Dobro, BB, ovo je tvoji odavno poznati stavovi koje ponoviš s vremena na vreme.
Ima istine u tome da uspesi pojedinačnih sportista i priča o njima donose reklamu i zemlji iz koje potiču ali mislim da opasno grešiš kada to staviš iznad uspeha nacionalnih timova. Sećam se da si pričao da pojedinačni Modrićevi uspesi izuzetno doprinose reklami Hrvatske, a onda se desila njihova eksplozija na SP i tada je svaka baba na svetu saznala za naš komšiluk.
Kome u svetu košarke trebaju Jokićevi uspesi da bi shvatio košarkašku kulturu ovih prostora taj veze nema sa ovim sportom. I pre 30 i pre 20 i pre 10 godina se znalo za košarkaše i trenere iz ovog regiona, njihove domete, filozofiju i uspehe, pojedinačne i nacionalne. Ozbiljni ljudi i novinari su beležili svaku medalju reprezentacije i gledali ima li šta tu da se probere. Jokićeve partije će tu slavu da doteraju do nekih ljubitelja basketa sa npr. Srednjeg Zapada koji preate samo lokalni NBA i NCAA tim, ali globalno se i pre proboja naših u NBA znalo ko je i šta je SFRJ/Srbija.
A što se tiče želje da nestanu nacioalna takmičenja, ona su, sa svim svojim manama i dalje miljama više bliža bazičnoj filozofiji sporta u odnosu na sudare fudbalskih korporacija iz nekih engleskih gradova koje se sada razlikuju samo po boji dresa. Nijedna Modrićeva titula nije mobilisala Hrvatsku kao nastup u Rusiji prošle godine, a slično je i u Urugvaju, Čileu, Gani... NIkada neću zaboraviti kada sam prvi put video klince da igraju odbojku na ulici preko nekog kanapa nakon prvog nekog zlata koje je SRJ osvojila.
