Mairosu

Spremao podcast sa Marinom pa vidim da Srbija igra grupu u Zrenjaninu. Ali zašto da ne. I tamo narod voli da gleda košarku.

Danas mi je palo napamet da u KLS-u treba ukinuti plejof i organizovati F4 turnir. Ove godine u Beogradu, pa u Nišu, Vršcu, Zrenjaninu, čemu god. Završimo sredinom-krajem maja i svi srećni. Malo ostatak Srbije vidi feštu, malo neka Mega dobije priliku da osvoji nešto, ili neko peti. Time bi ne samo dali ovom mrtvom takmičenju malo žara, već bi i sprečili ovakva mučenja u junu gde igrači igraju na 60 stepeni u ful klizavom Pioniru polubitne mečeve. Vidite Borišu npr, on će biti u treningu i takmičarskom naponu još barem 4 dana. Posle toga će verovatno da se aka po Amerikama i pravi neke workoute. Posle toga će dane dušom tri nedelje pa će ga povuče Salo na pripreme, pa će ovamo pa će onamo i dok kažeš keks evo ga početak nove sezone. Zamislite nekome nedajbože pukne tetiva ili sjebe ligamente na proklizavanju boreći se za Deleonov Kup koji nekad beše nacionalna titula. Pukne mu i transfer, i repka potencijalno, i pripreme, i ko zna šta još jebeno. Ako već neće da nam skrate sezonu, možemo sami da se angažujemo oko toga...

file under "mudrost dana". realno ovo gleda samo ko mora. ili ko je bolestan. ja padam pod oboje.

Kakav cirkus, ali dobar krizni PR stručnog štaba Partizana, pametan potez, tzv. Repeširanje. Mada ne vidim šta je uradio toliko gnusno da dobije isključenje, osim što je pružio sudijama još jednu priliku da postanu zvezde večeri. Jaramaz svaki ulaz nešuterskom rukom ide u telo čuvara, što reče neko da ovo Lazić radi isključili bi ga sredinom druge.

hahahahahahahahahahahahahahahahah

Billy vijuga oko blokova k'o Reggie Miller u najboljim danima. Neverovatno kakvo ubrzanje u driblingu, kakva klinika kretnji za beka šutera.

Inače, na temu pojačanja, mislim da bi nam najviše leglo sponzorstvo Air Srbije i jedan avion za Evroligu. Jer bez toga, presešće nam ABA dogodine kad krenemo na put oko sveta.

Koliko osluškujem sa Sivom se razgovara ali nismo još blizu potpisa.

Zna se ko je stari kadar ovde. Hteo sam da stavim panoramu Budimpešte ili barem Zemuna ali reko' daj onu narodnu varijantu.

Brt weekly liga. Šta više reći.

To su intervjui, to nisu tekstovi. Te stvari sam ostavio po strani.

nego ljudi podcast izašao. @uini

A ako već hoćete da šerujete poštene tekstove koje sam pisao, evo vam ovo : https://www.vice.com/rs/article/53b8yn/karijevi-heroji-prica-o-najvecem-uspehu-nemacke-kosarke https://www.vice.com/rs/article/43q849/basketaski-snovi-cementnog-grada-legenda-o-bfc-beocinu https://www.vice.com/rs/article/vbavem/krvave-oci-trofeji-usponi-i-padovi-ispovesti-srpskih-fudbal-menadzera https://www.vice.com/rs/article/594kyx/atina-revisited-dvadeset-godina-od-trijumfa-jugoslavije-na-sp-u-kosarci https://www.vice.com/rs/article/ywxwax/petko-mladi-drobnjak-i-sva-ta-koreja-kratka-istorija-srpskih-priprema https://www.vice.com/rs/article/qvpx4w/subota-kada-je-otisao-dejan https://www.vice.com/rs/article/z49k4e/od-derbija-do-derbija-sport-u-srbiji-za-vreme-nato-bombardovanja https://www.vice.com/rs/article/aegp4p/igracemo-kao-vikinzi-a-vikinzi-nikad-ne-odustaju https://www.vice.com/rs/article/3kjma9/partizanov-put-do-barselone-secanje-na-zaboravljeni-f4-evrolige Najponosniji sam recimo na ovaj tekst o repstaciji Islanda - bio sam u komunikaciji sa sekretarom njihovog KS, koji je bio oduševljen činjenicom da se neko iz Srbije zanima za islandski basket, i preko njega sam uspeo da dobijem kontakt njihovog jedinog NBA igrača koji je bio vrlo rad da odgovori na moja pitanja. Tekstovi o Nemačkoj i Beočinu su mi takođe izuzetno dragi. Ovo mi još živi u inboxu posle Nemačke. Tad sam rekao sebi, fuck, nešto radim kako treba.

pa za početnike je i pisan. EDIT : Naslov nije moj, ili jeste ali je namenski "Vajsovan".

Kalinić mi je bukvalno najveći zicer u 12.

Debelo fulate sa Mamićima.

Ta stara 92 ekipa igra na Yahoou od pamtiveka, pa i ja sa njima. Btw, legenda : 1. Ja mislim Braca Đorđević (VOA). 2. Vlada Novaković 6. Željko Čačija 7. ja 8. Daniel Bukumirović (Vice) 9. jao, neki grobar, da li Milan Pavlica... 10. Nikola Momčilović, moj redovni Vice reditelj neki od ovih ostalih je Ilija Kovačić, ne sećam se sad.

Zvao sam Bobija, čekamo odgovor. :D da uglavim par heavy hittera za sledeću sezonu. Btw, rebus-hint za sledećeg gosta....

U Obruču je odlična emisija, ali je više ipak nagnuta na aktuelno. To je dobro, takvih emisija nema previše, potrebno je imati nedeljni "indirekt" da se bavi time. Uostalom, Arena je kao nosilac prava i u nekoj obavezi da plasira takav content. SK isto naginje na aktuelno, oni imaju te namenske podcaste. I to pozdravljam, briga o svom proizvodu je OK. Možda produkcija nije najsrećnija ponekad ali i to je za ljude. Srđanov podcast je nešto najbliže ovome što ja radim ali on to radi kad stigne, ipak ima i drugih obaveza. Tekstualno mislim da smo daleko iza standarda stranih produkcija, mada u poslednje vreme pojavljuju se blogeri i par OK portala, recimo baskeballsphere.com je sasvim solidan. Ipak, možda i premalo za moj ukus.

Naravno da je osveženje kad je jedino. :D U ovoj zemlji postoji fiksacija "slavnim porazima", i generalno postoji kult junačke pogibije koji se neguje kroz istoriju, pa je stigao i do sporta. Često komentarišem kako u narodu više preživi tragičan poraz pa pogotovo uz sudijsku gurku, to je onda besmrtna priča, pogledaj slučaj sudije Sorensena (da ga već ne nazovem njegovim u narodu poznatim imenom). Čak i neki mega-mitski događaji tipa Saletove trojke nemaju medijsku ispraćenost kakvu bi morale imati. Amerikanci bi snimili već pet filmova o Đorđeviću da je njihov. No dobro, radimo lagano...generacije iza nas će reći jesmo li uspeli.

Nisam siguran jesam li ovo odgovorio tada pa hajde i sada...ja Savana taj dan prvi put vidim uživo lice u lice, tj. da nisam ja na tribini a on dole. On deluje vrlo easygoing i vrlo ume da se šali sa sobom, ali taj zicer - to je ipak previše lično i nisam ja baš toliko dobar sa njime da mu ga toliko zavučem na prvom dejtu. Možda je to jako traumatičan događaj za njega? Nemam pojma. Ali odlično si ovo podvukao, u studio se dođe na bazi dobre volje, ne po naredbi PR-a. Moram tu i ja pokazati dobru volju. Moj stav iskreno je da treba praviti više afirmativnog contenta jer ga prosto - nema. Imali smo svojevremeno u Viceu ideju da pravimo "biggest fails" kratke filmove, da sad ja sednem sa Mijatom npr. i pitam ga o prečki. To nije prošlo, većim delom jer ja nešto nisam bio zainteresovan za te stvari. Evo konkretno Mijat - da ti sedne u studio i stavi slušalice, imaš ga pitati 601 pozitivnu stvar koju nije ispričao. A ti vidiš čoveka prvi put i odmah op ajmo best of trauma. Biće vremena i za to. Generalno, naši sportisti imaju veliki otklon prema medijima, dobrim delom i zbog fokusa na negativno i lova u mutnom. Kada popravimo to stanje, a ja volim da razmišljam da ja barem radim svoj deo, moći ćemo na zdravom osnovu razgovarati i sa njima o manje lepim delovima karijere jednog dana.

Meni je dres apsolutno jeziv ali se tešim činjenicom da ćemo igrati u Kini pa ćemo se uklopiti u lokalno barem. Takođe, apsolutno mi je nebitno na nekom nivou u čemu igramo dok igramo.

Heh, čuj, ako ću pored živih tabloidnih redakcija ja da nepitanjem Džileta šta je sjebao u selekciji ubijem novinarstvo, nek' crkne onda samo... :D šalu na stranu. dogovorili smo ovakav koncept, a kad ti neko kaže "ne bih da pričam o ovome", uglavnom ga ispoštujem. Nije ovo prvi put, ni prvi gost uostalom.

Džile je pre svega moj prijatelj i čovek sa kojim ponajmanje pričam o košarci. Shodno tome, dogovorili smo se da ne čačkamo mečku, da ne pričamo o nekim temama koje njemu nisu prijatne, a uostalom, ja nisam ni tip čoveka koji će sad da napravi priču od toga. I da je napravim, ta priča je dobra ove nedelje, možda do kraja ove sezone, a ja volim da mislim da kad snimim podcast da može da se sluša i 2029 ako nekoga zasvrbi. I zato je i pristao na prvo medijsko pojavljivanje posle pola godine, jer smo opušteno pričali o koncertima, muzici, košarci, NBA, letnjim ligama i njegovim shvatanjima nekih stvari. A ako vam se sluša Xs and Os uvek ima ko će to da isporuči. Džile je fascinantan lik, prilično unikatan u domaćoj košarci, imao je neka strava iskustva - samo su Kokoškov i Rajaković verziraniji od njega u američkoj košarci. I jebeš mi mater ako ću da sednem čoveka sa toliko iskustva u podcast i da ga cimam da drobimo o nekim glupostima.