Div

A, značaj ove vesti je? Godinama i deecenijama se pitam zašto novine i portali objavljuju svakakve trivije iz života nekih poznatih ličnosti, sve sa onim, Otkriveno..., saznali smo..., Isplivalo..., Nećete verovati.... Ko to uopšte čita, šta nalazi u tim informacijama. Šta mene briga za Dijaninu Tajnu, čuj, krstila se, dobila ime na krštenju, to ze valjda zove znamenje, pa šta, koliko još miliona je uradilo isto, treba li da joj se divim ili da je osuđujem. A, tek prenošenje takvih vesti... .

Pesak iz zaštićene park šume Kraljevica za izgradnju stadiona Između ostalog se kaže: ... Sve je išlo nekim tokom dok nije pukla afera oko peska. Pre nekoliko dana izvođač radova poslao je svoje mašine par stotina metara od gradilišta, skinuo sloj zemlje i došao do bogatih naslaga peska. Mnogo je isplativije „besplatno“ kopati u zaštićenoj park-šumi nego kupovati i dovoziti pesak sa nekoliko desetina kilometara udaljenosti. Građani, koji stalno šetaju Kraljevicom, odmah su digli uzbunu, aktivirali su se ljudi grada, posebno opozicioni odbornik Uglješa Đuričković (DJB), alarmirana je javnost preko lokalnih medija, postavljena su pitanja gradskoj upravi i gradonačelniku da li postoji odobrenje za eksploataciju šljunka u zaštićenoj park šumi? ... O opasnostima i zagađenju govorila je profesorka ekologije sa Rudarsko metalurškog fakulteta u Boru dr Snežana Šerbula, koja je konstatovala da ono što su planirali da učine Jadru mi već imamo u Boru, Majdanpeku a da se avet uništavanja života u ovom kraju približava Zaječaru i Homoljskim planinama. Ukoliko se dozvoli da se istražni radovi nastave, da se otvaraju novi rudnici sa prljavom tehnologijom onda će sve reke, podzemne vode, biti zagađene i jedini izlaz za građane će biti da napuste Timočku krajinu koja će biti pretvorena u Mesečevu površinu. ...

A, bogami i

E, jake logike, otprilike kao, imam grip što ne bih dobio i rak pluća. Kad već postoji otrov tu negde, u skladištima, na deponijama, ajde da zaspemo i oranice i reke, biće valjda dovoljno. Da, bune se ljudi i zbog kamenoloma, moglo se videti da su im popucali zidovi na kućama, pootpadao malter sa tavanica, popadao crep sa krova, danonoćno slušaju detonacije od miniranja i ostali su bez puteva, kamioni razorili puteve, jedva i traktor može da prođe...

A, tek ovaj, sportska verzija, nismo ga proizvodili ali smo uzdisali za njim:

Šta zna dekan Šumarskog fakulteta i profesor Biološkog fakulteta, inženjer poljoprivrede, veterinar, o ekologiji, sve što je stručno sedi u SNSu ili piskara po forumima, oni koji su, eventualno, glasali za Miloševića se deru protiv svega naprednog, (možda i stranke?), a oni koji su sedeli u Miloševićevoj vlasi i glavnom odboru vode zemlju u napredak. Ja bih pre rekao vode napredak u zemlju.

To, samo ako Vučić odluči da se kandiduje i ako ga SNS podrži, još se ne zna.

Nisu ni Dunav i Sava baš stroga granica, recimo Valjevo je južno, a u njemu Valjevci i Valjevke, Kad bi ono pravilo za Jamajku primenili na neka naselja u Srbiji imali bi Belopalankane. Negde sam čitao, možda i na ovom Forumu, zaboravio sam, o korišćenju priloga U i NA, logično kod nekih ostrvskih država kažemo bio sam na Kipri, NA Islandu, NA Kubi, ali ne i NA Britaniji, Na Japanu, Ikod poluostrva slično, Imamo NA Balkanu, NA Krimu ali, uobičajeno, U Istri. Potpuno van logike, barem moje, je NA Tajlandu, ali je uobičajeno pa i ja tako govorim. Slične dileme imamo i kod delova Beograda, stanujem U Žarkovu, Zemunu, Rakovici, Medakoviću, sad i U Beogradu na vodi, ali NA Novom Beogradu, Banjici, Ceraku. Postoji neko objašnjenje ali nije dosledno u pripremi, grad se širio, pa kako je progutao neko od ranije naseljeno mesto, iz navike je ostalo U, a tamo gde su delovi grada dobijali ime onda je NA.

RB Rubinov viski, imao je i Badel nešto.

Pitao sam, čini mi se, Baneta jel to rudarstvo neka ideologija, religija, sekta pa se svrstavamo za i protiv, nas koji smo protiv rudarstva protiv Vas koji ste protiv ekologije (1:1)- Dr Dragana je jedna od, neka ti bude, aktivista sa akademskom titulom, tu je i dekan Šumarskog fakulteta, akademik - geolog (zaboravio sam ime), prof. Biljana Stojković, meni dovoljno za sumnju u ekološku prihvatljivost rudnika litijuma. Sumnju podstiče i iznenadna akvizicija Instituta za vodoprivredu od strane građevinske firme bliske vlasti, sumnjiva reputacija israživača i nesumnjiva reputacija Vlade Srbije, nesumnjivo reputacija =0.

Za radnike i seljake — Viski Racke, piće sa okusom dima!

Svojevremeno, u nekoj reportaži na RTB, mislim da je negde sa Peštera, reporter pita seljaka koji ore njivu, kako živite ovde, jel teško, a ovaj mu pokaže dlanove i kaže: -Vidiš ove dlanove, ove žuljeve, e, da ti kažem, nije to od tvrdih sisa.

Opstaju i kriminal, prostitucija, nasilje, laži, prevare..., no to ne znači da je to korisno. Da nije bilo ispiranja mozga od strane komunista bilo bi više ispranih mozgova od strane crkve, kao što ih sada ima. Jedna od laži o Jugoslaviji i komunistikoj vlasti je da su vera i crkva, maltene, zabranjivane. Bilo je toga u nekoj meri prvih godina nakon rata, ali i tada su crkve radile, popovi vršili krštenja, venčanja, opela, narod se krstio, klanjao, po izboru, ali u svojoj kući, ne u školi, preduzeću, državnoj instituciji. Ne smeta meni ničija religioznost ni crkva kao organizacija ako radi svoj oisao u svojim objektima, smeta mi religijska propaganda u školama i drugim institucijama, finansiranje crkvr od strane države i mešanje crkve u državne poslove, to više zameram državi nego crkvi.

Dogovara se društvo iz škole oko proslave godišnjice meture i zaključe: Za 10 godina mature, idemo u Tri lipe, ima zgodnih kelnerica. Za 20 godina, idemo u Tri lipe, imaju jeftino piće; Za 30 godina, idemo u Tri lipe, dobra je hrana; Za 40 godina, idemo u Tri lipe, imaju lepu baštu, čist vazduh; Za 50 godina, idemo u Tri lipe, to nam je najbliže;

To bi moralo da bude bar 150 tona pšenice, najmanje 25 hektara. Moguće je ako je imao od koga da uzme u arendu toliko zemlje. I ne znamo koliko je uloženo, svakako na velikim površinama može biti isplativije. Ako se dobro sećam, ne baš tih vremena nego onako, generalno, kg pšenice je negde oko 15 centi.

DMB (21. maj Beogead) je proizvodio motore za ZAstavu i za neke građevinske mašine, ne znam da li i za traktore, mislim da je IMR pravio kompletne traktore, pre ovih modele Rakovica pravili su licencno traktore Landini.

Ti plavi, ogromni, su verovatno IMR, mada su se dosta dugo držali i Zetori iz pedesetih godina. Ne znam za tu rasprodaju IMT traktora iz devedesetih, po mom sećanju najmasovnija kupovina traktora je bila sedamdesetih, prve generacije gastarbajtera se već stabilizovala, slala ušteđevinu kući, još je bilo često da samo jedan ćlan domaćinstva ide u pečalbu, ostali rade ne zemlji, elem, krajem sedamdesetih bili su popularni krediti na osnovu deponovanih deviza, daš, recimo, 5000 maraka u depozit na 3 godine, dobiješ kredit u duplo većem iznosu, vrednost 10.000 maraka ali u dinarima, otplaćuješ krdit sa kamatom od 12% godišnje pri inflaciji od 25-30%, na kraju otplate dobiješ svojih 5000 nazad, tako se roba dobijala relativno jeftino, naravno, trebalo je imati za depozit i moći otplaćivati rate prvih godinu-dve. Kod mene, već tada se videlo da se ne isplati seljaku da seje pšenicu, kad je proda po tadašnjim otkupnim cenama teško da može da pokrije i troškove, slično je bilo i sa kukuruzom. Zašto su ih, onda sejali? Pričali su mi neki rođaci, komšije... Sejem pšenicu da bi imao leba, za svaki slučaj, još je bilo ljudi koji se sećaju da su u vreme rata ljudi davali porodično zlato, nakit, za pola džaka brašna. Drugo, pšenica se požnje u julu, još ima vremena za drugu setvu, kukuruza za zelenu masu, kornišona, kupusa, graška.. Kukuruz se isplatilo sejati ako se koristi za hranu sopstvene stoke, živine, pa se prodaje mleko, sir, jaja. Sve je to zahtevalo neprekidni rad, i leti i zimi, naporno je ali se živelo, uz mašine lakše nego uz ralo i volove.

A, misliš da je onom pod krstom lepše, da mu je zemlja lakša, šta li? Meni je svejedno veruje li neko, ide li u crkvu, džamiju, sinagogu, hoće li ležati ispod ovakve ili onakve daske i kamena, tuga je kad vidim kako deci u školi ispiraju mozak religijom i nacionalizmom, ima malo nade u tome da deca neće da uče i da slušaju roditelje. I tužno mi je kad vidim one mlade ljude koji se u tramvaju krste kad god prolaze oired crkve, čak i kad se samo nazire crkveni toranj tamo preko zgrada, tri-četiri bloka dalje.

Vidim, tebe ne zanima zta je tvoje, kako živiš, gde živiš, sve to mrziš, a ovamo si zagriženi borac za nečije pravo da zarađuje i to na tuđem imanju i tuđoj muci. A, ovo što smo svi sledbenici Francisca Franka, što smo svi glasali za Miloševića, mogla bi moderacija i da se pozabavi svojim poslom, ako već ne sprečava ovakva zagađenja Foruma neka barem naknadno dezinfikuje.

Nijedan staklorezac nije protiv razbijanja prozora.

Ma, kakav doktor fizičke hemije i naučni saradnik IHTM, nije to ništa, neka ona prvo nama kaže da li je za NATO, ako jeste može da bude i pomoćni ložač, ako nije ne bi joj pomogla ni Nobelova nagrada.

Seljaci, građani, ekolozi su videli odakle im dolazi opasnost po zdravlje i opstanak i izašli na ulice i puteve, tražili, zahtevali nisu čekali da im neko drugi skloni ono što im ne odgovara, jeste, čuju se glasovi protiv zapada, ni to me ne čudi, šta su oni videli od zapada, bušotine na njivama oko kojih ništa ne raste, planove da im se otruju njive, šume, izvori, reke. Ovi sa slike ne gaze po njihovim njivamma, šetaju ispred tvoje kuće, izađi, stani ispred njih, kaži: "Litije, marš iz Srbije", brani svoje umesto što podržavaš otimanje tuđeg.

Broj zaposlenih u javnom sektoru, gledano u zbiru, ne pokazuje mnogo, bitnije je analizirati šta rade ti zaposleni, te službe, čitavi sektori i kako rade, koji kvalitet nude i drugo, šta sve spada u javni sektor i zašto, Normalno je da postoji državna administracija, odbrana i bezbednost kao posebne službe, socijalna zaštita, prosveta, upitno je u kojoj meri zdravstvo treba da bude državno, neupitno je da komunalne službe treba privatizovati kao i saobraćaj, putnu privredu, komunikacije, elektroprivredu... U nekliko zadnjih godina Telekom je kupio Kopernikus za, ako se dobro sećam 1800 miliona eura, Radijus Vektor za 105 miliona, otkupio prava na prenos utakmica Premijer lige za 600 miliona, odakle tolike pare, gde je tu ekonomska računica, to je čisto finansiranje partijskih interesa iz državnih resursa, neće to bitno promeniti neka naredna vlast ako te delatnosti i te firme ostanu državne. EPS nije kupovao druge firme ali je angažovao izvođače radova po višoj ceni od realne, isto kao što država gradi puteve po cenama većim za oko 30% od realnih, a dobije se kvalitet za 20-30% manji od standardnog. Odluke koje koštaju na desetine i stotine miliona evra, u zbiru i po nekoliko milijardi ne donose sitni partijski uhljebi, donose se na najvišem nivou i to ne iz neznanja, i takvi kakvi su, znaju da su odluke štetne po državu a korisne za partiju i sopstvene džepove. Krađe, kriminal, nasilje najviše razaraju društvo, ne može se to rešiti time što še se sutra otpustiti 200.000 ljudi, čak i da se ne zaposli isto toliko novih nije to garancija efikasnosti, nužno je da javnost kontroliše, preko medija, dostupnosti informacija, javnosti nabavki sve aktivnosti vlastio ko god u vlasti sedeo. Svako ko pominje iznose plata koje će dati posle izbora je ili neozbiljan političar ili, jednostavno, u kampanji priča ono što misli da će mu doneti glasove.

Kao u vicu: Sretne komšija komšiju koji nosi prase u džaku: -Gde ideš komšija? -Na pijacu da prodam prase. -Koliko ga ceniš? -1000 evra. -Jel si ti lud, ko će dati 1000 evra za prase? -Naći će se neko. Posle par sati veaća se čovek sa pijace, pita ga komšija: -jesi li prodao prase? -Jesam, za 1000 evra. -Koja ti budala dade 1000 evra? -Dao mi čovek dve kokoške od po 500 evra.

Pokrenuta je tema o tome: