Barkley#34

U novembru biće u decembru.

Moja ćera ima osam godina i znače joj posteri. Ne luduje za njima ali joj znače. Ko zna kakav će stav imati za par godina. Video sam da u nekim dečjim časopisima (Mali Zabavnik, čini mi se) ima postera na srednjim stranama, dakle, ima klinaca koji ih i kače. Mada, sad mogu holograme svojih ljubimaca da stave u sobu, šta će im posteri.

To je pitanje kokoške i jajeta. Vojvodina, Radnički, pa i OFK-a su imali baze navijača, a bogami i istoriju. Da je u njih ulagano, da su osvajali titule i igrali Evropu ko zna, možda bi nakon deceniju-dve dominirali i u broju novih navijača.

Jasno mi je da ovo poređenje ima koren u tome što ne ceniš Južnoamerikance u fuci, a ja sam verovatno subjektivan s druge strane, ali mi ovo poređenje uopšte ne stoji. To što u Brazilu živi mnogo ljudi ne govori ništa, jer i neke države sa desetak miliona ili manje stanovnika su relativno ozbiljna imena u fudbalu. Uspeh Amera u košarci je dobrim delom proizvod fantastične organizacije, enormne količine novca koji se vrti u basketu i sistema koji ga ulaže na prava mesta. Brazil i ceo taj kontinent su potpuno drugačiji, kad je fudbal u pitanju. Čak bi se moglo reći da su dosta uspeha napravili uprkos poslovičnoj neorganizovanosti i korupciji. Prosto, oni su bukvalno ludi za fudbalom a ta količina emocija i energije kojima pristupaju igranju fuce i navijanju moraju da nađu svoj put, čak i kroz blato. Uostalom, ove godine smo, nažalost, svedočili odlasku dve legende dva sporta - Kobija i Dijega. Kobi je heroj mnogih klinaca iz geta, marketinški džin i veliko ime svetske košarke, ali doživljaj njegove iznenadne smrti u relativno mladim godinama nije ni prineti načinu na koji su Argentinci doživeli (donekle očekivani) odlazak Maradone. O Južnoamerikancima se može reći svašta ali njihove emocije prema svemu vezanom za fudbal nisu fejk.

Uuu, uini izgubljeni brate blizanče, i ja sam se ložio na Arkonadu. Opasno ime pa taman da pojma nije imao (a bio je vrh). ProlaZidan je jedini razlog zbog kog sam '98. malčice lakše podneo poraz Brazila. Tata svetskog fudbala u svoje vreme. Inače, jedan drugar me i dalje zove Zi-zu jer nam je kosa nestajala na isti način.

Jeste, ispadnu tako ali se do tada pet puta provuku na svoj način. Naravno, za Italiju uvek mora rešpekat (osim za onog skota materacija), ne možeš slučajno praviti uspehe decenijama. A stvarno, mora čovek da navija za njih dok pevaju himnu. U vezi toga kao i ovog što uini priča o školama, volim EP i SP između ostalog i zbog tog sudara kultura, fizičkih karakteristika i škola. Ne možeš tu novčanikom da kupiš šta ti je potrebno pa skockaš neki Siti, Čelzi ili PSG, nego iskoristi ono što ti se nudi. Pa onda vidiš Japance kako uvek nađu način da prevaziđu fizička ograničenja i odigraju zapažen turnir, Meksikance i sve južnije od njih kako su naloženi na igranje za reprezentaciju i uvek izbace nekog majstora koji se opasno proda kasnije, pomenute Afrikance za koje se moliš da lokalni Kokeza ne krade previše i da trener i glavni igrači uspeju da sastave nešto što iole funkcioniše, bar pola turnira, Nemce kojima je to uobičajeni dan na poslu, samo su dres Bajerna zamenili belim, nadmene Engleze koje je štampa već proglasila prvacima a oni se uglavnom pogube, ostale ostrvljane koji uglavnom ne znaju puno ali su spremni da preoru teren, favorizovanog domaćina, neko iznenađenje kao Hrvatska, favorita koji nestane, pa sav onaj šareniš na tribinama...

Ono kad su Brazilu dali dva gola zaredom u onom demoliranju. Tačno se videlo da je Brazilcima trebalo jedno pet minuta da se ispičkaraju, kao na malom fudbalu, pa da kako-tako nastave utakmicu. Kako pravila to ne dozvoljavaju, krenuli su s centra, odmah izgubili loptu, primili gol i završili u Marijanskom rovu. A Nemci, što kažeš, nisu ni primetili da su dali još jedan gol u polufinalu SP. Ostao sam šokiran kao retko kada dok gledam profi fudbal - maltene sam se upitao da li može tako. Potpuni raspad jedne ekipe. A ovi prekoputa kul.

Isto, uvek za crnu Afriku. Prosto ne znaš da li će se pobiti među sobom ili sa protivnicima, da li će imati dresove, plaćen hotel, da li će svi iz ekipe uopšte doći na prvenstvo... i tako već decenijama. Ali kad kliknu, makar u jednoj utakmici, onda gledaš poeziju u pokretu. Tada mogu sve što im padne na pamet (a često se potpuno raspadnu već za par dana). Zato volim da ih gledam iščekujući te trenutke. Severna Afrika igra ozbiljniji fudbal, disciplinovaniji, bez provere mislim da su i uspešniji na prvenstvima Afrike, ali uvek vidiš koji su im dometi i to je to, nema tu iznenađenja. Vidiš, odrastali smo u isto doba, ali meni je Zilbra uvek bio i ostao broj jedan i pre nego što sam se zaljubio u Ronalda (btw. Kristijano je prestrašan igrač, sigurno u prvom redu majstora ever, možda najveći radnik od svih superzvezda itede, ali zna se ko je Ronaldo i tačka). Bio sam baš mali kad se igralo u Espanji, gledao sam posle i nervirao se kao da je uživo što Ziko i drugari ne mogu da daju gol Italiji (a ko je ikad dao gol Italiji baš kad je to najviše potrebno ), u Mexicu se nisu proslavili niti u Italiji, ali mi je negde u glavi ostala ta magična ideja Brazila - sve ono što je Šunsi odlično opisao i što tvoj ćale misli. Iako, realno, odavno to nije slučaj i sveli su se na prevrtanje Nejmara. Ovo što si pomenuo za Švabe - oni baš iskreno vole fudbal. Nešto nikad ne navijam za njih, ali imam možda najveće poštovanje od svih reprezentacija. Drugar iz Frakfurta mi je opisivao koliko im znači Ajntraht. Jebote, Ajntraht - kao svojevremeno Hajduk iz Kule kod nas, uvek od 7. do 9. mesta na tabeli, nikakvo uzbuđenje ali i dalje su mu verni. Tako je i sa reprezentacijom, pokazuju kako izgleda kada neko dostigne svoj maksimum i održava ga, a sve ostalo je pitanje nivoa tog maksimuma. Baš volim reprezentativni sport - nema tu mnogo priprema, uigravanja, taktiziranja, tempiranja forme. Skupite se pa pokažete od čega ste napravljeni i isplivaju suvi kvalitet i srce. Zato mnogo volim kada neki veliki majstori porobe na velikoj sceni EP ili SP - tipa Forlan 2010 ili De Brujne u Rusiji i tada posebno navijam i za njihove reprezentacije.

Pa jeste, ide do vrha zgrade.

Suma ekspresno. Dobro je, bili smo viđeni da ćemo da ga primimo posle ovih promašaja. Miljković je kazna u odbrani. Još jedan, ni post da završim. Asano se baš ispromašivao. Srećom, neće nas koštati.

I maskotu da dodaju na vrh gomile.

Ne očekujem ga pre 10-15. decembra, ako i tada.

'98. protiv Hrvatske.

Pre bih rekao da je Lebron Aleksis, ako me razumeš.

Uvek su fudbaleri sa španskog i portugalskog govornog područja imali vrh zvučna imena, da te čuje ceo komšiluk kad daš gol. Jedino sam se ja drao Klinsman (u retkim trenucima kad nisam branio).

Vrj. Dvoumim se između Hrvata što psuje na srpskom i Jokićevih noktiju. Ipak Jokara. Hvala vama dvojici što ste pripremili glasanje.

Ne zaboravite Najdžeriju, drugari. Strašna ekipa, iskukah za njima kad su ispali.

Da je umesto Zidana bio Maradona neko od Argentinaca bi materaciju u narednih desetak minuta završio karijeru, a u slučaju da Arg. izgubi titulu, do kraja života bi išao sa obezbeđenjem.

Kakav, bre, penal? Pipnuo ga nogom nije a ovaj poleteo kao u bazen. Ovo ne bi svirali ni Zvezdi u LingLongu. 😛 I to kažem kao neko ko je tad navijao za Nemce jer sam mnogo gotivio Klinsmana.

U kakvom je stanju Đumi, zna li se?

Da, da. Mada su mi S. Irci gori primer jer su bili valjda poslednji u grupi, bez pobede, a pošto su svi ostali otišli na EP, dođoše do baraža i hop - do prvenstva. Edit: vidim, Žigara kaže da nema potreba za promenama, bitan je kontinuitet... neodlaska na prvenstvo, valjda.

LN bi bila bezveze da nije uključena u ceo sistem. Jeste haotično kad dođe do određivanja ko upada u baraž ali sveukupno daje drugu šansu nekim ekipama. Meni se dopalo i što su u ovom krugu dali šansu i ekipama iz prizemlja da se dovuku na EP, što su iskoristili Makedonci. Malo je problematično što ne ostaje dovoljno prostora za prijateljske sa vanevropskim ekipama, smoriće jedni te isti protivnici. U baražu se može desiti i da obe igraš kod kuće ili da obe gostuješ, zavisi od žreba. Ne bih rekao da je to prosipanje nego ipak druga šansa, a igraš protiv ekpa koje su tu negde, niko ne iskače. Ovi najjači će verujem uvek biti u prvom šeširu, teško da će baš toliko da kiksiraju pa da ispadnu iz njega. A slažem se, ako neka npr. Belgija završi nekako na drugom mestu u grupi, u PO će biti u dosta boljoj poziciji. Mada, jedna utakmica je uvek rizik, pogledaj kako su Severni Irci otišli na EP. Sviđa mi se što se sve odlučuje u međusobnim susretima, nema onog da idu npr. prve tri najbolje drugoplasirane i slično.

A kad nije? Napisao sam na fudbalu, žao mi je baš, baš zbog SP '94, možda jedini put da sam navijao za Gaučose da odu do kraja.

Šeširi za kvalifikacije za SP 2022. u Kataru. Grupe će se oždrebiti 7. decembra u 18h u Cirihu. Deset pobednika grupa ide direktno a deset drugoplasiranih, zajedno sa još dva najbolje plasirana pobednika grupa iz upravo završene LN igraće plej-of za tri preostala mesta (tri mini grupe po četiri tima, po jedna utakmica u polufinalu i finalu - domaćin se izvlači žrebom, slično kao što je bilo prilikom za nas neuspešnih kvalifikacija za EP). Kvalifikacije će se po planu igrati u martu, septembru, oktobru i novembru 2021. a plej-of je predviđen za mart 2022. Očigledno će najbolje reprezentacije imati veliku mogućnost za direktan odlazak na SP jer je ipak primetna razlika u odnosu na ostale šešire. Naravno, lopta je okrugla i tako to. Pošto smo videli da i selekcija beogradske lige može da nam pravi probleme jasno je da je nezahvalno priželjkivati protivnike. Sami sebi smo najveći protivnik, očito. Međutim, optimalna grupa bi, po meni, imala pet timova, recimo Danci iz prvog šešira (što će biti teško jer se već zna da će nosioci u grupama sa pet timova biti Italija, Belgija, Francuska i Španija - najbolje ekipe iz ove LN), Finci ili Severni Irci iz trećeg, Luksi iz četvrtog i Andora, Farani ili Latvija iz petog (u stvari, samo izbeći putovanja u Jermeniju, Kazahstan ili Azerbejdžan).

Dodao bih Muhameda Alija. U nekom od tekstova koje pročitah prethodna dva dana kažu da je imao problema sa uraslim noktom na palcu.