fillam

Dobro, da, u principu sve i jeste tako, sa potpuno objektivnog gledišta.. Zato sam i pitao, jer se upravo slični argumenti i motivi ponavljaju kroz diskusije sa simpatizerima različitih engleskih klubova, pa me je zanimalo. A što se LFC tiče, ta patetika je, subjektivno, romantika u očima navijača koji je praktikuju. Nije da me je neko pitao, ali to se meni zapravo najviše i sviđa kod tog kluba, iako svestan da nikada neću moći da ga doživim kao i lokalci tamo. Slučajno sam ih zgotivio ranih 2000ih nabasavši na neku utakmicu, pa potom i igrajući fifu, zbog Majkla Ovena, mladog Stivija, užasnog El Hadji Dioufa i ekipe. Usput sam skontao i koji je njihov navijački 'manir', a s obzirom da sam ih već simpatisao, i to mi se svidelo. Na to se nadovezao i čuveni Istanbul, što je samo učvrstilo tu simpatiju do daljnjeg. Svakako je taj romantično-patetični odnos prema klubu najbliži mom sentimentu navijanja generalno, te na neki sličan način doživljavam i KKP recimo. Stvarno verujem da se to čvrsto ubeđenje u posebnost te emocije (naročito ako je kolektivno), koliko god bilo iracionalno, na kraju manifestuje i na klub, pa i nije slučajno da Enfild ima tu reputaciju koju ima i uživa veliko poštovanje rivalskih igrača i trenera. Skoro je i Klop komentarisao onaj njihov 'This means more' slogan, baš rečima da to koliko god da je pretenciozno, na kraju dana nije ni bitno, poenta je da ti ljudi veruju u to, te to postaje njihova stvarnost. Da je to najobjektivnije patetično i pretenciozno, jeste, ali generalno je smešno i patetično izjavljivanje ljubavi bilo kom sportskom kolektivu, yet here we are 😄

Mogu li da priupitam zašto? Zaista me zanima, svestan sam da mnogi dele taj sentiment. 😄

Ispraćaj dostojan kluba, navijača i trenera. Divim im se na kulturi i na načinu na koji svi kolektivno doživljavaju fudbal.

https://sportklub.n1info.rs/fudbal/srbija-super-liga/saznajemo-apel-za-spas-partizana-konacno-u-javnosti/ Sport klubu je potvrđeno da su među potpisnicima, rešenim da u osvit leta 2024. otvore širok front za spas i zaustavljanje urušavanja Partizana, nalaze i Saša Ilić, Mateja Kežman, Vladimir Stojković, Lazar Marković, Nikola Ninković, Zvonko Varga, Budimir Vujačić, Nenad Bjeković junior, Damir Čakar, Goran Trobok, Slobodan Krčmarević, Vladimir Vermezović, Nenad Stojković… Prema najavama, u konačnom spisku zahteva inicijatora i potpisnika apela, nalaze se dve ključne tačke – hitna ostavka Upravnog odbora Partizana u aktuelnom sastavu i demokratski izbori za novi skupštinski saziv. Inicijativa je premijerno ujedinila i sve navijačke grupe. Po objavljivanju u javnosti, očekuju se naredni i konkretni koraci potpisnika, spremnih da udruženim snagama aktivno učestvuju u kreiranju budućnosti Partizana.

Pa rekoh već u originalnom upisu, nema tu velike filozofije. Naravno da treba poštovati svačije pravo da se ponaša kako želi, razumljiva je potreba da se ovekoveče neki momenti radi uspomena. Doduše, verujem da su svima najdraže životne uspomene vezane za samu emociju i osećanje u datom trenutku. Slike/snimci bi trebalo da budu isključivo podsetnici na to. Svakako je pravljenje uspomena tu najmanji motiv, već su većinski ti telefoni u vazduhu psihološki uticaj socijalnih mreža, te maltene šablonski i izdresirani podsvesni vapaji za pažnjom. Da se razumemo, sve su to normalni modeli ponašanja za ljude, samo su mi ta današnja forma i manir preterani, naročito u ovakvim primerima, kada ljudi nisu ni svesni da može da im bude neuporedivo bolji doživljaj nečega, samo kada bi mu posvetili malo više pažnje. Sam doživljaj i atmosfera na takvim događajima trpe, a za nekoga ko preferira da se prepusti i uživa u trenutku, ti trenuci bi bili mnogo značajniji i moćniji kada bi većina to praktikovala.

Gledam neke snimke od vikenda sa ovih koncerata i baš mi bode oči činjenica da 80% ljudi sve vreme stoji u mestu i posmatra skoro ceo koncert kroz ekrane mobilnih telefona. Sviraju se neki najveći hitovi, a posledično, atmosfera bude baš nedostojna tog trenutka, umesto da imaš haotičnu masu koja je u šutkama, skače, peva, uživa. Često me zaboli činjenica što nisam rođen u neko ranije vreme, pa da makar jednom prisustvujem nekom koncertu gde su svi prisutni 100% posvećeni muzici i samom događaju. Može taman i pitanje za nešto stariju gardu. Koji vam je najbolji koncert na kom ste bili 80ih/90ih?

Kako to na bilo koji način govori o tome kakvi su ljudi, tačnije o bilo čemu, osim o tome kako neko podnosi poraz? Ne zna da gubi = loš čovek, jedna od jačih opšteprihvaćenih konstrukcija među navijačima. A najveća ironija je što solidan procenat tih istih i sami nisu kapaciteta da podnesu poraz.

Opušteno, sve je pod kontrolom... U pravu je sve Protić, osim što mi se sve više čini da smo mi ti koji smo samo slučajno pripadnici njihovog naroda...

Realno, dati mu mesto počasnog moderatora.

Berlin je uvek bio prioritet.

Trenutno je Novak dobar žreb za druge..

Pre će biti

Koliko prizeman i normalan čovek. Preporuka svim ljubiteljima fudbala, zanemarite klubaški animnozitet, zaista retko harizmatian čovek, koji je delom ljubomoran na sve nas što živimo ove naše 'normalne' živote.

Bez zalaženja u to šta je bolje, ali na oko, što se ball handlinga tiče, Jamal Crawford će mi uvek biti neprikosnoven.

Pogledaš koje su nam bile posledice za nepojavljivanje prethodnih godina.. e, pa manje od toga.

Očigledno je neki koncept već bio osmišljen, te se po svaku cenu tragalo za visokim igračem meke ruke posle fejla sa Mirotom. Frenk je neupitno daleko od Mirotolikog igrača, ali poseduje ofanzivni talenat, pa smo, de fakto, najfluidnije kretali loptu i pravili viškove sa njim na parketu. Doduše, činjenica da je on igrač sa ponajboljim BBIQ i pregledom igre u rosteru ipak nešto govori i o samom rosteru. Izolovanje njegovog karaktera/defanzive kao nenadoknadivog problema i nije skroz fer, jer takvi igrači postoje u velikom broju timova i mogu da budu i te kako korisni, a poenta širokog rostera i trenera je da se individualne mane igrača što bolje sakriju, a prednosti dođu do izražaja. Tu leži i najveća Željkova odgovornost. Ne mislim uopšte da je stvar neke trenerske izlapelosti, već tvrdoglavosti i želje da se igra isključivo na njegov način i kako je originalno zamislio. Nesumnjivo je da on razume košarku i da ima viziju šta želi da postigne. Ono što je takođe očigledno je da ne poseduje fleksibilnost da prihvati da ta vizija možda i ne može da dopre do ekipe, pa da ipak određene igrače koristi u skladu sa njihovim limitima. Njemu je cilj da te limite pomera, što pedagoškim, što taktičkim odlukama, pa to rezultatski ume dosta da košta ekipu u toku sezone, a u oku gledaoca da nema nikakve logike. Svakako, nije ovaj Partizan jedini primer toga u njegovoj karijeri, pored velikih uspeha imao je on sasvim dovoljno kikseva i objektivno neuspešnih sezona. Ja poštujem činjenicu da se traži the postava, prava petorka i rotacija, potpuno razumevanje trenerove filozofije košarke, itd.. Ako to ne uspeš da postigneš do Januara-Februara, onda je vreme za podređivanje onome sa čim radiš, valjda su ti jasne vrline i slabosti svakog igrača, te modifikuješ svoja očekivanja od njih na način da imaju samopouzdanja i da su sposobni da budu korisni. Da se malo osvrnem i na vikend iza nas. Realno, Željko opet u sore loser modu. Možemo da se slažemo/ne slažemo da li su stvari koje priča tačne, trebalo je sve to da bude drugačije posloženo i prioritizovano. To kakva je NČ izdavao saopštenja i da li smo nezadovoljni suđenjem je potpuno zanemarljivo u odnosu na činjenicu da ekipa igra u slobodnom padu već mesecima, te finalnu seriju u Maju igra na 40% svojih mogućnosti. Provukao je kao neku odgovornost i samokritiku, ali je to ostalo u senci potenciranja spoljnih faktora, koji bi objektivno bili apsolutno zanemarljivi da je iole imao kontrolu nad sopstvenom ekipom ove sezone. Ono što je dobro kod Željkove pojave u Partizanu je to što je generalno veća tolerancija na neuspeh među navijačima. Ne uzimam mreže i twitter kao merilo, već generalno okruženje i ljude među kojima se krećem. Razočaranje je evidentno, ali nije kraj sveta. U redu je i da se izgubi, naročito kada pobedu ne zaslužuješ. Nekima je to za prozivku, meni je to strpljenje među pozitivnijim stavkama što se tiče KKP trenutno, pa makar bila i posledica idolopoklonstva i izvesnog igranja EL. Taj fatalistički pristup neuspesima klubova u dobroj meri diktira celu atmosferu koja vlada. KLS očigledno nikome nije u fokusu, i već se radi na sledećoj sezoni. Nadam se da u igračima koji će nastupati ipak postoji dovoljno ponosa da odigraju iole motivisano. Za to im ne trebaju ni navijači ni Željko, nego elementarni sportski duh nakon ovakve sezone i niza protiv KKCZ. Ako već u ovoj skupini toga nema ni u naznakama, pružiti šansu nekima iz ove šampionske generacije mlađarije.

Ma jok, zovne ga Željko direkt, proda mu priču kako kod nas može da bije.

Ma šta će nam, možemo samo i na EL da pišemo. 😅 Eto Safetu prilike za bombastičan povratak.

"Lako je tebi biti pošten, kad te niko neće..."

Oglasio se Naneli.

Iskrene čestitke, potpuno zasluženo.

U principu, ništa što se desi nadalje ne može da abolira Nanelija od statusa nasilnika, eventualno druga strana može malo manje da bude žrtva. Svakako, olako se sa sigurnošću začinjava priča sa ničim izazvan opisima, kao da nije dovoljno za osudu sve i da jeste nečim izazvan. Slično je bilo i prošle godine u Lesor-Petrušev incidentu. Meni je teško da poverujem i da je ono davljenje u G2 gest koji je ničim izazvan, kao što ni Zidan nije glavetao Materacija ničim izazvan. Postoje razni perfidni načini da se neko isprovocira, pa eto, nije za isključiti mogućnost da u KKCZ ipak postoji određena svest da u KKP bitišu ne preterano bistri ljudi, uličnog mentaliteta. Nije ni to nužno istina, ali je ništa manje realno od ničim izazvan. Nije poenta ovoga što pišem da na bilo koji način umanjim neospornu krivicu nasilnika, već što se bez nekih saznanja guraju narativi - korektni momci vs oni koji ih napadaju ničim izazvani, ili zamisli da te stranac šaketa u tvojoj državi. Ponavljam, meni lično je to bitno isključivo iz razloga kako ću da doživim drugu stranu, jer je u ničim izazvan slučaju to žrtva sa kojom saosećam, u nečim izazvan slučaju, pobednik koji je postigao šta je želeo. Ni na koji način mi ne menja percepciju o samom nasilniku. Klub bi svakako morao da oštro osuđuje i sankcioniše ovakvo ponašanje svojih igrača. Najgore od svega što može da se desi je da igrači dobijaju podršku kluba i trenera nakon ovakvih stvari. To je bukvalno zeleno svetlo za slične ispade u budućnosti jer: što ne bih nabo nekog ko mi ide na kurac, klub će me podržati, a za 20000 ljudi ću biti božanstvo.