DJ_Vasa

Otvaram ovu temu kako bismo malo govorili o 'zakonitim' prevarama kojima pribegavaju proizvođači, trgovci i pružaoci usluga uopšte kada hoće da na kokošarski način opljačkaju kupca. Neki od načina koje ću spomenuti su već odavno poznati, a bilo bi zgodno postaviti nove i prodiskutovati o tome kako ostvariti svoja prava. Na ovoj temi neću spominjati klasično nezakonito kokošarenje, u smislu namernog zakidanja na meri, već onoga što je uglavnom po zakonu, ali je u praksi kokošarenje. Inače, za otvaranje ove teme me je inspirisao događaj iz prodavnice. Čovek je kupovao kačkavalj i naručio 400 grama. Video je da prodavac seče listiće debele k'o panjeve i zamolio je da kačkavalj bude tanko sečen. Prodavac je rekao da ne može jer je „mašina loše podešena” i da ne može da seče tanje. Kupac je odgovorio: „Hoće ona da seče tanje, samo okrenite točkić. Ako unakazi kačkavalj, ja plaćam.” Prodavac se pravi nevešt, ali kupac insistira, spominje inspekciju i zaista dobija tanko sečen kačkavalj. Bio sam u redu iza ovog kupca, a sticajem okolnosti i ja sam htep da kupim kačkavalj i još ponešto. Zatražio sam sličnu količinu i da mašina seče kao i prethodnom kupcu. Od ostalih prevara mi padaju na pamet sledeće: - Smanjivanje težine proizvoda u ambalaži, kao što je odavno poznato kod čokolada i sličnih proizvoda, gde se težina sa nekadašnjih 100 g smanjuje na 80. Postoje i variajcije sa vema čudnim količinama, pa se prodaju raznorazna pakovanja svega i svačega od 75, 125, 240 grama sa veoma smešnim težinama, koje se za nekoliko grama razlikuju od uobičajenih pakovanja koja se mere metričkim jedinicama - Navođenje količine u neobičnim jedinicama, kao npr 1 kg jogurta, umesto nekadašnjeg litra, a poenta je u tome da jedan litar i jedan kilogram ove tečnosti nisu u odnosu 1:1 zbog gustine. U životu nisam video da se prodaje 1 kg soka, piva, mleka, mineralne vode i slično, ali kod jogurta to ne važi. - Veća ambalaža je skuplja: u nekoliko navrata sam video da npr. 5 litara ulja košta više nego da se kupi pet flaša od po jednog litra. Naravno, štos je u tome da ljudi obično misle da je kupovina veće količine isplativija, što često i jeste slučaj, ali evo i izuzetka. - Navođenje cene u čuvenom formatu X99. Ukoliko nešto košta 299 nečega, svako sa tri čiste u glavi će to shvatiti kao 300. Znam da su neki marketinški buzdovani sproveli istraživanja o tome kako se cena percipira, ali štos je odavno provaljen. - Objavljivanje popusta koji su od 70% (bitna je reč od, obično štampana sitnim fontom), s tim da žvaka ili bombonica na koju se to odnosi više ne postoji po toj ceni, ali su ostali popusti minimalni. Veoma slično je i reklamiranje popusta u smislu da je nešto što košta 1000 dinara pojeftinili za jedan dinar ili čuvenih 99 para. - Nenavođenje cene po jedinici mere. Kad već postoje pakovanja nečega od npr. 125 i 350 grama, potrošaču je bitno koliko košta 1 kg tog proizvoda. Naravno, može se izračunati odnos, ali po našem zakonu je prodavac dućan da navede cenu po kilogramu, eventualno po komadu kada se u pakovanju prodaje npr. 16 roalni toaletnog papira koje treba uporediti sa cenom od 10 rolni. - Lažno navođenje cene sa loše formulisanim nazivom artikla. Više puta mi se desilo da hoću da kupim neki proizvod, ali se 'slučajno' zatekne tamo gde je cena niža. Na primer, kornišoni proizvođača A koštaju 350 dinara, a oni proizvođača B koštaju 432, pa im u prodavnici 'slučajno' zamene mesta. Ukoliko na natpisu sa cenom lepo piše ko je proizvođač ili se to može nedvosmisleno utvrditi, onda kupac ne može da se buni, ali ako samo piše 'krompir' bez naziva vrenda ili gramaže, onda po zakonu ima pravo da robu plati po ceni koja je napisana na rafu. Desilo mi se 2-3 puta da tako pokušaju da me prevare, ali nisu uspeli. U ovom slučaju na prodavce veoma lekovito deluje spominjanje inspekcije. - Štampanje uputstva za upotrebu sitnim i nečitkim fontom, što se često dešava, iako za time enma razloga. Rauzmem da se u kutiju lekova za glavobolju ne može strpati papir formata A4, ali ambalaža za televizor dijagonale 1,5 metar to dozvoljava. Mogu da razumem i da proizvođač kokošarski štedi na nekoliko listova 'artije, ali ako takav TV košta više stotina evra, neka naplati i tih nekoliko centi za uputstvo. Isto važi i za nečitke deklaracije koje su prelepljene preko originalnih. - Uslovljavanje jedne usluge drugom, što je nekada bilo nezakonito kod nas, ali danas jeste. Mnogi provajderi TV, internet i telefonskih usluga prodaju isključivo telefon i internet u paketu, kao i različite kombinacije telekomunikacionih usluga.Nekome nije potreban fiksni telefon, neko ima mobilni pa mu ne treba u paketu sa internetom i slično. Šteta je što je zakon ukinut jer je sprečavao još jedan vidi kokošarenja. - Kačenje kojekakvih idiotskih reklama na fiskalni račun, što je sve češća pojava. Po zakonu je trgovac dužan da izda fiskalni račun, a kupac da ga preuzme. Rekalme redovno bacam na kasi jer nisam dužan da nosim tuđe otpatke niti da uzimam nešto što nisam dužan da uzmem. - Prodaja robe koja se po deklaraciji razlikuje od originalne. u šta veoma često spada obuća. Na originalnoj deklaraciji je često navedeno da obića može da trpi kišu, dok je na domaćoj navedeno suprotno. Pošto dotična obića košta isti ili više nego tamo odakle je, onda bi je trebalo prodavati kao robu s greškom, premda se to ne vidi niti po ceni, niti po deklaraciji. Ovaj niz se može nastaviti, pa izvolite.

U Beogradu bilbordi kojima se čestita rođendan Putinu, izvestio i AP Ovo je već bolesno. Jeste da je bilbord ovakve sadržine formalno legalan, čak i u normalnom svetu, ali niko sem ovakvih primitivaca nije toliko lud.

Video sam i na jednom jezičkom forumu, mada su temu svrstali u manje ozbiljne: http://forum.srpskijezickiatelje.com/index.php?topic=272.0

Za bele pčele sam nailazio na dva značenja, a izgleda da značenje zavisi od izvora. Jedno je žena belog orla, a drugo značenje je potomci u petom kolenu. Ne znam da li postoje varijacije prema dijalektima, vremenu kada se koristilo i slično. Ne znam ni da li postoje naučni radovi o ovome, ali povremeno se na internetu mogu naći i tumačenja da je cela ta klasifikacija veštački mitologizovana i da je preuzeta od Pavića. Naravno, mnoge reči postoje, ali ne može se rei da je baš takav redosled.

Ja ostavio jutros nešto u WC šolji u njegovu čast. Jeste da nije u pitanju torta, ali poklon je pogodan za njegovu konzumaciju

Budale. Bacaju pare na uniforme umesto da svakom daju po flašu votke da ih greje. A mogu da iskoriste i parfeme, kolonjske vode i tako to. Bitno je da ima alkohola. Em jeftino, em se može lako ukrasti, em oprobano

Da nismo rođaci?

Jednostavno. Sve ono što bilo dostupno na kasetama, tj. igre ili programi, zapravo je bio audio-zapis. Ako si hteo da kopiraš igru od nekoga, dovoljno je bilo presnimiti kasetu. Što se tiče ovog metoda, princip je bio isti - emitovan je taj zvučni zapis, a dovoljno je bilo da snimaš kao da je u pitanju i neka obična pesma. Evo kako je izgledao taj zvuk:

E, dobro si podsetio i na to. Patronimi postoje i u ruskom i bugarskom i stoje između imena i prezimena. Ako se npr. neko zove Ivan Kuznjecov, sin će mu biti Anatolij Ivanovič Kuznjecov, a ćerka Ksenija Ivanovna Kuznjecova. Kad si već kod Islanđana, da li im je avonim obavezan ili se koriste da bi se razlikovale dve osobe istog imena i prezimena?

Ovo je malo duža priča. Mnogi slovenski jezici imaju dva oblika prezimena jer razlikuju rodove u nekim kategorijama. Na primer, poznata poljska pesnikinja Vislava Šimborska (Wisława Szymborska) ima taj ženski oblik prezimena, dok su joj muški rođaci Szymborski. Slično je i u češkom i u slovačkom. Isto važi i za ruski, pa je zato ženski oblik npr. Šarapova, a muški je Šarapov. Ovo postoji i u makedonskom, pa zato imamo npr. Marija Petrovska, ali Marko Petrovski. Sva prezimena koja sam naveo su zapravo pridevi, pa zato imaju i rod, kao npr. kad kažemo Petrova ćerka ili Petrov sin, ili novosadska obala i novosadski park. Ono što kaže Stiletto je tačno, tj. da je Petrovićka žena nekog Petrovića, dok je Petrovićeva njegova ćerka. Mislim da je ova praksa u razlikovanju nastala pre II svetskog rata, a posle njega je počela da se polako gasi i sada je ređa, a naroćito se manje čuju oblici sa -ka. Znam i da ovdašnji mediji imaju različitu praksu, pa neki kažu npr. Jankovićeva se vratila tenisu, a drugi Janković se vratila tenisu. Ovo ne važi ukoliko se ispred prezimena nalazi titula ili ime, pa bi uvek bilo Gđa Janković/Jelena Janković se vratila tenisu. Postoji i jedan islandski štos koji nama deluje čudno. Njihova prezimena se ne nasleđuju generacijski kao kod nas, gde porodice generacijama nose isto prezime. Islanđani po pravilu dobijaju prezime po ocu, a oblik zavisi od pola. Ako se neko zove Harald i ima dvoje dece, od kojih se jedno zove Jon, a drugo Marija, sin će nositi prezime Haraldson, a Marija će biti Haraldsdotir. Ako dotični Jon Haraldson bude imao dece, ona će se prezivati po njemu, tj. Jonson i Jonsdotir i tako dalje.

Nije baš uvela, ono su smernice koje uglavnom nude neutralna rešenja, i to u engleskom (npr. spokesperson, chair/chairperson i sl.), ali se nešto i nisu pretrgli da objasne kako sve to može da funkcioniše u ostalim jezicima. Za nemački su uspeli da navedu mehanizam koji sam već naveo (Kanzlerin), kod slovenskih jezika će mehanizmi morati da se traže lupom, a vidim da su naveli i 'genijalno' rešenje za italijanski, tutti i consiglieri e tutte le consigliere, što bi bilo kao da kažeš npr. svi studenti/lekari i sve studentkinje/lekarke. Nisu u pitanju iste ravni. Stručnjaci za neku oblast poznaju kako njihova oblast funkcioniše, uključujući i jezik, pa će npr. onaj ko se bavi avijacijom upotrebiti izraze kao što su potisak, gornjaka, uzgon, stajni trap, usisnik, mlaznica i slično. Ovi primeri su mi pali na pamet jer sam nedavno gledao onu emisiju o avionskim nesrećama na kanalu National Geographic, gde je neki pametnjaković preveo landing gear kao oprema za sletanje. To se inače zove stajni trap, mada je za potrebe emisije moglo komotno da se kaže i da su u pitanju točkovi. Isto važi i za ekonomske rečnike, kao i za rečnike mnogih drugih oblasti. Jezički priručnik opšte namene i treba da piše neko ko se bavi jezikom. Dobro si primetio i Svenku Savić, čija je recenzija u skraćenom obliku data na kraju, u onom narandžastom polju, ali vidim da joj je recenzija veoma oprezna. Spominje da je najkorisnije ono poglavlje sa opštim smernicama, ne i rečnik, plus i da ga ne treba shvatati „kao rigidni zahtev kojeg se svi moraju držati”. Mislim da pitanje angažovanja lingvista treba postaviti gđi ministarki jer za pitanja jezičke politike vlada kojoj pripada treba da ih angažuje, odnosno da zatraži rešavanje nekog pitanja. Umeju da pitaju za razne sitnice, kao npr. kad su raspravljali da li treba reći most na Adi, most preko Ade ili nešto treće, ali nije mi poznato da je neko tražio preradu imenica. Reagovali su tek kada je donošen famozni zakon jer ih pre toga očigledno niko nije ni pitao.

Ma ne to, mislio sam na nekog zapadnog staratelja, nekoga ko bi nacoše i FSB vratio nazad u kanalizaciju. Slažem se, a to se desilo zato što su samo eliminisali ludake. To što su pojedina društva na nivou pećinara nije njihov problem.

Pročitao sam ga kad se i pojavio zbog posla. Šteta što ne postoji u papirnom obliku jer je papir za brisanje izvesnog dela tela postao skup. A kad vidim ko ga je pisao, razmišljam da napišem neki priručnik za pilote ili nešto o operaciji rožnjače pošto nisam niti pilot, niti lekar, što me odlično kvalifikuje za ovakve publikacije.

Ako bi sada poslali čika Eskobara da malo zavrne mošnice ovim budalama, sliku onoga ko to uradi bih uramio.

Evo linka koji radi: https://www.rodnaravnopravnost.gov.rs/sites/default/files/2019-07/Priručnik za upotrebu rodno osetljivog jezika_latinica_0.pdf Da se ne lažemo, rečnik može da se okači na izvesno mesto koje se vidi na slici:

Očigledno je da su se zeznuli po mnogim pitanjima. Šta da ti kažem, umeju da greše.

I meni je pretila veća opasnost od onih što su tražili topovsko meso, a uspeo sam da ih izbegnem. Zbog toga mi je izuzetno drago jer mi ideologija koja podrazumeva 'ubij, zakolji, da komšija _____________ (upisati po želji) ne postoji' nije ni najmanje bliska. Šteta je što NATO nije odradio posao do kraja, u smislu međunarodne uprave ili starateljstva, pa da se neki čika u SAD pita i kad ovi reše kolika će biti maksimalna dozvoljena brzna na magistralnom putu ili kolike će biti kazne ako se gazi cveće u parku.

Oni se zapravo tu mnogo i ne pitaju jer ovde postoji jedna papirološka zavrzlama. O jeziku se obično izjašnjava Odbor za standardizaciju srpskog jezika. Taj odbor je osnovan pri Institutu za srpski jezik SANU, ali je u pitanju outsourcing. Evo šta piše na njihovom sajtu, tj. kakav je sastav: Оснивачи Одбора су три академије наука и уметности (САНУ, ЦАНУ и АНУРС), Институт за српски језик САНУ и Матица српска, факултети из Србије, Републике Српске и Црне Горе на којимa се студира и изучава српски језик, те Српска књижевна задруга. Одбор представља стручно тело које обједињује највећи број институција и појединаца од струке, који су постигли готово једногласан став о најважнијим питањима у вези са статусом српског језика у Србији и на целокупном српском говорном подручју. Spisak članova dotičnog odbora je maltene kao telefonski imenik. Ne znam koliko se sastaju u praksi i koliko ih učestvuje u odlučivanju. Ono što su napisali deluje sasvim pristojno.

Postoji taj oblik, a uzet je iz hrvatskog jer kod njih postoji prevoditelj. Mi u zezanju kažemo prevodilica, što je kolokvijalizam u okviru branše.

Ne znam šta pišu mediji, ali znam kako sebe nazivaju, šta im piše u reklamnim materijalima i sl.

Ali primer jeste nezgodan jer je upotrebljena imenica koja inherentno označava osobu ženskog pola, baš kao i majka ili tetka. Lako je napraviti razliku između učitelja i učiteljice jer su obe reči izvedene od glagola učiti, ali ne bi bilo prirodno upotrebiti reč sestrac, sestran ili nešto slično. Svodi se na evropsku crkvenu tradiciju, gde su u ženskim manastirima sve sestre, a u muškim braća, a časne sestre koje su pomagale bolesnima su zapravo dale ime celoj profesiji u nekim evropskim jezicima. Isti problem se ne javlja kod spomenutog učitelj/učiteljica, košarkaš/košarkašica i mnogih drugih parova. Sa drugim jezicima ima dosta jake veze jer su mnoge reči dospele kalkiranjem, tj. doslovnim prevođenjem. Upravo zato i kažemo da kompjuter ima miš (= mouse), a ne recimo daljinski upravljač. Zato kažemo i neboder (od skyscraper) ili da je neko filmska zvezda (movie star) i još mnogo toga drugog. Ne znam za Hrvate u celini, ali mogu da ti opet kažem za ove što se bave mojom profesijom da im mnoge jezičke pojave idu na živce, dok su se mnogi nervirali u poslednjih 20-30 godina jer su više morali da uče sopstveni jezik od stranog. Mislim da ni primer sa Vesnom nije dobar. Posada obično čita gotov tekst dok je u avionu, ali u intervjuima koje je dala mogla je sebe da nazove kako hoće. To što joj u dozvoli piše kapetan je samo naziv čina, ali nije joj zabranjeno da kaže za sebe da je kapetanka. I u konkursima za posao piše da se traži npr. profesor hemije, ali ako žena dobije to radno mesto, ona će za sve ostale biti profesorka. I toj profesorki piše u radnoj knjižici i diplomi da je profesor hemije, ali se zna da ćemo joj se obratiti sa profesorka ako želimo da upotrebimo titulu.

Nije problem advokatica, što sam ranije i napisao, a taj se oblik ustaljuje. Isto važi i za mnoge imenice koje sam ranije naveo. Ako neko hoće da kaže za sebe da je npr. specijalistkinja kardiologije, migrantkinja i slično, takođe nije problem. Problem jeste kad te neko tera da samu sebe zoveš advokaticom, ronilicom ili pilotkom ili da tako nazivaš sve ostale žene koje se time bave. To što neko za sebe kaže 'Ja sam advokatica Maja Jovanović' ne znači da je njenoj koleginici zabranjeno da na sopstvenoj kancelariji napiše 'Marija Petrović, advokat'.

Pa ne bih baš rekao. Tzv. rečnik novogovora su smislile dve umišljene autorke koje blage veze sa jezikom ni mozgom nemaju. Tačno je da se vremena menjaju, ali ko su one da nameću pomenutoj Vesni da bude pilotka, onima što su završile Vojnu akademiju da budu majorke ili poručnice, mojim koleginicama da su prevodilice, plus da drugima to nameću? Možeš li da prokomentarišeš upotrebu jezika, tj. oblika koji iskazuju ravnopravnost, u nekim rečenicama koje si sama pisala? Evo ih nekoliko: „Jos jendna stvar, losi istocno evropski djaci su medju boljim djacima u Americi.” (= učenici i učenice) „Desantis nema nikavo pravo da koristi pare poreskih obveznika iz Floride i raseljava migrante iz Teksasa.” (= migrante i migrantkinje) „Ja tebi ne dugujem nikakvo objasnjenje, pogotovo sto te ne smatram dobrim sagovornikom. Ne smatram te ni inteligentnom ni glupom, nego samo malicioznom”. (= sagovornicom) „Amerika koju danas poznajes je postala kolonizacijom raznih kraljevina, a starosedeoci su manje vise sterani u rezevate (gde su mahom i danas)” (= starosedelice?) „Evo za ljubitelje slobode govora, tip koji je u trci za parlament u Floridi je banovan sa drustvenih mreza.” (= ljubitelje i ljubiteljke) Pre nego što ih sama prokomentarišeš, biću slobodan da to uradim i lično: sve imenice u boldu si ispravno upotrebila. Imenica đak se može upotrebiti za osobe oba pola, što važi i za imenice migrant, sagovornik, starosedelac i ljubitelj. Pretpostavljam da nisi mislila da isključiš učenice, ljubiteljke, migrantkinje i ostale. Iz svih rečenica se jasno vidi šta si htela da kažeš, tj. na koga se pomenute imenice odnose. Niko ne može reći da si imala nameru da oštetiš bilo koga. A da li su ti sve imenice upotrebljene tako da budu rodno senzitivne? Jesu, isto koliko i moje ukoliko kažem da si npr. stručnjak za svoju oblast, poznavalac onoga čime se baviš itd. Da li sam te uvredio ovim imenicama? Ne verujem. A da li bi ti sebe nazvala stručnjakinjom ili poznavalicom? Ne verujem ni u to.

Meni se čini da će ravnopravnost više nametati neke neprijatnije teme, kao što je npr. svinjarija u Svinjformeru, dok će idiotluci koje prosečan govornik ne bi mogao sam da stvori više izazivati podsmeh. To što je ona napisala da je fankinja je samo povod jer i sve ostale teme na forumu imaju digresije, a sama reč je okazionalizam, tj. nešto što se pojavljuje retko i brzo nestane. Ne bih se složio za ovu drugu konstataciju jer već sam naveo da nijedna koleginica neće za sebe reći da je prevodilica ili tumačica, linkovao sam onu Vesnu Aleksić, koja za sebe kaže da je pilot, a u drugom članku sam našao i da kaže: „Kada sam prvi put ušla u avion, znala sam da je to moj životni poziv i da ću jednog dana biti kapetan u srpskoj nacionalnoj avio-kompaniji.” Ovo nije pisao njen direktor, već ona sama. Ne znam kako joj ide danas jer sam samo slučajno pročitao o njenom poslu, ali valjda zna kako će nazivati samu sebe, odnosno svoju profesiju. Nadam se da ne moram da kopam po internetu kako bih ilustrovao slučajeve mnogih žena koje su se iskazale u svojim profesijama, ali koje za sebe koriste konsonantske oblike. Napominjem ovo konsonantske (advokat, pilot, kapetan) jer deklinacija nema veze sa prirodnim rodom, dok je gramatička podela na muški, ženski i srednji samo nesrećni konstrukt iz doba latinskih gramatika. Ne znam da li se pomenuta Vesna oseća diskriminisano, ali za svoje koleginice garantujem glavom da se tako ne osećaju. Upravo sam pitao i sopstvenu suprugu da li bi za sebe rekla da je ronilica, gnjurka/gnjuračica ili eventualno vatrogasica kad bi se time bavila, na šta je odgovorila da joj to kretenski zvuči, a da bi ženu koja bi je tako nazvala okarakterisala kao kretenušu. Inače, i ona je iz moje branše. Nisam je pitao za celu temu, ali odgovor je takav kakav je i bez ikakvog ulepšavanja. Nije ni problem da se time bavimo. Što se mene tiče, vrlo rado ću odgovoriti na sve što mogu i daću svoje stavove, ali zaista ne mogu da ozbiljno shvatim dve glupače koje izmišljaju nazive koje niko živi ne bi upotrebio, a prvenstveno vatrogasice ili gnjurke. Sa hemičarkama, medicinskim sestrama, apotekarkama, prodavačicama, kompozitorkama, forumašicama, glumicama, pevačicama, muzičarkama ili književnicama nikad nisam imao problem. Alergičan sam na budale, a reč je namerno izabrana jer se završava na -a i menja kao i književnica, ali se odnosi na osobe oba pola. U ovom slučaju, pod budalama podrazumevam svakoga ko mi nameće da koristim jezik koji niko ne upotrebljava, a u prvom redu nekvalifikovane persone koje pišu jezičke priručnike za okačiti mačku o rep.

Nisu ti baš zgodni primeri. Što se tiče medicinske sestre, izraz i profesija potiču od časne sestre jer su se časne sestre bavile negom bolesnika u srednjovekovnoj Evropi. Naš termin je samo doslovan prevod onoga što se pojavilo u drugim evropskim jezicima. Pretpostavljam da je kod nas došao iz nemačkog i da je nesrećno izabran u odnosu na npr. englesko nurse. U nemačkom je slična situacija, uz molbu da me ispravi neko ko ga bolje poznaje. Medicinska sestra je Krankenschwester, a medicinski tehničar je Krenkenpfleger, što je otprilike negovatelj bolesnih. Pretpostavljam da se i kod njih može reći Krankenpflegerin (-in je nastavak za ženski rod), ali ne znam koliko se koristi. Francuski je to bolje rešio tako što imaju oblike infermier i infirmière. Problem je u tome što je zanimanje bilo inherentno žensko, pa se to odrazilo u više jezika. Psihološkinja čak i nije problem i naziv se ustaljuje, kao što su se ustalili i doktorka, negovateljica, tužilja ili teniserka. Nikad nisam čuo da se kaže da je npr. Marija Petrović teniser, već isključivo teniserka. I to je jezik, tj. njegova priroda. S druge strane, ako ne postoji česta ili opravdana upotreba naziva za ženu koja radi u vatrogasnoj brigadi ili se bavi ronjenjem, ne vidim svrhu da se izmišlja naziv samo da bi se poštovala forma. Isto tako, spomenuo sam i ranije, ali zasta ne poznajem nijednu koleginicu koja se bavi prevođenjem, samim tim i jezikom, a koja bi se nazvala prevodilicom ili tumačicom. Neke će za sebe reći da su istovremeno i profesorke jezika, ali ne i prevodilice. Ne znam da li žena koja je specijalizovala ginekologiju insistira da sebe anziva ginekološkinjom, ali ako ne insistira, ne vidim svrhu da se tako naziva. Čudo je jezik, nema simetriju baš uvek.