Div

Od kad je Danica ministarka u više navrata je govorila o problemima u zdravstvu, prihvatala je da postoje propusti, greške, ništa slično nisam čuo od predhodnog ministra, dugogodišnjeg. E, ministarka kaže nešto kao, da se ja pitam ja bih dala plate od xxxx eura, ali, ne pitam se. Ja se pitam, a šta radiš na poziciji na kojoj se ne pitaš? Jednim malim delom mogu da razumem i reakciju na pisanje o postupku niških kardiohirurga, ponekad zvuči kao, eto našli sm su) rešenje, ali nisu, ukazali su na probleme i put rešenja, i uz sve pohvale oni ističu da su im potrebni uslovi, ja bih dodao da i uz najbolje uslove ne možemo bazirati sistem na dobrovoljnom i neplaćenom radu. Koliko znam neke uslove su imaliiz donacije, odlučili da rade besplatno u dane vikenda, zaslužuju i pohvale i nagrade i podršku, ali stoji da nije rešen ni materijalni status ni organizacioni propusti ni sistemski položaj zdravstva. Ne ulazeći u tačnost brojeva, činjenica da se broj pacijenata na čekanju u Srbiji nije bitno smanjio da bismo slavili, ostao je približno isti, kad bi sutra svi lekari odlučili da narednih godinu dana rade svaki vikend besplatno puno radno vreme, postavilo bi se pitanje, šta da rade, čime, gde. Nema opravdanja za Danicu, znala je u kakvo kolo se hvata, ali ni bilo ko drugi ne bi mogao ništa više, osim da manje priča, u tom slučaju je bolje da se priča, makar neka zatalasa, neka izazove proteste.

U našem, balkanskom, slučaju, za veru, pripadnost crkvi, vezan je nacionalizam i to onaj najvulgarniji.

Prolepšao si se.

Nijedan ni drugi nije uspeo da razori sve što je postignuto, treba im dati bar još jednu šansu.

Duvan i so, ne znam za šibice, su ogroman izvor prihoda za državu, razlika između proizvodne i prodajne cene je velika i najvećim delom je čini porez, imaju stabilnu potražnju i laki su za šverc jer je i najstrastvenijem pušaču dovoljno 5-6 kg duvana godišnje, otprilike toliko i soli, s tim što je so jeftinija ali ima potražnje i u industriji. A, paradoks poticaja i zabrane pušenja, imamo to i u industriji, želimo što brži razvoj proizvodnje, što veću potrošnju, dakle i zaradu, posle dolazi na red rešavanje ekoloških problema koje smo stvorili rastom proizvodnje. kad jurimo svoj rep trošimo energiju ali ne bi valjalo da ga stignemo.

I sex je bio bolji u SFRJ.

Evo jedne teme sa Fb92, to je možda i prva tema na kojoj sam pisao, vidim da je tu i @Dragan, to je isti ovaj, ovdašnji? i mnoga druga (ne)zaboravljena imena. https://forum.b92.net/topic/15859-pusenje-spojene-teme/page-4 bumerang me provalila, a danas mladen podsetio: https://forum.b92.net/topic/15859-pusenje-spojene-teme/page-4#entry593797

..Božur, Vardar...

Kažu da je u SFRJ bilo oko 150 brendova cigareta, preko 10 fabrika duvana. Evo nekij manje poznatih: Filter 160, Filter 100, Beograd, Opatija, Hercegovina, Lovćen, Ronhil, Caneo, Zodijak, Super, Point, Wels, Ibar, Dijamant, Jugoslavija, Evropa....

Malo si nejasno formulisao, Tih preko 3 milijarde bi trebao da bude ukupan fond bruto plata da bi se izdvajanjem 25% dobio potreban iznos za isplatu penzija. Ne znam i broj zaposlenih, da li je 2.888.000.000 stalan broj uplatioca, ili toliko pojedinaca u toku godine bude , s tim što neko radi 12 meseci, neko 3 dana u godini? Za neki prosek od 300 eura potrebno je 10% BDP.

Ukidanje prava glasa ženama, prava na školovanje, nasleđivanje... Sačuvaj me bože ovakvih čuvara vere. Ko onda predstavlja đavola na zemlji?

Skoro sve filter cigarete su se pakovale tako da se filter nalazi sa strane sa koje se kutija otvara, %/ se pakovao tako da je filter bio na suprotnoj strani, dakle, kad vadiš cigaretu ne hvataš za filter, navodno, higijenski ispravnije, svakako ne postoji opasnost da otkineš filter. Bonda se sećam da je brzo goreo, 3 dima gotova cigareta. Naravno, u svim pričama je pomalo predtasuda, malo urbane legende, reklamnih caka. Kupovao sam na graničnim prelazima, kad sam putovao negde, a mogao sam da dobije sa aerodroma ali sam to retko koristio, češće za neke parfeme, kolonjske vode nego za cigarete i piće. edit: Kad sam počeo da pušim, krajem osnosvne škole, još su se kupovale cigarete na komad, tek su se pojavile prve domaće cigarete sa filterom, standard je bila niška morava, zvali su je šoferske cigare, daj jednu paklu šoferskih.

Drina nije bila jeftina, bila je najskuplja domaća klasa, bez obzira, sa ili bez filtera. Kako je išlo: Drava, Zeta, Morava, Drina. Sve domaće su se svrstavale u neku od tih grupa, jedino se sećam da je F57 bio između Morave i Drine po ceni. Strane, licencne su bile, uglavnom skuplje, sarajevski Marlboro i bolji. KAd sam imao prilike kupim 2-3 boksa marlbora, original, u fri šopu, onda ga menjam za sarajevski, nekad dobijem i boks i po za boks, jednom sam posle nekoliko paklica originalnog imao danima otečeno grlo, jedva govori, pa sam ga do kraja pušačkog dela živorta izbegavao, sarajevski e bio lek.

Pa, dobar rezultat. Ovih 90 koji traže testiranje, znači sumnjaju, ili žele da izbegnu alimentaciju, tek trećina potvrdi sumnju. Naslov govori istinu isto kao kad bi rekli, 60% Srba su ubice, dokaz 60% optuženih za ubistvo u Srbiji biva osuđeno, dokazano da su ubili.

Kad su se kod nas pojavila jaja klasifikovana kao "jaja iz slobodnog uzgoja", nešto smo komentarisali na poslu šta to znači, da bi jedan kolega dao najtačniju definiciju: To su jaja od kokošaka koje kljucaju govna, nema kvalitetnijih. Moje iskustvo sa cenama, od početka Covida poskupela su oko 50-60%, slično i mleko, meso i nešto više, povrće šaroliko, od nekoliko desetina do nekoliko stotina procenata. I pored toga većina proizvođača je na ivici isplativosti ili čak i prestaje sa proizvodnjom, čujem od nekih zemljaka da vade voćnjake, ne isplati se rad, ne znam sve činjenice ali veliki uticaj na cenovni haos imaju odluke vlade, tzv pomoć proizvođačima i potrošačima, a čim nam vlada pomaže, znači, najebali smo. Ove informacije o ceni od 80 dinara za komad jaja, sam i ja čuo ali mislim da se radi o neshvatanju novinara, pijačnih reportera šta im je neko rekao, da li se radi o komadu, pakovanju, običnom, belom, farbanom... Nikada nisam krivio proizvođače za visoke cene, oni nemaju monopol, ne primoravaju me da kupim baš od njih, ne brane mi da proizvodim sam, ono što proizvede sam obično bude i skuplje.

Ma, šta će in i to, bolje konopac i neka kuka ili deblja grana, šta ima da žive, neki čak traže i lekove, odeću, hoće na ledovanje, nekad da izađu, otputuju negde, nezahvalno to. Lapot je najbolji sistem.

...i nije u duhu tradicije našeg naroda.

U suštini, odgovornost za buduću penziju jeste na pojedincu jer pojedinac uplaćuje u fond, odgovornost države je da spreči zloupotrebe u fondovima i bankrot fondova, eventualno propisivanje viših stopa uplate u fondove, opet na račun uplatioca, a ako na kraju država ipak dotira do egzistencialnog minimuma, svejedno da li se to zove socijala ili drugačije, znači da država ne odbacuje potpuno i svoju odgovornost. Verovatno da ne znam dovoljno detalja, procenat izdvajanja, prosečne plate, prosečne penzije... Šta je to što se dobije za 250 eura mesečno po tržišnim cenama?

Ako to nastojanje države shvatimo kao naglašavanje potrebe da svako ko može obezbedi finansijski sebe u starosti, kroz fondove, ulaganja, imovinu, to je OK, mislim da je jako loše da se sredstva iz tekućeg budžeta prelivaju u potrošnju onih koji su 40 godina radili, ali država ima odgovornost za pravnu sigurnost uloženog. Potpuno sigurnog ulaganja nema, ne može ga obezbediti ni država, i države propadaju, u zlim vremenima ni nekretnine ni novac ni zlato ne garantuju egzistenciju, opet ostaje kao, verovatno, najbolje rešenje diversifikacija, ne čuvati sva jaja u jednoj korpi, ne uzdati se u državu niti bežati po svaku cenu od uloge države kao garanta neih ulaganja, nekretnina može da izgubi vrednost, ali novac još lakše, na duge staze se ne može štedeti, može, uz rizik, ulagati.

Nisam dobio odgovor ni na jedan e-mail pa sam odlučio da uplatim skromnu donaciju Centru za integraciju mladih za održivost skloništa: https://cim.org.rs/doniraj/ Nisam ni pokušao da rangiram humanitarne akcije po značaju niti bilo kom drugom kriterijumu, jednostavno o radu CIM znam nešto više iz medija, a i iz susreta sa korisnicima u RL, znam da im je pomoć uvek potrebna, ranije smo iz kuće donirali nešto knliga i dečjih stvari.

Ja sam produžavao paoš i LK prošle godine, zaista funkcioniše zakazivanje preko e-uprave, zakazuju na 10 minuta, ideš na šalter, pa u sobu za fotogrfisanje, nazad na šalter, potpis i otisak prsta, dođi po pasoš za 7 dana. Prilikom zakazivanja se generiše uplatnica sa pozivom na broj, uplatim elektronski, kada dođem u zakazano vreme imaju evidenciju o uplati, ne nosim nikakvu priznanicu. Jesu mnoge procedure omogućene elektronski, ima i kikseva, ali u odnosu na neke ranije periode kada se za sve trčalo na po pet šaltera, sada je pesma. Sve račune dobijam na e-mail, plaćam elektronski, bez provizije već desetak godina. Zadnji put kad sam platio račune na šalteru banke, provizija je bila preko 1000 dinara, što pre desetak godina nije bilo malo.Pre ovih uskršnjih praznika sam poplaćao račune, za neke dobijem poruku SMS da je proknjižena, neke proverim na portalu, danas gledam na portalu e-sanduče, infostan kaže da nisam uplatio račune za mart. Nisu proknjižene uplate, očigledno im je lkompjuter pravoslavni pa ne radi za praznik. Poslao sam im e-mail, pitao u čemu je problem, dobio automatski odgovor koji nema veze sa pitanjem, ali i broj pod kojim je moj dopis zaveden. Pre godinu, dve, nisam dobio račun od MTSa, na potalu pitam zašto nisam dobio račun, dobijam pitanje koji je broj računa, ponavljam, ne znam, nisam dobio račun, konačan odgovorje, ne mogu vam pomoći bez broja računa. Slabo im funkcioniše veštačka inteligencija, ali odlično prirodna glupost.

Svi primeri su iz države u kojoj je ustavom zagarantovano pravo na posedovanje i nošenje oružja, i vidimo da nema koristi od toga, kriminal cveta.

Pročitah ovaj tekst: Patrijarhove opasne poruke: Kako se poglavar SPC opet umešao u svetovna posla? pored napisanoh, može se pitati i zašto crkva nije dosledna da unutar svoje organizacije primeni ono što želi da nametne društvu, državi, u kojoj ima dobar deo stanovnika koji ni na koji način nemaju bilo kakve veze s aSPC. Racimo, zašto na čelu nekog ženskog manastira, (može li manastir da bude ženski?) nije neki iguman, otac Jefimija nego igumanija, mati Jefimija ili u manastirskoj kuhinji ne dežura brat Jevdokija nego sestra Jevdokija.

Tako, bukvalno, tumačenje prirodnog prava je jednako kao kada kažem da i pljačkaš ima prirodno pravo da jede, u prodavnici ima hrane, on je ušao i pokupio, usput upucao vlasnika radnje jer ga je ometao u korišćenju svog prirodnog prava.

Vidiš, ako se prosečan životni vek povećao za 10-20%, uzmi i da je prosečni BDP povećan za 300%, brojke su napamet nabačene ali relativni odnos jeste tu negde. Drugo, ako ja radim 40 godina, uplaćujem 500 neke valute u fond mesečno, odnosno 6000 godišnje, ako je realna kamata na godišnjem nivou 2%, vrednost mojih uplata na kraju radnog veka nije 40x6000 nego barem 50% više, dakle, nominalno, kao da sam uplaćivao 60 godina. Ako je stopa po kojim sam uplaćivao 25%, četvrtina bruto plate, neka mi se vrati isto imalo bi za 15 godina s tim da se od momenta odlaska u penziju na preostala sredsva u fondu ne računa kamata, ako bi se računala, bilo bi bar za 20 godina, i to za penziju u visini plate koju sam imao. Ako je penzija nekih 70% od plate, dolazimo da računa da, realno, ja sam uplatio za 30 godina penzionerskog života. Mnogo je češći slučaj da neko i ne doživi penziju, da je koristi 5-10 godina nego da 20-30. Kao i obično, nije pitanje odakle pare, pare se uvek i za sve namene na nekom državnom nivou, uzimaju iz istog izvora, iz naših džepova, pitanje je kako se raspoređuju i koji deo potrošnje će prvi da oseti krizu kad se prilivi u fondove i budžete smanje. Da dodam još malo brojki, kroz 40 godina rada, pored doprinosa za penziju, plaćao sam i 10% poreza na platu, a od neto plate je otišlo, grubo, 20% na PDV, to je i veći iznos od onog koji sam uplatio u penzioni fond, ali, ajde, to je odmah otišlo u potrošnju, mada nam političari kažu da sredstva od poreza ulažu u budućnost, da bi imali više, živeli bolje, OK, nešto je zaista i investirano, te investicije donose nove prihode. Eto neke računice za 30 godina, za 35 ću napraviti računicu kad budem imao 100 godina, tada ću biti pametniji i sposobniji.