Mairosu

Yep danas su zamenili onaj kod Mostara sa Dejanom Savićem. Ima i Laze tu nekud :D

Sat i po i bi. Snimali smo jutros.

Sutra u #6PF, Aleksandar Džikić.

Teško, sad je Zvezda na lockdownu zbog plej-ofa, a kad se završi kontam da on brže-bolje ide gajbi. Ako se zadrži slučajno i naredne sezone zvaću ga.

Šta si gledao? Ja sam na majors nivou gledao Orioles-Nationals (Camden Yards), i Mets-Twins (Shea Stadium pokoj mu duši). Gledao sam i AAA Durham Bullse i AA Bowie Baysox (O's filijala). Glede ovoga što kažeš da su utakmice show, pa jeste, puno ljudi dođe u "provod" ali ništa bolje nije ni na NBA veruj mi. To možda u Torontu i Oaklandu ljudi nešto fokusiranije prate, na Kingsima svakih pet minuta se izmičeš nekome ko je krenuo po hot dog i pivo. Naravno, svaki sport je drugačiji tokom playoffa... Popularnost opada ali se ne da. Baseball ima jak core following, a u poslednje vreme pojavilo se dosta uzbudljivih mladih igrača, takođe rejtinzi plej-of mečeva su uvek izuzetni. OK se tu gura.

Pogledao ponešto al iskreno slabo je to. Korejanci bolje funkcionišu kao repstacija, umeju da iznenade iz potaje. Imaš inače odličan film o početku bejzbola u Koreji, YMCA Baseball Team.

Kakvo maltretiranje, kao da KLS nije kazna sam po sebi, nego ti se još nakače i arbitri sa superhero kompleksima.

Japanski bejzbol ima možda 30 godina mlađu tradiciju od američkog i potpuno je kulturološki različita od američke. Bukvalno su je okrenuli naopačke. Japanci kažu da je duel pitchera i battera nešto najjapanskije ikada, da je to najsavršenije oličenje njihove nacionalne psihe i identiteta. Na stranu trening metode koje su im bukvalno srpske.

Viš ja nikad nisam voleo atletiku. Tu smo se kolega Galeb i ja sprdali, jer je on atletičar, i onda bi on meni drobio kako je trčanje za loptom besmisleno - atletika je, kaže on, borba protiv samog sebe. Reko', nisam u tolikom nemiru sa samim sobom, trebaju mi ipak neke bolje motivacije od štoperice...

Recimo, po meni, najsavršeniji i najteži sportski poduhvat je perfect game u bejzbolu. Perfect game je dakle, 27 batters up, 27 batters out. Niko walked, niko base hit. Apsolutna dominacija pitchera. No-hitter je blaži oblik perfect gamea, u kojem možeš dati neki walk, ali nijedan hit. Obe stvari su dovoljno retke pojave da kad god neko "ponese" no-hitter ili perfect game u 6. inning, sve sportske televizije bacaju odmah kajron "____ PERFECT THROUGH SIX", i svi se uključe na poslednji inning. U ovih 150+ godina koliko se u Americi igra organizovani bejzbol bačeno je svega 23 perfektnih partija. Ja sam gledao tri u prenosu, Randya Johnsona, Marka Buehrlea i Felixa Hernandeza. Ako se ne varam, poslednji Costnerov bejzbol film, For the Love of the Game, je frejmovan oko njegovog perfect gamea.

On a sidenote, ako se baviš profesionalno sportom u medijima, vrlo je lejm biti specijalizovan za nešto usko. Ja sam kao profilisan za košarku u javnosti, OK, ali moji omiljeni sportovi su verovatno bejzbol, košarka, rukomet in that order. Pritom pratim fudbal aktivno, gledam odbojku kad mogu, trudim se realno da znam makar osnove o svakom sportu. Volim ragbi jako da gledam isto, pogotovo XIII tj. ligu. Samo individualne sportove baš i ne ispratim ali barem znam o čemu se radi. Od košarke do kabadija baby... 😄

Bejzbol je sport koji sam aktivno igrao u Belgiji na amaterskom nivou. Igrao sam drugu saveznu za Gent Knightse, bio sam mahom užasan, ali sam kao pomoćni trener osvojio drugu ligu, imam i medalju. Ja sam bio najveći geek od saigrača, pa sam pravio batting charts, bavio se sabermetricsom i sličnim stvarima, pa sam, kad sam već bio loš igrač, mogao da pomognem ovako. Ali pratim bejzbol dugo, i jako ga volim kao sport. Bejzbol je, suštinski, najsličniji fudbalu. Ne po strukturi sporta, već po folkloru, narodnim mitovima i legendama i sve uz to ide. Pritom, bejzbol je "najnarodniji" od svih američkih sportova, i to se i oseća. Ja sam ipak neki sociolog sporta amater pa te stvari kod mene igraju veliku ulogu. Recimo, čuvena pesma Ogdena Nasha Line-Up For Yesterday u kojoj se osvrće na najveće igrače u istoriji bejzbola u njegovom sada već klasičnom stilu : R is for Ruth. To tell you the truth, There's just no more to be said, Just R is for Ruth. Pa John Fogerty i njegov hit Centerfield. Put me in coach, I'm ready to play, today, look at me, I could be, centerfield... A tu su i filmovi. Jebiga, još kao mali sam gledao The Natural, išao je puno puta na našoj TV. Naravno, Field of Dreams i ostalo. Bull Durham, čak sam bio na stadionu, gledao Durham Bullse. Kad sam pričao sa Billyem i rekao da je Yanks-Sox serija iz 2004. jedna od najboljih plejof serija u profi sportu koje sam gledao nisam lagao. Sve utakmice sam gledao u živom prenosu ne trepćući... Glede NFL-a, to više i nije toliko egzotično u nas rekao bih. Volim američki fudbal, ne toliko koliko i bejzbol, ali definitivno volim. I tu ima dobrih priča. I pre nego što zaboravim, od svakolikog bejzbola najviše volim japanski. NPB je bejzbol za puriste, za ljubitelje stare škole... Ivana znam dugo, barem 15tak godina. Ivan je, realno, duplo gori psihopata od mene. On je doslovno robot. On zna i brojke, i imena, i draft pozicije, i sve to. A pritom, nije geek, on je baš fan, znači zna te stvari u dušu, zna sport, nije samo biflač puki.

*cue a nama nije valjo replies*

Rukomet. Mega se razume. Bio mi gost u jednom filmu. OK lik osim što je težak grobar 😄

Zapravo su me odlično sredili jer je bilo mnogo gore on air. Ali as I said, ne slušate ovo zbog mene već zbog gostiju.

Bogami ima tu kašljanja negde tamo kod Bitadzea (slučajno!) ali mislim da sam dosta junački izgurao ovo. Uživajte u njima dvojici, mene cenzurišite.

Miško napravio ozbiljan posao od ovih šurnjajs intervjua o tome kako će Jokić da igra, a mic po mic izbacuje sebe u prvi plan stidljivo. Za neka tri intervjua će biti on glavni junak ove knjige.

U petak, NBA draft preview sa Ivanom Ognjanovićem i Igorom Tadićem. Biće ovo veliki izazov za montažere jer sam pod antibioticima odjutros nakon par neprospavanih noći od kašljanja, a i tokom snimanja danas me par puta uhvatili napadi kašlja pa sam se sklanjao u stranu i krljao dok njih dvojica pričaju. 😄 Srećom, ljudi iz medija su profesionalci, pa se to ništa neće ni videti u finished proizvodu...ali njih dvojica znaju znanje baš tako da biće dobar pod sasvim.

U planu je Andrea ali trener u sred sezone je generalno teško dobavljiva roba. Svakako želim da ga ubacim u studio, a imam dovoljno dobrih preporuka unutar samog Partizana da se to i desi.

Pa Mica Vasić brt.

Australija moje mladosti... vs Australija vaše mladosti

Neki dan pričam sa drugarom kako sam '95 gledao Bjesove na Tašu i kako je to bio the nastup tog ad hoc festivala. Jel se seća neko tog "rokenrol spektakla" i sličnih masovki koje su se održavale tih godina? Bio još jedan na sajmu npr. godinu dana posle gde je nastupio svako i niko... Neki offhand utisci : -- Bend koji me je izuzetno oduševio uživo - Plejboj, Orthodox Celts, Bjesovi -- Bend koji je ispunio sva očekivanja and then some - Goblini, Džukele, Direktori, Babe -- Bend od kojeg sam se toliko smorio da sam seo na ladan beton, čak dva puta. - Block Out (utisak se, curiously, nije popravio s godinama) -- Bend tokom čijeg nastupa sam prvi put video kako odjednom sve devojke ustaju i kreću da đuskaju, kao u nekom masovnom transu - Laki Pingvini -- Bend koji je nenadano pružio dobru zabavu - Instant Karma

Evo još jedne odlične od Peppersa.

Od tih koncerata na Trgu najupečatljiviji reunion Alise kad su svirali 1389. Nema YT da ja znam :D

Ne volim Pepperse, volim Californication, therefore, I endorse onaj tekst sa prošle strane. Inače, mogao sam se zakleti da sam čuo Scar Tissue pre bombardovanja, ali sad vaistinu vidim, 25.5.1999. Čudno. Inače, moj favorit je Otherside sa tog albuma. Sad, dobra diskusija, šta ste slušali za vreme mučke i po noći NATO agresije. Iskreno se ne sećam nikakve muzike previše u to vreme, samo sporta i filmova na domaćim televizijama, tako da sam pojurio šta je izašlo te godine i baš u to vreme, i jasno, na listi ne vidim ništa što inače slušam ili sam u to vreme...ali zato, sećam se da sam na dan kumanovskog sporazuma, odmah nakon mitskog izveštaja RTSa sa voditeljkom koja prijavljuje kako "u Prištini ljudi pucaju iz vatrenih oružja u vazduh od sreće" i kako se izvinjava što joj idu suze jer je previše uzbuđena, izašao sa komšom na krov zgrade gde smo u grobnoj tišini black-outa na dve akustične gitare svirali Star Spangled Banner u maniru Hendrixa sa sve zavijanjem na pojedinim notama...sve dok nismo čuli glas iz nedefinisanog pravca "ŠTA SVIRAŠ TO PIČKA TI MATERINA". Eto, svako je bio mlad i budala jednom...