DJ_Vasa

A njegova dostignuća dok je bio na vlasti su...? I za njegovog vakta su se gradili putevi čije su cene bile upitne. I čekaj malo, kako to da levičar kao ti podržava desničara koji je još i monarhista?

Pravilo je malo nezgodno, ali evo koliko mogu da kažem po sećanju. Kod reči koje imaju suglasnik+r (vrijeme, griješiti) -ije postaje -e ako se akcenat promeni iz dugog u kratki. Kada izgovorimo vrijeme ili griješiti, glas e je dug, ali u vremena (genitiv jednine) ili greška e je kratko pa ij nestaje. Ovo pišem po sećanju, a ako neko zna da preciznije objasni bilo bi korisno.

Sad si me podsetila na neke lažne parove u srpskom i bugarskom (reči sličnog zvučanja, ali različitog značenja). Kada sam pre desetak godina išao u Sofiju i nisam uspeo da nađem hotel, pitao sam nekog čoveka na parkingu za adresu i odgovorio je da ide u tom pravcu i da vozim za njim. 'Vozi za mnom' se kaže (po sećanju) Karaj sas men. Posle me je žena zezala i govorila da ako već treba da je varam, neka to bude sa nekom zgodnom plavušom, a ne sa debelim brkatim Bugarinom Upravo tada sam naučio i da se hotelska soba kaže staja. Srećom, u sobi je bio normalan nameštaj, a ne naramak sena

Uh, nemoj tako. Ugledni gospodin Ilić je magistar nauka, a poznat je i kao veoma fin i kulturan čovek još iz vremena kada je bio na vlasti. Svojim evropskim ponašanjem je pokazao svima kako jedan ugledan i ozbiljan političar treba da se ponaša, a svakako da njegovi maniri odaju utisak bečke škole u najboljem svetlu. Dovoljno je videti nekoliko fotografija ovg finog gospodina da bi se videla njegova uglađenost. Ima i jedan lep članak iz 2011. o Veljinoj školi lepog ponašanja: Svi prostakluci Velimira Ilića: Od šutiranja novinara, do psovanja poslanika

Kad već spominješ makedonski, oni koji su sa juga Srbije više razumeju i makedonski i bugarski jer im je naprosto vokabular sličan. Meni je jedan deo porodice sa juga, a poneke reči koje sam pokupio od njih (govorili su standard, ponekad bi ubacili neku svoju reč, obično kada su zajedno) su veoma korisne da bi se razumela oba jezika. Od njih sam čuo da se npr. u Vranju nekada govorilo 'ne beri gajle' u smislu 'ne brini', a sličnih reči i izraza ima još. U Bugarskoj sam video natpise na vratima бутни ('guraj') i дръпни ('vuci'), a odmah se mogu povezati sa rečima koje se koriste na jugu. Na primer, ako nešto treba nagurati ili sabiti (npr. paprike u teglu), na jugu će da nabutaju te paprike, dok je drpanje svima manje ili više poznato. Posle devedesetih sam odlazio u Makedoniju, mada sam često zapravo samo prolazio, ali nikada nisam imao problema sa sporazumevanjem. Oni koji su rođeni za vreme SFRJ uglavnom govore srpski, mada nisam imao problema ni u komunikaciji sa mlađima. Primetio sam da i neki mlađi govore srpski tamo gde ima turista, npr. oni koji rade na pumpama kada se ide za Grčku, ali i na Ohridu u ugostiteljskim objektima. Ograđujem se da sam kroz Makedoniju uglavnom prolazio ili sam boravio 2-4 dana, uglavnom u Skoplju i Ohridu. Primetio sam da mlađi nekada ubacuju srpske reči da bismo se bolje razumeli. Desilo se da u restoranu čujem da ubace naše reči, kao npr. paprike, luk ili pirinač umesto пиперки, кромид i ориз, kako se nazivaju na makedonskom. Poznajem i nekoliko Makedonaca, a kažu da i danas ljudi dosta razumeju srpski jer njihove televizije nude dosta naših kanala, a od stranih kanala neki imaju titlove na srpskom. Ne znam kakva im je kablovska ponuda, ali me je začudilo kada sam pre desetak godina u hotelu usred Skoplja menjao kanale i video da imaju Studio B. Kada sam pitao jednog poznanika otkud to, odgovorio je da je paket takav, premda mu je bilo smešno da sluša vesti o tome kada će isključiti vodu na Karaburmi ili koje nove linije gradskog prevoza dobija Zemun. Ponekad i pročitam ponešto sa makedonske verzije Vikipedije i nije mi teško da razumem tekst, a lako sam na osnovu konteksta shvatio šta znače veznici kao npr. дури ili бидејќи, koji se često javljaju, a korisni su za razumevanje teksta kao celine. Makedonski ne mogu da govorim jer nemam baš mnogo prilika, ali mi je korisno što ga pristojno razumem. Ako nekoga zanima, evo i jednostavnog rečnika makedonskog koji ima i engleska i albanska objašnjenja: http://www.makedonski.info/ Koristi se i kod nas na severu, mada ne znam da li se koristi u ostalim dijalektima. U Sremu postoji i selo Surduk, u kome nikad nisam bio, ali evo slike sa interneta koja ilustruje značenje koje si naveo: Koliko sam shvatio, selo se nalazi na visokoj lesnoj zaravni iznad Dunava. U vreme starog pravopisa su jednostavno kopirali pravilo za ćirilično pisanje stranih imena, ali se to prenelo i na latinicu. Na internet portalima često zapošljavaju polupismene idiote koji unakaze strana imena prema engleskom obrascu, pa tako francusko ime Charles postaje Čarls umesto Šarl, Guy je Gaj umesto Gi, a neko mi je pričao da je u tekstu na ćirilici pročitao Виктор Хуго, iako je Victor Hugo kod nas zapravo Igo. Znam da se za registraciju firme nekada tražilo da se naziv obavezno navede ćirilicom i da su se mnogi strani investitori bunili, mada ne znam kako je sada. Bilo je problema ako se strano ime može pisati na dva načina, kao npr. kod Steven/Stephen, Fisher/Fischer itd. Srećom, praksa je da se u ugovorima ime firme koje je na stranom jeziku obavezno navodi u originalu jer pred zakonom Alpha i Alfa/Алфа nisu isto.

Što se tiče bespotrebnog veličanja tršićkog govedara, to je bespotrebno veličanje u cilju pravljenja nacionalnih 'veličina' u nedostatku bilo čega drugog. Nije nikakva tajna da je on samo kopirao i modifikovao ideje Save Mrkalja, koji je predložio da se uvedu slova kao što su ль ili нь, a Karadžić ih je spojio u jedno. Koliko se sećam, čak je i nesrećni Vuk više cenio Mrkalja od onih koji pišu udžbenike srpskog, mada ima jedan relativno normalan čovek, Vlado Đukanović, koji je napisao sledeće: Sticajem okolnosti, normiranje jezika, pravopisa i pisma je proteklo relativno lako i bezbolno jer u 19. veku je pismenost bila praktično nepostojeća, tako da nije ni čudo što je reforma jezika uspela. Jezike koji su imali koliko-toliko ozbiljnu pismenost je bilo veoma teško reformisati zbog velikog broja knjiga i kontinuiteta, a ako pogledaš npr. engleski, nije se mnogo promenio u poslednjih nekoliko vekova. Ako nađeš neku knjigu staru stotinak godina, možda ćeš primetiti da se moglo pisati npr. to-day (mesto današnjeg today) i slično, ali ćeš moći da ga pročitaš bez problema. Ukoliko pitaš zašto toliko uzdižu ćirilicu, odgovor je u primitivnom nacionalizmu koji je započeo sa onim famoznim memorandumom, a koji i danas traje. Na duže staze, cilj je bio da se jezik odvoji od srpskohrvatskog nasleđa, mada se i lingvisti-kokošari iz susedstva upinju svim silama da naprave pitu od g***. Doduše, to sa ćirilicom uglavnom važi za državne institucije, dok je izbor pisma među normalnim svetom i dalje slobodan. Znam da čak i škole insistiraju da đaci pišu sve ćirilicom, mada je većina nastavnika tolerantno po tom pitanju. Meni je celokupna poslovna dokumentacija pisana latinicom, ugovori sa bankama, 99% tekstova koje sam radio i još mnogo toga. Ćirilisanje je napravilo haos čak i među CK za upotrebu jezika jerčesto gutaju knedle kada ih neko upita kako to da svojataju dubrovačku književnost ili pišu „tzv. bosanski jezik” jer ih smatraju srpskim, ali im odriču dominantno pismo. Meni je čak i paradoksalno da je izbor pisma bio demokratskije uređen za vreme SFRJ nego danas, a jedino što se u školi zahtevalo je bilo da poznaješ oba pisma. Konačno, svesno se ponavlja laž da je samo ćirilica srpsko pismo, iako je lako dokumentovati da je njen sadašnji oblik samo neznatno duže u upotrebi od latinice. Da se razumemo, ja nemam ništa protiv da neko piše ćirilicom niti mi to smeta, ali samo želim da i dalje postoji zakonsko pravo da svaki pojedinac koristi latinicu, odnosno da izbor bude na samom pojedincu. U nekim situacijama je čak i ekonomičnije koristiti jedno pismo, npr. na aerodromu. Sada je one monitore sa objašnjenjima nezgodno pratiti jer imaju dve verzije koje se često smenjuju, pa čas piše Франкфурт, čas Frankfurt, pa onda Лондон smenjuje London, umesto da uproste stvari. Čak su uspeli da i obične putokaze učine manje čitljivim. Evo šta ćeš pročitati ako se autoputem zaputiš ka Novom Sadu: Budapest (samo ovaj oblik) Нови Сад Novi Sad Subotica Суботица Na nekim isključenjima postoji i ovo: Београд (центар) Beograd Ni ovo nije loše: Pošto se tim putem vozi velikim brzinama, vozaču može da bude problem da pronađe odgovarajući putokaz, a o nesrećnim strancima i da ne govorimo. Baš me zanima kako će neki stranac pročitati kako da stigne do centra. Ako izuzmemo čak i 'sitnicu' da je jeftinija tabla koja ima tri reda od one sa pet redova, dešava se i da na putevima niže kategorije, a koji su povezani sa inostranstvom, oznake nekih manjih mesta budu samo na ćirilici. A evo i kako je regulisano isključenje na autoput kod aerodroma, slika sa Google Earth: E, ovde me baš zanima kako će stranac koji iznajmi auto da sazna kuda da ide.

Upravo je tako kako si rekla, a što je u vezi sa isto tako dobrom primedbom koju si dala o rečnicima na engleskom govornom području - čim neka reč dobije novo značenje ili se pojavi nova, oni to odmah stave u rečnik i ne nariču nad mrskim im Srbima i KGB-om koji uništavaju vaskoliko jedinstvo engleskog jezika. Priroda mog posla zahteva da čitam ove domaće kvazi-naučnike sa metodološkim pristupom iz doba onog govedara iz Tršića, dok mi izvori na engleskom ne prave toliki problem. Kakav god bio pravopis engleskog, mogu slobodno da pogledam nešto što je pisano pre 50 godina i da vidim šta je prihvatljivo, dok su ovi naši samo od raspada YU menjali mišljenje o nekim oblicima češće nego gaće. Od devedesetih je izdato više ne znam koliko pravopisa, a koliko mi se čini, najveći fetiš imaju na crticu i oko toga da li se piše autoput ili auto-put, kao i na još neke budalaštine. Koliko sam uspeo da pohvatam, osnovni princip je analogija, ali kako koja (bez)umna glava počne da se bavi logikom, rezultat se može opisati rečima niđe veze. Pošto moram da povremeno čitam njihove uratke i tekstuljke, kao što sam već naveo, vidim da im je gomila radova posvećena opisivanju govoru tamo neke baba Živane iz Prčkovca kao narodnog blaga, naricanju nad sudbom kletom i uništavanjem jezika, a na ćirilicu kao da doživljavaju orgazme. Tu su i dostignuća tršičkog govedara, onanisanje na nekrofilsku narodnu poeziju, a savremeno shvatanje jezika se može videti samo u tragovima.

Ne znam šta je sporno kod tog mosta, bar kada su u pitanju finansiranje i potreba. Ako je tačno ono što kaže Večernji list, EU finansira 85% troškova, a svakako da je napravljena studija koja pokazuje da li je to izvodljivo i finansijski opravdano. Ne vidim da se sloboda kretanja time smanjuje na bilo koji način, jer ako hoćeš da odeš npr. od Dubrovnika do Splita preko Neuma, to možeš isto kao i sada - izvadiš pasoš kada izlaziš iz Hrvatske, zatim ga daš na ulazu u BiH, prođeš kroz grad (ako nema neke obilaznice), zatim opet daš pasoš na izlazu iz BiH, a sve to na razdaljini od dvadesetak kilometara. Svako ko voli da četiri puta vadi pasoš može to slobodno i dalje da radi, a verujem da je bolje i onima u Neumu da imaju manje tranzitnog saobraćaja. Do ulaska BiH u EU i u Šengen će imati još da se čeka, a ako je Hrvatska procenila da joj je isplativo da poveže dva dela svoje teritorije ne vidim tu nikakav problem jer svakako da suverena zemlja može da napravi most između svog poluostrva i kopna.

Webcam, subota 31. avgust oko 13.30. Odavde deluje ogoljeno i prazno, vidim da su saobraćajne trake sužene, a ne znam ni zašto je trebalo toliko vremena da se napravi ovakva nakaza.

Zna li neko šta je zapravo ovaj olupani sulundar koji se vidi pored kombija?

Mislim da je glagol dijagnostikovati, ali pozajmio sam koleginici medicinski rečnik i ovo pišem po sećanju. Mislim da ne bi ispala glupa jer ukoliko izuzmemo lekare, koji bi možda insistirali na ovom ili onom obliku, bitno je da se razumemo. Inače, dobro je što si izbegla i termin književni jezik, jer on zapravo podrazumeva ono što ćeš videti u knjigama, dok je standardni jezik ono što se koristi u zvaničnoj komunikaciji. Naravno, ovo je forum, gde se izražavamo onako kako bismo se izražavali u neformalnom razgovoru sa društvom i normalno je da odstupamo od standarda. Ako mogu da podsetim za svetonazor, ima nešto o njemu ovde:

Upravo tako, a to rade i Webster, Cambridge, Macmillan, Longman i ostale normalne izdavačke kuće u normalnom svetu, a naročito kada je u pitanju rečnik standardnog jezika. Dok ove budale izdrljaju neke reči koje su se koristile pre 100-200 godina, a odnose se na deo pluga, one skalamerije za pečenje rakije ili deo opanka, USB, proksi i server će postati zastareli kao što su danas npr. bušene kartice.

Ako bi profesor danas upotrebio tu reč, odma' bi postao izdajnik koji unosi mrske kroatizme.

Da, ali ja sam samo hteo da pokažem da je rečnik bajat i da je taj deo članka sa prizemljenjem obična glupost. I ja znam toliko, ali ovo što piše je verovatno iz doba kada je upotreba struje bila tek u povoju. Šta ćeš, rečnik je pisan u 21. veku, ali mu je građa stara stotinak godina

Ako gledamo normu, nikad nije ni bio. U knjigama koje se bave majstorijama ili udžbenicima za OTO su se mogli naći takvi nazivi. Evo i prevoda nekoliko termina koji imaju veze sa automobilima: šoferšajbna - vetrobransko staklo karburator - rasplinjač kvačilo - spojnica, spojka dihtung - zaptivka migavac - pokazivač pravca Ovo sa desne strane je bilo u udžbenicima, bar koliko pamtim one iz SFRJ, ali niko tako nije govorio. Kada bih prevodio neki ozbiljan stručni tekst, svakako da bih napisao da vetrobransko staklo mora da bude ovakvo ili onakvo, a ne šoferka, ali moram da ispričam i šta sam čuo od koleginice koja je prevela jednu američku knjigu. Elem, neka zadrta lektorka joj je obično prošlo vreme na više mesta prebacila u aorist ili pluskvamperfekat, sa sve bejah čitao, radio i slično, a u pitanju je knjiga nekog američkog autora napisana neformalnim stilom. I ona je imala problem sa šrafcigerom jer joj je lektorka i to ispravila. U sceni gde se pojavljuje šrafciger neka dva pijana rednecka pokušavaju da nešto poprave, a jedan od njih traži šrafciger, koji je posle ove (ko)lektorke postao odvrtka. Možeš li zamisliti dva rednecka koji se tako izražavaju?

Taj isti članak je i u prvom postu. Doduše, u njemu postoji i odličan primer onog guslanja o kome pričam. Autorka piše da se električni uređaj može prizemljiti, a što je još gore, ovo značenje je kao primarno navedeno i u Rečniku srpskog jezika Matice srpske iz 2007. Eto, tako piše u knjigama starostavnim, ali to nema veze s mozgom. Možda se tako govorilo kada otvorena prva elektrana na Dorćolu, valjda krajem 19. veka, ali generalno govoreći, rečnik ima veoma bajatu građu. Vidim da u tom rečniku nema reči kao što je npr. USB ili proksi. Potražio sam server, ali ne postoji u IT značenju. Ništa zato, glavno je da sadrži reči kao što su ugagričiti se, pusnik, skvačiti, komušati i slično. Doduše, čuo sam i da se na rečnik toliko čekalo jer je veliki deo ekipe pisao reči na nekim karticama umesto da ih unosi u kompjuter jer naprosto nisu znali da ga koriste.

Ako može jedna mala ispravka - ukoliko govoriš o problemu oko down-to-earth i prizeman, to nisu lažni prijatelji. Lažni prijatelji su reči koje isto/slično zvuče ili se tako izgovaraju, ali imaju različito značenje. Primeri su actually: aktuelno ili eventually: eventualno, gde engleski oblik nema isto značenje kao srpski. Očigledno je da prizeman ima novo značenje, a to što Politika angažuje naučno zaostale malograđane sa naših fakulteta je sasvim druga priča. Povremeno naletim na njihova guslanja o tobožnjem kvarenju jezika mrskim i okupatorskim stranim rečima ili masonsko-vatikanskom zaverom protiv ćirilice, obično ako me mrzi da kopam po onom govedarskom pravopisu i usput mi se prevrne stomak. Ima jedan lep članak o tome koji je napisao Boban Arsenijević, a suština se nalazi u sledećem: Ceo članak se nalazi ovde i vredi ga pročitati da bi se shvatila bolest mozga ovdašnjih kvazi-naučnika srbista, ili kako ih kolege nazivaju, četnikologa. Ako te zanima, čovek ima blog i nalazi se ovde: http://inform-al.blogspot.com/ O bolesti mozga domaće srbistike može da nam kaže i jedan članak iz Peščanika: https://pescanik.net/od-danas-pisem-neznam/ Na sebi svojstven način, o tome piše i Tarzanija: http://www.tarzanija.com/negujmo-srpski-jezik-al-aj-ne-ovako/ Nažalost, u domaćoj srbistici dominiraju guslari, čobani, primitivci i kvazi-naučnici čiji je teorijsko-metodološki pristup zaglavljen u 19. veku. Dotična ekipa se zgražava u toaletnom papiru brendiranom kao Politika što neki siromašni majstor iz Vojvodine na svojoj tarabi stavlja natpis Servis biciklova (tako se kod njih govori), što klinci na FB pišu da su lajkovali nečiji selfi (o, groznog li napada na vaskoliko srpstvo!) ili što neki izdajnik (moja malenkost spada u iste) piše svoje prezime na sandučetu latinicom. Naravno, tu je i kuknjava kako srpski samo što nije propao zbog silnih reči iz engleskog, iako im ne smeta što i najosnovnije pojmove (kašika, makaze, čekić) čine turcizmi. Ne dao ti bog (namerno malim slovom, uprkos aktuelnom tzv. pravopisu) da umesto kašike upotrebiš slovensku žlicu, ili da umesto bratsko-grčko-pravoslavne hiljade upotrebiš slovensku tisuću. Ne znam da li u Politici i dalje postoji rubrika Među nama, gde dušebrižnici od stotinu ljeta imaju prilike da se reše konstipacije dok progone masone, službenike Vatikana i ostalu plaćeničku gamad koja se usuđuju da u svojoj radionici kažu šrafciger umesto odvijač ili šraf umesto zavrtanj.

Koliko god čudno zvučalo, Centralni komitet i drug Tito su rekli da nije pogrešno: CK i drug Tito su savremeni, pa piju kapučino, koji postoji čak i u Њикипедији. Isto kažu i drugovi iz Politike: Ceo tekst se nalazi ovde, a napominjem da nije za one sa slabim stomakom.

Moram priznati da sam krenuo u drugom pravcu tumačenja i da sam rešio da postanem detektiv iz drugog razloga, a to su komentari na vesti. Iako komentare često pišu besposleni klinci koji vise po društvenim mrežama, koji misle da je Pikaso model automobila ili da je Vinston čerčil marka cigareta, a pošto ne verujem da Politiku čita iko ko ima manje od pedeset godina, pomislio sam da je komentar napisao neko ko dugo živi u inostranstvu. Naravno, pošao sam i od pretpostavke da je komentar iz dotičnog glasila. Verujem da je ovo značenje došlo pod uticajem engleskog i da će se još više ustaliti jer kad neka jezička pojava ili promena uzme maha, ne postoji sila koja će to promeniti.

Slabo govorim ruski, ali ako tako kažu rečnici, onda je moguće i da pisac komentara živi u Rusiji. Kad već spominješ mentalitet, pre nekoliko godina sam imao neku budalu potencijalnog klijenta. Elem, dotični je tražio prevod u kome se ne koriste kroatizmi kao što su zvaničnik, zarez, pošast, upala itd. Tražio je i da ne koristim infinitiv pri gradnji futura (npr. Sve ćemo saznati sutra) i još neke gluposti. Ovo sam naveo po sećanju, ali spisak je bio smešan. Govorim ovako kako govorim celog života, u Hrvatskoj sam boravio samo kao turista, a sad ispade da govorim i stranim jezikom, a da toga nisam ni svestan. Zatim je počelo i natezanje oko cene i plaćanja. Hajde što nisam hteo da dam ni dinar popusta, ali nisam uspeo da objasnim budali da zbog plaćanja nemam nameru da se sa njim jurim po autobuskim stanicama, parkovima, pijacama ili kafanama, prvenstveno zato što nisam bio u Beogradu, a njemu je bilo skupo da plaća bankarsku proviziju. Vrlo rado sam ga otkačio pod izgovorom da sam u međuvremenu počeo da radim mnogo duži tekst za ozbiljnog klijenta jer sa budalama zaista nemam nameru da se preganjam.

Ali si dala sasvim pristojna rešenja. Doduše, to zavisi od konteksta, mada podrazumeva dozu razboritosti, nepretencioznosti, skromnosti i sličnih osobina. Ovo što navodiš je primarno značenje, mada se proširilo i postalo doslovnije pa se često koristi za one koji nisu podigli nos već se ponašaju skromno i kulturno. Upravo zbog širokog značenja i nepostojanja prevoda 1:1 ne volim da se zakucam za jedno značenje već samo opisujem na šta se odnosi.

Preteče me Plavi golub za down-to-earth. Sasvim je moguće da je to pisao neko ko dugo živi u inostranstvu, a kao primer nepismenosti se može uzeti ovo: Ne vidim nikakav problem sa 'odmarati' jer je ionako ušao u jezik. Nekada se govorilo i 'skijati se', a danas preovlađuje 'skijati'. Jezik se menja, a kako se govori u nekoj Žikinoj šarenici je sasvim svejedno.

Mislim da rečenica iz prethodnog posta daje odgovor:

Tu je i ekonomski program, gde je jasno navedeno da Rusija treba da bude glavni partner, što je samo po sebi umobolno i ravno ekonomskom samoubistvu.. Ima tu još jedna bitna stavka, a to je da SNS nije na vlasti zato što je AV lep i pametan, već zato što je u pitanju mnogo komplikovaniji sistem. Tačno je da imaju stranačku infrastrukturu u maltene svakom zaseoku, ali ne treba isključiti ni mnogo bitnije igrače koji se ili nalaze u institucijama, ili i sami učestvuju u vlasti. Kao jedan primer mogu da navedem Gašića, ordinarnu seljačinu koji se već dugo mota po vojsci i policiji, odnosno BIA. Ukoliko se pogleda njegova biografija koju nudi Istinomer, jasno je da mu kvalifikacije i nisu baš bliske za vojsku ili BIA, a za koje su kvalifikovaniji 'eksperti' kao što su Drecun ili Lazanski. Gašić očigledno nije imao ovakve funkcije jer je ekspert za pitanja bezbednosti, već zato što ima podosta novca koji ulaže u stranku i faktički je kupio mesto potpredsednika i one funkcije. Sličan primer je i dr Neša, čiji otac mlati silne pare, a na čije brljotine sinčićevo ministarstvo žmuri na oba oka. Tu je i čuveni Jutka, seksualni manijak i lokalni šerif koji je menjao stranke, a koji je i dalje u sedlu uprkos svinjarijama koje je napravio. Ovde je korisno napomenuti da se kao predsednik opštine Brus pita za gradnju na Kopaoniku, pa zato nije ni čudo što ga ruka pravde još nije dotakla. Zbog čega spominjem ovu trojicu? Iako je spisak duži, ovde se vidi način funkcionisanja - grupa onih koji imaju $$$, a koji znaju da sami mogu da sakupe političku podršku koliko i oni jogi letači. Napravljena je očigledna simbioza - frontmen dobija pare za stranku, od čega se finansira stranačka infrastruktura, izborna kampanja i tome slično, a finansijeri dobijaju mogućnost da povećaju količinu $$$ u džepu. Isto važi i za ostale stranke - isture nekoga za koga smatraju da može da im obezbedi glasove,a oni daju novac i ostvaruju svoj interes. Ukoliko ovo spustimo na gradski nivo, priča je manje ili više ista. Iako BG ima formalnog gradonačelnika, Vesić se tu pita jer je naprosto bratija koja gradi infrastrukturu uspela da ga progura i opet važi simbioza - ja te proguram da vodiš grad, a ti meni obezbeđuješ posao, dok pare delimo. Post ću namerno ostaviti bez zaključka, ali mislim da su sada neke stvari jasnije.

Ja bih predložio da se saradnja podigne na nivo vlada obe države, pa da npr. oba ministarstva sporta organizuju Kretenijadu, takmičenje u kojima bi i jedni i drugi imali veoma jake i iskusne ekipe. Isto tako, ministarstva kulture bi mogla da daju koji dinar/kunu da se snimi film Braća po fašističkoj materi, koji bi bio spektakl svetskih razmera. A evo i članova jednog panela za bratstvo i jedinstvo, verzija za 21. vek: