zoran59

Uvek sam vise voleo backroads nego auto-puteve. Svasta se moze videti i lakse je upoznati ljude. Ponegde sam i pisao o putesestvijima, par prica je i objavljeno u magazinima. Vecina putovanja mi je bila motociklom, motociklizam mi je hobi na vise nacina, ali sam cesto pozeleo da imam vise vremena i predjem isti put biciklom, sporije i sa upijanjem vise detalja. Eh, jebiga. Sad imam vremena, u penziji sam, ali nemam kondicije za bicikl. Nikako na zelenu granu.

Pa sta ako zna? Nemam "alter ego", i u RL sam isto kao na forumu. Naravno, ljudski i normalno je da vise volim da se nekome dopadnem nego da me odbaci. Ali necu da se nekome dopadne moja izmisljotina i da moram da glumim. Ovako odmah znam na cemu sam, a zna i taj neko. Posteno.

Meni je knjiga odlicna zato sto na neki nacin potvrdjuje ono sto sam mislio jos kao dete ali, naravno, nisam imao elokvenciju da izrazim. A to je da je ljubav u velikoj meri stvar izbora (u manjoj meri hormona, feromona - a kojima Fromm nije nista znao - itd.). A i taj izbor moze biti dobrovoljan ili prisilan. Recimo, nekada, a u nekim drustvima/civilizacijama i danas, brak je stvar dogovora roditelja supruznika. Pa ipak, nakon negog vremena partneri u braku se vole. A ima i onih koji se nikada ne zavole pa u braku trpe. Postoje roditelji koji su olicenje zla, zlostavljaci, pa ipak se takvih samo neka deca odreknu a druga ih zauvek vole. Sigurno tu ima jos faktora kojih nismo svesni, kao sto su temperament ili karakter koji opet i sami imaju svoje uzroke i korene. Jesi li je procitala? Sta se tebi najvise svidja? Drugi red: i ja to volim. Igrom slucaja, nedavno sam pisao o filmu Un homme et une femme. Film je o paru koji se upozna tako sto su oboje udovci, a sretnu se u zabavistu koje im cuva decu. Njeno zanimanje sam zaboravio, ali on je profesionalni auto-trkac. Kad sam ga prvi put video, kao klinac, najvaznije su mi bile scene trkanja. A kad sam ga video kasnije, najlepsa mi je bila scena kad on tamo negde pobedi a ona diktira telegram (davno pre interneta). Prvo kaze onoj na posti: "Cestitam!" Onda se predomisli i kaze: "Ne, nemojte 'cestitam' nego stavite 'volim te' !" Gde ces lepse ljubavne price?

Nije to nova dilema ("polilema"?) Citavu knigu valja procitati, a dobar deo je ovde: https://books.google.com/books?id=pM8MzzntBRcC&printsec=frontcover&dq=fromm&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjH26aHoIriAhUpUt8KHZJ3COcQ6AEIODAC#v=onepage&q=fromm&f=false

Ma, OK mec. U prvom setu je Fritz donekle parirao sve dok nije brejnut. U drugom se vec pomalo raspadao. Nista vrhunskog nisi propustio. Jedino potencijalno zabrinjavajuce je sto je Djokovic cesto treptao i brisao oci. Je li prasina, vetar ili neki problem s ocima, ko ce ga znati.

Sad si me zainteresirao sa ovom osusenom. Ja je pripremam svjezu ili smrznutu, a osusenu nisam vidio ni u ducanu. Ne znam ni kako se susi - one moje su ostavljene na stabljikama do jeseni, dok se nisu posusile i stabljike i plodovi. Potraziti cu malo na netu - sto cu, i u ovim godinama stalno nesto otkrivam i ucim.

Iron, a gdje se onda raspadaju lesevi raznorazne faune, bilo na kopnu, bilo u moru? I dok ovo sve manje-vise stoji za groblja i tijela, kakva je razlika u pepelu, kako je pepeo nakon kremacije drugaciji od bilo kakvog drugog pepela, npr. nakon sumskog pozara?

A da znas, u Yu sam kao student imao 912! Dobro, samo neke delove... U to vreme, '79., moj cale kupi VW Golf i meni ostavi/pokloni bubu, 1302S iz '74. A neki turista iz Nemacke se negde spizdio sa 912, auto se zapalio i dobrim deo izgoreo. Totalka, nije bio za opravku. Pa se udruzimo ortak i ja i na aukciji kupimo ostatke. Vise se ne secam da li je te aukcije krseva imao auto-moto savez ili neko osiguravajuce drustvo. Kupili smo ga jeftino, za delove - bio je stari 912 sa masinom od 1600 kubika pa sam se nadao da nesto mogu ubaciti u bubu... I par znacki nam je ostalo!

Dasubo, odlican video! Samo ne znam zasto je umesao, tamo oko 10:00, onaj Datsun 240Z. Ali oko 13:00, kad objasnjava kako se oseca kad vozi i zasto, savrseno mogu da se identifikujem.

Ne mogu, sve manje znam pa samo zadovoljno citam vas. Iskreno, ne razumem kako Radoje uspe da isprati sve te serije, ali jedva cekam da nesto napise. Nekada je bilo lakse kad su sampionati imali samo nekoliko trka godisnje, uvrh glave jednu trku mesecno. A ovih dana, svakog vikenda se nesto vozi.

Meni je neostvarena (i ostace...) zelja vec decenijama Porsche 912 iz '76. Zasto bas '76? Zato jer je to jedina godina kad su imali galvanizovanu karoseriju. Oni stariji su osetljivi na rdju. A 912 jer ima 4 cilindra, jednostavniji je za odrzavanje, a i bolje lezi na drumu od 911 istog godista zbog lakse masine. Uz to, slabiji je pa mozes i na "civilnom" drumu da ga odsarafis do daske, a sa 911 bi vec bilo opasno. Do pre 20-ak godina ih se moglo naci ispod $10 000, ali su danas vec cene otisle u nebo i pristojan primerak ispod $50 000 ne postoji, a to je vec van mojeg domasaja.

Nemam pojma da li je status "poguzije" dovoljan za procjenu povrca... Ali 1cm!? Evo kako to izgleda kod mene: S tim da se bamija bere zelena/nezrela. Ako je ostavis da dozori/osusi se, plodovi su i duplo veci...

Bljax, nemoj nastupati tako agresivno i "pametno". Tvoje iskustvo ne pokriva sve primjere koje ljudi ovdje spominju, da ne pisem o onima koje nisu spomenuli. I nije ovo utakmica u "tko zivi vani duze". Za advokata si samo donekle u pravu. Moj, u domaji, jako fino zaradjuje na meni, a mnoge stvari ne moze. Da ne pricamo i o "sitnim" glupostima. Evo, prije tri mjeseca, javi mi da sud zahtijeva dokument s mojim ovjerenim potpisom, ali nije dosta ovjeren kod notara (notary public) nego mora sa apostilom. Ja nisam ni znao sto je to "apostil". I on mi kaze u utorak, treba mu to do petka, i doda: "Ma, to mozes na svakom sudu obaviti." Onda otkrijem da apostil ovdje stvarno postoji ali prvo treba "obicna" ovjera kod notara, pa se dokument salje u Office of the Secretary of State da oni naprave svoje, i jos pise "allow 3 to 5 working days for processing". Naravno da, iako zivim u USA, lamentiram da me pravosudje u domovini zajebava. Naslijedio sam kucu u domaji. Na zalost, izmedju ostaloga, i nesredjene "zemljisne knjige" ili kako se to vec zove. Advokat je fino zaradio dok je to sredjivao, a i on je morao "podmazati" da me u katastru upisu kao vlasnika u razumnom (za mene) roku umjesto da se to razvlaci kako je njima obicaj. Tek onda sam mogao razmisljati o prodaji. I onda mi netko kaze da me se stanje tamo ne tice jer sam vec davno iselio!? Majka moje zene, u 80-im godinama, je prije tri mjeseca pala i slomila kuk, a ima i problema sa srcem i plucima. Ma, propisi su krasni na papiru, ali mozda i sam znas kako to ide u praksi na Balkanu. Vec bi bila mrtva da moja zena nije tamo pa trci i obavlja svakakve procedure i njeguje majku (izgleda da nece jos dugo). Ajd', kad sve znas, preporuci mi advokata koji bi 3 ili 4 puta dnevno 83-godisnjoj zeni koja ne moze iz kreveta mijenjao pelene. Pa i nocu. A za staracki dom postoje liste cekanja, s tim da i inace moras biti sadist da onakvom ostavis majku u takvom stanju. Necu dalje, i ovako mi je post podugacak. Samo hocu reci, nismo svi bili u stanju prekinuti sve veze sa zemljom rodjenja samo zato sto je, eto, tebi uspjelo.

Ovo je sasvim na mestu. Jesmo bili vezani, a i jos smo. Svakako Sr i Hr imaju vise sto medjusobnih sto zajednickih problema nego bilo koja od te dve sa, stajaznam, Latvijom. Mozda bi trebalo pokrenuti neku temu za pretresanje stare slame i prepucavanje ko je kome koga, kad, vise i kako. No na "hrvatskoj" temi mislim da je bitnija ekonomija i politika. Mada je i to pretresanje prane slame jer "psi laju a karavana prolazi". Gradjanime Srbije bih samo porucio da, sto se tice korupcije, svinjarija itd. odvajanjem iz zajednicke drzave nisu nista propustili ili izgubili, a ako im je Jadran skup - skup je i mnogim gradjanima Hrvatske. Iz identicnih razloga...

Sve 5, Vaso, nemam zamerke. Al' da se malo ipak okrenemo temi, kakva god da jeste. Ja jesam najveci jugonostalgicar na svetu, al' i meni je vec pomalo dosta rasprava "ko nas bre zavadi".

Vrlo rado cu poslati i sada, ako jos nije kasno i ako je moguce - sto me dovodi do drugog problema. Ovdje su drzavne sluzbe poprilicno paranoidne. Ili ih muci trgovina drogama ili potencijalni paraziti i zaraze ili ne zele "sumnjivu" vrstu. Kad narucim sjeme iz kataloga, to dostavlja ili FedEx ili UPS. Drzavna posta nece. Valjda da ne ispadne kao uvoz burmanskih pitona na Floridu, koji su se razmnozili i sad su opasna posast. (offtopic, par puta sam prosvercao neku kobasicu ili domacu rakiju vracajuci se iz posjete domaji, al' kad su mi nasli - uzeli su i bacili) A u par navrata su mi prijatelji poslali sjemenke sa Balkana - tako tvrde. Jednom u onoj debeloj tapeciranoj koverti, kao kad saljes nesto delikatno i lomljivo. Samo tu kovertu sam bobio, ali - praznu! Bez ikakvog objasnjenja. A par drugih posiljki nikada nisu stigle. Nisam se nikada mucio da istrazujem, ali me sad zanima da li za slanje sjemena preko oceana trebaju nekakvi atesti ili certifikati ili kako to ide. Kad si ti onomad slao sjeme Vjekoslavu, kako si ga spakirao i slao?

Radoje, verujem da je tesko o tome pricati, no imas o skoro identicnom slucaju film, sa (relativno) srecnim krajem... https://www.hulu.com/movie/50-first-dates-ad34a8b9-4b19-4d5a-8f1a-0d8ab9bbdfc0

Prosle godine, sto nisam uspio ubrati na vrijeme i pocelo se stvrdnjavati, ostavio sam plodove - za sjeme, za slijedecu godinu. No, ove godine necu moci pa se nadam da ce sjemenke jos biti necemu slijedece. Ostavio sam plodove na biljci dok se sve nije skroz posusilo, a onda ih spremio u kantu: Kantu sam samo izvadio da je uslikam, inace stoji na suhom i hladnom mjestu, u garazi. Samo se nadam da je nece otkriti nekakvi kukci ili mozda misevi - garaza bas i nije hermeticki nepropusna...

Ovde je osnovna greska. Vecinski podanicki mentalitet koji trazi vodju - samo se muci da nadje pravoga. Nece ti predsednik promeniti sijalicu ili vreme cekanja na salteru. Takve stvari se resavaju sopstvenom inicijativom i lokalno. Ako te smeta djubre oko kuce, ocisti ga. Uzalud je urlati da je predsednik los jer ne vidi da je drzava prljava. Meni je kod one grupe koja je izbacila Belog Preletacevica bilo najsimpaticnije sto su prvo postavili pitanje sumnjivog kvaliteta vode u lokalnom vodovodu. Nisu urlali o Kosovu i EU vs. Rusiji. Tako se resavaju stvari. Kad su bili oni tzv. "studentski" protesti, izmedju ostaloga se smesno, kao, borilo protiv korupcije na fakultetima. To je previse uopsteno i parolaski. Nego, lepo reci "prof. XY na fakultetu AB trazi x para za prolaz tog ispita". I podnesi prijavu na odgovarajucem mestu. Ako neces jer si i sam mozda kupio taj ispit - onda si jednako korumpiran i nemas zasto da se zalis. Vodja, da bi bio uspesan, mora da ima koga da vodi. Zato nije problem ni Vucic ni opozicija, nego ogromna bezlicna masa koja se "snalazi", preguracemo nekako, a kad su vec svi politicari lopovi - daj da izaberemo onoga koji ce i meni malo dati da drpim. Tako se nece resiti nista.

Nemam ni ja Twitter. Pogledam ga samo kad neko ovde okaci link. Na FB imam lazni nalog, tj. pod laznim imenom, a jedini "friend" mi je cerka. Rezon mi je ovo: ko me stvarno treba, zna kako ce me naci ili gde mi ostaviti poruku. Tako i ja za ljude koji su mi bitni. Necu da me bas bilo ko proganja, a pogotovu koga ne poznam. Do nedavno nisam imao ni mobilni telefon, al' je to postalo neophodno - nisam mogao ni da zakazem pregled bez da im ostavim broj... A boldovano je ono sto me smeta. Uz tu brzinu, vec ima ljudi koji se uvrede ako ne odgovorim ili ne reagujem odmah. Kao da moram 24/7 da budem u kontaktu, i to sa svima. Povremeno za kontakt s nekim ljudima koristim Skype. Preporucili su mi i neke druge aplikacije za telefon ili komp, ali za sada pruzam otpor, necu. Uz obicnu postu, imam email, telefon i Skype. Ako dodam jos toga - pa svesce mi se dan na preskakanje izmedju 100 aplikacija da vidim ko i gde mi je ostavio poruku. I odmah odgovaram - pretvara se to u obavezu. Uz to nastala je i ogromna "inflacija" tih poruka od kojih je vecina banalna i nepotrebna. Ljudi stalno menjaju "statuse" pa maltene objavljuju svima na kontakt listi sta su jeli za dorucak. Nemam vremena za to niti me zanima. Kad imam nesto vazno, javicu onome kome hocu. Da ne govorimo kako mnogi ispadnu budale jer misle da su napisali nesto privatno prijatelju a u stvari su objavili svim korisnicima "mreze". Forum je zgodniji. Obaveze nema. Kad imam vremena i volje, procitam. Odgovorim ako hocu, a niko se nece uvrediti ako ne reagujem istog casa.

Pojeo mi komp ili forum deo teksta, pa nastavljam ovde. Sto se tice cirkulacije, najjednostavniji (i neprecizan) "kucni" indikator je: je li ti hladno za ruke i kad nije za ostatak tela? Moze se i non-invazivno proceniti protok krvi kroz sudove ultrazvukom (arterial Doppler), nije ni komplikovano ni narocito skupo. No, kad se sve zbroji, poseta lekaru ti nece naneti stetu, a moze biti jako korisna.

Akiro, jako je nezahvalno odredjivati ili nagadjati dijagnoze preko interneta (ili nekada, telefonom). Svakako treba da posetis lekara. Kako starimo, cak i ako ti nista nije, dobro je otici na jedan sistematski pregled svakih par godina. Bilo koji problem je lakse reciti cim se pojavi nego kad se razbukta. To vredi i za suplji zub, a i za pojavu rdje na autu... Sto se tvojeg problema tice, to uopste ne mora (ovako internernetski, naglasavam ne mora - ne znaci i da nema!) imati veze sa cirkulacijom. Pogotovu kad si pomenuo posao kojim se bavis. Pre vise vremena, slican problem u rukama se cak nazivao "sindom sekretarice" jer je pogadjao zene koje su kucale po pisacoj masini citav dan. Problem je neuroloski. Kod prekomernog a nepravilnog sedenja, moze doci do subluksacije u kicmi, u ovom slucaju u predelu vrata. To onda ima za posledicu pritisak na nerve koji idu do ruku, pa ruke trnu. Najcesce pocne sa donjim delovima dlana i 4. i 5. prstom. U ekstremnim slucajevima potrebna je i hirurska intervencija, no najcesce je dovoljno paziti na polozaj tela. Cesto se stvar regulise i Schantzovim ovratnikom, ovako:

Uzeo sam ovaj post nasumicno kao neki slagvort, a malo bih se prikljucio. Najverovatnije je gnjavaza, a mozda nekome i bude zanimljivo. Vec sam pisao da sam 11 godina ziveo na Aljasci koja je ogromna i retko naseljena, pa u velikom delu nema puteva nego se leti. Lakse je i jeftinije odrzavati makadamsku pistu od par ili nekoliko stotina metara nego praviti 300 milja puta kojim dva puta na mesec neko prodje... Stavise, u tim mestima na tundri je normalno da, kao sto neko relativno imucan drugde vozi veliki Mercedes, tamo ima avion. Zbog prirode posla sam leteo barem nekoliko puta nedeljno. Avion nisam imao mada sam pre preseljenja vec razmisljao da ga kupim. Leteo sam u svemu malom, od Piper Cub preko Cessni do Twin Otter. Male lokalne kompanije ili charter servisi. A kako sam leteo cesto, upoznavao sam i lokalne pilote i njihove avione pa su mi neki dali da probam, mada nikakvu formalnu letacku edukaciju nemam. Zanimljivo je kako se u tundri prave aerodromi. Tundra je geoloski zajebata i leti mekana k'o sundjer. Ali, postoji lukavstina. Oni tokom leta rekom ili morem dovuku teglenicu - tegljac sa vise desetina splavova, sve natovareno soderom i masinerijom. Ostave da se sve smrzne, pa kad je led par metara debeo a tundra tvrda k'o qrtz pred vencanje, razvuku taj soder tim buldozerima na odgovarajuce mesto pa ih vrate na splavove. Sledeceg leta ode i vecina masinerije (nesto ostane, za odrzavanje) i teglenica. A soder sluzi i kao izolacija, tundra ispod njega se vise nikada ne odmrzne, pa si dobio makadamsku pistu duboku par metara i dugacku vise stotina. Sve je VFR only, nema personala, ima samo wind sock i svetla na pisti koja ukljucis radiom ako prilazis nocu. Najgore sta moze da se desi je da ti se na pisti ispreci neki karibu ili los, ali onda samo nisko preletis par puta da ga oteras pa sletis. Neko je pomenuo Split i zracne struje. Imam i ja nesto slicno. Obala Beringovog mora i tesnaca je zajebata jer se mesa topla voda iz Pacifika i hladna struja iz Arktika. Vremenske prilike se menjaju brze nego sekund-cajger na casovniku. Jednom, letimo iz Kotlika (eskimsko selo na obali okeana) za St. Mary's, uz reku Yukon. I padne nesto, bog me ubio ako znam da li se na toj visini zove oblak ili magla. Uglavnom, gusto i nista se ne vidi, a nisko. A jebiga, nije zgodno da se zabijes u neko brdo. I tako se moj pilot i ja, samo nas dvojica u avionu, spusti pa letimo iznad reke na 8 ili 10 metara visine, i krivudamo kao ona. Gore sivi plafon a levo i desno samo zidovi obale. Al' mamu im nji'ovu, i neki camci imaju jarbole pa ni to bas nije prijatno. Kad smo dosli do St. Mary's, pilot nije sleteo dole nego gore - podigao se par metara i skrenuo levo. Lako je sad o tome retroaktivno pricati. Al' onda, fotografskim recnikom, stisn'o mi se supak na blendu 28.

Ti prevodi, sintagme, idiomi, to moze biti dobra zajebancija. Na primer, izlazeci iz sobe kazem zeni, "bicu desno pozadi". Ona me gleda kao ludaka (nije daleko od istine), a ja objasnim na engleskom: "I'll be right back".

Malo bih se vratio na raniju raspravu, "zablude" i cemu uopste ova tema. Cini mi se da je najveca zabluda sto mi i dalje na neki arhaicni nacin gledam odlazak/ostanak kao zivotnu odluku koja ce nas zauvek obeleziti i odrediti. A danas to vise nije tako. Ostanes/odes, vratis/ne vratis se - sve se to lako odluci a moze se i pet puta predomisliti. Pre dve-tri godine sam mislio da cu se penzionisati u Srbiji, vec sam trazio kucu oko Subotice i gledao oglase, zvao ljude... - pa sam se predomislio i prosle godine iz Texasa preselio u Alabamu. Nidje veze. Za sada mislim da cu ostati, ali ne znam koliko dugo ili gde bih isao sledeci put ako odem. A i razlozi za takve odluke su individualni i ponekad sve banalniji. Evo, Ascari je pomenuo drustvo zbog kojega se tast vratio, a drustvo brzo pomrlo. Ja bih na to dodao primer bas iz njegovog komsiluka, iz Praga, gde mi zivi jedan o drazih prijatelja. Elem, u gimnaziji su njih trojica u nasem razredu bili nerazdvojni "triumvirat", najbolji prijatelji. Onda nas je zivot odneo kojekuda. Dvojica su ostala a ovaj treci je zavrsio u Pragu. Bio je nekakav predstavnik ili cak sef poslovnice jedne jugoslovenske firme. Kad se sve privatizovalo, kupio je deo preduzeca i zadrzao tu poslovnicu, osnovao sopstvenu firmu. I prica mi kako odlazi u domaju mozda svake druge godine. Ima tu nesto nostalgije, fali mu staro drustvo iz mladosti (bas kao Ascarijevom tastu). I kad god ode, obavezno se skupe njih trojica, k'o nekad. A onda, kaze mi, iz razgovora shvati da se ova druga dvojica, koji su jos uvek komsije u domaji, nisu videli od njegove prethodne posete! Dakle, iselio ili ostao, sve to na kraju dodje na isto. Danas, naravno, kad postoji internet i Skype a avionske karte su relativno jeftine. Samo se jos stari ljudi pozdravljaju kao da se vise nikada nece videti.