DJ_Vasa

Obojica su politički irelevantni, a zgodni su da budu svačiji pajaci. LDP kao stranka više ne postoji, osim možda na papiru, a Čeda se još donekle švercuje na konto stare slave, ako se to tako može nazvati, i usled incidenata koje pravi. On ima bizMis od koga se izdržava, a povremeno pojavljivanje u medijima mu dođe kao neki hobi. On se od političara transformisao u reality zvezdu. Kod Čanka je slična priča, s tim što u vojvođaskoj skupštini ima nekoliko poslanika, možda čak celih pet. Ozbiljnu priču o autonomiji je okačio o klin kada je došao na vlast kao član DOS-a, a uglavnom ponavlja mantre koje se mogu čuti od Zorane MIhajlović. U celoj priči mi je jedino nejasno zašto se Đukanović uopšte i gnjavio da se vidi sa njima pred izbore. Ovde su na političkoj sceni relevantni koliko i muva u krdu slonova.

Pretpostavljam zbog toga što se vokativ generalno gubi i izjednačava sa nominativom, ali taj proces nije dovršen u srpskom. Već imamo da se u vokativu govori sudija umesto sudijo, Ilija, Milija i slično. Pesma koju navodiš je sa juga, gde ima ostataka stare deklinacije. Moja baba, koja je iz Vranja, obraćala se svojoj majci sa mamo. To je taj ostatak starog oblika vokativa. S druge strane, u nekim hrvatskim govorima je ovaj proces napredovao, pa npr. jedan moj prijatelj iz Zagreba u vokativu koristi oblike Milan, Jovan, Petar i tome slično.

Deklinacija je malo komplikovanija kod ličnih imena, odnosno prezimena, bar kada je u pitanju srpski. Srpski nema baš nešto mnogo prezimena koja su potekla od prideva i nema razliku kod takvih prezimena kao neki drugi slovenski jezici. Uzeću za primer makedonski, koji je blizak, a koji ima razliku između muškog i ženskog oblika prezimena. Na primer, ako neko ima dvoje dece, sin će se zvati Marko Petrovski, a ćerka Marija Petrovska. Tu je onda lako jer ćemo reći npr. knjiga Marka Petrovskog, ali knjiga Marije Petrovske. Ukratko, ako se ta Marija preziva na -a, onda će genitiv biti Petrovske. S druge strane, u Srbiji će Marija obično nositi prezime Petrovski, bez promene roda, pa kažemo knjiga Marije Petrovski. U tom slučaju se prezime ne menja po padežima, ali ime se menja. Po istom principu, reći ćemo knjiga Marije Mali. Ženska prezimena iz ostalih slovenskih jezika koja imaju ovu razliku između ženskih i muških prezimena i nastavak -a ćemo i menjati kao prideve ženskog roda, kao npr. uloga Tatjana Lukjanove / Elizabete Đorevske, ples NIne Kirsanove i slično. Što se tiče vokativna ženskih imena na -a, i tu imamo nedoslednosti. Ukoliko je žensko ime višesložno, kao npr. Marija, Nataša, Jelena, Milena, Ivana i slično, vokativ je isti kao i nominativ. Kod dvosložnih je drugačija situacija: ukoliko imaju dugouzlazni akcenat, kao npr. Maja, Nada ili Kata, vokativ će biti na -o, tj. Majo, Nado, Kato itd. Ako je akcenat kratkosilazni, kao npr. Sanja, Mila ili Ana, vokativ je jednak nominativu. Ako se neko zove Matea Mali, ne može se pogoditi tačan oblik ukoliko ne znamo pol, tj. biće knjiga Matee Malog ili Matee Mali. Sličan problem se javlja kod imena kao što su Bojan / Bojana ili Dragan / Dragana u nekim padežima jer ako kažemo da smo razgovarali sa Bojanom ili Draganom nije jasno kako se zove osoba niti kog je pola. Doduše, kod ovakvih imena se jedino zna u dijalektima koji koriste manje padeža, gde se kaže razgovarao sam s Bojana / Bojanu (uzet oblik akuzativa), pa se odmah prepoznaje sa kim smo razgovarali. Što se tiče prezimena, islandski jezik ih najpreciznije određuje, premda ih oni ne nasleđuju kroz porodicu kao mi, već se uglavnom daju po ocu, ali tako da se odmah vidi da li je u pitanju sin ili ćerka. Ako se otac zove Ragnar, sin će mu se prezivati Ragnarsson, a ćerka Ragnarsdóttir.

Ukrajinski mitropolit Pavle u kućnom pritvoru zbog optužbi za vezu s Moskvom Tako se radi sa ispostavama KGB-a. Možda će u CG tako da postupe posle izbora, a kada bi se ovo desilo i kod nas, častio bih svakoga koga poznajem.

Nije toliko čudno što je cena niska jer kada se kombinuju nizak kvalitet, kojekakvi dodaci i reklamna kampanja, dobiju se ćevapi koji koštaju toliko. Evidentno je da kvalitet baš i nije neki, za ukus ne znam, ali to je već druga priča. U celoj priči je odvratno to što se narod ponaša kao stoka, ali i način na koji Lidl organizuje prodaju. Ovakvih popusta je bilo u mnogim trgovinskim lancima, ali nije mi poznato da je kod njih izbila tuča. Ovde nije u pitanju siromaštvo, već primitivizam.

Meni se čini da se nešto već sprema: Pa rekoh ja lepo: „... prirodnom smrću u dubokoj starosti ili ono što se na engleskom zove roadkill”. Eeee, nismo pazili na času Doduše, ono što stavljaju u Lindine ćevape nije sigurno neki rođak Duška Dugouška ili fazan. Pre mi se čini da je u ćevapima neki žućov ili golub koji je izgubio bitku protiv Toma ili Silvestra.

Koliko sam shvatio reklamu, upravo je tako: Ovo mi deluje kao niska cena, pa makar u ćevape stavili živuljku koja je crkla prirodnom smrću u dubokoj starosti ili ono što se na engleskom zove roadkill. Razumem ja da im je to sniženje reklamni štos, što rade svi, ali ne razumem zašto dozvoljavaju da se to pretvori u svinjac. Postoje i drugi jeftini lanci, kao što su Aman ili Sunce, ali ne znam zašto baš ovi dozvoljavaju da ih povezuju sa ovakvim stvarima. Mnogi ih zovu Linda zbog one čuvene reportaže, a pre nekoliko meseci sam čuo da neko kaže 'potukli se kao za piletinu iz Linde', što znači da se otvaranje i dalje pamti. Ima čak i jedna zezancija sa piletinom sa patosa: https://www.telegraf.rs/vesti/srbija/2998826-napisao-je-da-mu-je-ispala-piletina-na-pod-u-lidlu-i-da-je-ona-besplatna-krenuo-je-opsti-haos-a-kad-smo-rekli-kasirkama-za-trik-prekrstile-su-se Kao što rekoh, nije u pitanju siromaštvo, već to što dvonožna stoka ne ume da se ponaša.

Ne znam za Pakisatan ili SAD, ali mi se čini da se tamo baš i ne tuku za nešto što se može lako nabaviti po istoj ili nižoj ceni. Oni ćevapi su bili 320 dinara, a koliko vidim, piletina se može nabaviti i jeftinije: https://mojkatalog.rs/proizvodi/pilece-meso Viđao sam slične popuste i za druge prehrambene proizvode u drugim lancima, ali nisam baš viđao da se tuku i da skaču po frižiderima.

Misliš na komentar 'Jesmo li bre normalni?' Mnoga pisanja u množini mi se takođe gade, kao npr. kad neko uz slične vesti napiše 'mi smo lud narod', u šta smo se pretvorili' i slično. Ja zaista nemam šta da se identifikujem sa dva goveda koji napadaju policajce koji samo rade svoj posao jer niti napadam ljude unaokolo, niti ugrožavam saobraćaj. To što dišu vazduh na istoj teritoriji me baš i ne povezuje sa njima, kao ni sa onima koji se tuku zbog nekih bajatih ćevapa ili crknutih kokošaka, koji pljuju po ulici, bacaju đubre kroz prozor i slično. Uzgred, baš me zanima šta bi se desilo ovoj dvojici da su se tako ponašali prema američkoj patroli u kojoj su dva dvometraša koji izgledaju kao trokrilni šifonjer, po mogućnosti u nekoj državi gde su laki na okidaču. Pretpostavljam da bi u sebi imali više gvožđa nego R2-D2 i C-3PO zajedno. Nemam ništa protiv toga da se 'mi' koristi u normalnim slučajevima, npr. u slučajevima tipa 'na ovom topicu smo razgovarali o tome i tome' ili 'Pera i ja smo pili kafu', ali stavljanje svih nas u zajednički koš je odvratno.

Poslanici RS postiđeni izlaganjem „snaše gačanske“: Svi nam se smeju U odnsu na ovu Palma i Marjan Rističević deluju kao gospoda

Upravo gledam kroz prozor i najdžiberskije se parkirao neki punto, praktično u ulazu. Prvo slobodno mesto mu je na 5-6 metara, drugo odmah pored, treće na sličnoj udaljenosti. A nemačka flota kulturno parkirana...

Da. Video sam zalepljene papire, hirirške maske, prislonjenu dasku i slične izume. U mnogim slučajevima je tako. Izuzimam programere i slične, one koji su novac pošteno zaradili u inostranstvu i ostale slučajeve u kojima je neko normalan pošteno zaradio novac, ali u većem broju slučajeva se visoka cena automobila poklapa sa visokim stepenom džiberluka. U normalnoj zemlji skupe automobile voze bankari, direktori, piloti i slični koji imaju legalne izvore prihoda za takve sprave, dok je ovde vlasnik često neki braćala sa osnovnom školom koji ima 'kombinacije'. Ne sećam se kada sam poslednji put kod nas video da besna kola vozi čovek od 50-60 godina u odelu i kravati, ali viđam goveda sa licem kromanjonca. Pre 5-6 godina sam umalo pao u nesvest kada sam video da pristojno odeveni čovek izlazi iz novog Mercedesa kako bi pomogao nekoj bakici sa štapom da pređe ulicu. Takvih je ovde jedan u milion.

Ovo je poseban model koji se zove Nissan Jukela. Ima još jedan štos u folkloru bizgova koji tako parkiraju. Naime, dotični bizgovi vole da zauzmu dva mesta da im onaj koji parkira pored ne bi ogrebao vrata. Da se razumemo, to se dešava, ne volim ni ja da mi neko ogrebe vrata ako svoja otvara nepažljivo, ali ni na kraj pameti mi ne bi bilo da zauzmem dva mesta. Ovo što kažem sam slučajno čuo od nekog majmuna dok sam čekao u redu u prodavnici jer je razgovarao mobilnim i rekao sagovorniku nešto u stilu 'ma boli me q... prekrijem tablicu kad sam u centru, a ovde uvek parkiram na dva mesta da mi neko ne ogrebe auto'.

A kako će nazvati situaciju kada odatle budu bežali? Možda pobeda u sprintu?

Ma naravno da imate i vi konje za trku, ali ovde imamo celu ergelu

Otimačina i tuča za jeftine ćevape u Lidlu

Stvar je u tome da ovde ima najviše dvonožne stoke po kvadratnom kilometru. Nedavno sam bio u Šapcu i za samo nekoliko minuta video dva magarca koji su se parkirali tako da blokiraju celu saobraćajnu traku sa uključena sva četiri migavca. Naravno, tablice su bile BG. Ovaj drugi je stao kod trafike gde sam i ja nešto kupovao, a čim je mazgov završio kupovinu, prodavačica je preda mnom prokomentarisala da se primitivac parkirao kao da je iz Beograda. Nisam mogao ništa da kažem sem da dodam da i jeste iz BG, što se vidi po tablicama. Sreća što mi je auto bio parkiran nekoliko ulica dalje i da sam išao peške, inače bi me živ blam pojeo.

Eh, ako ti kažem da imam bicikl star tridesetak godina, a koji sasvim dobro funkcioniše... Jeste da na njemu nije imalo šta da se lemi, ali za dotezanje i zamenu delova mi matori alat sasvim dobro služi.

Bilo je toga i na buvljacima za jednu crvenu. I danas imam neku poljsku lemilicu koja je kupljena za čuvenu crvenu i neke šrafcigere koji mi stoje u priboru za popravku bicikla, a koštali su koliko i sladoled.

Mislim da jeste, zaboravio sam. Nažalost, izređaše se i Kurta i Murta na vlasti, ali stoka ostaje stoka.

Stoka je to, i to teška. Nisu oni navalili na te ćevape što su gladni, već zato što su stoka. Sećam se kada je Linda prodavala onu piletinu i kada su se tukli oko nje, ali samo malo ranije je Roda imala gotovo identičnu akciju i nije bilo tuče. Sticajem okolnosti sam tih dana ušao u dve koje su mi blizu i nije bilo nikakvih tuča oko piletine. Zato me je tuča oko Lindine piletine bar donekle začudila. Sećam se i kada su se tukli oko sadnica trešnje koje su deljene posle zemljotresa u Japanu ili kada su se nešto ranije otimali oko one pogače sa zlatnikom. U Lindi se slično dešava i kada imaju neke druge artikle na sniženju, pa se dešavalo da kojekakav ološ pokupuje neke bušilice i šrafilice, stalke za popravku bicikla i još ponešto od alata. Ti artikli se vrlo brzo pojave na oglasima i buvljacima, a čuvena Lindina piletina se pojavljivala i na pijacama. Nisu ti što su se tukli gladni, već su samo stoka. Oni koji su gladni i hrane se u narodnoj kuhinji mirno čekaju u redu, a oni kojima je dupe zinulo za svim i svačim se ponašaju kao stoka. Ne znam zašto Linda uopšte i reklamira ovakve popuste jer se na taj način privlači stoka. Ionako bi tu crkotinu prodali, možda čak i po većoj ceni, a tolerisanje ovakvog ponašanja će zgaditi njihov lanac svakom normalnom čoveku.

Uze mi post iz tastature

Ovaj... čitkiji je od rukopisa moje tašte, koja je zaista doktorka, premda u penziji.

Eh, a meni i lepo pisanje baš ne ide. Mogu da rukom napišem sasvim čitljiv tekst, ali od estetike tu nema ništa. Kada beležim nešto samo za sebe, tipa spiska za kupovinu, to liči na mešavinu arapskog i klinastog pisma