kendrick duckworth

Lepo je Guru dočarao kako Kornetovi čaršavi deluju na ljude, ne treba biti bukvalista pa insistirati na max. broju karaktera ili braniti sa time da je košarkaški ispravno. Videh juče, prekjuče da je tri/četiri puta najavio da se povlači iz diskusije (koja nije ni bila heated btw), da bi se onda opet vraćao podužim upisom. Očigledno ima problem da prihvati neslaganje drugih ljudi, odnosno potrebu za dokazivanjem tvrdnji, možda zvuči ružno ali takvi ljudi su opravdano pain in the ass i u pravom životu ih uglavnom izbegavaju jer su jednostavno smarači. Ne treba ga za to kažnjavati ali mi je nejasno da se osetan broj forumaša oseti kao da ga neko lupa po prstima, a samo mu je rečeno da malo koriguje pristup jer je mučno bre. edit: kad malo bolje razmislim, uini se bunio i sankcijama zbog kronosove multimedije, mad respect za doslednost

Nakon poslednjeg sastanka ABA lige, ovakav scenario se mogao naslutiti.

Više sam komentarisao u smislu senzibilnosti transfera u Arsenal, odnosno pitanja od iznad da li je igrač kome nisu uspeli da nađu poziciju vredan 75 meleona. Da je imao dobru prethodnu sezonu, ne bi ni video Arsenala, već bi bio centerpiece novog Čelsijevog projekta, jasno je da ima dva, tri znaka pitanja pored svog imena, ali zato ima i više uzvičnika što je, makar po mom mišljenju, poštena razmena i potencijalno veoma high reward rizik.

Rekao je "When I discussed with coach and when I discussed with other people, my family and people in my corner... It was best to extend and we got some things ironed out and it was good". Ironed out može značiti ispeglati, rešiti, otkloniti prepreke, a u ovom kontekstu je najlogičnije da znači da su se našli na cifri koju je želeo. Inače je ubrzo nakon ovoga rekao da je bilo dosta interesovanja, da su razni timovi prepoznali da može da im donese neke stvari, ali da su Punter i on izgradili culture još pre dve godine i da je skontao da mu je ostanak najbolja opcija za uspeh.

Gledajući Havertz-ove heatmape prethodnih sezona, najviše je pokrivao 14. i 15. box na terenu, odakle je najviše uspešnih pasova delio i stvarao najveći xA, ali nije tajna da može da igra praktično bilo gde u ofanzivnom delu tima. Kad kažem igra bilo gde, mislim na početnu formaciju i kako to izgleda uprošćeno, pošto bi bio greh takvog igrača limitirati na samo jedan box ili uskratiti mu slobodu u igri. Ne mislim da tu ima neke velike misterije, u pitanju je positionless igrač čija sloboda i uklapanje sa ostalim komadićima Artetinog puzzle-a prođu li dobro, Arsenal će imati veliki adut koji mu je verovatno falio prošle sezone. Dok je Žesus povređen, najviše smisla ima da počinje kao ta lažna devetka, ali biće to u napadu dosta fluidno a sigurno će ići i na omiljenu mu desnu stranu odakle levicom može da bude opasan. Po meni odlična odluka da se pljusne 75 meleona, nije sigurica kupovina, ali ako se dobro uklopi sa ostatkom, biće to bombona.

Sjajan je momak Zach, jako profesionalno se poneo kod ovih nezgodnih pitanja. Mada osmesi na pitanje o ponudi komsiluka... 🙂

Lazna devetka je bas protiv takvih timova i niskih blokova korisna, odbrana rizikuje da prati igraca i izlazi visoko ili da mu dopusta prostor.

Ovde ti je premisa prešla sa trofeji > sentiment na sentiment > trofeji. Ne treba biti bukvalista, ali kako si tačno procenio gde je granica (prvi put, baš daleko, finale...)? Upravo to je kontekst, koji je neophodan, ako ćemo biti razumni i donekle objektivni. Za Partizan su obe stvari bile od važnosti, ali ne zato što prva donosi tačku, recku, trofej, već zato što je pusto već 10 godina. Osvajali smo KRK tipa tri, četiri puta zaredom, i to u dva navrata protiv vas koji ste bili dosta jači, jedna utakmica i njeno značenje je vrednije od te recke o kojoj pričaš kao važnoj za istoriju kluba. Nije nama trebala ABA da uveća trofejnost kluba, trebalo nam je evroligaških utakmica, evroligaških pobeda i žestoko rvanje sa najboljima - a kada tako gledaš, to je ono što te gradi i pomaže da dođeš do trofeja. Ali da, iz ugla nekoga kome je istorija kluba i trofejnost najbitnija tačka, uvek će ti trofeji, čak i oni koji suštinski nisu važni biti prioritet. Mada to je uglavnom rezervisano za funkcionere klubova.

Steaua (ustvari, FCSB) mi se čini da hvata zamah nakon svih onih drama sa državom i vojskom, a i igrački mi deluju dosta jače nego prethodnih sezona. Svakako, pre bih njih nego Nordsjealland, a i jedni i drugi nas smatraju dužnicima.

“The past is a foreign country; they do things differently there.” Šalu na stranu, ima smisla, ali na ovu temu sam konstantan, zato sam i pomenuo šta sam pisao pre nekoliko meseci. Rekao bih da previše simplifikuješ uspeh. Da, pobede i trofeji jesu najbitniji faktori uspeha... ali... pre 70, 80 godina, sport se pikao radi zdravlja, fizičke rekreacije i ideoloških/rasnih principa... uspeh je ono što smatramo, što definišemo mi, posmatrači, a na prvom mestu činioci. Odličan primer ti je Atletiko Madrid, koji proživljava najbolje godine svoje istorije, odnosno počev od 2012. pa do danas. U tom periodu osvojio je dve titule od mogućih 11, a ukupno u svojim vitrinama imaju 11 ligaških trofeja. Međutim, aktuelna era Atletika je počela prvo relevantnošću - ekipa koja je na tako davno bila u drugoj ligi, pa često visila za opstanak i grlila sredinu tabele, je počela da igra evropska takmičenja, osvaja ista (u periodu osvojeno dve LE titule), afirmiše igrače i prodaje za profit. Počeli su da igraju fudbal koji je njihov, koji je njihov trener usadio igračima, anti-napadački fudbal neki će reći, koji je za neka davna prošla vremena... osim što su počeli redovno da zagorčavaju život svima. Da, izgubili su dva finala lige šampiona i to oba finala od najvećeg rivala Reala koji tih istih LŠ ima 14 u vitrinama, i to prvo tako što su primili gol za 1:1 u 95. minutu nakon kornera, a drugo tako što su izgubili na penale nakon što je bilo 1:1 posle 120 minuta igre. Međutim, najuspešnija era nije zato što su dvaput časno pali, niti zato što su osvojili dve od svojih 11 ligaških titula, već zato što su ponovo postali relevantni, izgradili svoj dugo nepostojani identitet, izgradili velelepni stadion sa 70k+ stolica i uspeli dvaput da se useru moćnicima u planove. Kada svedočimo istoriji svedočimo i kontekstu, tako da uspeh nije uvek samo i isključivo pobeda. Ova era će ostati upamćena kao najuspešnija iako su više titula uzeli 70-ih - rightfully so. Ali što reče bosman, da ne idemo u traženje razuma i slično, nije mi to namera. Uspeh nije baš tako jednostavna formula kakvu si je predstavio, ali i može da bude, na kraju dana - lepota je u očima posmatrača, pa tako i uspeh.

@bosMan_jr Ne znam što izvuče patku ala Peđa d Boj kada je diskusija oko vrednovanja takmičenja, narativa, trofeja... nisam došao da vas treznim, to ste i međusobno radili, već da diskutujem oko uspeha i šta definiše isti. Nedavno smo na kkP topiku morali da se izjašnjavamo da li je uspeh 8 ako se ne uzme ABA, šta ako se ne uzme ništa... pa proveri šta sam tada rekao.

Znaš kako kažu, whatever floats your boat. Niko ne kaže da se sport ne igra zbog pobeda i trofeja, ali ne treba biti slep pred očima pa neke očigledne stvari ulepšavati. Za svaku profesionalnu ekipu cilj je najveći broj pobeda i trofeja u sezoni, međutim malo se sport promenio poslednjih decenija te nisu sve pobede i svi trofeji isti. Tako i npr. igranje nekakvih osmina, četvrtina ili polufinala mogu da ti donesu više radosti, novca, prestiža, a samim tim i kvalitetniji tim koji će osvajati neke druge trofeje i zaposliti tetkicu u muzeju.

Baš je glupa ta priča trofej ili TOP8, logično da je 2023. igranje TOP8 značajnije od KLS titule za koju se odigralo dve utakmice protiv razvojnog tima. Argument šta će neko za 40 godina da misli mi je isto smešan, trofej KLS-a ili Koraća iz 2023. će sigurno značiti nekome u nekom futurističkom merenju patke, kada bude iznosio argument kako smo osvojili 27 kupova a vi samo 21... Ja sam prošle, a i ove sezone bih stavio igranje EL kao prioritet, iz razloga što je ABA liga izgubila značaj sem kurč-a i prestiža u slučaju titule, a 98% utakmica je protiv duplo, troduplo, petoduplo slabijih timova. I taj kurč i prestiž su pojačani zato što si pobedio rivala. Ja sam bio baš srećan nakon osvajanja ABA pre mesec dana, pre svega zato što smo dugo bili bez trofeja u regionu, a onda i zato što nam je toliko malo falilo u EL i bila bi greota da tim i navijači ne budu nagrađeni lepim završetkom. Ali da, uvek postoje različiti načini da se ljudi nose sa uspehom ili neuspehom voljenih ekipa...

Jesmo, dupla pobeda i 5:3 na kraju, ali pamtim da smo se u Danskoj pomalo i provukli. Inače jako talentovan tim Nordsjelanda, Damsgaard (Brentford), Jensen (Brentford), Kudus (Ajax), Nelsson (Galata), Skov Olsen (Briž), Andersen (Venecija), Christensen (Keln), Abdul Mumin (Rayo), Pedersen (Augsburg)... ponovo se priča o njima, vicešampioni su Danske, imaju nekoliko baš zanimljivih mladih igrača, tradicionalno nekoliko Afrikanaca iz akademije Right to Dream sa kojom imaju neku suvlasničku kombinaciju, inače najbolja akademija za mlade igrače u Africi. Njih bih izbegao ako je moguće...

Havertz je ubo idealnu sredinu, a Arsenal idealnog igrača za sledeći korak koji jure. Moraće bolje nego prošle i prve sezone u Čelsiju, druga je bila dosta bolja, ali često je nestajao sa terena i izgledao letargično, opravdano se očekuje više od njega. Naravno, preteruje se često sa kritikama pojedinih igrača, ali to je neizbežno kada dođeš sa etiketom najperspektivnijeg igrača Evrope posle Mbappe-a i u sredinu zvanu Čelsi. Mada jeste vrlo interesantno da je Havertz gađan sa 10 kila govana više nego Sančo, koji em je plaćen više, nego je i hajpovan osetno više, domaći je, a flopovao je nezapamćeno jako.

Nama je baš neophodan dobar štoper, a koliko se piskara, takav se i traži. Pominje se negde i dvojica defanzivaca... Antić ima zanimljivu levicu kada ima prostora za centaršut, ostalo je poprilično loše i ispod Uroševića.

@Sinan Bowie Pogledala nas je sreća u vidu kanala u koji je upao Sošo 😄 Zbog poraza i nekih neplaćenih obaveza su izbačeni iz 2. Lige i nisu imali novca da otkupe/produže igrače, a neki su dobili i raskide ugovora. Kanute i Kalulu bi sigurno ostali/bili otkupljeni da je bilo drugačije. Ne znam zašto Serkl Briž nije odlučio da ga produži, ali eto, lepo nam se poklopilo za obojicu. Inače, Kanute je prošao škole Juventusa i Peskare, uz Atalantu, Empoli i Inter 2/5 najboljih čkola za mlade igrače u Italiji, mada sam Peskaru malo i nepravedno ubacio u ovo društvo, svakako su na glasu kao dobra sredina za mlade igrače. Izbacili su Veratija, Toreiru, a vraćali u život Imobilea, promovisali još neke dobre igrače. Vidi se da je školovan veznjak, dobar dodir, skok, pas, duel... nadam se da će iz utakmice u utakmicu biti još sigurniji, uigraniji sa ostatkom ekipe i samo da ne bude ležeran, čini mi se da je sklon ležernosti. Ako misliš na plej-of LK, biće 6 dana ranije, budući da bismo u četvrtak veče znali igramo li plej-of i ko nam je protivnik, tako da je petak prepodne/podne realan termin za puštanje karata u prodaju, ako smo domaćini u prvom meču, Slično je i ako gostujemo prvi meč, tako je bilo protiv Santa Klare.

Moguće da je komentarisano na nekim drugim temama, ali nisam našao. Ispratio na N1 Put u Nepoznato - dokumentarni film posvećen Oluji, gde je nekih 5-10% filma pokriveno naracijom Tihomira Spasića i nekim video sadržajem, dok je ostalo priča četvoro ljudi koji su tog 4. Avgusta bili maloletni i našli se u koloni i jelte, na putu za nepoznato. Film počinje završetkom akcije Bljesak, koja se dogodila dva meseca pre Oluje. Glavni utisak mi je misao - jebote da li je moguće da ne postoji dokumentarni, edukativni film, serijal koji će ispratiti ovu temu sa preko potrebnim kontekstom - šta je RSK, kako je izgledala demografija, kako se taj narod tamo naoružao, uloga Miloševića, uloga prvog kanala, propagande, spinova... i onda se setim kako ovoj prljavoj vlasti, koja je nastavak gadova koji su u trenucima ovog događaja bili na izvršnim pozicijama, poslednje što treba jeste realan, istorijski, činjenični pogled na ne tako davnu prošlost. Kako je štancovanje "Kad se vojska na Kosovo vrati" grafita širom Srbije i na sportskim manifestacijama baš ono što njima treba - priče o našoj zemlji, našim teritorijama, našem narodu... nepravdi, teskobi i drugima koji im/nam čine nažao... sa nula introspekcije, prihvatanja krivice, pouka... jer valjda those who do not learn from history are doomed to repeat it je idealka. U svakom slučaju, život ovih četvoro ljudi i njihovih porodica, kao i hiljadama drugih je bio pakao, po mom mišljenju vredi pogledati. Ostaje gorak ukus što je jedan ovakav događaj, ovakav lanac događaja zapravo, 30 godina kasnije i dalje uskraćen kvalitetnije, podrobnije, egzaktnije obrade.

@Brat od Korneta Sve i da si neshvaćen i više nego koliko misliš, ovo je forum, ljudi neće prihvatiti činjenice i argumente, a tek neke kompleksnije istine i tvrdnje. Dovoljno si kačio i pisao o koledž prospektima da sledeći put možeš da kažeš da taj i taj igrač skače ko kengur, bez da dokazuješ klipovima (banalizujem, ali nadam se da razumeš). Što se tiče Kalatesa Niče, ljudi odavde ga opravdano smatraju nešuterom iako je on (na moje iznenađenje) poslednjih sezona imao za njegove standarde od dobre do odlične brojke. Njegovi procenti, ipak, nose neki kontekst koji nisi (ili nisi na dobar način) dočarao, već je izgledalo kao da ubeđuješ ljude da je šuterski isti đavo imao njega ili nekog od šuterski potentnijih igrača, citirajući procente iz prošle sezone. Čak i kod rasprava, na tebi je (ako ti se to radi uopšte) da objasniš svoj reasoning i podvučeš nekim argumentom. Ko se ne složi a diskutuje se, doći će sa drugim argumentima, a retko koja diskusija zaista vredi konstantnog back-and-forth. Svakako, ne mislim da radiš nešto loše, stvarno sam dobronamerno pristupio jer mi je jasno gde gubiš ljude u čitanju i zašto. Zvuči glupo, ali probaj da nakon što sastaviš prvi sledeći upis iste prirode, a imaš vremena, probaš da napišeš upis sa istom porukom ali sa 30%/50%/70% manje reči/prostora. Iznenadićeš se koliko je izvodljivo.

Čelsijev banter ali nevertheless...

Pa vidiš da su se podžapali na našoj temi...

Kornet zaista ima užasnu efikasnost komunikacije, opravdano su mu ljudi više puta dobronamerno savetovali da poradi na konciznosti i suštini. Ne postoji jedan način učestvovanja na forumu, ali za većinu postova nakon što pročitaš dobiješ neki utisak - šta je pisac hteo reći, čime se poslužio u argumentaciji, da li je to uspešno preneo itd. Kod Korneta mi se čini da je uvek neki nemiran potok misli koji te baca levo-desno i nikad ne stigneš do kraja, tako da većina nema strpljenja da ih cele iščita, a neke opravdano i nerviraju. @Brat od Korneta Nekad je daleko efikasnije da nakon što svoju tezu potkrepiš statistikom to u vidu nekoliko reči i kažeš, umesto što ćeš izlistati svaki procenat ili svakog igrača prilikom diskusije. Ono na KKP temi si mogao reći nešto u fazonu "Kalates je na 33% za 3 zajedno sa još ... igrača, to nije kamenjarska statistika" i manje-više završiš upis. Kome je do diskusije ili raspravljanja, proguglaće i proveriti ili doći sa kontra argumentom i slično. Ne duguješ nikome, a najmanje sebi da sve potkrepljuješ i ograđuješ. Ne bih da zadirem u tzv. real life strane forumaša, ali kao neko ko je imao sličan "problem", dosta sam radio na konciznosti i efikasnosti komunikacije i izražavanja iz karijernih potreba i mogu ti reći da je to jedna od boljih stvari koje sam sebi dozvolio. Forum je mesto gde se često ljudi raskenjaju, ali imaš iha-haj prilika da radiš detaljne skautinge, osvrte, shortliste igrača, ne zaslužuje svaki upis isti trud, uloženo vreme... a i gubi na učinkovitosti.

Bukvalno samo Osasunu smo morali izbeći, Bešiktaš je otpao zbog dvomeča sa Nefčijem (mi igramo sa njihovim zemljacima). Osasuna - 0/10 Rapid - 5/10 Debrecin 10/10 FCSB - 4/10 Nordsjælland - 4/10 Rosenborg - 6/10 Hearts - 6/10 Celje - 6/10 Neman - 10/10

Poslednjih godina se promenila recruiting strategija kod nas (Srbija), ranije je to isključivo bilo klub-menadžer / menadžer-klub kao i lična poznanstva (trener trenirao u toj nekoj državi, sportski direktor zna nekog u Sloveniji, itd...). Skauting, za FKP je važio samo po mlađim kategorijama i kampovi gde će dovoditi talentovane klince u internat u raznim uzrastima. Skautiralo se po Crnoj gori, BiH, a siguran sam da se i to gledalo na preporuku. U svakom slučaju, osluškuju se i dalje ti stari kanali ali se igrači pretražuju i selektiraju preko jednog od premium software-a čija licenca bude po nekoliko hiljada eura, u zavisnosti od paketa. Sportski direktor, skauti, nepostojeći analitičari imaju dostupnu bazu igrača poput Football Manager-a, gde mogu da pretražuju po različitim karakteristikama profile igrača. Recimo, tražiš igrača koji je u trčanju sa loptom u nogama u 97-om postotku, selektuješ Evropa i dobiješ Mbappe-a, Diaby-a i neke sumnjive igrače poreklom iz Afrike kojima je jedino to forte. Proširiš filter na još parametara i voila, dobiješ 5-10 igrača koji su zanimljiv profil za tvoj tim i ono što trener želi, od čega su dvojica ili trojica u platežnom rangu. Onda radiš detaljniji skauting (digitalni), pošto u tim softverima imaš video snimke celih utakmica, isečke, možeš čak da vidiš i određeni segment utakmice gde se desilo nešto vezano za igrača kojeg gledaš (uspešan dribling, izgubljena lopta, itd.). Slažem se da smo imali lepih uboda poslednjih godina, ali 32+32+32 timova (grupe evropskih takmičenja) funkcionišu na sličan način i uglavnom su presudne neke druge stvari, a ne "njuh" za igrača. Nije slučajnost, Partizan traži napadače (uglavnom strance) koji su visoki, brzi, da mogu da odgovore i tranzicionim i posedskim zahtevima igre. Dodaš na to da je poželjno da ima prodajni potencijal, i onda probereš i pojuriš nekolicinu koji su uglavnom ispod radara ali veruješ da imaju neki upside koji neko drugi ne uvaži zbog ovog ili onog razloga. Đurđević je bila sreća da je Nikolić bio trener i da bukvalno nismo imali napadača. Komšiluk po pravilu traži drugačiji profil napadača nego mi, mislim da su se sa Vieirom primili na napadače koji su dobri u presingu, pa su se ispalili sa nekolicinom sličnih.

Tačno, ali sada imaju još možda tri izbora, tako da je verovatnoća 33%.