DASUBO

A Zoka da napiše USA uvod? Skroz nekonvencionalno sa puno local inputa baš bi bilo bombona 😀

Odlična ideja! Jedva čekam da pročitam taj text. 'Ajde kume, nije to tako strašno, budi džek 😎

Ne znam da li sam pisao na starom forumu o mojim iskustvima sa ruskim vozilima. Ako jesam, sorry na ponavljanju. Najluđe je bilo u vojsci, bio sam komandir u kanturini pod imenom BRDM2. To je zamišljeno kao izviđačko vozilo sa benzinskim (!) motorom i oklopom koji je jedino efikasno štitio od šljunka jer prokletinja bi se momentalno zaglavila u blatu čim bi sišla van puta. Ne zna se šta je bilo gore u toj kanturini, motor, volan, menjač, radio koji nikad, ali nikad nije mogao da uhvati šta treba. Jedino što je valjalo je bio kpvt, mitraljez od 14.5mm spregnut sa pkt mitraljezom od 7.62 mm. Ta kombinacija mi je spasla kremenadlu iako smo se oprostili tako što mi je prokletinja slomila ruku 3 dana pred trajni rastanak sa sivomaslinastom uniformom. Elem, motor se toliko pregrevao i dihtung glave je toliko crkavao da smo se izveštili da ga zamenimo na terenu za bukvalno pola sata sa sve ozračivanjem sistema i sa dva ključa i čekićem. Kako smo stezali glavu? Zavijem rukom dok može i onda maznem čekićem od 6 kila dva puta "iz zgloba. Za to vreme se drugar koji je bio vozač i koji je apsolutno najluđi tip kog sam u životu sreo, dere "klak" imitirajući moment ključ. Potpuni ludak i car, takve više ne prave. Drugo upečatljivo iskustvo iz "Varšavskog bloka" sam imao sa Vartburgom. Još dok bejah student sa par ortaka sam odradio neki poslić gde smo uzeli sećam se 250 DEM. Za 50 DEM smo napravili žurezu i posle x,y popijenog svega i svačega je pala odluka da kupimo Varburga od strica jednog od drugara. Auto je bio krš neopevani, ali čoveku je trebala lova za neke životne stvari i bio je preponosan da uzme kintu kao dar. Tako smo kupili to čudo od njega i moj zadatak je bio da sredini motor. Samouvereno sam skinuo glavu, doterao levo i desno, uradio basic servis i stegao glavu po ps-u kako to samo jedan samouvereni balavi sveznajući student mašinca ume. Naravno kad sam upalio makinu prst vode je propiškiriškio između glave i bloka. Srećom, to sam radio ispred zgrade i srećom su se skupili lokalni seniori, veterani moskviča i lada da me, naravno, zajebavaju i dokažu da nemam pojma. Tada jedan komšija, sažalivši se na moj tupav izraz lica, priđe i nonšalantno odvija po pola kruga sve šrafove na glavi Suprotno svakoj logici, curenje odmah stade. Kako, leve mekani ovo? I onda mi objasni čovek da su glava i blok verovatno toliko krivi da ako ih stegneš kako treba, samo otvoriš rupe da voda mož' da ide, a ako malo pustoš dihtung da "diše" naći ćeš položaj gde će se prilagoditi sklopu glave i bloka. Tok dana sam naučio da su uputstva za upotrebu važna, ali da je zdrava logika još važnija...

Kakve sam kurate sreće i da ulovim zlatnog medveda sredio bi mi da teram zaporošca po Sibiru i to '68-e 😀

Najbolji zvuk ikad koji je neki Ferari ispustio u Monci je: Lektira, dobri moj Radoje 😀

Kada bih ulovio zlatnu ribicu koja ispunjava želje u pogledu restmodova, moje tri želje bi definitivno bile: 1. 2. 3. Restmod, inače, predstavlja temeljno restauriran classic auto sa primesama moderne tehnologije i novih delova. E sad, u celoj ovoj maštariji ima nekoliko problema: 1. Ne bavim se pecanjem, nego lovom 2. Ne postoje zlatne ribice koje ispunjavaju želje 3. Pogotovu ne postoje zlatne ribice koje ispunjavaju želje u pogledu restmodova koji koštaju koliko hoćeš Seriously, koji je najšmekerskiji? Alfa.

Ja se javljam za Moncu, Monako i Hungaroring. Najbolje bi bilo da unapred napravimo ko će koji uvod da radi i onda nema zabune. Jel to ok?

Ja otkidam na sve što prave cub crafters. Da mi je da se dočepam X cub- a pa nek ide život.

Pa jeli momci jel' to ja gaće da ne navlačim? 😂

Au prika, hvala do neba. Nikada nisam pogledao u komadu, sve nešto iz delova u ogromnim razmacima od po par godina. Pošto sam trenutno u Grčkoj, zab'o sam se na plažu, stavio six pack pored sebe i natenane...

Bog'me gusto. Negde mi u glavi zvoni da je to min vertikalno rastojanje između dva aviona koju dozvoljava ATC. Ili možda lupetam. Nego nešto me drugo zanima, gledao sam x klipova gde piloti pri mirnom vremenu sleću sa auto pilotom tj. isključuje ga tik pre nego što točkovi dotaknu tlo. Jel' to pilotima ostavljeno na volju ili postoje company policy da se auto pilot koristi i za to? Ako te smatram glupostima, reci slobodno. 😊

Bolje bi ti bilo da gledaš 'de voziš 😀

Hm, svako ima svoj način kako gazi kroz život i potpuno je sumanuto tvrditi da li je nečiji bolji i lošiji. Poenta je kako kome šta prija. Svi završimo u čamovini ili u prahu pre ili kasnije. Meni se čini da je bolje to vreme provesti u pozitivnim emocijama nego spremajući se za sranje koje će se desiti. Shit happens, a kada se dese treba minimalizovati štetu. Skraćeno rečeno, kontam da je kada sija sunce tj. dešavaju se dobre stvari treba uživati bez ostatka, a kad pada kiša tj. dešavaju se loše stvari, vaditi se iz bunara asap. Meni odgovara takav način mnogo više nego ono što sam ranije radio i koji me je doveo u žešći problem sa anksioznošću i napadima panike. Da li je to dobro za Šmita ili bilo kog drugog, ne znam. Želim samo da pomognem sopstvenim iskustvom.

Kapiram o čemu Alan govori. I svaka mu čast na iskrenosti. Ja sam pravio poprilično budalaština zbog ženskog roda, minimum se 20 puta " na smrt zaljubio", pisao pesme, svirao, putovao, pevao, lumpovao, bio ostavljan, ostavljao i sa i bez razloga. Iako sam se trudio da ne radim stvari drugima koje ne bih voleo da mi neko uradi, nema trika da nekog nisam povredio. I obrnuto naravno. Drugo hoću da kažem. Imao sam neverovatnu sreću da pre 20 godina sretnem svoju suprugu. Proveli smo prvih 5 godina našeg poznanstva na ćao ćao i ne razmišljajući jedno o drugom. Ona je imala neke veze, ja sam bio u vezi koja je trajala 4 godine i bio zaljubljen kao tetreb. A onda sam se vratio iz vojske, rasturen i psihički i fizički usled obilja "divnih pustolovina" koje tamo doživeh i moja dotadašnja veza koja je preživela sva military sranja je otišla bestraga. E to me je dotuklo uz sve ostale shit varijante tipa posla koji me (naravno u državi Srbiji) nije čekao, porodičnih i novostečenih zdravstvenih problema. I onda, sunce je razgrnulo oblake. Sasvim bzvz smo otišli zajedno na piće i počeli da pričamo o svemu i svačemu. I onda sam počinjao da shvatam koliko je ona fantastično ljudsko biće. To učim i dan danas i posle 15 godina braka, preživljenih nadrealnih trenutaka i fantastičnih i onih drugih. I potpuno i apsolutno sam zaljubljen do ušiju u svoju suprugu i čini mi se svakim danom sve više, ako je to ikako moguće, jer ona je moja Gala, moj razlog i inspiracija. E sad, šta je poenta priče? Poenta je da nemaš pojma gde ćeš naći Jin da bi dopunio svoj Jang. Potrebno je samo da budeš baš takav kakav jesi i sa pozitivnim mislima i desiće se, pre ili kasnije. A to u ovom isfoliranom svetu, gde su svi do jaja cool, nepobedivi i neranjivi izgleda kao grosse no no. Zato, bole te pištolj, teraj kako osećaš da treba, budi pozitiva i sve će biti ok. Enjoy the ride m8 😀

Što se Ferarijevih automobila tiče, postoje dva koji su moj apsolutni mokri san među autima. To su Dino 246 i 458. AlfreDino Ferari je tragično preminuo u svojoj 24 godini od posledica mišićne distrofije. Njegova želja je bila da Ferari napravi automobil koji će biti konkurencija Poršeovoj 911 i koja će koštati manje od velikih Ferarija sa V12 motorima. Takođe je želeo da se Ferari uključi u šampionat F2 bolida sa 1.5 motorima. Svoje poslednje dane je proveo diskutujući o razvoju tog motora sa inženjerima... Enco je zbog svog sina odstupio od svoje rigidne politike V12 napred, pogon pozadi filozofije i dozvolio da nastane Dino 206 sa V6 motorom od 2.0 litara i 180ks. Ovaj auto je izašao 1968. Već sledeće godine izlazi "pravi" Dino 246 sa motorom od 2.4 litara i 192ks. Za razliku od 206-ice, 246 je imao karoseriju od čeličnog lima umesto aluminijuma. To je za posledicu imalo da je auto rđao kao đavo usled traljave antikorozivne zaštite. Druga posledica korozije je velika muka da električnim instalacijama, jer oksid gvožđa nikako nije mogao da obezbedi stabilan "minus" na karoseriji. Ali zato izgled automobila...po mom skromnom mišljenju ovo je najlepši serijski automobil koji je ikada proizveden. Nakon 3569 komada zamenio ga je 308 GT 2+2 1973. god. Upravo ta serija "malih Ferarija" koju je započeo 246 je dovela do nastanka predivnog, nadrealnog, božanstvenog, nenadjebivog, maestralnog, neverovatnog i najboljeg sportskog automobila ikada Ferarija 458. Ali o njemu neki drugi put... Tako je Alfredo Dino Ferari, iako je preminuo 1956. godine, transformisao fabriku i obezbedio joj slavnu i blistavu budućnost tj. sadašnjost.

Hajde piši utiske o Tesli 3. Gledao sam skoro recenziju na carwow i izgleda da je dobar auto.

Od električnih auta jedino što sam ljuCki vozio je električni Smart, tip 453 (tj. poslednje generacije). I moram priznati da je u gradu bio car. Startan kao raketa na semaforu, iznenađujuće udoban zbog odsustva zvuka i vibracija koje proizvodi SUS motor. Jedino što me je ubijala so called range anoxity čim sam mrdnuo iz grada. Jer kako se opali po "gasu" preostali domet krene da se eksponencijalno topi. E sad u western Europe to nije muka, ali u otadžbini, vala jeste. U poslednje vreme merkam električne bicikle ali me average stil vožnje ljudi u Beogradu i odsustvo biciklističkih staza bacaju u misli da je to poprilično loša ideja...

Hvala na lepim rečima. Pruža mi satisfakciju da pomognem nekome na osnovu svojih loših iskustava. Možda tada dobiju smisao, da bol, patnja i problemi nisu uzaludni. Jer ako su uzaludni, e onda duplo golo...

Čekaj, hteli su da ti uzmu 1900$ za ruke da "iščupaju" motor i getribu iz Ševija?! I da im 19 sati treba da izvade i vrate motor i menjač, to je 100$ sat. Mnogo kume, baš mnogo. E sad ako je ekipa neurohirurga otvorila radionicu iz hobija, ok. Bez šale, svaki hirurg je za mene čarobnjak.

Nisu ustanovili ništa, jer nisam video ikakvog smisla da posećujem dalje specijaliste. Ne zato što nisu bili stručni, naprotiv, nego zbog toga što sam formirao svest da to moram sam da uradim i da mi nije potrebna njihova pomoć u tome. Nekako u sećanju mi je ostala epizoda sa eminentnim psihijatrom u Beogradu. Jedva sam se naterao da odem kod čoveka, a kada sam otišao, čovek mi je postavio jedno pitanje na koje sam odgovarao bukvalno sat vremena. Kad sam sve istredao iz sebe, čovek me je pogledao i rekao onako više za sebe, mladiću ala je vama teško. Doživeo sam momentalnu transformaciju raspoloženja i počeo da se smejem. Doca me je pogledao nimalo laskavim pogledom a ja sam mu se od srca zahvalio na pomoći. Tada sam shvatio kako bi trebalo da se popnem na planinu koja je namenjena meni. E sad, trik je da se shvati da za života to nije konačan proces, jer prijatelju, na tu se planinu penješ dok si živ. Fora je uživati u putovanju i naučiti prihvatati stvari koje se dešavaju pa kakve god one bile. Naravno, puno je lakše ako postoji prava motivacija. Mislim da bi mi bilo puno puno teže bez pomoći supruge koja je uvek bez ikakve rezerve bila uz mene. Želim ti da nađeš pravi način da prevaziđeš svoje probleme što pre. Srećno.

Volim konkretne stvari, pa ću pokušati da budem takav. Na žalost, ima puno ljudi koji su se susreli sa napadima panike. Oni nastaju iz milion razloga, na prvi pogled potpuno neočekivano, ali kada se dese, potpuno su zastrašujući. Meni kada se desio prvi put, završio sam u hitnoj pomoći. Bio sam apsolutno siguran da je to the end. A u stvari, nije mi bilo ništa. E sad, kako se izboriti sa njima. Onaj ko ih nije doživeo, reći će da je to lako, ali oni koji su ih iskusili, znaju da to baš i nije jednostavno. Prva stvar koja pomaže je da uspete prvo da shvatite šta vam se dešava tj. da imate saznanje da se radi o napadu panike. Druga stvar je da znate fiziološki mehanizam kako to radi i pozadinu svih simptoma koji se dešavaju u tom trenutku i koji izgledaju stravično. Dakle, mozak detektuje opasnost (koja realno ne postoji ili je umišljena), telo luči adrenalin u gomilama kako bi se organizam pokrenuo i pobegao od opasnosti. Otud ludi otkucaji srca, kratak dah, hladan znoj (pokreće se hlađenje organizma), skok krvnog pritiska, bolovi u stomaku, proliv, itd. Treća, ključna stvar kako da se izboriti sa napadom panike je da ga banalizujete. Kako? Tako što ćete ga ocenjivati, tj. rangirati po jačini. Kad tresne punom snagom onda je recimo 8 ili 9, pa će za par minuta postati 6, pa će možda postati 7 ponovo, a onda će da se surdukne na 3 da bi u roku od nekoliko minuta potpuno nestao. Prvih par puta deluje zajebano, ali posle je rutina da bi na kraju čovek ukapirao da tim banalizovanjem se u stvari dovodi do pitanja a zašto ja ovo sebi radim bez ikakve potrebe. Naravno, ukoliko čovek ne može sam da se izbori sa uzrocima napada panike uvek treba da potraži stručnu pomoć. Ja jesam, verujem da mi nije nešto pomoglo, ali najvažnije je da te napade više nemam. Napominjem da nisam ni psiholog ni psihijatar po struci (već mašinski inženjer), ali ako nekom ovo moje iskustvo olakša život, biću srećan da sam pomogao.

'Oću, ne sekeraj se, samo se javi. To je čudo jedno kako im cene padaju nakon dve, tri godine. Sada e klase (w213) sa odličnim dvolitarskim dizelom i sa oko 40k km mogu u Dojčlandu da se nađu za ispod 30k eur. To je automobilčina, jede auto put. Još bolja varijanta je da se uzme nešto iz Junge Stern programa jer je pod garancijom.