Bul-Kathos

Housemaide 4,6 od mene Sidni Svini ne zna da glumi, glavni glumac je vise vodio racuna da izgleda napumpano nego da glumi, vrlo plitak i predvidiv zaplet, sve u svemu girls power film, ne znam na koji nacin je dobacio do lukrativne 7 na imdbu

Hvala ti sto si istrazio podatke.

https://n1info.rs/vesti/sve-manje-studenata-brojke-fakulteti/

Novi oblik blokade državnih fakulteta više neće proizvesti efekat kakav je bio građanski protest 15. marta. Ono što dodatno slabi efekat jeste nepostojanje jasne veze između ovih studentskih zahteva i šire društvene koristi. Mali hint je fakultet za srpske studije iz Niša gde se proces otimanja nekih katedri odvija a društvo van sistema nema nikakvu snagu to da spreči. Kolege sociolozi bi rekli da kada se protest veže za pojedinačne slučajeve unutar akademskog sistema, a ne za opšti politički okvir, on vrlo verovatno gubi sposobnost mobilizacije van sopstvene strukture. Tu dolazimo do razlike između sistemskog i pojedinačnog, institucionalnog protesta. Trenutno smo bliže ovom drugom u slučaju Fil faka iz Novog Sada. Šta znači običnom, prosečnom čoveku to što "neka tamo profesorka" nije dobila izbor u zvanje ili što tamo neki departmani prelaze iz jedne državne akademske institucije u neku drugu akademsku državnu instituciju, sem direktno pogođenim ljudima. Iz politikološkog ugla može da se uoči još jedan dublji sloj pa je simbolički kapital protesta potrošen brže nego institucionalni kapacitet države. To je strukturna prednost sistema u dugim krizama. Država ima vreme, protest nema. Kada se taj odnos preokrene u percepciji javnosti, podrška se smanjuje ili se povlači bez puno buke. Zato imamo apatiju u opozicionoj društvenoj strukturi. Još jedan hint, studentska lista postaje svesna da gubi politički momentum i već duže vreme pokušava da spasi i održi svoj nalet, tako da ja ne bih previše verovao izveštajima nekih medija popu N1 ili Nova ili Radar (mada lično Radaru najviše verujem) koji svoje subjektivne percpecije ugrađuju u narativ da su njihove interpretacije vesti i objektivne. Da dodam samo svoju poruku, studenti sa državnih fakulteta moraju da shvate da "Politika nije nastavak protesta drugim sredstvima", što bi rekao Klausevic.

Koji studenti su odbili da razgovaraju sa opozicijom? Na koje studente tacno mislis u odnosu na cinjenicu da je 2024/2025. skolske godine 60 posto studenata upisano na privatnim a 40 posto na drzavnim fakultetima. Da li to impliciras da su i studenti na privatnim fakultetima plenumski opredeljeni protiv rezima i protiv saradnje sa opozicijom? Koje istrazivanje to pokazuje? Koliko procentualno privatnih fakulteta je bilo u blokadi? Da li to znaci da je deo srpskih studenata sa drzavnih fakulteta uzurpirao donosenje odluka za nastavak politickog procesa i odbacio ostale studente sa privatnih?

U realizmu se ne polazi od toga šta država može da radi danas, već se prave projekcije za budući period. Jeste da SAD danas imaju omogućen pristup Grenlandu, ali taj pristup zavisi od političke volje Danske i šire evropske politike. Kada velike sile procene da je neka tačka vitalna teže da uklone posrednike. Grenland je strateški ključan za Arktik, za njegovu geopolitičku infrastrukturu i buduće rute i resurse kada se bude promenila klima. SAD žele da takvi prostori budu pod njihovih direktnim suverenitetom ili barem izvan potencijalnog političkog konflikta u trenutku kada svet ulazi u fazu oštre konkurencije. Sve ovo nema veze sa trenutnim razlazom interesa sa Evropom, već sa procenom da se savezništva sada i kasnije u budućnosti mogu menjati, dok geografija ne može (ili može barem minimalno, na način kako Kina menja geografiju ostrva u Pacifiku ili velika rečna korita).

Ni jedna, ni druga teza nisu dobra polazna osnova u razumevanju američko - (zapadno) evropskih odnosa. Mnogo ispravnije je posmatrati ove odnose kroz okvir prema kojem je Evropa produžena sfera interesa Amerike. Svi ostali njihovi međusobni odnosi su rezultati ove polazne formulacije. Zato danas većina (liberalnih ili konstruktivističkih) analitičara ne ume da objasni odvijanje međunarodnih odnosa a da ta objašnjenja ne budu suprotstavljena svom sopstvenom analitičkom okviru. Najjednostavnije ali i jedino dostupno rešenje za njih je da okrive Trampa, koji kao sadašnji predsednik SAD ipak je samo posledica urušavanja liberalne hegemonije u poslednjih 25 godina i koja je vidljiva posebno od aneksije Krima 2014. Sa druge strane, realisti (teoretičari realizma) i te kako dobro razumeju i sa više analitičke jasnoće objašnjavaju međunarodne procese jer im njihov analitical tool upravo to i omogućava. Oni svojim rasuđivanjem putem kategorija moći, asimetrije odnosa i odbacivanjem normativnih pretpostavki će uvek imati upper hand u odnosu na sve druge okvire analize.

Moraš malo da poznaješ temu, inače ne bi dolazio u situaciju da postavljaš ovakva pitanja. U trenutku o kome govorimo (prva polovina 2000-ih), Rusija je bila jedina država uz SAD sa uporedivim brojem strateških bojevih glava i sa nezavisnim sistemima ranog upozoravanja i lansiranja. U okviru NATO tada su SAD jedina nuklearna super-sila dok VB i FRA imaju ograničene, nacionalne arsenale a ostale članice nemaju nuklearno oružje. Ulazak Rusije bi značio da NATO dobija dve nuklearne super-sile sa istorijom međusobnog odvraćanja čime bi se suštinski promenila unutrašnja hijerarhija saveza. Ovde Rusija nije "veća" od SAD, ali jeste jedina koja se nalazila u istoj kategoriji. U pogledu konvencionalnih snaga Rusija je tada imala najveću stalnu kopnenu vojsku u Evropi (pogledaj rusko napuštanje pregovora sa SAD o konvencionalnim vojnim snagama 2015. godine), najveći broj tenkova, artiljerije i raketnih sistema, i možda ključno, imala je stratešku dubinu teritorije bez presedana. Evropske NATO sile su tada, kao i sada, fragmentisane i malobrojne, u osnovi oslonjene na SAD za strateški transport i logistiku. To znači da bi Rusija bila najveća kopnena vojna sila u Evropi unutar NATO-a, iako ne nužno tehnološki najnaprednija. Ulazak Rusije bi značio pravo veta u svim ključnim pitanjima, mogućnost blokiranja proširenja alijanse, osetljivih operacija i strateškog raspoređivanja snaga. Drugim rečima, čak i ako Rusija ne bi bila „najjača“ u smislu američke globalne moći, bila bi najproblematičniji i najteži akter u odlučivanju. To je razlog zbog kog se u zapadnim analizama govori o Rusiji kao „najvećoj sili u savezu“. Ne u smislu vojno tehničkih brojeva već na sistemskom nivou. Toliko ih smatraju za luzere u Finskoj, da finski predsednik Alexander Stubb govori o tome da Finska ne može pobeći od geografije i da mora da se pronađe određeni modus vivendi sa Rusijom. Okačio sam na prethodnim stranama Stubbov tekst iz Foreign Affairs-a, kao i njegovo javno obraćanje Finskoj, što su preneli i neki evropski mediji. Na kraju, sledi nam Minhenska bezbednosna konferencija pa ti savetujem da isrpatiš događaje.

Ovo sto si napisao bilo je samo na retorickom nivou, i bilo je obostrano. NATO je imao par probnih balona u javnosti ali bez eksplicitnih ponuda dok je Putin u dva zabelezena navrata takodje ispitivao teren za clanstvo (ponuda Busu Mladjem nakon 9-11, i kasnije na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji). U realnosti, Zapad je želeo kooperativnu Rusiju ali nikako Rusiju kao punopravnog člana sa pravom veta nad NATO savezom. Hipoteticki, Rusija bi bila najveća vojna silu u savezu, time bi nastao faktički kraj NATO-a kao ZAPADNE bezbednosne strukture i nastala bi institucionalna paraliza.

https://www.imdb.com/title/tt27847051/ "o agente secreto" 2025. da li moze negde online da se pogleda ovo

Rubio: "If I lived in Havana in the government, I'd be concerned".

tebra, usrao si se priznaj, ne znas sta da mi odgovoris i onda si dosao na ideju da napises neki buckuris koji niko nece uspeti da protumaci.

@Klotzen Pojam „kolonista“ ne prestaje sa činom osnivanja kolonije, već se odnosi na status doseljenika u odnosu na metropolu iz koje se naselio, ne odnosi se na kalendarski i hronološki trenutak doseljenja. U literaturi se razlikuju early settlers, later colonial migrants i free migrants. Later colonial migrants se i dalje smatraju kolonistima dok god postoji kolonijalni odnos. Tvoja logika da se dolazi do stalnih imigracionih talasa jeste donekle ispravna. Pored toga, malo bode oči to što kada pišeš "SAD", pišeš u jednini, a trebalo bi u množini jer: SAD=Sjedinjene Države : )

ja sam ranije dosta igrao MTW II, letos videh na steamu da je koštala 4,99 e, i kažem sebi kupiću je iz sentimentalnih razloga, sačekao par dana jer imalo je dosta vremena do kraja popusta. međutim, kad sam se ponovo ulogovao vidim vratili je na standardnih 24,99 e. ali opet sam je kupio, pa igram s vremena na vreme mod custom campaign 1.2, može da se igra sa timuridima (ratni slonovi!), papskom državom, mongolima i astecima.

Hajde da vidimo na šta će Medieval III da liči. https://www.ign.com/articles/total-war-medieval-3-announced-as-the-rebirth-of-historical-total-war-new-total-war-game-to-be-revealed-at-the-game-awards

Razumem da ti ne poznaješ teoriju realizma nauke o međunarodnim odnosima i njegove podteorije, te zato tvoj tekst ima logičke suprotstavljenosti i kontradiktornosti. Ovo što si napisao u svojoj suštini ne počiva na realističkom teorijskom okviru, već na normativnom, liberalno-nostalgičnom razumevanju međunarodnog poretka koji više ne postoji. Realizam se ne može implicitno poistovećivati sa stabilnošću, institucionalizovanim savezništvima, moralnim liderstvom i predvidljivošću spoljnopolitičkog ponašanja SAD. Takvo razumevanje bliže je liberalnom internacionalizmu nego klasičnom, ofanzivnom realizmu ili neoklasičnom. U realističkoj teoriji, savezi nisu normativna vrednost, već instrument moći. Oni postoje dok smanjuju troškove i povećavaju bezbednost dominantne sile. Kada se struktura troškova i koristi promeni revizija savezništava predstavlja racionalno ponašanje velike sile. Zato tvoja pretpostavka da je svaka revizija odnosa sa evropskim saveznicima nužno znak strateškog propadanja i „wannabe imperijalizma“, meša analitičku kategoriju realizma sa moralom (koji ostale teorije često ističu kao postulat, ali koji u realnom životu nije stalna kategorija). Druga strukturalna greška odnosi se na idealizovano viđenje Pax Americana. Ako sam dobro razumeo, ti tvrdiš da je ovaj poredak funkcionisao kao alternativa klasičnoj imperiji jer su imperije postale preskupe i neodržive, ali takva tvrdnja zanemaruje ključnu stvar. Pax Americana nije napustila imperijalnu logiku, već je samo transformisala, o čemu nam govori prvobitno neuspešan pokušaj Vilsonove implementacije liberalnog međunarodnog poretka od 1917. godine i za vreme ekonomsko - političkog sukoba sa V. Britanijom sve do 1941. Sjedinjene Države su nakon WW2 ostvarile globalnu hegemoniju zato što su sarađivale kroz kombinaciju vojne nadmoći, finansijske dominacije, kontrole međunarodnih institucija i asimetričnih saveza. Saveznici nisu bili izvor američke moći (kao što nisu ni danas), već njena posredna varijabla ali pod uslovima savezništva koje su same SAD postavile. Ti si preokrenuo tu kauzalnost i posmatraš saveznike kao temelj američke moći, a ne kao njene posledice. Hint, pogledaj Grand bargain za vreme Niksonove administracije, kada su SAD nametnule kao uslov za zaštitu saveznika niže carine na prodaju svoje robe i opšte trgovinske povoljnosti. Pa dalje, za vreme Karterove administracije kada je savetnik za nacionalnu bezbednost Zbig Bržežinski zahtevao raspodelu savezničkog tereta na sve podjednako, što se videlo i za vreme Obame, kao i Bajdena. Zvuči poznato i danas, ali civili vole da ove zahteve vezuju samo za Trampa. Posebno problematična ti je analogija između američke strategije i politike Vladimira Putina. Ti misliš da se u oba slučaja radi o istom obliku „imperijalnog revanšizma“. Ova analogija je analitički neodrživa, pošto ruska politika u Ukrajini predstavlja pokušaj teritorijalne revizije sprovedene otvorenom vojnom agresijom i ratom visokog intenziteta, sa neposrednim ljudskim i materijalnim troškovima. Sa druge strane, američka strategija gruba u retorici i sa elementima konflikta prema saveznicima i "saveznicima free rider-ima", zahteva preraspodelu odgovornosti, pritisak na saveznike i reafirmaciju tradicionalnih sfera interesa. Izjednačavanje ove dve politike je moralisanje i nije realističko objašnjenje. Ovo za Monroovu doktrinu (čiji originalni tvorac je Džon Kvinsi Adams) koja nikada nije ni nestala, neću da komentarišem, valjda je to jasno. U pogledu finansijskog duga, sve dok je američki dolar svetska rezervna valuta, SAD će imati najveću vojnu potrošnju, globalnu mrežu vojnih baza i vodeće tehnološke kompanije. Precenjuje se sposobnost evropskih država, Kanade i Latinske Amerike da se brzo osamostale od Sjedinjenih Država. Postoji realna strukturna slabost tih aktera, pa bih ja samo izdvojio kao faktore nepostojanje jedinstvene strateške kulture u Evropskoj uniji (posebno različitiost u trouglu Fra, Nem i UK, s tim da dokument izdvaja anglosferu pa UK ima više mogućnosti za manevar), duboke unutrašnje političke i ekonomske podele, nedostatak autonomnih vojnih i logističkih kapaciteta.Moguć talas nuklearne proliferacije nije zasnovan na realističkoj proceni verovatnoće jer nuklearno naoružavanje zahteva dugoročne političke odluke, unutrašnji konsenzus i ozbiljne institucionalne kapacitete. Jasno je sada da postoji debata o smanjenju poverenja u američki nuklearni kišobran, ali nije baš moguće da jedan strateški dokument automatski proizvede globalnu proliferaciju i to je pojednostavljena logika. Naravno da je ovo klasičan realistički dokument, kao i sve ranije američke predsedničke doktrine i strategije nacionalne bezbednosti. Ne mogu da se mešaju liberalizam, institucionalizam, normativne postavke i izvore američke moći sa realističkom paradigmom, kao i još neki drugi pojmovi koje si naveo, strogo epistemološki posmatrano, ali to nije važno sada. Osnova dokumenta, koji može ali i ne mora biti sproveden u praksi, jer velika strategija nije samo spisak lepih želja, već mora da bude u liniji sa geoekonomskim i geopolitičkim kapacitetom Amerike za ostvarivanje ciljeva, polazi od navoda da SAD moraju da krenu od jačanja domaćih industrija. Sjedinjene Države više nisu spremne da sopstvenim resursima održavaju međunarodnu stabilnost od koje drugi najviše profitiraju. Ako nastave sa ovom spoljnom politikom, postaće očigledno da SAD vrše stratešku rekalibraciju svoje uloge hegemona u međunarodnom poretku, ali pod novim, njihovim uslovima pošto za sada Kina jedina ostvaruje maksimalnu dobit. @Anduril

+++ ovo The United States wants Europe to take over the majority of NATO's conventional defense capabilities, from intelligence to missiles, by 2027. Pentagon officials indicated that Washington was not yet satisfied with the strides Europe has made to boost its defense capabilities since Russia's expanded invasion of Ukraine in 2022. https://www.reuters.com/business/aerospace-defense/us-sets-2027-deadline-europe-led-nato-defense-officials-say-2025-12-05/

Pojavio se dokument Strategije Nacionalne bezbednosti. Neke od važnih formulacija po meni ovako na brzinu: 1. After the end of the Cold War, American foreign policy elites convinced themselves that permanent American domination of the entire world was in the best interests of our country. Yet the affairs of other countries are our concern only if their activities directly threaten our interests. 2. American strategies since the end of the Cold War have fallen short—they have been laundry lists of wishes or desired end states; have not clearly defined what we want but instead stated vague platitudes; and have often misjudged what we should want. 3. After the end of the Cold War, American foreign policy elites convinced themselves that permanent American domination of the entire world was in the best interests of our country. Yet the affairs of other countries are our concern only if their activities directly threaten our interests. 4. Our elites badly miscalculated America’s willingness to shoulder forever global burdens to which the American people saw no connection to the national interest. They overestimated America’s ability to fund, simultaneously, a massive welfare-regulatory-administrative state alongside a massive military, diplomatic, intelligence, and foreign aid complex. They placed hugely misguided and destructive bets on globalism and so-called “free trade” that hollowed out the very middle class and industrial base on which American economic and military preeminence depend. They allowed allies and partners to offload the cost of their defense onto the American people, and sometimes to suck us into conflicts and controversies central to their interests but peripheral or irrelevant to our own. 5. We will assert and enforce a “Trump Corollary” to the Monroe Doctrine. Dokument odbacuje posthladnoratovsku trajnu i univerzalnu hegemoniju pa kaže da spoljnopolitički ciljevi SAD moraju biti u skladu sa realnim kapacitetima države. Surov realistički dokument, baš ono što se očekivalo od republikanaca i od prirode same logike nacionalnog interesa. U odnosu na Obamu i Bajdena (čija administracija je najavila da će se ovo dogoditi, Entoni Blinken: "nema povratka na staro" izjava iz 2021), ovo sada je eksplicitno odbacivanje postulata liberalne hegemonije.

pred kraj klipa layup na drugi obruč