Mairosu

Ta stara 92 ekipa igra na Yahoou od pamtiveka, pa i ja sa njima. Btw, legenda : 1. Ja mislim Braca Đorđević (VOA). 2. Vlada Novaković 6. Željko Čačija 7. ja 8. Daniel Bukumirović (Vice) 9. jao, neki grobar, da li Milan Pavlica... 10. Nikola Momčilović, moj redovni Vice reditelj neki od ovih ostalih je Ilija Kovačić, ne sećam se sad.

Zvao sam Bobija, čekamo odgovor. :D da uglavim par heavy hittera za sledeću sezonu. Btw, rebus-hint za sledećeg gosta....

U Obruču je odlična emisija, ali je više ipak nagnuta na aktuelno. To je dobro, takvih emisija nema previše, potrebno je imati nedeljni "indirekt" da se bavi time. Uostalom, Arena je kao nosilac prava i u nekoj obavezi da plasira takav content. SK isto naginje na aktuelno, oni imaju te namenske podcaste. I to pozdravljam, briga o svom proizvodu je OK. Možda produkcija nije najsrećnija ponekad ali i to je za ljude. Srđanov podcast je nešto najbliže ovome što ja radim ali on to radi kad stigne, ipak ima i drugih obaveza. Tekstualno mislim da smo daleko iza standarda stranih produkcija, mada u poslednje vreme pojavljuju se blogeri i par OK portala, recimo baskeballsphere.com je sasvim solidan. Ipak, možda i premalo za moj ukus.

Naravno da je osveženje kad je jedino. :D U ovoj zemlji postoji fiksacija "slavnim porazima", i generalno postoji kult junačke pogibije koji se neguje kroz istoriju, pa je stigao i do sporta. Često komentarišem kako u narodu više preživi tragičan poraz pa pogotovo uz sudijsku gurku, to je onda besmrtna priča, pogledaj slučaj sudije Sorensena (da ga već ne nazovem njegovim u narodu poznatim imenom). Čak i neki mega-mitski događaji tipa Saletove trojke nemaju medijsku ispraćenost kakvu bi morale imati. Amerikanci bi snimili već pet filmova o Đorđeviću da je njihov. No dobro, radimo lagano...generacije iza nas će reći jesmo li uspeli.

Nisam siguran jesam li ovo odgovorio tada pa hajde i sada...ja Savana taj dan prvi put vidim uživo lice u lice, tj. da nisam ja na tribini a on dole. On deluje vrlo easygoing i vrlo ume da se šali sa sobom, ali taj zicer - to je ipak previše lično i nisam ja baš toliko dobar sa njime da mu ga toliko zavučem na prvom dejtu. Možda je to jako traumatičan događaj za njega? Nemam pojma. Ali odlično si ovo podvukao, u studio se dođe na bazi dobre volje, ne po naredbi PR-a. Moram tu i ja pokazati dobru volju. Moj stav iskreno je da treba praviti više afirmativnog contenta jer ga prosto - nema. Imali smo svojevremeno u Viceu ideju da pravimo "biggest fails" kratke filmove, da sad ja sednem sa Mijatom npr. i pitam ga o prečki. To nije prošlo, većim delom jer ja nešto nisam bio zainteresovan za te stvari. Evo konkretno Mijat - da ti sedne u studio i stavi slušalice, imaš ga pitati 601 pozitivnu stvar koju nije ispričao. A ti vidiš čoveka prvi put i odmah op ajmo best of trauma. Biće vremena i za to. Generalno, naši sportisti imaju veliki otklon prema medijima, dobrim delom i zbog fokusa na negativno i lova u mutnom. Kada popravimo to stanje, a ja volim da razmišljam da ja barem radim svoj deo, moći ćemo na zdravom osnovu razgovarati i sa njima o manje lepim delovima karijere jednog dana.

Meni je dres apsolutno jeziv ali se tešim činjenicom da ćemo igrati u Kini pa ćemo se uklopiti u lokalno barem. Takođe, apsolutno mi je nebitno na nekom nivou u čemu igramo dok igramo.

Heh, čuj, ako ću pored živih tabloidnih redakcija ja da nepitanjem Džileta šta je sjebao u selekciji ubijem novinarstvo, nek' crkne onda samo... :D šalu na stranu. dogovorili smo ovakav koncept, a kad ti neko kaže "ne bih da pričam o ovome", uglavnom ga ispoštujem. Nije ovo prvi put, ni prvi gost uostalom.

Džile je pre svega moj prijatelj i čovek sa kojim ponajmanje pričam o košarci. Shodno tome, dogovorili smo se da ne čačkamo mečku, da ne pričamo o nekim temama koje njemu nisu prijatne, a uostalom, ja nisam ni tip čoveka koji će sad da napravi priču od toga. I da je napravim, ta priča je dobra ove nedelje, možda do kraja ove sezone, a ja volim da mislim da kad snimim podcast da može da se sluša i 2029 ako nekoga zasvrbi. I zato je i pristao na prvo medijsko pojavljivanje posle pola godine, jer smo opušteno pričali o koncertima, muzici, košarci, NBA, letnjim ligama i njegovim shvatanjima nekih stvari. A ako vam se sluša Xs and Os uvek ima ko će to da isporuči. Džile je fascinantan lik, prilično unikatan u domaćoj košarci, imao je neka strava iskustva - samo su Kokoškov i Rajaković verziraniji od njega u američkoj košarci. I jebeš mi mater ako ću da sednem čoveka sa toliko iskustva u podcast i da ga cimam da drobimo o nekim glupostima.

Yep danas su zamenili onaj kod Mostara sa Dejanom Savićem. Ima i Laze tu nekud :D

Sat i po i bi. Snimali smo jutros.

Sutra u #6PF, Aleksandar Džikić.

Teško, sad je Zvezda na lockdownu zbog plej-ofa, a kad se završi kontam da on brže-bolje ide gajbi. Ako se zadrži slučajno i naredne sezone zvaću ga.

Šta si gledao? Ja sam na majors nivou gledao Orioles-Nationals (Camden Yards), i Mets-Twins (Shea Stadium pokoj mu duši). Gledao sam i AAA Durham Bullse i AA Bowie Baysox (O's filijala). Glede ovoga što kažeš da su utakmice show, pa jeste, puno ljudi dođe u "provod" ali ništa bolje nije ni na NBA veruj mi. To možda u Torontu i Oaklandu ljudi nešto fokusiranije prate, na Kingsima svakih pet minuta se izmičeš nekome ko je krenuo po hot dog i pivo. Naravno, svaki sport je drugačiji tokom playoffa... Popularnost opada ali se ne da. Baseball ima jak core following, a u poslednje vreme pojavilo se dosta uzbudljivih mladih igrača, takođe rejtinzi plej-of mečeva su uvek izuzetni. OK se tu gura.

Pogledao ponešto al iskreno slabo je to. Korejanci bolje funkcionišu kao repstacija, umeju da iznenade iz potaje. Imaš inače odličan film o početku bejzbola u Koreji, YMCA Baseball Team.

Kakvo maltretiranje, kao da KLS nije kazna sam po sebi, nego ti se još nakače i arbitri sa superhero kompleksima.

Japanski bejzbol ima možda 30 godina mlađu tradiciju od američkog i potpuno je kulturološki različita od američke. Bukvalno su je okrenuli naopačke. Japanci kažu da je duel pitchera i battera nešto najjapanskije ikada, da je to najsavršenije oličenje njihove nacionalne psihe i identiteta. Na stranu trening metode koje su im bukvalno srpske.

Viš ja nikad nisam voleo atletiku. Tu smo se kolega Galeb i ja sprdali, jer je on atletičar, i onda bi on meni drobio kako je trčanje za loptom besmisleno - atletika je, kaže on, borba protiv samog sebe. Reko', nisam u tolikom nemiru sa samim sobom, trebaju mi ipak neke bolje motivacije od štoperice...

Recimo, po meni, najsavršeniji i najteži sportski poduhvat je perfect game u bejzbolu. Perfect game je dakle, 27 batters up, 27 batters out. Niko walked, niko base hit. Apsolutna dominacija pitchera. No-hitter je blaži oblik perfect gamea, u kojem možeš dati neki walk, ali nijedan hit. Obe stvari su dovoljno retke pojave da kad god neko "ponese" no-hitter ili perfect game u 6. inning, sve sportske televizije bacaju odmah kajron "____ PERFECT THROUGH SIX", i svi se uključe na poslednji inning. U ovih 150+ godina koliko se u Americi igra organizovani bejzbol bačeno je svega 23 perfektnih partija. Ja sam gledao tri u prenosu, Randya Johnsona, Marka Buehrlea i Felixa Hernandeza. Ako se ne varam, poslednji Costnerov bejzbol film, For the Love of the Game, je frejmovan oko njegovog perfect gamea.

On a sidenote, ako se baviš profesionalno sportom u medijima, vrlo je lejm biti specijalizovan za nešto usko. Ja sam kao profilisan za košarku u javnosti, OK, ali moji omiljeni sportovi su verovatno bejzbol, košarka, rukomet in that order. Pritom pratim fudbal aktivno, gledam odbojku kad mogu, trudim se realno da znam makar osnove o svakom sportu. Volim ragbi jako da gledam isto, pogotovo XIII tj. ligu. Samo individualne sportove baš i ne ispratim ali barem znam o čemu se radi. Od košarke do kabadija baby... 😄

Bejzbol je sport koji sam aktivno igrao u Belgiji na amaterskom nivou. Igrao sam drugu saveznu za Gent Knightse, bio sam mahom užasan, ali sam kao pomoćni trener osvojio drugu ligu, imam i medalju. Ja sam bio najveći geek od saigrača, pa sam pravio batting charts, bavio se sabermetricsom i sličnim stvarima, pa sam, kad sam već bio loš igrač, mogao da pomognem ovako. Ali pratim bejzbol dugo, i jako ga volim kao sport. Bejzbol je, suštinski, najsličniji fudbalu. Ne po strukturi sporta, već po folkloru, narodnim mitovima i legendama i sve uz to ide. Pritom, bejzbol je "najnarodniji" od svih američkih sportova, i to se i oseća. Ja sam ipak neki sociolog sporta amater pa te stvari kod mene igraju veliku ulogu. Recimo, čuvena pesma Ogdena Nasha Line-Up For Yesterday u kojoj se osvrće na najveće igrače u istoriji bejzbola u njegovom sada već klasičnom stilu : R is for Ruth. To tell you the truth, There's just no more to be said, Just R is for Ruth. Pa John Fogerty i njegov hit Centerfield. Put me in coach, I'm ready to play, today, look at me, I could be, centerfield... A tu su i filmovi. Jebiga, još kao mali sam gledao The Natural, išao je puno puta na našoj TV. Naravno, Field of Dreams i ostalo. Bull Durham, čak sam bio na stadionu, gledao Durham Bullse. Kad sam pričao sa Billyem i rekao da je Yanks-Sox serija iz 2004. jedna od najboljih plejof serija u profi sportu koje sam gledao nisam lagao. Sve utakmice sam gledao u živom prenosu ne trepćući... Glede NFL-a, to više i nije toliko egzotično u nas rekao bih. Volim američki fudbal, ne toliko koliko i bejzbol, ali definitivno volim. I tu ima dobrih priča. I pre nego što zaboravim, od svakolikog bejzbola najviše volim japanski. NPB je bejzbol za puriste, za ljubitelje stare škole... Ivana znam dugo, barem 15tak godina. Ivan je, realno, duplo gori psihopata od mene. On je doslovno robot. On zna i brojke, i imena, i draft pozicije, i sve to. A pritom, nije geek, on je baš fan, znači zna te stvari u dušu, zna sport, nije samo biflač puki.

*cue a nama nije valjo replies*

Rukomet. Mega se razume. Bio mi gost u jednom filmu. OK lik osim što je težak grobar 😄

Zapravo su me odlično sredili jer je bilo mnogo gore on air. Ali as I said, ne slušate ovo zbog mene već zbog gostiju.

Bogami ima tu kašljanja negde tamo kod Bitadzea (slučajno!) ali mislim da sam dosta junački izgurao ovo. Uživajte u njima dvojici, mene cenzurišite.

Miško napravio ozbiljan posao od ovih šurnjajs intervjua o tome kako će Jokić da igra, a mic po mic izbacuje sebe u prvi plan stidljivo. Za neka tri intervjua će biti on glavni junak ove knjige.