Najveci problem u defanzivi je bio taj da mi osim kad je Boban na terenu (a tad se redovno poliva za losu odbranu, za koju su krivi i bekovi/krila koje prelako probijaju) ne igramo nista drugo osim preuzimamo svi sve, imamo size, imamo brzinu i snagu, pa nek protivnik trazi missmatch ako hoce, nemamo problema sa tim.
To je toliko pogresno na toliko nivoa kad igras sa ozbiljnom ekipom, a Spanci su to vrlo plasticno objasnili juce. Cesto su imali i po dva missmatcha u napadu, sto je primetio Princeton lepo gore. Kada nas je Rubio trpao, mi smo bukvalno posle jednog bloka u ledja (bukvalno vrapci na grani znaju da Spanci to rade, ja ne znam kako moze da izgleda 15 godina da iznenadjuju nekoga sa tim), ispadaju dva igraca iz odbrane i bukvalno imas sve opcije otvorene.
Isto, Bogdan pokaze igracu do sebe, bilo da je krilo ili plej koga da cuva, i tu cesto mi sami sami sebi napravimo dva mismeca da oni nista ne rade, sto je neverovatno. Bogdanovic na ovom prvenstvu igra natprosecnu odbranu za svoje standarde, i sve pet, treba i da se krije i cuva sto vise, ali brate mili, hajde da ne pravimo sami sebi problem, nek nas makar nateraju da napravimo taj los switch pa da imaju tipa 8-10 sekundi da zavrse napad, a ne 14 sekundi sa dva mismeca da mogu da biraju kako ce da zavrse napad.