DJ_Vasa

Ovaj moj TV je imao originalnu Philipsovu katodnu cev, a moji su kupovini pristupili racionalno. Pitali su nekog poznanika inženjera koji se time bavio da im kaže nešto više i odgovor je bio veoma jednostavan - bitno je šta ima unutra, a ne šta piše spolja, a objasnio je i da je u pitanju dobra katodna cev, dobra slika, da su OK delovi i da za te pare daje najbolji kvalitet. A neko nije shvatio izreku 'nisam toliko bogat da kupujem jeftino', što važi i za čačkalice, a kamoli za televizore.

Eeeee, ja sam zato imao TV Mediana Ei NIš. Poklonjen je komšiji kada je kupljen neki drugi sa daljincem, a ako veruješ, i danas radi. Pisao sam o tome prošle godine: Potoji još jedan uređaj koji i je samo nekoliko godina mlađi od televizora, radio-kasetofon Philips. Taj je ostao u porodici, kod mojih je i dalje, a radi i danas. Poslednji put sam ga čak i lično pojačao pre 4-5 dana.

Misliš na robu iz Hong Konga? To je bila lutrija. Doduše, sećam se i da sam imao neki fotoaparat sličan onome što je postavio Amigo, marke Noal, navodno austrijski. Bio je to neopevani krš.

Svaka čast, a ja bih dodao još dva brenda iz tih vremena: Prva je iz DDR-a, a druga ljubljanska prazna kaseta (RTV Ljubljana).

Ljudi, nemojte da podležete pritiscima već razmislite hladne glave šta je prihvatljivo. Dogovorite se šta ne sme da se piše, stavite to javno da svi vide, pa kome se pravila sviđaju neka učestvuje u diskusiji.

A Drašković je tada jasno iskazao i sopstveni fašizam. Nebitno je da li su Šešelji Srbi, Hrvati, Argentinci, Papuanci ili Kostarikanci jer se zna šta je brojanje krvnih zrnaca. Pomenuti Šešelj je fašističko đubre, pa makar bio i Japanac, Turčin, Francuz, Islanđanin ili Kenijac.

Ne repliciram sebi, ali sam prijatno iznenađen: Šetnja i protest u Beogradu protiv rata u Ukrajini Ne znam da li će horde podržavalaca Putlera nešto organizovati, ali lepo je videti dašak normalnosti. Naročito mi se sviđa ovaj deo vesti: Mogu misliti kako se oseća onaj pristojni svet u Rusiji koji mora da na granici pokaže ruski pasoš, ali ne podržava Putlerovo orgijanje.

Ma to ti je đubre koje se može naći samo kod nacoša na internetu, a sećam se da su ga koristili kada je Putler počeo prvi put da divlja po Ukrajini. Evo ovde malo više o tome: https://www.stopfake.org/en/feigned-bismarck-citation-about-separating-ukraine-from-russia/ Ukratko, fake news.

Protesti protiv rata širom Rusije, policija hapsi demonstrante Ja samo čekam da se pojavi malo drugačiji naslov:

A posle kao ostali nisu isti, dok se opoziciJonari još i čude što ih na zapadu gledaju k'o smrdljiv sir...

Jedine tanke ploče kojih se sećam su bile kao ove što je Amigo postavio, a i dan-danas pamtim dve takve - na jednoj je neki pesmuljak-reklama za užičku „Raketu”, a na drugoj Čkalja nešto peva o osmom martu. Obe su bile na 33 obrtaja. Ove druge nikada nisam video uživo, već samo na internetu. Ti se bar toga sećaš, ja ih nisam video uživo.

Ako misliš na britanski kolonijalni period, Kenija kao celina nije sastavila ni ceo vek, a formalno je bila britanska kolonija od 1920. do šezdeset i neke. Čakl i ako uzmemo to što je deo Kenije priznat kao britanska sfera interesa negde krajem 19. veka, odmah posle II svetskog rata su 7-8 godina imali Mau Mau ustanak protiv Britanaca. Ne bih ni spominjao da su Masai nešto osvajali za to vreme i potiskivali druge kenijske narode. Znaju ti Kenijci posao, ne brini se ti za njih.

Sećam se da su moji imali ovakav gramofon kad sam bio mali: Ako se dobro sećam, to je neki čehoslovački proizvođač. Ploče su bile na 33 i 45 obrtaja, a nikad nisam video one od 16 i 78. Ne znam ni zbog čega je ovaj gramofon imao dve igle, tj. da li je izbor igle zavisio od broja obrtaja ili je ova druga bila samo rezerva.

Zaboravio si neke „sitnice”: 1) Bžežinski je malo... mrtav, i to već pet godina. 2) Izjava se odnosi na situaciju od pre sedam godina. 3) Čak i u tom članku piše i ovo: „Moramo da budemo u stanju da isporučimo defanzivno oružje Ukrajini, zato što ako im takvo oružje ne pošaljemo, sve što će (predsednik Rusije Vladimir) Putin morati da uradi da trijumfuje, jeste da izazove dalju eskalaciju sukoba", kazao je Zbignjev Bžežinski. Koliko razumem, ovde je čak i predvideo eskalaciju sukoba.

U prodaji su uglavnom otvarači koji su lakši za rukovanje, imaju ručke kao makaze i jednostavniji su za upotrebu: https://www.emmezeta.rs/otvarac-za-konzerve-alpina-640022.html Kako reče Uroš, konzerve se danas uglavnom prodaju sa alkom koju je dovoljno povući da bi se otvorila konzerva, tako da za njima i nema mnogo potrebe. Otvarači kao onaj što je postavio Div su nekada išli uz konzerve, ali se ne sećam kad sam ih poslednji put video.

Ovo me je podsetilo na neku vrstu „pobožnosti” sa kojom su se pratile razne emisije, filmovi, serije, utakmice i razni drugi događaji. Ulice su bile praznije, a praktično svi su ih prepričavali sledećeg dana. Sećam se da u školi maltene nije bilo nikoga ko nije gledao neki film koji se emituje u udarnom terminu, Evroviziju, neke bitne utakmice i slično. Imao sam i matematičara koji je to koristio u nastavi, a bio je poznat po tome što mu je dosta učenika išlo na takmičenje. Evo primerka kako je počinjao čas ponedeljkom: - Jeste li gledali Zvezdu i Partizan u subotu? (skoro svi horski odgovaraju da jesu, bilo da je u pitanju snimak, slušali na radiju, ili eventualno prisustvovali) - A ko je bio najbolji? (smenjuju se imena, a on izdvoji npr. dva igrača) - Koji broj na dresu nosi Pera Perić? - Deset. - A koji nosi Mika Mikić? - Sedam. - Koliko su Pera plus Mika na kvadrat? (ovo je značilo da pita koliko su 102+72) Kada pogledam sa ove distance, bilo je dosta zajedničke percepcije onoga šta je zanimljivo, što se danas izgubilo. Sećam se da je npr. kada igra fudbalska ili košarkaška reprezentacija ulica bila tiša, da je bilo manje ljudi i da su svi diskutovali o utakmici, što danas nije slučaj. Sećam se i da su mnogi ujutro slušali Duška Radoviča, da je Đoko Vještica bio sinonim za nekoga ko se bori za građane i slično. Ako se vratim na matematičara, mislim da je odlično kombinovao ono što mnoge zanima sa svojim predmetom. Koristio je i razne filmove, serije ili emisije na osnovu kojih bi postavio zadatak, po broju takmičara je bio poznat i u gradu, a nije mi poznato da mu je iko pao na popravni. Jeste da imamo onu profesorsku temu, ali pošto su tamo uglavnom neki primeri koje bismo opisali kao otkačene, ipak sam rešio da ovo napišem ovde jer dodiruje jedan aspekt života u SFRJ, ali i daje primer kako se uz malo umešnosti stvara zanimljiv predmet od onoga što je često bauk.

Meni se čini da su državu očerupali oni novokomponovani srbujušči. Zaista mi nije poznato da je Buš Senior iznosio pare na Kipar, da je Klintonov kum dobio da gradi puteve, da je Genšer opelješio državu za porez ili da je Mejdžor pokrao deviznu štednju u državnim bankama i organizavao Jezdu i Dafinu.

Izvini, a u kom to paralelnom univerzumu? Osim što čovek upravo reče da je u pitanju vojna sila sa malo više nuklearnog arsenala, koji bi idioti time automatski prizvali atomske bombe na svoje zemlje? Osim toga, Rusija je tržište od oko 150 miliona ljudi, a tamo sasvim lepo funkcionišu Apple, General Motors, General Electric, Renault, Volswagen, Mercedes, Johnson & Johnson, Procter & Gamble, Dell... a ima i onih malih. Koji bi sledeći idiot sahranio tolike sopstvene kompanije i tolikog kupca sopsrtvenih proizvoda? Samo Aeroflot (a imaju kompanija na kilo) poseduje šezdesetak američkih aviona, oko 120 Airbusovih, ozbiljno su tržište za sve vodeće proizvođače automobila i kompjutera, kupuju Rolex više nego neke zapadne zemlje... A ako pola uvoza je iz EU, UK i SAD. Šta misliš, zašto im nisu udarili ozbiljnije sankcije? Zato što bi samo kreten mogao da seče granu na kojoj sedi, a ovi na Zapadu nisu kreteni kada je u pitanju $$$. A te kompanije sa povelikim budžetima se takođe pitaju za to šta rade njihove zemlje.

Teodorović: Nisam više član Skupštine slobodne Srbije Ne ulazeći u to ko je u pravu, evo ilustracije kako se uspešno puca u sopstvenu nogu. Nije tu potreban AV, dovoljno je pustiti ih same da se istrebe.

@major josip Delimično jesam provukao odgovor šta treba da izmene, ali evo ukratko – neka uče od onih koji su već nešto uradili, ali neka nastave kako šta bude rešeno ili izgubi aktuelnost. Najsvežiji konkretan primer su eko-aktivisti, koji su do juče bili totalni anonimusi, ali su maltene u roku od odmah izveli dosta ljudi na ulice. Onaj prvi protest u BG je bio toliko masovan ne zato što Beograđani vole ekologiju, već zato što su mislili da su počeli neki protesti protiv režima, da će se nafilovati zahtevima i da će biti neke inicijalne kapisle za promene. Ako ekologija nema toliku podršku, onda teraj dalje. Nedavno je poskupelo gorivo, a to utiče i na poskupljenje svega što kupujemo. Evo jedne ideje – poskupi gorivo, odmah izvol’te pozvati na ulice jer nisu u pitanju samo vozači privatnih automobila, već svačiji džep, to je u interesu celokupne privrede, plus sitnijih segmenata kao što su taksisti, prevoznici, turističke agencije i ko zna ko još. Sledeća bitna stavka je poverenje građana, koje bi mogli da blago podignu ukoliko iz stranke izbace likove sa puterom na glavi ili im kvare imidž. DS je svojevremeno izgubio dosta glasova zbog Pajtića i ostalih iz afere Bodrum, a takvih repova ima koliko hoćeš. Ako su takvi likovi problem, rešenje je noga u dupe, tj. da na sopstvenom primeru pokažu kako treba raditi. Postoje i marketinške agencije koje mogu da pomognu u građenju imidža, a bolje je utrošiti pare na njih nego na štampanje letaka ili deljenje upaljača i olovaka. Uz uklanjanje „mangupa iz sopstvenih redova” sledi i uklanjanje odgovorih za loše poteze i izbegavanje istih koliko je to god moguće. Mek je lepo naveo primer Ponoša, koji zaista nije kriv za cirkus oko sopstvene kandidature, niti je AV za to kriv. To je zeznula njegova ekipa. Mislim da je preterana i priča oko samog Đilasa. Tačno je da za njega samo vrte da je lopov, ali to treba ismejati. Korisno bi bilo papagajski ponavljati priče o tetki iz Kanade, koja još nije zaboravljena, o Jovanjici i još nekim stvarima, pa da vidimo. Vezana za Đilasa, Ponoša, Mariniku ili nekog desetog je i liderska struktura partija. Čak ni prosečan birač opozicije ne ume da navede više od 5-6 članova stranke za koju bi glasao, ali ne zato što je neiformisan, već zato što su stranke liderske. Jedini primer koji mi pada na pamet, a koji sam već naveo, jeste Otpor, koji nije imao jednog glavnog, već su se smenjivali, a imali su podosta simpatija upravo zbog toga. Znam da je to nemoguće u slučaju bilo kog predsedničkog kandidata, ali za stranke bi bilo korisno da imaju „rezervoar” aktivista koji će ih predstavljati u javnosti. Lako je napasti jednog Đilasa, Ponoša ili Mariniku, ali nije lako napasti 20-30 ili čak stotinak ljudi. Sledeći problem je i komunikacija sa građanima. Svako sa tri grama mozga ko čuje da će stranka X ili Y tek tako da poveća plate ili penzije dobija želju da ih pljune u lice ili ih automatski smatra običnim kokošarima. Naime, ako obećaš nekome višu platu, standard i slično, moraš da kažeš i otkud novac za to, inače će te smatrati lažovom. Isto tako, ako nekome obećaš viši standard za samo godinu dana, nećeš imati mnogo uspeha jer takve stvari može da obeća jedino Deda Mraz. Pred jedne izbore sam čak i probao da stupim u kontakt sa nekom od stranaka opozicije, zaboravio koja to beše, a koja je na FB stranici obećavala direktnu komunikaciju sa građanima. Odgovor na pitanje, naravno, nisam dobio. Ako izuzmemo ovaj moj slučaj, mnoge stranke ne uspevaju da ažuriraju ni web-stranice ili bar one na FB jer ih generalno za to zabole uvo. Pa kako će onda komunicirati sa građanima koji treba da im daju glas? Ovde mogu da dam i jednu veoma opštu konstataciju vezanu za etabliranu opoziciju – oni i dalje žive u iluziji da se od stare slave može živeti. Stara slava ne samo da je gotova, već im i ono što je ostalo od nje ne ide u prilog. Ne znam da li sam dovoljno odgovorio na sva pitanja, ali bolje ne umem i znam da nisam rekao ni 10% onoga što bi stranke trebalo da izmene. Naprosto, bolji odgovor nemam, ma koliko da se trudim.

Mislim da si savršeno odgovorio na ovaj deo MJ-ovog posta: Osim programera, koji su reper za nezavisne profesije, ima tu još mnogih. Ne mora svako da radi za državu da bi zaradio novac, niti da usluge usmerava ka njima. Ako programer iz primera živi npr. u Novom Sadu, njega zaista neće zanimati Beograd na vodi, tamo neki parkić u Bloku 70, ekološki problemi u Boru ili to što je Palma seksualni manijak. Isto tako, molera iz Leskovca zabole uvo za Rio Tinto, za lažni doktorat Siniše Malog ili za tamo neku Jovanjicu. Možemo mi do sutra da razglabamo i o Jovanjici, Siniši Malom, Boru ili nečem desetom, činjenica je da one koje to ne dotiče većinom zabole uvo i da se to ne može promeniti. Korumpiranost državnog aparata postoji u kontinuitetu još od ustoličenja prvog kneza, tako da su mnogi oguglali i na to jer je ionako u pitanju vekovna „tradicija”. Percepcija da je svima loše i da svi žive teško postoji samo u nečijim glavama, a zasnovana je na neposrednom opažanju iz užeg ili šireg kruga prijatelja, poznanika ili porodice. Sećam se da sam nešto malo pre korone negde pročitao da je broj domaćih turista samo u Grčkoj bio oko milion. A gde su ostale okolne zemlje, Turska, Egipat, Španija ili čak egzotične destinacije? Ne bih ni spominjao i silne aranžmane koji su se nudili za skijanje, city break i ko zna šta još. Možda turizam nije toliko bitan segment, možda se ne putuje masovnije po dalekim destinacijama kao što to rade npr. Nemci ili Britanci, ali nije baš da svi letuju kod rođaka na selu, na Divčibarama ili da dvadeset godina nisu skoknuli dalje od prodavnica u Segedinu. Standard je takav kakav jeste, u skladu je sa onim što se može očekivati, a niti je skroz kao u Africi pre 30 godina, niti je kao u Švajcarskoj. I u bogatom svetu postoje oni koji rade za niske plate, koji žive na ulici i koji su u još većim problemima. Poskupljenja postoje i u razvijenijim zemljama, postoje isti problemi, a ne može baš uvek država nešto d'uradi kako bi se to sredilo. Ovde smo spominjali i nedostatak demokratije i slobode medija, što je sasvim tačno. Da bi to postojalo, potrebno je da društvo to zatraži i da inicira promene. Mnogi su već navikli da državni mediji terciraju vlasti i tako ih i tretiraju, a što se tiče privatnih, mogu da imaju orijentaciju kakvu hoće, odnosno u zavisnosti od toga odakle stiže $$$. Ovde ne postoji zainteresovana finansijska elita koja bi to pomogla, Zapad ima pametnija posla nego da se bavi medijima na brdovitom Balkanu, a nema ni potencijala da to krene odozdo, tj. od pojedinaca ili društva. Pretpostavljam da će apsolutno svi koji čitaju ovu temu reći da su RTS, Pink ili B92 režimski mediji, ali ne verujem da je procenat onih koji će na pomenutim kanalima ipak pogledati neki film, emisiju ili utakmicu baš 100%. Isto tako, čak ni svi redovni gledaoci tih medija nisu za SNS, pa makar svakodnevno gledali kojekakve zadruge, slagalice i ostali krš. Da se gledanost bilo koga od takvih privatnih medija drastično smanji, propali bi u roku od odmah, ali broj njihovih gledalaca nije jednak broju glasova za SNS. Da se vratimo na medije i demokratiju - problemi koji tu postoje takođe ne tangiraju ove iz MJ-ovog posta jer stanje prihvataju kao takvo pošto nema načina da se tek tako promeni. Oni me podsećaju na zapadnjake koji rade po zemljama Zaliva - iako npr. u Saudijskoj Arabiji doslovno leti glava za sve i svašta, žene se šetaju upakovane kao salama i ni za šta se ne pitaju, oni svojevoljno odlaze tamo da zarade $$$, iako bi se za takve postupke u njihovim domicilnim zemljama digla i kuka i motika. Naprosto, shvatili su da tamo od promena nema 'leba, što važi i za domaće nezainteresovane. Ukratko, problem je u društvu takvom kakvo jeste. Kao paralelu bih naveo slučaj jedne švedske ministarke bosanskog porekla o kome smo malo i pričali na starom forumu, a vest se može pročitati i ovde. Naime, uhvatili su je kako vozi sa 0,2 promila alkohola, naplatili joj kaznu od oko 5.000 dolara, a ona je odmah podnela ostavku. Nije vozila pijana k'o letva, nije se bahatila u saobraćaju, nije imala nikakav ministarski imunitet, nije se posle toga bunila, ali je ipak dala ostavku. Ima ovde ljudi iz Švedske, pa će bolje znati od mene da kažu kako je javnost percipirala njen prekršaj, ali evidentno je da bi kod nas bila vest i da je policija smela da zaustavi ministra. Kada ovdašnja javnost bude svim silama zagrizla da neki od ministara koji su pravili još veće probleme ode sa položaja, onda možemo o nečemu da pričamo.

Srbija jeste u nekoj vrsti vojnog saveza sa njima, ali koji nije na papiru. Upravo odande se nabavlja veći deo oružja, bilo je zajedničkih vežbi, a to je i krajnji domet vojne saradnje. Od pravog vojnog saveza nema ništa - niti bi Rusija, Belorusija i Kazahstan mogli niti hteli da urade išta bitno u slučaju da neko napadne, niti bi oni sami imali koristi da im u pomoć dođe minijaturna i raštimovana vojska teritorije koju ne mogu ni na karti da ubodu. Mogu ti iz devedeestih da imaju vlažne snove, ali ako misle da se neki ozbiljan anti-NATO može stvoriti, onda im je bolje da pokušaju da izmisle automobile koji bi išli na vazduh, leteće tanjire ili kako da osvoje Mars. To su mnogo realniji ciljevi.

Evo koliko mogu na brzinu - ako hoćeš antikvarne knjige, možeš da probaš na sajtu Kupindo: https://www.kupindo.com/Knjige/Knjige-za-decu/artikli/10 Postoji i sajt preko koga se mogu poručiti online: https://www.knjizara.com/Deca-k34 Ovaj drugi ima mogućnost da im i sam poručiš naslov, bilo da je u pitanju nova ili antikvarna knjiga. Ponešto ima i Mladinska knjiga: https://mladinska.rs/decija-izdanja/za-skolski-uzrast https://mladinska.rs/decija-izdanja/za-predskolski-uzrast Nešto malo je imao i Data Status: https://www.datastatus.rs/kategorija/decje-knjige?katid=561&colid=&autr=&wrd=&yrd=&pub=&sby=&sdir=&items=20&p=1 Ne znam koliko mogu da pomognem oko izbora same knjige i koliko je adekvatna za uzrast jer to najbolje zna detetova porodica, ali evo ovih linkova za prvu pomoć.

Problem je u tome što se privatni izdavači prilagođavaju školskoj praksi da sve mora biti na ćirilici. Ipak, možeš i da probereš nešto ukoliko su knjige odgovarajuće: https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/sa-mnom-ima-neka-greska-vlada-stojiljkovic-7840 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/vesela-vestica-nika-lela-stojanovic-8762 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/o-krilima-i-cudima-aleksandra-filipovic-10014 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/publik-praktikum/moj-skolski-spomenar-bros-1150 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/publik-praktikum/100-montesori-aktivnosti-za-najmlade-1-4-godine-932 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/zagonetna-potraga-uros-petrovic-10185 https://www.kliklak.rs/decije-knjige/laguna/klasici-oliver-tvist-carls-dikens-7793 Pogledaj i šta nudi Kraetivni centar: https://kreativnicentar.rs/knjige.php Pošto vidim da pišeš ijekavicom, pogledaj i izdanja iz susednih zemalja ukoliko deca tako govore. Da nije ovo? Počinje na 5:00.

Kada spominjem pojedince na čelu stranaka, to radim iz prostog razloga što je na političkoj sceni uglavnom pravilo da je lider stranke = stranka. Jedina politička organizacija kod koje to nije važilo je bio Otpor, gde su se u javnosti smenjivali oni koji najavljuju akcije, daju izjave i slično. Imali su tu strategiju čak i namerno, a iz prostog razloga da ukoliko režim diskredituje ili uhapsi jednog, odmah nastupa drugi. To su i javno rekli tokom protesta, a za kratko vreme su pobrali dosta simpatija. Ne znam da li bi takva strategija bila dobra sada, ali smatram da bi valjalo pokušati. Što se tiče svih primera, ja sam naveo šta se ne sviđa meni kao pojedincu, a ne ono što misli biračko telo. Tu je i razlika. Svakako da ima onih kojima je blizak PSG, odnosno Sergej Trifunović, Jeremić, Marinika ili nekog drugi, a ja sam u celoj priči nebitan. Mogu da navedem svoju percepciju, da kažem šta meni odgovara ili ne odgovara, ali opet, ja sam samo jedan, a o tuđoj percepciji ili opredeljenju teško mogu da govorim. Mogu samo da konstatujem da ima malo ili mnogo onih koji hoće ili neće glasati za neku opciju, da neko može ili ne može da skupi glasove, bez obzira na kvalitete, na ciljeve za koje se zalaže ili na to šta nudi. Ukratko, može neko da se zalaže i za to da DJ_Vasa bude kralj, predsednik, premijer i slično, ali ako taj neko to ne ume da saopšti biračima, lično ću ga nazvati budalom. Što se tiče patkara i njihove naplate ulaza u centar Beograda, evo ti najjednostavnijeg objašnjenja - to što Beograd na vodi postoji se ne može promeniti jer tu više nema nazad, stanovi i lokali su prodati, ugovori su potpisani i to je to. Kada bi sutra patkari došli na vlast i ispunili obećanje, imali bismo i Beograd na vodi i reket da odeš npr. od NBG do Karaburme, drali bi još više ako hoćeš da popiješ kafu u centru ili da se prošetaš Kalemegdanom, plus bi osudili mnoge na vožnju gradskim prevozom. Ne verujem ni da bi se išta promenilo oko ludačke gradnje po BG jer pare su ipak pare, ima ih više nego što je bilo za vreme SEKE, a te levičarske bajke o ekologiji grada, pri čemu ne mislim na prigradska naselja, mogu da se okače mačku o rep. Nije BG zagađen baš toliko zbog automobila, zagađenost je bila velika i kada su nas zaljučavali, već zato što su u blizini Pančevo, Smederevo, što se okolna naselja greju na ko zna kakvo đubre, a da sad i ti lično dođeš na vlast u BG, ne bi se pitao ni mrvicu za Smederevo ili Pančevo. A ne verujem ni da postoje kapaciteti da se sredi i ono sitno - bacanje đubreta sa balkona, mini-deponije po naseljima i slično. Da ponovim - u celoj priči sam najmanje bitan ja. Da malo upotrebim i onaj skorašnji slogan - ja sam samo jedan od pet miliona, a šta žele onih 4.999.999 i šta im odgovara je stvar tih pojedinaca jer ih ne zastupam. Opet, mogu samo da konstatujem da za nekog hoće ili neće da glasaju. Mogu ja da pričam ovde do sutra šta očekujem, mada si to već spomenuo, ali opet - ja sam samo jedan. Vrlo rado ću odgovoriti - zato što bih u tom slučaju prihvatio rizik na osnovu kakve-takve procene i imali bi jednu šansu koju bi mogli da opravdaju ili izgube. Nije nikakva tajna da sam mislio da LDP može nešto da uradi, ali sada o njima imam veoma loše mišljenje, tj. o jedinom preostalom članu i pošteno priznajem da mi je pretpostavka bila loša. Ja sam identično mislio tokom protesta zbog izborne krađe i kada su se dešavale petooktobarske promene, ali pogrešio sam. Tada nisam shvatao da su Domanović i Nušić odlični psiholozi i sociolozi i da se problem krije u društvu, a ne u političarima, koji su produkt tog društva, potiču iz njega i predstavljaju neraskidivu celinu. Ukoliko neko još u detinjstvu vidi od roditelja da se tehnički pregled može proći za jednu crvenu čaki ako nemaš točkove ili farove, da se za dobru ocenu učiteljici nose parfem, čokolada i cveće za 8. mart, da se ispit polaže sa puškica ili tako što platiš fakultet koji je na nivou obdaništa, da se posao dobija tako što nekome tutneš evre u džep, da niko ništa ne može komšiji koji ti auto parkira ispred vrata, da možeš da voziš pijan i izvučeš se ako čiki u plavom daš nekoliko crvenih, da od poslodavca možeš da nekažnjeno ukradeš malo goriva, da struju ne moraš da platiš baš toliko ako staviš magnet na brojilo ili da poštara moraš da pojiš rakijom kako bi dobio svu poštu, onda možeš misliti kako će se taj neko ponašati na vlasti. Ne kažem da su svi takvi, ali brojke su neumoljive - ako stranka ima npr. hiljadu članova, broj onih koji će se upravo tako ponašati reflektuje procenat tzv. naroda koji se tako ponaša.