zoran59

I tako sam i ja popiz. na poslu. U bolnici, pacijenti cekaju, a mi imamo department meetings i zajedno gubimo hiljade radnih sati da nam se objasni kako je svet lep jer mi nismo vise employees nego se od sad zovemo associates. Mada me isti sef isto goni. Da ne pisem o glupostima kao sto je ucenje i recitovanje mission and vision statements. "We're on a mission from God", lepo rece Dan Akroyd u filmu Blues Brothers, a mi na poslu imamo varijacije na temu...

Pa, to je ono sto mene brine. Andja je 100% u pravu kad kaze da je imao dobre advokate ili tax consultants, stvarno je preziveo i to luksuzno. Ali nije isti nivo zezati se sa IRS u ime svoje firme i zezati se sa NAFTA, Kinom i tako tim sitnicama. Mozemo mi misliti svako svoje kad on provali nesto o zenama, cerki ili sta ja znam cemu, ali zbog nekihg drugih njegovih provala skacu i padaju berze itd. a to vise nije zajebancija.

Nego, ne znam da li njegovi poreski advokati ili neki savetnici pokrecu rat carinama protiv Kine ili on sam? To je zanimljivije od Trump Towera i slicnog...

I to sto kazes, u pravu si.

(bold moj) Zapravo, rekao je "only you in the Panhandle..." (iz wiki) U tzv. western kulturi, ovde se najcesce misli na Texas Panhandle. To je oko i severno od Amarilla. Taj kraj je poznat po borbama sa Indijancima, pa ratovima za izvore vode izmedju rancera itd., uopste po sklonosti bezakonju i kaubojskoj "macho" kulturi. Poznat mi je jer, dok sam ziveo u Kansasu, neko vreme sam vikendom radio u Perrytonu, TX. Tamo mozes cuti izjave tipa "I ain't takin' no bullshit from nobody, I'm from the Panhandle!". Dakle, na to je Trump mislio odgovorom na "shoot them!" provalu. U raspravama na "starom" forumu je bilo tvrdnji da ce uspesno voditi ekonomiju jer je bogat i uspesan biznismen. Zanimljivo, niko ovde nije komentarisao ovakve stvari: Decade in the Red: Trump Tax Figures Show Over $1 Billion in Business Losses citav tekst ovde: https://www.nytimes.com/interactive/2019/05/07/us/politics/donald-trump-taxes.html ... ili: Exclusive: Trump, the billion-dollar loser — I was his ghostwriter and saw it happen izvor, ceo clanak: https://news.yahoo.com/trump-the-billiondollar-loser-his-ghostwriter-recalls-the-king-midas-years-090000640.html;_ylt=AwrC1C3mK9ZccXMAqxnQtDMD;_ylu=X3oDMTEydGhybm9tBGNvbG8DYmYxBHBvcwMxBHZ0aWQDQjc2MDlfMQRzZWMDc3I- Srecom, ekonomija ne zavisi samo o jednom coveku, pa bio on i predsednik.

Ovo je odlicno! Ja sam zenu prvo doveo (ja otisao sam, veza od ranije, posebna prica) u Bethel, na Aljasci. Rupa od 3 ili 4 000 stanovnika, u stvari ovece eskimsko selo. I nakon dva dana, ona me zaprepasteno pita: "Ovo je Amerika!?" Preselili smo u Anchorage. Onda sam ja odleteo u mali gradic u Kansasu na job interview i kad sam se vratio, njeno prvo pitanje je bilo: "A ima li tamo semafora?" To valjda zato sto ih u Bethelu nije bilo...

Pa ne možeš majku mu sick leave da računaš u odmor. Sick days imam i ja, pored onih 30 dana odmora. Opet skrecemo u "generalizacije". U USA, sistema i propisa (ili nedostatka istih) koliko i saveznih drzava. A onda, i firmi i sindikata i kolektivnih ili individualnih ugovora, pa onda malih poslodavaca (obrta sa par zaposlenih) itd. Npr. ako radis kod automehanicara kao jedini zaposleni i peres delove, placen si po satu. Ako radis. Ako ne radis, njega ne zanima jesi li bolestan ili "nosis tetki lek". Nema ni placenog godisnjeg ni bolovanja. Ni zdravstvenog osiguranja - plati si ga sam, kod osiguravajuce kompanije. Ako hoces. (Obamacare je bio pokusaj da se ovo resi, to je posebna tema) Navescu sopstveni primer koji nikako NE vazi za celu drzavu ili sve zaposlene. Poslodavac je bila privatna non-profit zdravstvena kompanija, vlasnik 100-tinjak sto bolnica sto klinika, sa izmedju 50 i 150 hiljada zaposlenih (stvarni broj, pojma nemam). Prve godine, imas pravo na 10 placenih slobodnih dana godisnje, sto postepeno raste da bi nakon 10 godina dosao do 20. Placeni "sick leave" gomilas sa brojem odradjenih sati, ali kad dodjes do maksimuma od 30 dana, nema vise. No zato gomilas i placene dane u tzv. EIB - "extended illness bank" gde maksimuma nema, a to koristis ako si neprekidno bolestan vise od dve nedelje. Ali ako si bolestan ili samo "bolestan" jedan ili dva dana, to ide iz obicnih slobodnih dana, placenog odmora. Tri dana pa do koriscenja EIB ide iz "sick leave". Razlog za ovo je sto ima previse ljudi koji bi gledali utakmicu u petak ili lecili mamurluk u ponedeljak, pozivali se na bolest i cuvali godisnji. Pa gledaj ili pij ako hoces, neka ti to bude odmor... Ko je stvarno bolestan godinu dana (tacan rok ne znam, mozda je vise ili manje), moze u invaliditet. Ovo je placeno iz drzavnog Social Security sistema, a invaliditet moze da bude privremeni ili trajni. Visina invalidske penzije zavisi od toga kolika ti je bila plata, ali postoji i zakonski minimum i maksimum. Moj brat od tetke je hronicno bolestan, ima samo 45 godina, i u takvoj invalidskoj penziji je. U one dane kad se oseca bolje, pomalo radi (vozi Uber) i zaradu prijavljuje, placa porez na nju (na invalidsku penziju ne placa). Ali ne sme da zaradi vise od valjda $1000/mesecno jer se onda smatra da je sposoban za rad i izgubice invalidski status. Ponavljam, ovo vredi za jednog poslodavca (postoji mnogo slicnih), ali nikako nije univerzalni ili drzavni sistem. Neko ce u ovome videti "nedovoljnu zastitu radnika". A na suprotnoj strani, neko drugi ce videti zastitu poslodavca od neradnika. Radnici su, barem sto se bolovanja tice, bili bolje zasticeni u SFRJ. Ali licno znam za primere iz manjih gradica u Yu kad firme nisu uspele da skupe ni 2/3 zaposlenih u vreme poljoprivrednih radova, ovi ostali su bili na bolovanju. Konkretno znam da je IMV (Industrija Motornih Vozil, iz Novog Mesta u Sloveniji) imao cak i komisiju koja je obilazila "bolesne" pa ih vracala na posao ili im davala otkaz kad su nadjeni kako okopavaju bastu. Ali pazi, takav sistem kosta. Ne samo plate bolesnima, nego je neko morao platiti i tu IMV-ovu komisiju. Zato su u proseku radnici u SFRJ bili najbolje placeni na svetu, kad se uzme u obzir koliko su radili (famozna produktivnost). Radnik u Fordu u USA je imao mozda i 10 puta vecu platu nego onaj u Zastavi, ali je godisnje montirao 50 puta vise tockova! Lupio sam brojeve odokativno, nemoj da me neko drzi za rec... Koji sistem, i gde, je bolji - neka svako proceni sam.

Ali (neke) staze nisu. Voleo bih da se ogranici (tj. smanji) duzina auta. Onda bi nastao veci izbor linija kroz krivinu i bilo bi vise mesta za preticanje. Ovako, maltene kao da se dva autobusa trkaju na uskom krivudavom brskom putu... Ajd' moderacijo, prebaci ovaj moj trolerski post negde il' ga brisi...

Pa to je tipicno za nas matorce bez kondicije. Top spin igram u zagrijavanju, kad gadjamo jedan dugog i ne gledamo gde ce pasti loptica. A u mecu secem i slajsujem da usporim igru ne bih li imao vremena da se namestim negde, a i verovatnije je da cu potrefiti teren umesto poslati lopticu preko 5-metarske ograde iza protivnika ... Onda ovome dosadi, kako rece Crni Bombarder, pa ofrlji ili u mrezu ili u aut.

Ako nije Lancia Stratos, onda je nesto drugo...

Scientists Just Revealed a Brand New Type of Endlessly Recyclable Plastic citav tekst: https://www.sciencealert.com/at-last-we-have-a-plastic-that-can-be-efficiently-recycled-over-and-over-again

Ma, i na brdu se moze. Jedino je bitno da ides ravno, gore-dole, jer se postrance mozes prevrnuti. Trimer je, naravno, neophodan ako imas stabala oko kojih bi bilo tesko manevrisati. A i za brdo postoji opcija: Kosilica mora imati sopstveni pogon i pristojnu masinu... Sto se spaljivanja tice, u pravu si. No ovde ima dosta drveca, neka stabla su stara a sa nekih vecih otpadaju grane. Bile bi potrebne godine da to istruli.

Ma, savjet je odlican, ali meni ne vrijedi jer sam pokvareni hipokrit. Ja cu pojesti, pa i skuhati, ali ubiti - naprosto ne mogu, zao mi je. A u uzoj porodici izraz "ptice" ne postoji. Sve su to "curke". To traje vec okruglo 20-ak godina. Moja pokojna baka, tada 80 i kusur stara, kaze onako njezno mojoj kceri: "ti si moja mala pticica!" A kcer, valjda 3 ili 4 stara, odbrusi: "Ja nisam mala pticica, ja sam velika curka!"

Ej, Sunshine, welcome back!

Zivotinje ne dolaze u obzir. Volim ih, ali kao penzioner cu cesce provoditi neko vrijeme u domaji. Ne mogu ih ostaviti same, a ni navlaciti za sobom. Susjed s jedne strane ima nekoliko krava koje samo secu. Objasnio mi je da je tako deklarirao zemlju kao "farmland" pa ne samo da ne placa porez na nju, nego jos dobije i nekakve farmerske subvencije!

Citam ovo vec u vise postova i nikako mi nije jasno. Mozda sam razmazen dugogodisnjim zivotom u USA, mozda krsim gomilu propisa. Ja se nigde ne prijavljujem. U Zagrebu imam stan koji glasi na mene, svi komunalni haraci su placeni, sta ima da se nekome javljam. Onda navratimo (zena i ja) u Srbiju na par dana, prespavamo jednu noc kod zeninog ujaka, drugu kod prijatelja, nit' nas ko prijavljuje nit' nas odjavljuje, pa se vratimo. Na more odemo nekoliko dana kod prijatelja koji ima kucu na Bracu (ne zivi tamo vise od par meseci godisnje). Mislim da tamo postoji neki djavo koji se zove "boravisna taksa" ili tako nekako, al' prijatelj i ja to preskacemo. Ne odlazimo kad je puna sezona i guzva. Taj prijatelj iznajmljuje par soba turistima tokom leta pa se valjda onda i zeza s tim, al' kad mi odemo u maju ili krajem septembra, nikome nista. Dakle, kakvi su propisi i sta ce se desiti ako nas neko uhvati da smo u Beogradu prenocili kod ujke?

Ovakve rasprave nisu preterano korisne jer postoje ogromne razlike izmedju delova ne samo zemlje nego i gradova. Koristan je cost-of-living comparison. Odlican sajt, sa gomilama podaka : http://www.city-data.com/

Pisao sam vec o sebi, cak i otvorio identicnu temu na "starom" forumu, a vecina forumasa je preselila odatle pa necu ponavljati. (koga zanima, fb92 je dostupan kao "read only". kad sam probao kao automatski ulogovan, nisam mogao ali kad sam se "izlogovao", mogao sam da citam) Ovde bih dodao samo nesto "en general". Lepota rekreativnog tenisa je sto odrzava kondiciju a moze da se igra dozivotno. Nema nikoga ko skace u dalj sa 90 godina, alli rekreativnih tenisera te dobi ima (u mojem klubu, najstariji je napunio 86. imali smo jednog starijeg, ali je umro). Stavise, tenis moze da se igra i u invalidskim kolicima a npr. odbojka ne moze. To je svakako zdravije od sedenja 24/7. Dalje, ako covek igra u nekom amaterskom klubu, tu se stvaraju i socijalni kontakti. I prijateljstva, a bogme se i sklapaju poslovi... Neuporedivo kvalitetnije provedeno vreme nego sedenje u kafani. Sledeci put kad dodjem u Srbiju, javicu se ovde pa mozda i odigram mec sa nekim od forumasa/ica.

Nista posebno, a i "ogromnost" je relativna stvar. Dobra strana velicine je mir - nit' ja cujem susjeda nit' on mene. Tebi bi odgovaralo nesto ovako za gitaru... Makar, jedan susjed je ekscentrik. Ima onaj mali traktor/veliku kosilicu i kosi travu nocu, kad se napije (traktorcic ima dobre farove). Prvo popije u kuci, pa stavi 6-pack piva na traktor i udri od ponoci do 2 AM. Ja to u kuci ne cujem - samo ako sjedim vani, a to znaci da sam i tako budan, pa me ne smeta. Meni zanima samo vrt i vocnjak skromne i normalne velicine, za hobi i vlastitu upotrebu. A odrzavanje i nije narocito tesko. Samo jednom u 5-6 tjedana provozas napravu (opasna je, trebao sam to pazljivo nauciti voziti):

Da ne citiram citav post... Prijatelju, tvoji problemi su skroz drugaciji. Ovdje sve raste k'o sasavo. Izvinjavam se ako je offtopic, ali pogledaj ovo: prije par dana sam pokosio grunt... ... ali sam jedan komad ostavio da divlja... ... zato sto sam otkrio da na tom dijelu livade rastu - kupine! Sad, mozda sam i ja mlad i neiskusan, ali nikada prije preseljenja ovamo nisam vidio da kupine rastu kao trava. Vidio sam samo grmove. I sad se neckam. Zao mi ih je pokositi, a opet necu da mi livada skroz podivlja. Pomisljam da ih presadim u neku namjensku gredicu, ali se pitam hoce li i tamo rasti ovako kao "na slobodi". Na drugom kraju gomilam raskrceno zbunje i granje. To cu jednog pogodnog dana, bez vjetra, spaliti. Al' pazi ovu zelenu samoniklu gomilicu na lijevoj strani gornje fotke. I to su kupine, ali kao grm! I, vidi vraga, ove koje rastu kao trava vec masovno dozorijevaju, a ove kao grm su jos skroz zelene. Sad mi je i to granje zao spaliti... Jbg, nikad od mene normalnog seljaka.

Eh, ta Clemson Spineless je ista vrsta kao i moja. Trebali bi ti i plodovi biti iste velicine. Sad me bas zanima hoce li biti i ima li to veze s klimom, posto si ti nesto sjevernije od mene.

Uvek sam vise voleo backroads nego auto-puteve. Svasta se moze videti i lakse je upoznati ljude. Ponegde sam i pisao o putesestvijima, par prica je i objavljeno u magazinima. Vecina putovanja mi je bila motociklom, motociklizam mi je hobi na vise nacina, ali sam cesto pozeleo da imam vise vremena i predjem isti put biciklom, sporije i sa upijanjem vise detalja. Eh, jebiga. Sad imam vremena, u penziji sam, ali nemam kondicije za bicikl. Nikako na zelenu granu.

Pa sta ako zna? Nemam "alter ego", i u RL sam isto kao na forumu. Naravno, ljudski i normalno je da vise volim da se nekome dopadnem nego da me odbaci. Ali necu da se nekome dopadne moja izmisljotina i da moram da glumim. Ovako odmah znam na cemu sam, a zna i taj neko. Posteno.

Meni je knjiga odlicna zato sto na neki nacin potvrdjuje ono sto sam mislio jos kao dete ali, naravno, nisam imao elokvenciju da izrazim. A to je da je ljubav u velikoj meri stvar izbora (u manjoj meri hormona, feromona - a kojima Fromm nije nista znao - itd.). A i taj izbor moze biti dobrovoljan ili prisilan. Recimo, nekada, a u nekim drustvima/civilizacijama i danas, brak je stvar dogovora roditelja supruznika. Pa ipak, nakon negog vremena partneri u braku se vole. A ima i onih koji se nikada ne zavole pa u braku trpe. Postoje roditelji koji su olicenje zla, zlostavljaci, pa ipak se takvih samo neka deca odreknu a druga ih zauvek vole. Sigurno tu ima jos faktora kojih nismo svesni, kao sto su temperament ili karakter koji opet i sami imaju svoje uzroke i korene. Jesi li je procitala? Sta se tebi najvise svidja? Drugi red: i ja to volim. Igrom slucaja, nedavno sam pisao o filmu Un homme et une femme. Film je o paru koji se upozna tako sto su oboje udovci, a sretnu se u zabavistu koje im cuva decu. Njeno zanimanje sam zaboravio, ali on je profesionalni auto-trkac. Kad sam ga prvi put video, kao klinac, najvaznije su mi bile scene trkanja. A kad sam ga video kasnije, najlepsa mi je bila scena kad on tamo negde pobedi a ona diktira telegram (davno pre interneta). Prvo kaze onoj na posti: "Cestitam!" Onda se predomisli i kaze: "Ne, nemojte 'cestitam' nego stavite 'volim te' !" Gde ces lepse ljubavne price?

Nije to nova dilema ("polilema"?) Citavu knigu valja procitati, a dobar deo je ovde: https://books.google.com/books?id=pM8MzzntBRcC&printsec=frontcover&dq=fromm&hl=en&sa=X&ved=0ahUKEwjH26aHoIriAhUpUt8KHZJ3COcQ6AEIODAC#v=onepage&q=fromm&f=false