DameTime

Ponovo kačim odgovor jer je prebacivanjem upisa koji su bili za temu Muškarac pod pritiskom i ovaj upis završio tamo, a mislim da mu na toj temi nije mesto. Ovde sam ostala dužna odgovor. Tvoja pitanja nisam doživela kao provokaciju per se, ali jesam kao tendenciju da diskusija skrene u pravcu "život osobe ženskog pola vs život osobe muškog pola", u nekom, kako da kažem, vrednosnom smislu. Što nikako nije poenta ovog insistiranja na tome da femicid bude zasebno krivično delo. Oduzeti ljudski život je težak zločin, bez obzira na pol žrtve. Muškarac koji je žrtva ubistva nije ništa "manja" žrtva. Lično jesam prilično iritabilna na ubacivanje muškaraca u svaku temu koja se tiče žena tako da ako sam pogrešno procenila, that's on me. (Dopuna: što bi rekao Njegoš, spuštavah se ja na vaše uže... Imam već par godina iskustva u diskusijama na ove teme sa kolegama forumašima, pa mogu da prepoznam kad ta diskusija može da ode u određenom pravcu. Posle svih tih rasprava je i moj prag tolerancije snižen.) Pitao si zašto postoji potreba da se femicid u zakonu/ima prepozna kao zasebno krivično delo. Odgovor na to pitanje je zaista sadržan u mom samocitatu. Neka generalna definicija femicida (bez ulaženja u operacionalizacije kroz krivične zakone država u kojima je već priznat kao zasebno krivično delo) je ubistvo žene samo zato što je žena. Iliti, rodno zasnovano ubistvo. Iz mog poznavanja (krivičnog) prava - koje potiče samo iz gledanja XYZ dokumentaraca na temu zločina - to da li je ubistvo prvog ili drugog stepena se procenjuje na osnovu načina izvršenja dela i drugih faktora. Pošto nisam imala informaciju, prekopala sam internet, a on kaže da femicid nije uvek kvalifikovan kao ubistvo prvog stepena. Zapravo se činjenica da je u pitanju femicid češće uzima kao aggravating faktor za ubistvo, što može voditi jačoj zatvorskoj kazni. Dakle, zašto je bitno da femicid bude kvalifikovan kao zaseban, specifičan zločin? - Rodno je zasnovan. U pitanju je razlika u motivu za izvršenje dela, u odnosu na druge zločine, ne nužno u načinu izvršenja. - Femicidu u najvećem broju slučajeva prethodi dug istorijat verbalnog, fizičkog, psihičkog i emocionalnog nasilja. On je samo završni čin u zlostavljanju koje traje mnogo duže. Kao takav, može biti sprečen, a upravo prepoznavanje femicida u krivičnim zakonima može doprineti prevenciji. - Najveći broj žena biva ubijen u svom domu, od strane bivših ili sadašnjih partnera ili muških članova porodice. Dakle, na mestima i od strane ljudi sa kojima bi trebalo da budu bezbedne. Mnogo je teže zaštititi se u takvim okolnostima nego npr. kada se uveče sama vraćaš kući. P.S. Kad smo kod načina komunikacije na internetu... Dodatni razlog za oštriji odgovor je moja iritacija na insistiranje da se nešto "dajdžestuje" drugima. Brate mili, ako te nešto interesuje, možeš malo i da pretražiš ----------------------------------------- Mislim da ti ovim upisom jesam odgovorila na postavljena pitanja. Očigledno tebi i dalje nije, da tako kažem logično, što postoji tendencija da se femicid odvoji kao krivično delo. Možda neko može da ti to približi na efikasniji način nego ja.

Izvinjavam se što od muškarca očekujem minimum odgovornosti, npr. ako se oseća usamljenim, da se zapita zašto je usamljen, ne da započne rant o tome kako su žene postale previše zahtevne. Zanimljivo je da sam ja govorila o emocionalnoj zrelosti (usamljenih) muškaraca, dok ti govoriš o fizičkom izgledu (usamljenih) žena. Što samo pokazuje standarde koji se postavljaju pred oba pola i poentu onog što pišem.

Ti ovo iz ličnog iskustva?

Biće da si ti taj koji ne razume (moju poentu). Male loneliness epidemic se sve češće koristi kao štit za mizoginiju, gde muškarci govore da su usamljeni zato što su žene ovakve ili onakve. To ne znači da i žene nisu usamljene, naravno. Usamljenost nije nužno vezana za pol. S druge strane, u vremenu u kom se ne bore protiv mizoginije, patrijarhata, red pill/black pill bullshita i ostalih (za njih podjednako) štetnih pojava, ne znam šta muškarci tačno očekuju od žena? Da i dalje sprovode emotional labor za njih i umesto njih? Ne može, druže, zasuci rukave pa radi na sebi, svojim emocijama i traumama. To je ono što se promenilo, nije više dovoljno da muškarac bude seksualno sposoban, finansijski obezbeđen, da ima kuću ili auto, kako bi pronašao partnerku. Jer mi to u današnjem vremenu možemo same da obezbedimo. Danas point of difference postaje emocionalna zrelost i to je ono što fali mnogim muškarcima, jer ih patrijarhat tome ne uči. Naravno da kapitalizam ne pomaže, jer zloupotrebljava njihovu usamljenost i činjenicu da postoji još veća stigma kad muškarci treba da govore o svojim osećanjima.

Imam deja vu na staru diskusiju, ponovo iznosiš izuzetno površan zaključak. Osoba koja napamet zna određene narodne pesme ih zna napamet jer ih je čula dovoljno puta. Da li je razmišljala o njihovom tekstu, poenti i koliko zna o muzici generalno ne možeš zaključiti iz toga. Čak i da osoba koja voli da ode u kafanu (a nije alkoholičar) ponekad to želi samo da bi se opustila, ne znači da je ta osoba površna. Kad smo kod ličnih primera, iako znam napamet gomilu Cecinih pesama npr, prekucala™ sam logičke i verbalne zadatke na svakom testu inteligencije koji sam radila.

Umesto što se žali na epidemiju usamljenosti, taj veći deo muške populacije bi mogao da se potrudi i radom na sebi postane funkcionalan, pa će biti (ponovo) uključeni u obrasce datinga i partnerstva. (kao da tu usamljenost nisu sami izazvali svojim ponašanjem prema ženama) Naravno, konzumerizam i kapitalizam su našli način da iskoriste ovu situaciju. Pa tako imamo ekspanziju ženskih lutaka i robota koje treba da posluže kao "zamena" za partnerku. One su savršene, uvek dostupne, uvek kažu "da" itd. To je klasičan easy way out, koji se ne bavi suštinom problema, niti može da pomogne muškarcima da zapravo emocionalno sazre. Prvenstveno zbog sebe jelte. Što se tiče psihologije, nije loše podsetiti se starih eksperimenata iz oblasti afektivne vezanosti, gde su neki mladunci majmuna bili upareni sa svojim pravim majkama, dok su drugi stavljeni kod žičanih majki (lutaka). Druga grupa mladunaca je imala negativne posledice i ostvarila nesiguran (anksiozni ili izbegavajući) oblik afektivne vezanosti. Ne može se preslikati 1/1 jer se ovo ipak dešava u odraslom dobu čoveka, ali sigurno da ima nekih sličnosti. Ne možeš osvariti pravu emocionalnu bliskost sa lutkom, čak i sa onom koja govori, jer postoji podsvest koja ti kaže da je taj feedback koji dobijaš ipak programiran.

Reality program gađa specifične psihološke trigere kod ljudi, gde osobe nižeg obrazovanja mogu biti podložnije tome. Svakako, široka tema.

@ inteligencija i drugi faktori Ne znam kako smo odmah krenuli u priču o inteligenciji. U ranijim istraživanjima dobijene su pozitivne korelacije kad je u pitanju muzika koja se sluša, ali moram priznati da nisam čitala novije studije. Dosta toga zavisi od vrste inteligencije koja se meri, a efekat konzumiranog sadržaja često moderiraju drugi efekti, npr. nivo obrazovanja i sredina u kojoj se živi (selo/grad). Svakako je većina ljudi prosečne inteligencije i nalazi se negde na tom kontinuumu, makar svi slušali samo klasičnu muziku i čitali Dostojevskog.

Pratim ga na YT još od prošle godine. Na mene je najjači utisak ostavio video u kom je iskreno govorio o svojim ugovorima i zaradi u klubovima pre Baskonije. Znači ono od prvog profesionalnog ugovora, kakvu je siću tu primao, preko troškova i sl.

Da ti otkrijem jednu tajnu

Ovo izigravanje policije na humor je posebno smaračka pojava. Svako konzumira ono što mu je interesantno i duhovito, big deal.

Drugić je moja nova omiljena reč, od sada se tako obraćam ljudima.

E nasmeja me 😁 Ne znam, ja sam to uvek nekako vezivala za ove malo "starije" generacije, u smislu da oni to češće koriste. Nemam neko (psihološko) obrazloženje, rekla bih da je to onaj momenat "imam još štošta da kažem, ali ću sad prećutati" 😄

Pa kad kesice ne bi koštale bogaoca, možda bi imalo smisla skupljati na taj regularan način. Ovako je bar malo finansijski isplativije, ako to uopšte može da se kaže.

Jbg, zaboravila sam na Turšijino postojanje.

Imitira on i Nedovića, Luku Mitrovića, Vladana Milojevića, Dušana Tadića, ide mu to... Deluje i kao korektan lik

Ovo je onaj dečko koji je postao poznat na mrežama tako što je imitirao Željka...

Lep tekst, romantičan u opštoj patnji. ☺️

Eto koliko je moćan Želimir

Me as a girlfriend @kojihit poslala

Ovo je neki novi kink, da se forumaš zanima za mesto na kom drugi forumaš @le piaf vrši fiziološku potrebu...

🥹🥹🥹

Čovek u tom trenutku obraćanja evidentno govori o celoj situaciji koja se dešava od trenutka kada je podneo ostavku. Frapirana sam količinom ljudi koja nije funkcionalno pismena, ali frapirana.

Upravo ovo, i ne dešava se prvi put na ovoj temi. To što sam ja prenela uopšte nije pogrešno, pošto nisam prenela definiciju femicida iz italijanskog krivičnog zakona, već neku opštu definiciju femicida. I to sam uradila pre godinu dana. Big difference. Femicid je retko gde priznat kao zasebno krivično delo (negde je još uvek "samo" aggravated homicide), te ga je zato teško operacionalizovati nekom konkretnom zakonskom formom. Italija je sada imala priliku da to uradi, odatle njihova, sasvim respektabilna definicija.