containmenta SSSR-a (čuvena Kennanova - Trumanova doktrina obuzdavanja Moskve) nakon WW1, tokom dvadesetih godina, dok je bio na čelu američke komisije za hranu i pomoć evropskim državama pri rekonstrukciji. Zapravo nije ni on već Pilsudski, ali on je promovisao sprečavanje širenja sovjetske ideologije ka Beču i bio njen glasnogovornik. Znači, Huver nije se zalagao za prijateljske odnose sa SSSR-om i radio je na suzbijanju i na prevenciji sovjetskog narativa u Evropi. Obojica su na vlast došli kao predstavnici republikanaca. I da se ne zaboravi, republikanci su još obojica Busha, Eisenhower i Nixon, koji su svi odreda bili intervencionisti. Regan se ponašao poput Mehmeda II Osvajača, koji noćima nije spavao dok nije osvojio Carigrad. Nije mogao da se smiri dok ne uništi SSSR iako je bilo očigledno da Moskva gubi sigurno u Hladnom ratu jer nema soft power (ekonomsku moć pre svega), što se osetilo za vreme intervencije u Avganistanu. Administracije Hardinga i Coolidgea napravile su potop u interwar periodu u Evropi, kako nosi naziv istoimena knjiga Adama Toozea. Obojica su bili predstavnici republikanaca. Suština je da spoljna politika SAD ne može da se deli na republikansku ili demokratsku osnovu već da ona zavisi od strukture međunarodnog sistema i od toga da li postoji mogućnost da se pojavi regionalni hegemon negde u svetu koji bi ugrozio interese SAD. Da kojim slučajem sada Kina ima konvencionalni hard power poput Rusije ili SAD, Trump bi sigurno drugačije razmišljao i ne bi odnose sa njom sveo isključivo na trgovinski sukob i sukob saopštenjima, pre svega zato što Kina ima pristup Pacifiku i može fizički da ugrozi SAD. On se za sada drži containmenta u savezu sa Japanom, Australijom i Korejom. Ako zatreba tu je i Indija. Demokrate bi verovatno oštrije nastupile ali u ovim okolnostima ne vidim da bi izazvale neki širi sukob. Trump je izgubio na Srednjem istoku, svode se računi, Rusija je otprilke ispunila sve svoje ciljeve. Od 2016-2017. Evropa više nije top prioritet već je to jugoistočna Azija zato što se tamo nalazi regionalni hegemon. Čak i ako ne želi, Trumpova administracija u eventualnom drugom mandatu, moraće da se ozbiljnije pozabavi Kinom, jer militarizacija istočnokineskog mora, pravljenje vojnih ostrva i narušavanje prostora Japana ili Koreje izaziva nesigurnost američkim saveznicima. Ukoliko izgubi podršku i poverenje saveznika, o čemu sam pisao već, SAD su u velikom problemu. Fun fact, pare za Nobelovu nagradu Roosevelt je poklonio Srbiji zbog ratnih stradanja.

Jedino što je uspeo svojom nepredvidljivošću da uradi jeste da uruši američke institucije, smanji poverenje saveznika i ohrabri protivnike, Rusiju posebno jer je ona opterećena sankcijama. Recimo, naredbu o povlačenju američkih trupa iz Nemačke niko nije mogao da pretpostavi da će se dogoditi sada, nakon martovske NATO vojne demonstracije Defender 20, koja je na teren izvela preko 25 000 američkih vojnika, najviše u poslednjih 30-ak godina. Cilj vežbe bilo je predstavljanje moguće reakcije na ruski napad na baltički trougao država. To se dovodi u kontekst pojačavanja pritiska na EU jer Rusija odavno pokazuje politički apetit ka Baltiku. Kalinjingradska oblast najmilitarizovanija je oblast u Evropi. Suština je da nepredvidivost nema stalni značaj u međunarodnim odnosima a Trump je iznova i iznova koristi.

Naravno, ovo je odličan sajt gde pišu vodeći naučnici i bivše i sadašnje diplomate. Neke stvari sam ja i spomenuo u prethodnom postu, kod Trumpa nema nacrta grand strategy, niti je on transformacioni predsednik. Da li je Trumpovo delovanje predsednička doktrina, videćemo. Ali za sada nema naznaka da se on prepoznaje po nečemu. Jedino što je sigurno, da ništa nije sigurno.

Ovo je cornerstone grand strategije mlađeg Buša, a koji prate još tri stuba koja ranije nisu postojala niti su bila uobličena - hegemonija, preemptive war i unilaterizam. Hegemoniju je trebalo da isprati američka nadmoć u vojsci i ekonomiji, teza da kopno i vode ne mogu biti uskraćeni SAD. Unilaterizam je podrazumevao jednostran pristup u svetskim procesima bez obaziranja na želje i potrebe saveznika, dok je preemptive war bio vojni udar na pojavu regionalnog hegemona koji bi imao šansu da napadne prvi Sjedinjene Države. Bušova administracija je na ovaj način koncipiranu strategiju proglasila američkim pristupom u rešavanju globalnog terorizma i regionalnih konflikta, a sam Buš dao nacrt u inauguralnom obraćanju naciji. Mislim da može da se nađe njegovo obraćanje naciji na netu, ali ako hoćeš mogu ti i ja poslati na mejl. Doktrinu je nagovestila Kondoliza Rajs, sjajna politikološkinja, zastupnica teorije realizma, koja je govorila o solely američkom interesu u međunarodnim odnosima, gde bi se balans moći uređivao prema intersu slobodnih i demokratskih zemalja. Nakon 9/11 Bush je shvatio da mu je potrebna pomoć saveznika i okrenuli su se Klintonovom multilateralnom pristupu, na radost Rajsove jer je ona shvatala značaj uloge saveza u spoljnoj politici SAD. Međutim već je bilo kasno, iako je Bush je od tada govorio da Amerikanci ne smeju da se ponašaju arogantno i da moraju da štite interese svih, šteta je učinjena i nastupio je period agresivnog unilaterizma. Bušova rečenica da će se SAD boriti protiv nacija koje štite teroriste i pružaju im pomoć, definisana je kao njegova doktrina, ali to je samo delić šire grand strategy, koja je podrazumevala zaštitu svetske hegemonije (iako ja ovde zastupam Miršajmerovu tezu da ne može postojati svetski hegemon, već samo regionalni).

Iako prema istraživanjima spada u poslednjih pet predsednika u američkoj istoriji po značaju i učinkovitosti rada njegove administracije, George W. Bush imao je okvire grand strategy i postoji doktrina njegove administracije u spoljnoj politici, na koju će se računati u budućnosti. Sa druge strane, Trump muči, nervira i dovodi do ludila, ne samo saveznike i protivnike, već i decision makere i kreatore američke spoljne politike. Najveći promašaj je što su njegovim nepredvidivim ponašanjem savezničke i neutralne zemlje izgubile poverenje u multilaterni pristup SAD, čime je data municija Kini i Rusiji da blate demokratske vrednosti. Američki soft power opao je za nekih desetak mesta po pogledu good governance i statecrafta, institucije su u opadanju. Trump je pokazao malo interesovanja za multilateralnim pristupom u rešavanju svetskih izazova, interakcija u spoljnom svetu ne interesuje Trampa ukoliko nije povezana sa ugrožavanjem njegovog ličnog političkog rejtinga i politika izolacionizma zapravo je solidna projekcija njegove ličnosti. Nepredvidivost ima važnost u međunarodnim odnosima ali do sada je uspeo samo da smanji američku reputaciju i poverenje prema njoj. Taktičar jeste, ali nema dugoročnu strategiju, nema okvira grand strategy i delovanje mu je usmereno samo na lični politički status. Paradoks je da Amerikanci žele stabilne i predvidive političare na vlasti u drugim zemljama jer na taj način znaju šta da očekuju od njih, a u svojoj kući baštine suprotno.

Veoma zanimljiv content, od pre nekoliko dana. Miršajmer vs. Mahbubani.

Skoro je neko pitao ovde kada ce u Srbiji biti bolje, ali nisam stigao da napisem moje misljenje. Kljucna stvar je u eliti koja odredjuje koliko ce se i na koji nacin postovati i razvijati institucije drzave. Da li ce ih elita oblikovati da sluze njoj ili ce dozvoliti kreativnost pojedincu i siroki pluralizam.