robespierre

Cene vadim iz sopstvenog iskustva učestvovanja na takvim projektima, i to ne sa strane investitora, nego sa strane finansijskih institucija. Pa iz toga imam i uvid da na 10-20-30 projekata od kojih ne bude ništa dođe jedan koji se realizuje, iz prostog razloga što finansijski ne zadovoljavaju jednu od dve strane.

Pa u teoriji je sve moguće, međutim takve elektrane na krovovima zbog ograničenosti površine najčešće nisu za komercijalnu proizvodnju energije, već se grade za sopstvenu potrošnju tog objekta na kome se i nalaze, usled male instalisane snage. U praksi se sve svodi na pare. U Vojvodini i Posavini (iako najviše sunčanih sati ima na jugu i jugoistoku zemlje) se kod nas pravi najviše solara jer je zemljište ravno i nemaš nikakva ulaganja u pogledu nivelacije terena, odvodnjavanja i slično. Jednostavno kupiš njivu i kreneš da zabadaš panele. Stvar u praksi funkcionište na sledeći način. Investitor dolazi u banku sa predlogom projekta, vrednosti investicije i delom investicije koji planira da finansira sredstvima banke - iz kredita. Banka onda procenjuje projekat na osnovu toga za koliko će godina investicija uspeti da vrati kredit (na osnovu predikcija cena struje, ili sa fiksnom cenom ukoliko investitor ima takav dogovor sa državom), plus da li projekat predstavlja reputacioni rizik za banku (odnosno da li će da se desi neka ekološka katastrofa koja će se povezivati imenom banke). S obzirom da jedna elektrana ima životni vek oko 20 godina, onda investitor vaga da li mu odgovara ponuda banke, odnosno koliki će profit moći da napravi za vreme preostalo nakon što vrati kredit i povrati kapitalna ulaganja.

Ovo što si napisao je vrlo zanimljivo, pa me zanima o čemu konkretno pričamo. O kapitalnom ulaganju, proizvodnji struje ili tržišnoj ceni po kojoj tu struju možeš da prodaš? Naravno da su solar i vetar najjeftiniji za proizvodnju struje jer ne koriste nikakve sirovine, ali investitora zanima da ima najmanje kapitalno ulaganje, i da taj novac vrati za najkraće vreme, odnosno da tu struju koju proizvede može da proda po konkurentnoj ceni. Prodaja struje EPS-u je poseban ponor pakla o kome bi se tek imalo što šta reći. Recimo, trenutno izgradnja 1 MW solara u Srbiji košta oko milion evra, a 1 MW vetra dva miliona evra. Blok B3 u kostolcu je koštao 1.75 mil EUR/MW. Dakle, više od solara, a manje od vetra. Dalje, tu dolazimo do sledećeg problema, blok B3 u kostolcu je suštinski jedna zgrada sa 350 MW instalisanog kapaciteta. Za instalisanu snagu od 350 MW iz solara bi trebalo prekriti oko 600 hektara zemlje u Vojvodini solarnim panelima. Takvi projekti se uvek finansiraju novcem investicionih banaka i međunarodnih finansijskih institucija koje ne žele da grade solare na obradivom zemljištu, itd, itd. Međutim, ti možeš da napraviš komercijalnu solarnu elektranu za pola miliona evra, dok su komercijalne vetro turbine pojedinačne snage 2 - 5 MW, dakle u startu imaš minimalno kapitalno ulaganje od 4 - 10 miliona evra. Zato se solari mnogo češće grade u Srbiji od vetroelektrana. Nuklearne elektrane su daleko najskuplje zbog kapitalnog ulaganja koje je neophodno da se izgradi nuklearna elektrana.

Dark je bio dobar sve do treće sezone, kada su po mom mišljenju uveli previše alternativnih stvarnosti i napravili kupus od serije, i to kaže neko ko voli intelektualne pretencioznosti. Pluribus je teška dosada. Finale sezone je trebalo da bude otprilike treća ili četvrta epizoda ne bi li ovo bilo vredno utrošenog vremena. Ne verujem da ću pratiti dalje. Task je bio iznenađujuće dobar.

Sve što si rekao je tačno - osim što se dijagram zove Senkijev (Sanky). Naravno da je proces sagorevanja fosilnih goriva neefikasan, jer se bazira na Drugom zakonu termodinamike koji govori o tome da se deo energije u energetskim transformacijama uvek mora izgubiti. Kod fosilnih goriva zapravo govorimo o dve transformacije - prvo se hemijska energija zarobljena u gorivu sagorevanjem pretvara u toplotnu energiju, da bi se zatim toplotna energija pretvorila u koristan rad (električnu energiju ili mehaničku energiju kretanja vozila). Međutim, fosilna goriva će biti važna sve dok ona u pita dijagramu svetskog energetskog bilansa zauzimaju 4/5, a obnovljivi izvori tek 1/4 globalne proizvodnje energije, iz prostog razloga što je 80% uvek za četiri puta veće od 20%

Oko 80% svetskog energetskog bilansa (dakle transport, industrija, proizvodnja toplote i struje - sve) se još uvek bazira na fosilnim gorivima. Znači od celokupne energije koja se potroši u svetu na godišnjem nivou 30% je iz nafte, 25% je iz prirodnog gasa i 25% iz uglja, da ne pričamo što neke industrije poput petrohemijske uopšte ne mogu da postoje bez rafinerijskih proizvoda. Bilo bi to isto kao da ja kažem da je rudarstvo grana industrije koja izumire, dok se za to vreme Kinezi ubiše da od Afrike naprave svoju rudarsku koloniju na način na koji su to uradili u istočnoj Srbiji.

Ruski sistem danas je istovetan kakav je i bio u sovjetskom komunizmu - totalitaran, trom, truo i korumpiran. To ne znači da onda, kada su glavinjali u Afganistanu kao sada u Ukrajini, nisu bili svetska sila broj dva. Eto još jedne paralele niotkuda, danas se Trampu zamera što mu se predsednik Sirije šeta po Beloj kući, jer je Asad otišao u Kinšasu. U Afganistanu su Amerikanci podržavali nikog drugog do Osamu Bin Ladena lično.

Velika ironija je da ti kao veliki kritičar srpske mitomanije i nerazumevanja političkih procesa koji im se dešavaju pred nosom patiš od te iste boljke. Kao što Milošević i klika oko njega nisu shvatali da je sa padom Berlinskog zida došao kraj socijalističkim federacijama i socijalizmu kao takvom, tako ni ti ne shvataš da je svet od invazije Rusije na Ukrajinu u novom hladnom ratu gde se svi bore da održe kontrole nad svojim sferama uticaja - ili, idealnije, iste prošire što je više moguće. Pa je tako ne samo bitno ko koristi venecuelansku naftu, već ko koristi jednu malu rafineriju u nebitnoj Srbiji, ko je na vlasti u Moldaviji, čiji je Grenland i ko kontroliše minijaturna okeanska ostrvca.

Pa ne piše niko ovde od juče, dobro su poznata stanovišta ljudi na određene teme. Tako našeg kolegu McLeoda po pravilu trigeruje kad neko piše o američkom imperijalizmu, uostalom to ga je trigerovalo i juče da od celokupnog mog pisanija iseče i kvoutuje taj deo. Ali, svako može da odabere kome će da veruje. Možda je upravu McLeod, a možda su u pravu neki od najvećih umetnika zapadne hemisfere poput Oliver Stouna, Tomasa Pinčona, Frensisa Forda Kopole i Stenlija Kjubrika koji su svoje karijere napravili na kritici američkog imperijalizma. Njegova teza se bazira na pogrešnoj premisi da ako je država na unutrašnjem planu demokratska republika, na spoljnom nikako ne može slediti imperijalnu logiku. Da se to opovrgne dovoljno je pogledati unazad u istoriju. Atina je na unutrašnjem planu bila demokratija, Rim je bio republika, Venecija je na unutrašnjem planu bila merkantilistička republika, Britanska imperija je u svojoj poslednjoj fazi bila parlamentarna demokratska monarhija. Sve ove države su istovremeno bile imperije. Ne samo to, već je to svojevrstan gol u gostima. Ne samo da su obezbedili resurse za svoju industriju, već su kontrolu nad istim resursima uskratili Kini i Rusiji i faktički rešili kubansko pitanje, jer Kuba ne može da funkcioniše bez venecuelanske nafte.

Kao po običaju, napisao si ponjavu sa gomilom zaključaka, bez da si ponudio jedan jedini argument za tvoje tvrdnje nasuprot mojima. Diskusija obično ide tako što ja kažem Tramp je sličan Ajzenhaueru jer X,Y,Z i navedem konkretne primere, a ti onda pokušaš da opovrgneš to X,Y,Z, a ne samo navedeš Tramp nije sličan Ajzenhaueru jer tako misle Srbi. Možeš do sutra da ponavljaš besmislenu tezu da Amerika nije imperijalna sila, za istu nemaš niti jedan jedini validan argument. To što je neka zemlja demokratska republika na unutrašnjem planu, ne znači da na spoljnom planu ne sledi imperijalnu logiku.

1. Putin je u prvoj godini vladavine imao rat u Čečeniji koju je sravnio sa zemljom na oči celog sveta. Naravno da nije divljao ovoliko jer je Rusija, kao naslednica SSSR, izašla kao gubitnica iz Hladnog rata. Čim se rekonsolidovao nastavio je da sprovodi rusku imperijalnu politiku koja ne menja svoju logiku maltene od Petra Velikog naovamo. 2. Ne vidim poentu ovog argumenta, s obzirom da se radi o totalno drugačijim kulturološkim i politikološkim obrascima. Recimo, u Britaniji je postojao jedan istinski minijaturni hibrid Musolinija i Hitlera - Oslvad Mozli. Imao je istovetne namere kao i njegovi daleko poznatiji uzori, samo je zahvaljujući sistemu u kom je delovao Drugi svetski rat proveo u bajboku, a posle rata se slobodno bavio politikom u Engleskoj, iako je bio vođa partije koja se zvala Britanske unije fašista. 3. Ja ne verujem da će konvergirati ka sadašnjoj ruskoj, jer po mom uverenju USA vodi istovetnu geopolitiku od 1945. godine naovamo, dakle agresivno zastupanje sopstvenih ekonomskih i političkih interesa gde se odbrana demokratskih vrednosti koristi po potrebi kao casus belli. Dakle, jedinu politiku kakva jedna (najjača) imperijalna sila i može da sprovodi da bi na tom mestu i ostala.

Sa ovim bih mogao da se složim isključivo u slučaju da ovo o čemu pišete potvrdimo fenomenološki, što bi prevedeno na prost srpski jezik značilo onda kada i vi poput Kasparova budete optuženi za terorizam zbog vašeg pisanja na forumu.

Pa tvoja majka je sa stanovišta političke teorije u pravu, u Srbiji postoji sloboda govora i to je fakat, jer bismo svi mi, a ja prvi, odavno bili u zatvoru za ono što smo pisali o organizovanoj kriminalnoj grupi na vlasti na ovom forumu. Srbija za razliku od Rusije nije totalitarna država nego autokratija gde ne postoje slobodni mediji. Ali, o slobodi govora se ne može raspravljati. S te strane je gotovo groteskno porediti demokratski izabranog predsednika USA sa totalitarnim Ruskim sistemom u kom će Putin vladati do smrti.

Pratim dovoljno da znam da ste vi kojim slučajem ruska državljanka kao nekadašnji svetski šampion u šahu Gari Kimovič Kasparov, za vaše pisanje po ovom forumu biste bili optuženi za terorizam uz minimalnu kaznu od pet godina robije, koliko njemu preti zbog opasnog Tviter delovanja. Ali, da, sve je to isto.

Ja sam izneo argumente da je postupanje Donalda Trampa vrlo blisko postupanju Dvajta Ajzenhauera, a delovanje Nikite Hruščova vrlo blisko delovanju Vladimira Putina danas, i još uvek nisam pročitao argument koji bi takvu tvrdnju opovrgnuo. Hruščev je ušao tenkovima u Budimpeštu, pobio studente i opoziciju i to se nije pretvorilo u rat ukrajinskih razmera samo zato što su Ukrajinci za razliku od Mađara sposobni da Putinu pruže otpor vredan divljenja. Sa druge strane, Ajzenhauer je sprovodio revolucije i državne udare za račun naftnog lobija i industrije tropskog voća. Koja je razlika između onoga što je Ajzenhauer uradio u Iranu i Trampove akcije u Venecueli? Da li se može tvrditi da je država u kojoj jedan Aleksej Navaljni bude ubijen u zatvoru zato što pokazao svetu da Rusijom vlada korumpirana oligarhija, država u kojoj je dovljno na ulici viknuti 'rat!' da bi se završilo na višegodišnjoj robiji slična državi u kojoj je dozvoljeno Trampa nazivati fašistom, nacistom, korumpiranim, pedofilom i svim ostalim epitetima? Može, ali ta tvrdnja nema nikakvo utemeljenje u realnosti.

Ovoj analizi samo fali poređenje Putina sa Hitlerom, pa da metodom silogizma dođemo do toga da je Tramp zapravo Hitler. Međutim, koristeći istovetnu aristotelovsku logiku, možemo zaključiti da kada su svi - sve, onda je niko - ništa. U realnosti Putin je po modusu operandi najbliži Hruščovu koji je podigao Berlinski zid, instalirao raketne sisteme na Kubu i tenkovima ušao u Budimpeštu kada su Mađari pokušali da se otrgnu iz sovjetske sfere uticaja i odu tamo gde tradicionalno i pripadaju - na zapad - upravo ono što se dešava u Ukrajini danas. Istovremeno, predsednik Amerike je Dvajt Azenhauer koji vrši puč u Iranu zbog međunarodnog pravnog poretka i svetskog mira zbog toga što je Mosadik nacionalizovao naftu, za račun United Fruit Company vrši državni udar u Gvatemali i podržava razne belosvetske diktatore i bliskoistočne autoritarne monarhije radi suprotstavljanja SSSR-u.

Prosto je fascinantno koliko ljubiteljima slobodarskog sveta kao što si ti ništa nije jasno. Kakve god bile zapadne sile neuporedivo je bolje biti u njihovim sferama interesa nego pod čizmom totalitarne despotije Rusije i totalitarne komunističke Kine. Kad si u interesnoj sferi zapada dopušta ti se da budeš protiv akutelnog poretka, baš kao što ti sad radiš. Idi u Rusiju i probaj da na ulici vikneš da je trenutno u Ukrajini rat da vidiš šta će da ti se desi.

Odlične parodije na Rambov junački rep. Šteta što ceo album nije u ovakvom tonu.

Ako vam kažem da sam baš danas razmišljao o Jehudiju Menjuhinu i Davidu Ojstrahu neko nas može optužiti da smo ista osoba koja se dopisuje sama sa sobom sa dva različita naloga. Svakako jedna pinčonovska ujdurma, s obzirom da se Pinčon celu karijeru drži u totalnoj anonimnosti, te se dugo vremena smatralo da je u pitanju Salindžerov alter-ego!

Moja teza je da istorija ima tu gadnu naviku da uz određene ličnosti veže neke događaje koji će stajati uz njihovo ime poput senke, dokle god bude nekoga da im pamti ime. Alan Dales, nesumnjivo vrstan obaveštajac i čovek koji je od CIA napravio najjaču obaveštajnu službu na svetu - u Americi će biti upamćen kao onaj koji je sprovodio MKUltra nad Amerikancima. Tako će i Donald Tramp biti upamćen - ne onako kako bi on želeo - nego kao onaj koji je izveo ICE na američke ulice. Da li je to pravedno? Ne, ali istorija je istorija, a pravda je ljudski konstrukt.

Kad Tomas Pinčon priča o Americi - a on priča o Americi u svakom od svojih devet romana - svako koga zanima Amerika treba da sluša. Tako je 1973. izdao roman koji između ostalog govori o tome da tajne službe sprovode psihološke i toksikološke eksperimente na ljudima - dok ih je CIA zaista u tajnosti i sprovodila u realnom vremenu. Tramp svakako ne može sam biti kriv za sve, kao što ni Alan Dales nije bio isključivi krivac za psihičku torturu koju je Agencija sprovodila nad sopstvenim stanovništvom - kao što uostalom niti jedna ličnost ne može sama biti kriva za istorijske procese koji se dešavaju. No, zaista je jezivo, i moram da dodam ne baš pohvalno, da Pinčon 1990. prorokuje naoružane i maskirane službenike koji skupljaju ljude po ulici i odvode ih u kaveze - a da tu distopijsku budućnost Donald Tramp sprovodi u delo.

Uloga je pravljena po liku iz romana Vineland koji je Tomas Pinčon napisao pre 36 godina. Nažalost, pisac tog romana zauvek će ostati nepoznat široj publici. Zašto kažem nažalost? Zato što bi mnogi shvatili da Amerika za kojom sada žale nikada nije ni postojala - ili, što bi autor rekao - to je nevidljiva, četvrta članica Trojnog pakta.

To što je nešto po zakonu, ne znači da je zakon dobar i da ga treba primenjivati dosledno. Više o tome ispod. Ovo je drugi ekstrem, druga strana novčića zvanog ICE Gestapo nacisti. Valjda postoji neka sredina između ta dva? Poenta je da horda maskiranih i naoružanih ljudi, makar sve radili po zakonu, ne treba da bude na ulicama. Eto pošto smo se već dotakli nacizma, u Trećem rajhu su ljudima sekli glave za antidržavno delovanje, uključujući i za delikt pisane reči. S obzirom da je sve bilo po zakonu, tužioci i sudije su slali ljude na giljotinu za pisanje političkog eseja ili pamfleta, i posle rata nisu bili krivično gonjeni. Nije džabe Aristotel smislio pravilo o zlatnoj sredini, koja se u ovm slučaju nalazi negde između totalne anarhije i totalitarne države.

Ne pričamo o gestapou, nego o naoružanim falangama. Zamolio bih te da nivo diskusije ne spuštamo na gađanje etiketama nacizma, jer kad diskusija dođe do Hitlera to obično znači da je u golemoj provaliji. Pričamo o tome da je na ulicama gomila maskiranih likova sa oružjem, siguran sam da niko normalan ne želi da živi u takvom gradu, tačno bio najtvrdokorniji Trampov glasač. Ja sam dva puta sticajem okolnosti gledao kako Uprava kriminalističke policije hapsi ljude u Beogradu, i to je izgledalo kao akcija ICE-a. Zaustavljanje automobila na sred kolovoza od strane više civilnih automobila iz kojih iskaču ljudi sa fantomkama i dugim cevima. Mogu da ti kažem da je situacija i za jednog posmatrača izuzetno stresna i dovoljno mi je što sam to video dva puta u životu, zamisli da gledaš te scene svakog dana. Ili još gore, povdeš dete negde i ono to gleda. Kao u nekom distopijskom filmu jebote. If the rule you followed brought you to this, of what use was the rule?

Velika ironija ovoga je da će od svih pomenutih osoba istorija pamtiti jedino Hamsuna, i to ne zbog toga kome je poklonio medalju, nego zato što je otac modernog romana.