Mogla bih do sutra da pišem na temu važnosti mentalnog zdravlja. Evo gledano iz ugla nas koji nismo profesionalni sportisti, isto tako postoje različiti kulturološki pritisci. Pa tako ako do 25. nisi završio faks, nemaš stalan posao, partnera/partnerku sa kojim planiraš bračnu zajednicu, iz ugla mnogih ti si "propalica".
Ne vidim po čemu se to razlikuje od košarkaških superstarova koji žive i rade u eri "ring or bust" kulture. Ja se slažem da igrače treba pozivati na odgovornost jer primaju ogromne svote novca za to što prebacuju loptu kroz obruč, ali internet zajednica i te kako ume da pretera. Ne moramo ići dalje od ovog foruma, koji se čak može svrstati i među tolerantnija mesta, kako bismo to videli. Zbog toga recimo pozdravljam Melounovu "odluku" da Jokić, Džamal i MPJ nemaju društvene mreže i da se drže dalje od te toksičnosti.
Prema tome ovo što je Janis rekao mi i te kako ima smisla, naravno da mu je bilo teško u tom periodu i da se trebalo izboriti sa tim. I koliko god čovek mislio da je jak u emotivnom i psihološkom segmentu zapravo često može biti na ivici da odustane od svog cilja. Samim tim što o ovome priča sada, kada je sve prošlo i kad je već osvojio titulu (mada sad ima drugu vrstu pritiska), mi ukazuje na to da ne deli priču kako bi izazvao sažaljenje ili šta god.