Div

Jasno je, Zorane, da ti ne doživljavaš pojmove BiH, Hrvatska, Srbija, USA, SFRJ ili bilo koji drugi društveni konstrukt isto kao neko drugi, član foruma, tvoj prijatelj, stanovnik neke od država ili teritorija, teoretičar društva, filozof političar. Ti možeš da imaš svoje viđenje,, da živiš u skladu sa njim, ali, realnost je da veoma malo možeš da utičeš na ostatak sveta, tako da možeš da ga prihvatiš onakvim kakav jeste, eventualno pokušaš da promeniš nešto, sa ili bez šansi za uspeh. To što ti doživljavaš BiH kao svoju, a zbog slične formulacije ja sam na starom forumu popio žešću kritiku, eto, srpski hegemonizam, dakle ti vidiš Bosnu kao lepe predele u kojima si odrastao, kao ljude sa kojima si se družio i družiš, kao mesta u koja si odlazio, lepo se osećao, sve to ne menja činjenicu da tamo žive ljudi koji već tri decebnije ne mogu da uspostave takve međusobne odnose da barem normalno žive i rade, da kad se pomene, kao iu naslovu topika, prošlost ilii budućnost, prvo na šta se pomisli su sukobi i ubijanja, to je prošlost koja se ne može ili ne želi da zaboravi, a takva bi bila i budućnost ako se krene u promenu sadašnjosti koja je nepodnošljiva. Ostaje nam samo jedna mogućnost, kako je tako je ne menjajmo ništa jer ćemo se poklati opet. Povod za priču na zadnjim stranama je tzv predlog novih podela, razgraničenja, mirnog razlaza, ne verujem da iko ko dođe sa strane sa takvim predlogom stvarno želi mir, mislim da zbog toga Mladen i kaže to, Bosni želi samostalnost, ne trebaju joj svi ti "mirotvorci". Ja rekoh u jednom od predhodnih upisa, potrebne su promene, promene u glavama, čak i promene granica, bolje reći, ograničenosti, opet u glavama. Ne znam da li je i koliko na tvoje shvatanje uticala činjenica da si se iselio u USA, ja sam sve vreme ovde, na Balkanu a mislim slično, ali ako jeste, ako se tamo po svetu pokupi malo više razuma i razumevanja sebe i drugih, možda je to šansa, vizija budućnosti BiH i nas ostalih, jednog dana ćemo se svi iseliti, pa onda urazumiti, pa možda i napravimo nešto bolje od podela, granica i zidova. Proces iseljavanja uveliko teče, još da počne i urazumljivanje.

Tako malo dete razmišlja, nije postojao svet dok se ja nisam rodio. Zakon može da bude ništavan ako to utvrdi Ustavni sud ili se donese novi zakon koji poništava predhodni i sve posledice primene predhodnog, dotle, zakon je na snazi kolikogod nakaradna bio. Odgovornost Poreske uprave, Ministarstva finansija, Vlade ne poništava dug obveznika poreza i doprinosa, obaveza nastaje primenom zakona,a ne nekim činjenjem ili nečinjenjem nekog činovnika.

Ti si, ne samo ti, pominjao zakon o poreklu imovine, poslodavce koji ne uplaćuju doprinose za zaposlene, možem li to da smatramo ti je cilj samo da njima naudiš, iz zlobe, zavisti, ne znam čega već, a ljudi jednostavno neće da daju pare Vućiću i saradnicima, bore se protiv loše vlasti, možemo tako i dalje, rad na crno, divlja gradnja, utaje poreza, pljačke državne i privatne imovine, sve do Velje Nevolje, sve borci protiv režima. Za tebe, zakon iz 2003 više nije zakon, liči mi malo na izjavu Velje Ilića: Kakav bre zakon, to je donela bivša vlast, mi ćemo to da menjamo.

"Pečalba je puna gorkih suza, tudje sunce ne ogreja grudi, tudja zemlja nema kalauza, tudji ljudi, ja im neznam ćudi." 😊

Hvala, Slaviša. @Pletilja je fantastično definisala ovo što doživljavam, to je sfera čiste ljubavi. Zasad, baba i ja viđao Kostu preko Vibera, dele nas hiljade kilometara, ali desetak minuta viđenja nam ispuni dan, ostatak dana prepričavamo, kako gleda, kakva mu je kosova, oči, nosić. Obično se kaže, nije što je moj, ali je najmlađa beba na svetu, ja kažem, jeste što je moj, najslađa je beba na svetu.

Ja imam paket super par na optičkom kablu.

Umesto fontane i spomenika moglo je da se kupi mnogo metli i kontejnera, kamiona i još koječega, ali Beograd je ekološki potpuno zapušten od početka, Beograd i dalje samo deponuje smeće na jednoj lokaciji, ništa prerada, zaštita okoline, jedva da se nešto kao odvaja, otpadne vode se ne prečišćavaju, veći deo onoga što se zove Beograd nema kanalizaciju, a bogami ni ispravnu pijaću vodu, na drugoj strani pijaćom vodom se peru ulice, zalivaju bašte. Potrebne su stotine miliona eura da se napravi samo jedan značajan korak ka čistom gradu, te stotine miliona bi se i našle, pozajmile makatr i uz lepu proviziju, ali pameti i znanja nedostaje, ne može se pozajmiti. Ko može da objasni Vesiću da je korisniji kilometar kanalizacije od tri spomenika srpskom ili ruskim vladarima.

Na ovoj temi se iznosi niz legitimnih stavova, kritika poreskog sistema, njegove primene, ovakvi ili onakvi predlozi, i sam znam da neki principi na kojima se zasnivaju rešenja u poreskim zakonima nisu dobri, neki su prevaziđeni, neki nikad nisu ni valjali. Zdravstveno osiguranje i zdravstvene usluge su dve odvojene delatnosti, državno i privatno nije više potpuno odvojeno, imamo već, bar delimično, da državno osiguranje priznaje troškove u privatnim ustanovama i da privatno osiguranje priznaje troškove u državnim ustanovama, ali nemamo jedinstvene uslove za sve, državno je obavezno, za neke kategorije zaposlenih, ili radno ongažovanih, ako zaposlenoim smatramo samo zaposlene u radnom odnosu. I samo radno zakonodavstvo, mislim, nije u skladu sa potrebama privrede i pojedinaca, ne tretira podjednako sve učesnike. Na ovoj temi, za koju, uzgred rečeno, nemam nikakvog ličnog interesa, čujemo stavove tipa, nisam bolestan, neću da plaćam osiguranje jer sam frilenser, a drugi neka plaćaju, i treba da plaćaju. Meni ne treba osiguranje jer sam zdrav. Zdravstvo, nije samo lečenje akutnih bolesnti, ne obuhvata samo pojedinca, obveznika doprinosa, već se odnosi na celokupno stanovništvo. Meni jeste u interesu da osnovnu zdravstvenu zaštitu imaju svi stanovnici države, nije zdravlje samo lična stvar, pored rizika koji prihvatam za sebe, ja mogu da ugrozim i druge ako neću ili nemam mogućnosti da se lečim ili preventivno štitimt, to bar sada, u vreme epidemije, ne treba obrazlagati. U konkretnom slučaju, kakva će rešenja naći u pregovorima sa vladom, lično me ne zanima, znam da je poreska uprava godiama žmurila na ovaj vid rada, da sada nastupa tipično birokratski, država ne mora da poštuje zakone, pojedinac mor ada poštuje svaku odluku državnih službenika, a vidim i drugu krajnost, država je propustila da uradi svoj deo, ja sam time stekao pravo da ne plaćam svoje obaveze, ili, platiću koliko ja hoću, pošteno je utajiti što više. Meni se ne sviđaju ni neki saobraćajni propisi ali moram da ih poštujem, zamisli isto ograničenje brzine za audi A8 godište 2021. i Jugo 55, godište 1989. Zašto od mog poreza prave pešački prelaz kad ja mogu i da pretrčavam ulicu, brz sam i dobro vidim.

Kolike su ove ptice što ubace frižider u potok?

Prilično tipično razmišljanje. Neću da plaćam državno osiguranje, to je pljačka, ali, ako se ozbiljno razbolim, hoću da se lečim u državnom zdravstvu i to bez čekanja, neka čekaju oni koji ga plaćaju. Nisam baš siguran da to tako funkcioniše, moguće da se nešto pmenjalo, ima i tih privatnih zdravstvenih ustanova i osiguranja vći broj, pa i različitih uslova, znam kad sam nekada razmatrao neke pogodnosti privatnog osiguranja ispostavilo se da su uglavnom prividne, oni podrazumevaju da imam osnosvno, ovo obavezno osiguranje pa mi samo nude neki dodatni komfor uz naknadu, ali za nedajbože, hitni slučaj ili teža bolest idi u državno. I, osiguranje za celu porodicu nije bili nimali povoljnije nego plaćanje doprinosa RFZO-u.

Hvala. Preneću Kosti dobrodošlicu i ostalima lepe želje.

Danas sam najsrećniji čovek na svetu, postao sam DEDA, jednom malom Kosti.

Nekad je Beograd bio ugrožen divljom gradnjom, sad imamo divljačku gradnju.

Ne bi bilo loše držati se činjenica, kada i zašto je Đinđić pozivao na građansku neposlušnost, a ko je i za koga rekao da treba da proda stan da bi platio struju. Nije Čomićka nego Kori Udovički.

I ja sam ranoranilac, ustajem uglavnom oko 5, ne znam koliko ima veze sa godinama iako sam kao mlad bio spavalica, mogao sam i do posle 12 da spavam. Ni tada ni sada nije bitno kada sam legao i zaspao. Promena se kod mene dogodila odjednom, posle jedne operacije 1999 godine, da li je posledica anestezije ili nečeg drugog, uglavnom eto mene budnog pre svitanja, proverim da li su pekari budni, da li će hleb i burek na vreme. Inače, te 1999 u leto, razgovaram sa komšijom i kažem, uh, kakva je ova godina, imao sam saobraćajnu nezgodu u januaru, onda došlo bombardovanje, beše poplava, zemljitres, operacija, a on meni, znaš šta je najgore. Mislim se šta može da bude gore, a da nisam već doživeo, kaže, tek je avgust. Lepo sam mu rekao da se nosi u PM.

"Otac i majka su ti Srbi? Zakuni se u Miru Banjac"

Kosovo je Srbija.

Rešenje, ne samo za BiH, se ne može naći ni stvarati na mapama već u glavama ljudi, u mnogim glavama. Nema tih granica kojima su svi zadovoljni ako im je glavno merilo teritorija, brojnost, jučerašnje granice, ko je kome i ko je koga. Koje su to podele koje bi bile konačne, da posle više nema novih podela,možda jedino da umesto principa jedan čovek-jedan glas, uvedemo jedan čovek-jedna država. i u tom slučaju nisam siguran da ne bi opet dolazilo do unutrašnjih konflikata, podela. Ako je Evropa videla pre tridesetak godina rešenje u raspadu Jugoslavije, trebala je odmah te ostatke da integriše u sebe, da se pozabavi rezultatom svoje diplomatije.

Po čemu je navedeno agresija. Dobrovoljno učestvujemo u diskusiji i neslaganje sa tobom, sa tvojim stavom, sa tvojom argumentacijom, generalizacijom kao argumentom, jeste suština rasprave, ako svoje izjave želiš da zaštitiš od "agresije" onda ih čuvaj za sebe, ne izlaži ih javno. Inače, povod su izjave žena koje su pretrpele fizičku agresiju, koje nisu ostavile nekog prostora za sumnju u izjave, ti uporno insistiraš na sumnji, još jednom potežeš generalizaciju, kažeš, i mnoge žene iz starije generacije izrazile skepsu prema današnjim stavovima, šta hoćeš da kažeš, da današnji stavovi, šta god to značilo, nisu dobri, OK, brani svoje stavove, nemoj se pozivati na generalizacije, skepsa tih nekih žena niti opravdavaju nasilje nad drugim ženama, ovde govorimo o nasilju nad ženama, možemo i o nasilju uopšte, samo, to bi razvodnjilo priču, bilo bi to skrivanje realnih problema iza nekih retkih izuzetaka.

Umro čovek od 95 godina i drugi od 86 i to je neki dokaz za šta?

Ako je žica, pretpostavljam pletena, mrežasta, pala posle godinu i nešto to nije zbog vetra nego je loše postavljena, pletena žica ne stvara otpor vetru dovoljan da bi se srušila, dakle treba je bolje učvrstiti. Trska je lep, prirodni materijal, ali je sporno kolika je prepreka za životinje koje grebu, grickaju, skaču, penju se, a posebno, ja nisam koristio trsku za zasenu terase zbog straha od požara, imam utisak da bi jedna žiška sa cigarete mogla da upali trsku, nisam siguran u to, nisam proveravao da li se stavlja neki protivpožarno premaz i koliko je pouzdan.

Pročitaj juče negde, biće, 36 epizoda.

Onda ne treba ni quoteuješ dinosaura, drži se svojih predrasuda prema starijima u svoja četiri zida, što bi rekao gdin Palma, a batali se javnih rasprava. Osim Eve Ras, stariji sam od svih pomenutih, odnosno od oba aktera događaja koji je Petrovci komentarisao, a bolje da nije. Pa vidiš, sve predrasude, prema ženama, muškarcima, belima, crnima, mladima, matorima dovode do istog, isključivosti i nemogućnosti stvarne komunikacije. Ti razmisli zašto.

😀 Kad srce zapišti, misao je kriva.

Gledajući gostovanje Milene Radulović kod Ivana Ivanovića, najjači utisak mi je ostavilo to što nije insistirala da predstavi sebe kao žrtvu ni Aleksića kao krivca, jedva i da ga je spomenula, već je istakla odlučnost da priča, ona i još nekoliko devojaka, svoju odluku da izađe punim imenom i prezimenom, sve je to uradila potpuno svesna šta je očekuje, mediji, istražni postupak, suđenje, javnost. Devojka pritom ističe podršku koju dobija, kolikogod da ima onih koji traže prvo dokaze, onih koji zameraju zašto uopšte priče, bolje da zaboravi, ipak je dobro što deo javnosti, makar, još uvek manji, podržava žrtvu. Dakle, menja se nešto, pored zakonskih definicija i sudske prakse i u javnosti, ovakvoj kakva je, većinski zatucanoj. Manje je bitno što se našla neka koleginica da kaže, kako mene niko noje silovao, uvek će biti i takvih, bitno je da se ipak kreće, sporo, traljavo, ali se kreće.