Barkley#34

Protrčao kroz Niš dvaput u proteklih desetak dana. Izuzetno ljubazni ljudi na šalterima, taksisti, na ulici, konobari. Prijatan, domaćinski osećaj, opušteno. Jebem ti naše opšte siromaštvo, koliko bi sve moglo da bude uređenije, upeglanije, lepše, svi koje sam sreo zaslužuju bolje. Jeo jednom u Biseru (sasvim solidno), a drugi put kod Rajka (sjajno). Idi, bre, magija pada, bolest prolazi od one klope.

Jbt, nije stvar u multinacionalnom timu, stvar je u tome što su to bezlične korporacije. Za taj Siti mnogi nisu ni znali dok Arapi nisu sipali novce u isti a sad se kunu u njega. Da sad biram za koga bih navijao a ne znam ništa o bilo čemu na osnovu čega bih izabrao Siti/Junajted/Čelzi... Iz mog ugla su svi oni postali isti i zabole me odakle im je vlasnik. Barselona ima mnogo stranaca u timu i navijače u celom svetu pa je bastion katalonskog nacionalizma. OK, ajde, specifična situacija ali vidiš da su sad svi potencirali kako su brojni engleski klubovi u završnicama LŠ i LE, što je opet po tvojoj logici bilo pumpanje engleskog nacionalizma, zar ne? Mislim da u svojoj borbi protiv nacionalizma odlaziš u suprotnu krajnost. Ljudi bre vole da vide rezultat tima njihove ulice/kraja/grada/zemlje, identifikuju se s tim. NIje stvar u tome da li neko gleda EL ili evropsko prvenstvo. U košarkaškim krugovima se zna za Srbiju, LItvaniju, Španiju, Argentinu... ne samo zbog toga što su pojedini igrači napravili bum u NBA. Skauti, treneri i novinari će uvek izabrati da odu u Litvaniju nego u šta znam Estoniju, zna se ko diše košarku. Neka je rezultat EP samo vest u novinama, dovoljna je da potvrdi uobičajeno stanje. Kao što i ja znam ko su glavne zemlje u kriketu ili hokeju na travi a ne znam nijedno ime.

Sad valjda jeste. Imao neko masno tkivo, vukao ga godinu-dve, doktorka mi rekla da ga ne diram dok ne smeta. Počelo pre desetak dana da malo boli i raste, a onda na putu se baš zagnojilo i počelo jako da boli. Po povratku otišao odmah kod doce, zamalo u bolnici da završim, kažu da se ozbiljno upalilo i da je moglo da napravi haos. Nekoliko dana mirujem, čiste me, dobijam boce, a deluje da se smirilo. Eto, iz gluposti nastade frka. Biće valjda sve ok, trebalo bi. Kasnim sa tim, ali nije zgoreg ponoviti sto puta. Svaka čast i ogromno hvala svima koji su se iscimali oko ove priče. Neverovatan posao. Kapa do poda.

Malo bio u gužvi oko posla, pa sam putovao, a onda imao nekih zdravstvenih problema... Pratio napisano, prvo na preskok i u prolazu a onda regulare, ali dok noćas nisam završio neko pisanije za posao nije mi se dalo ništa drugo da kuckam (a onda sam kao ludak do četiri ujutru gledao NBA ). Čekao sam da se uželim.

Dobro, BB, ovo je tvoji odavno poznati stavovi koje ponoviš s vremena na vreme. Ima istine u tome da uspesi pojedinačnih sportista i priča o njima donose reklamu i zemlji iz koje potiču ali mislim da opasno grešiš kada to staviš iznad uspeha nacionalnih timova. Sećam se da si pričao da pojedinačni Modrićevi uspesi izuzetno doprinose reklami Hrvatske, a onda se desila njihova eksplozija na SP i tada je svaka baba na svetu saznala za naš komšiluk. Kome u svetu košarke trebaju Jokićevi uspesi da bi shvatio košarkašku kulturu ovih prostora taj veze nema sa ovim sportom. I pre 30 i pre 20 i pre 10 godina se znalo za košarkaše i trenere iz ovog regiona, njihove domete, filozofiju i uspehe, pojedinačne i nacionalne. Ozbiljni ljudi i novinari su beležili svaku medalju reprezentacije i gledali ima li šta tu da se probere. Jokićeve partije će tu slavu da doteraju do nekih ljubitelja basketa sa npr. Srednjeg Zapada koji preate samo lokalni NBA i NCAA tim, ali globalno se i pre proboja naših u NBA znalo ko je i šta je SFRJ/Srbija. A što se tiče želje da nestanu nacioalna takmičenja, ona su, sa svim svojim manama i dalje miljama više bliža bazičnoj filozofiji sporta u odnosu na sudare fudbalskih korporacija iz nekih engleskih gradova koje se sada razlikuju samo po boji dresa. Nijedna Modrićeva titula nije mobilisala Hrvatsku kao nastup u Rusiji prošle godine, a slično je i u Urugvaju, Čileu, Gani... NIkada neću zaboraviti kada sam prvi put video klince da igraju odbojku na ulici preko nekog kanapa nakon prvog nekog zlata koje je SRJ osvojila.

Pozdrav, bando. Lepo je čitati vas sve jopet.

Da se zapljunem i ođe. 🙂 ...kreni, i sve pred sobom melji...

Da prvi post ostavim ovde. 😀 ...za pobede, za miran san, za titule, za Partizan...