vilhelmina

Kit Louch, Vizla i Pesadijski dabar, tako u paketu, mi ovde nedostaju. I Hill Bill, on posebno.

Ti mozes raditi koliko hoces, jer si privatnik, a moze i onaj baustelac, iako to nije. Samo ce on u slucaju da zeli da radi vise morati da pronadje drugog poslodavca. Naime, nije njemu zabranjeno da radi i zaradi, nego je poslodavcima zabranjeno da od zaposlenih zahtevaju vise od onog sto propisuje EU direktiva.

O boze, ko bi rekao da je proslo toliko vremena! Secam se kao juce kad ste tugovali za Debelom (tako se zvala, zar ne?), pa vas ja ubedjivala da uzmete drugu macu i da bude ragdoll... I onda se u vas zivot i u onaj forum usetalo preslatko sijamsko mace zvano Iza. Thelma i Yaninne su tada bile otmene mlade dame. A sad cemo o bolestima, sta da se radi? Thelmi naizgled nista ne fali, ali mislim da postaje malo neuroticna. Sve je vise opsednuta nama ljudima, trazi paznju mnogo vise nego ranije. Yaninne osim alergije na hranu, ima i hronicnu upalu ociju, nikako da prestanu da joj cure. Dzaba kapi i sva ona sredstva za otklanjanje fleka s krzna, izgleda kao vampir kad ga probude u podne. Mislim da bi ipak trebalo da se bar potrudimo da na sve to gledamo kao one: naspavala sam se, sad cu da jedem, pa cu onda malo da se igram, posle cu da blejim i umiljavam se ljudima dok mi ne dosadi, pa cu onda da se okrenem i odem..., a na sutra cu da mislim kad dodje, sto bih se sad zamarala? Eh, kad bi i mi mogle tako. Ali kao sto rekoste, nazalost, nismo macke.

Moguce da imaju takvu odredbu da se ne moze u jednoj sedmici raditi vise od 60 sati, ali to ne iskljucuje ono da u periodu od 4 meseca prosecno radno vreme ne sme da predje 48 sati nedeljno. EU direktive su takve da postavljaju obavezujuci ram, a do svake zemlje je da u okviru toga donosi dodatne odredbe kojima se materija precizira. Kod mene u swe je zakonom regulisana radna nedelja od 40 sati (poslodavac moze da odredi i nize, kod mene je 39, ali ne moze vise). Zakon kaze i da se ne moze imati vise od 50 prekovremenih sati mesecno, odnosno 200 u toku jedne godine. Kako ce ti sati biti rasporedjeni je do zaposlenog i poslodavca, ali moraju da se uklope u ono sto kaze EU direktiva.

Momci, postoji EU direktiva po kojoj se ne moze raditi vise od 48 sati nedeljno, ukljucujuci i prekovremeni rad, doduse sve to u referentnom periodu od 4 meseca. Ako posao zahteva moze se pojedinim sedmicama raditi i duze, ali opet uz neka ogranicenja. U okviru svakih 24 sata mora se zaposlenom obezbediti najmanje 11 sati neprekinutog odmora, u okviru svake sedmice najmanje 24 sata neprekinutog odmora, u okviru godine dana najmanje 4 sedmice godisnjeg odmora, koji mora da se "odradi", ne moze se uzeti u parama. Pa onda odredbe vezane za nocni rad itd itd itd. To je polazna osnova, tacnije minimum koje svi poslodavci u svim EU zemljama moraju da ispune. Moze vise od toga, ali ne moze manje. Vazi i za privatni sektor, ne samo za javni.

Hah, znala sam da ste to vi, H, i drago mi je da ste ovde! Moje Thelma i Yaninne su napunile 11. Yaninne je pre godinu dana dobila alergiju na hranu, koja se u njenom slucaju ispoljavala kroz dermatitis, rane svuda po licu. Provela je nekoliko meseci s onom kragnom, ali dzaba. Cim je skinemo, ona rascesa taman zarasle rane i opet sve ispocetka. Na kraju je dobila kortison tablete, koje sad pije svaki drugi dan po pola. Takodjer su obe presle na Royal Canin Hypoallergenik Feline, i ne zale se. Zalim se samo ja, jer je hrana skupa kao djavo, ali neka su one meni dobro, pare ce se zaraditi. Veterinar je rekao da Yaninne treba da ide na redovne kontrole, jer s kortisonom postoji stalna opasnost od dijabetesa. U pocetku terapije sam premirala od straha, jer je jela i pila kao nenormalna. Svaki put kad krene prema hrani ili vodi, meni se stegne u stomaku. Ugojila se kao krmaca, dogurala do 5,5 kg. Ali je postepeno prestala da luduje i sad jede sasvim normalno. Ponekad ih castim Gourmet ili Siba hranom iz kesice, ali ne vidim da im to nesto posebno znaci. Vole svoju hranu, iako je uvek ista. Uglavnom, yaninne nije oslabila, ali se i ne goji dodatno. Jednu stvar sam ipak prelomila. Necu je maltretirati odlascima kod veterinara, niti cu sebe opterecivati tim ogromnim troskom. Za obe placam osiguranje i nastavicu s tim, za nedajboze nesto veliko i skupo. Ali ovo neka ide kako ide. Za sada je dobro. uskoro ce mi trebati recept za novu kutiju tableta i onda nameravam da kontaktiram online veterinare i konsultujem se s njima oko eventualnog smanjivanja doze. Ali kortison ce joj trebati do kraja zivota, u to nema sumnje. Evo dole moje dve ofucane bakice, koje oko toga ni najmanje nisu zabrinute:

Na ovo mogu konkretno da ti odgovorim. U mojoj delatnosti u SWE je 39 sati puno radno vreme, znaci nije 40. To je prosecno godisnje. Podeljeno je na zimsko i letnje. Zimi je od 8 do 16:50, a leti od 8 do 16:15; petkom nesto krace u oba slucaja. Problem je sto je obim posla isti, cak i nesto pojacan sad u kasno prolece, pa ove letnje benefite retko koristimo; i dalje ostajemo uglavnom do 17. U sezoni godisnjih odmora ce biti i gore, jer se ne uzimaju zamene, vec se posao preraspodeljuje na one koji ostaju da rade. Kako god okrenem, kuci sam retko pre 18. Iz stana izlazim nesto posle 7, sto znaci da mi preko nedelje ostaje jednako malo vremena za bilo sta drugo. A kao sto sam gore opisala, uopste ne radim puno .

Jako dobar primer, bas ono o cemu sam zelela da se govori na ovom topicu. Postoje, doduse, i ovde kod mene branse u kojima ljudi i dalje padaju na nos. Mogu se prepoznati po tome sto u njima caruju novopridosli imigranti, jer su ih oni etablirani, kao i domaci, dakle svi oni koji imaju izbor - odavno napustili. Na ostalim poslovima, dakle rec je o bar 90% njih, vazi ona radna kultura koju sam ranije opisala. To ne znaci da se na radi, jer se rezultati i dalje traze. Samo je vreme u kojem ih treba ostvariti bitno ograniceno besmislenim sastancima i zajednickim aktivnostima. Nisu sve one ni obavezne, ali ne gleda se blagonaklono na one koji rucak pojedu za deset minuta i nestanu, ili preskacu zajednicki dorucak petkom. Onaj ko tako radi, rusi radnu kulturu i duh zajednistva, krsi nepisana pravila koja su nekad jaca od pisanih, i bice kad tad na neki nacin sankcionisan. Ne formalno, ali izolacijom i hladnim odnosom drugih prema njemu. Sto dalje znaci da ce mu biti teze da odradi dobar posao, posebno da u njemu napreduje, a to je bas ono sto mu je bio motiv kad se distancirao od zajednickih sedeljki i ostalog gubljenja vremena. Znaci, nije to bas ni tako naivno, samo humanizacija rada. Ima tu skrivene agende, stalnog pritiska i kontrole od strane poslodavaca. Ocekuje se lojalnost u svemu, a nju je uvek lakse iskazati u tim slobodnim aktivnostima, jer rezultate rada nije uvek lako izmeriti. To dalje ima za posledicu da se ljudi rastrzu izmedju svog posla i potrebe da se iskazu kao konstruktivni clanovi tima. I eto stresa kojeg se htelo izbeci! Razni ljudi to resavaju na razlicite nacine, sto dalje dovodi do raskola u grupi, znaci jos jedna stvar koja se htela izbeci. Lekar iz tvoje price je zrtva zablude da se na zapadu ubija od rada. Tacnije, ne zablude, nego namerno pogresno interpretirane floskule o ovdasnjoj radnoj kulturi. Ona nije u tome sto ljudi ovde mnogo rade, nego sto se osecaju sputani i ograniceni u pokusaju da odrade dobar posao. Kad su konkretno lekari u pitanju, ovdasnji se uglavnom ne zale na broj pacijenata, nego na dokumentaciju i ostale formalnosti koju treba da ispune, a koja oduzima vise vremena nego rad s pacijentima. I oni sastance i "usavrsavaju se" u vestinama koje nemaju veze s njihovim poslom, ucestvuju u "kreiranju vizija" i posle idu u ispovedaonice i grupne mindfulness sesije da bi se resili stresa. Kojem uopste nisu ni morali da budu izlozeni. Doduse, kod njih je sve to manje izrazeno nego kod ostalih, ipak su oni gospoda lekari . Ali sto se tice ovog sto sam boldovala u tvom postu, tu bi sigurno imali sta da kazu. Nema nikakvih pratecih sluzbi, sve radis sam, pa kako se ko snadje. Isto kao i ostali - neki su vestiji u tome da se kroz slobodne aktivnosti i teambuildning prikazu kao vredniji, dok ostali ima da odrade svoje u onom vremenu koje im preostane nakon sto su ispratili sve sto se od njih ocekuje, a nije direktno vezano za posao.

Vesna? Roterdamac?

Ovo je sigurno tacno, ali ne bih rekla da i dalje vazi u istom obliku kao sto je vazilo nekad. Zavisi od zanimanja, firme, kojecega. Meni licno nije problem ono vreme koje provedem radeci, ali jeste ono koje provedem na radnom mestu, a niko od toga nema koristi. Tu su pre svega ruckovi od sat vremena, koji su naravno neplaceno vreme, ali mora da bude sat vremena, cak i ako je nekom sasvim dovoljno pola sata. Ali hajde, tako odluceno, pa neka bude. Veci problem su mi sati i sati besmislenih aktivnosti, koje nikakve veze s poslom nemaju, ali su obavezne. Samo ove nedelje sam prvo u ponedeljak imala pola dana obaveznog ispovedanja nekakvom guruu. Stvarno ne znam kako to drugacije da nazovem. Sednemo onako u krug i ona nas onako blagim glasom redom pita kakve su nam bile prethodne tri nedelje od poslednjeg susreta, pa mi njoj kao pricamo. To kao da bi se oslobodili stresa i bili efikasniji. Ali ispovedaonica je na drugom kraju grada, pa onda trcimo na metro da stignemo bar nesto posla da zavrsimo. U utorak samo jedan kratak sastanak od samo sat i po, tek da se prebrojimo i dogovorimo s kojim projektom cemo u oktobru da se takmicimo za najbolje odeljenje u okviru grada. I to se mora, nema necu, imam posla, moram da radim. U sredu "dan za planiranje". Ne znam zasto se tako zove, ali to jednom u pola godine jedan ceo dan nekakvih aktivnosti kojima je tesko shvatiti svrhu. Valjda neki teambuildning. U timu nas je 19 i tri sefa. Nakon dorucka, kafe i ostalog sto uz to ide, podelilo nas u tri grupe, i svaka dobila po ipad da snimi film od 15 minuta na temu "kako zamisljamo svoj posao 2022 godine". Posle rucka gledanje filmova, diskusija i tako to. U cetvrtak nista, a danas sastanak s drugim timovima u okviru sire organizacione jedinice, dva sata prezentacije jedne od njih, totalno neinteresantno svima ostalima, ali opet obavezno. I onda mi nije ostalo nista drugo nego da na kraju radne nedelje uprtim komp i gomilu papira, i da posao odradim kuci preko vikenda, da bih bila spremna za jos jednu nedelju besmislenog sastancenja. Za sada u kalendaru imam planirano jedno predavanje od dva sata na temu HBTQ prava i jedan sat obavezne joge. Ako mi je malo, ima jos jedan sat za "unapredjenje zdravlja", pa mogu na plivanje ili u teretanu u radno vreme. Ali kuci ne mogu, moram tamo da budem. I kakvog to sve smisla ima? Kako sad ja nekom da pricam kako se ovde ozbiljno radi? Tacno je jedino da provodimo mnogo vremena na poslu. Ali ispijamo kafe i socijalizujemo se, vodimo racuna o svom zdravlju, sprovodimo antistres programe, takmicimo se u glupostima kao sto je ko ce vise stepenica da pretrci, obrazujemo se iz oblasti koje veze nemaju s nasim poslom, gubimo vreme na sve moguce nacine, ali smo na radnom mestu i placeni smo za to. Sam posao moze i da se skarabudzi, uvek postoji opravdanje jer smo imali mnogo sastanaka. Ja ne mogu tako, pa ga nosim kuci, ali to sam samo ja.

Citiram samo poentu, mada mi je citav post razumljiv i prepoznatljiv. Podseca me neodoljivo na pricu mog buduceg zeta (verovatno, jos se ne zna), koji je i u Zagrebu radio u istoj svedskoj firmi u kojoj i sad radi, ali sada je ovde u Stockholmu. Takodjer IT. Prvo je mislio da samo odradi neki sestomesecni projekat, pa sreo moju cerku, pa se tu dodalo jos tri godine, s nekim pauzama. Ako danas-sutra oboje odluce da presele u Hrvatsku, necu imati ni delic onog osecaja konacnosti, neopozivosti, koji sam ja imala pre 15 godina, kad sam odlazila u emigraciju. Svet se nekako smanjio, i cini mi se da bi se mozda u tom slucaju i cesce vidjali, i kvalitetnije provodili vreme, nego sto to sada cinimo. Sve u svemu, nije mi ta pomisao uopste strana, i skroz mi je prihvatljiva. Kad sam pokretala temu, mislila sam najvise na to koliko mi stariji emigranti, ustvari svojim iskustvima smetamo onima koji sada odlaze/dolaze. Ovo vreme je potpuno drugacije, druge su okolnosti, uslovi, pa i motivi onih koji odlaze. Retoricki to moze da zvuci isto, u stilu "dosta mi je ove balkanske rupe, politicari ovakvi i onakvi, ljudi sludjeni, institucije nula.." I sve je to tacno, ali nema onu tezinu koju je imalo kad se ranije odlazilo. Ljudi ni u Srbiji nisu vise toliko ovisni o drzavi, mnogi uspevaju da stvore neki normalan zivot i pored svega. Oni koji iz bilo kog razloga ne uspeju, daleko lakse mogu da odu negde i probaju, ali i da se vrate ako se to pokaze dugacije od ocekivanog. Nista vise nije toliko sudbinski, pa i mi sto smo ranije otisli verovatno zvucimo pateticno s nasim bombasticnim izjavama - bilo da kujemo u zvezde novu sredinu i svoju sopstvenu odluku da postanemo deo nje; ili da preterujemo u drugom pravcu, zalimo se na sve i svasta, kukamo kako je tesko itd. Da ne govorim da sve o cemu mi ovde pametujemo moze da se proveri s dva klika na internetu. Naravno, ima medju ljudima koji ovih meseci i godina odlaze iz Srbije i onih koji od celog interneta poznaju samo fejsbuk. A ima i onih koji bi mogli, ali su previse lenji da se sami informisu. I jedne i druge mi predjasnji mozemo prilicno da sapletemo svojim iskustvima, kojima je mesto u istoriji, i uglavnom nisu primenjiva na danasnje vreme. Ali kad volimo da pametujemo .

Mogla bih nesto, ali ne sve. Struja je najveca stavka, i mislim da bi tu bilo kreativnog citanja, duplih racuna i ko zna cega sve ne. Drzava koroz policiju, notare i slicne institucije se stvarno trudi da ispuni neke standarde koji se ocekuju, ali to ne vazi za lokalna javna preduzeca. Prve godine sam imala neku zavrzlamu s strujom i vodom, pa sam kasnije odlucila da to ovako radim. I ne boli me glava.

Ali ti treba racun u njihovoj banci, i nekakve pare koje stalno leze na tom racunu. Ipak je to Makedonija, nisu jos dotle stigli. Ima tu i duplih racuna, kreativnog citanja strujomera, pausalnog naplacivanja vode, neknjizenja placenih racuna i jos kojecega.

Zanimljivo, nisam znala da sam tako dobro prosla s Makedonijom. Doduse, receno mi je jos kod kupovine da neke povlastice vaze za drzavljane EU, ali ne i za ostale. Ne znam na sta se sve to odnosi, ali od kupovine nadalje sve je islo zacudjujuce glatko, a ide i sad. Npr, za wifi placam neku vikend tarifu, tj oko 25 evra godisnje (da, godisnje, ne mesecno!) i ne mislim na to kad dolazim i odlazim. Cim udjem u stan u kojem nisam bila vise meseci, online sam. Ni racune ne placam sama, vec mi to radi agencija. Njihova usluga, porez, odrzavanje zgrade, djubre, struja, voda i pomenuti internet - sve izadje oko 400 evrica godisnje. Plati se u januaru i vise ne mislim ni na sta. Da dodam i da sam cesto u Ohridu i zimi, dakle grejanje na struju, leti klima i tako to. A gosti nam se smenjuju od juna do oktobra, plus nova godina. Ako mi nismo tamo, uvek je neko od prijatelja, mojih ili moje dece.

Umesto objasnjanja podsecanje, pa da zavrsavamo. O ovom se ne moze pricati generalno, jer su razlike u nacinu zivota izmedju Evrope i USA velike. I kao sto rekoh, ljudi su vecinom racionalni kad se radi o novcanicima. Ako u nekom delu sveta nesto masovno rade, onda ima razloga zasto. U evropskim gradovima sto blize centru, a u americkim suburb - to je dobro poznat obrazac i jasno je iz kojih sve razloga. Nema potrebe za daljim objasnjenjima.

Ja mislim da ti generalizujes stvari koje se ne mogu generalizovati. Govorimo o (relativno) novopridoslim imigrantima u Evropi, zar ne? Da ne bude da pricam napamet, evo jednog clanka koji potvrdjuje ovo sto cu reci. Clanak je na svedskom, ali mozes da ga bacis u google translate ako mi ne verujes. Tu pise koliko mesecno kosta posedovanja automobila, pa daje tri razlicita primera. Troskovi se krecu od nekih 400 do 800 evra mesecno, zavisno od modela. Uracunati su razni troskovi, i to bez parkiranja, jer to dosta zavisi od okolnosti, ali definitivno nije besplatno. I odnosi se na situaciju kad se godisnje prelazi oko 15000 km, znaci 40-tak dnevno, sto znaci da gorivo ne ucestvuje znacajno u navedenim troskovima. Bez njega i parkiranja, opet ostaje mesecni trosak izmedju 350 i 600 evra. Kako god okrenes, tolika razlika u ceni nije izmedju stana u sirem centru i onog izvan grada i linija gradskog saobracaja. Posebno u situaciji koju sam pomenula, gde dvoje u porodici ide svakodnevno na posao, u razlicito vreme i na razlicita mesta. Tada trebaju dva automobila, a stan je dovoljan jedan. Isto i kad je covek sam, pa mu je dosta jedan auto, ali pocetnik u swe ce tesko zaraditi i za auto i za stan, ma kakav taj bio i gde god se nalazio. Prosecna neto plata je u swe oko 2200 evra, pa ti sad vidi koliko tu prostora ima za ulaganje u kvalitet zivota. Znaci, izbor je lak. Ili jos tacnije, uopste ga nema za ovu kategoriju ljudi o kojoj pricamo. O njima mozes misliti sta god hoces, ali vecina je racionalna kad se radi o sopstvenom dzepu. Ako biraju centar i predgradja umesto prigradskih neselja, onda ima razloga za to. Osim toga, u Svedskoj ces tesko naci svinjac u gradu, toga je vise van gradova. Razlika je samo u ceni, van grada jeste jeftinije. Ali kad dodas one gore troskove za posedovanje automobila, onda se slika menja.

Ja bih ti rekla da probusis neku rupu na ovom najlonu. I dalje se zemlja nece susiti, ali ce biti zdravija mikroklima ispod najlona.

Ma jasno, zato i nema nikakve sankcije za one koji krse ovakve glupe propise. Verovatno nikad ne dodju na dnevni red za promenu, pa zato jos uvek formalno postoje. Razumni ljudi se na to ne osvrcu, bez obzira da li su potencijalni "kriminalci" ili organi reda.

Stara kanta od 500 funti ili malo vise evra, nikako ne moze da bude dobra investicija. Kvari se i guta preskupo gorivo, pa jos ako je puta 2 u istoj porodici, tu nema odlepljivanja od dna. Da podsetim, govorimo o novopridoslim imigrantima. Njima je bolje da se malo strpe i prozive par godina uz gradski prevoz, dok kvalitet zivota ne dodje na dnevni red. Onda se moze kupiti i normalan auto, a ne kanta. Prve godine su prezivljavanje, to valjda svi znamo. Osim ako ti se ne zuri da rodbinu u otadzbini impresioniras slikom na fajsbuku pored novokupljenog automobila. Na slici se ne vidi da je u pitanju sveze oprana i uglancana kanta.

Taman posaljem onaj post gore i zvirnem da vidim sta ima novo ovde kod mene, kad bas ovo o cemu pricamo . Otkazan veliki protest, koji je sutra trebalo da se odrzi na vise mesta u Svedskoj, a povodom visokih cena goriva. Nisu na vreme predali zahtev, pa protest nece biti odrzan sutra, ali bice nekad. Fejsbuk grupa koja stoji iza ovoga je za nepunih mesec dana postojanja prikupila oko 200 000 clanova. Mene licno ne dotice i nisam upucena u tu problematiku, ali pretpostavljam da je ozbiljno kad su ljudi spremni da izadju na ulice i protestuju.

Nije to bas tako jednostavno. Sama si gore konstatovala da je gorivo ovde bitna stavka, a u nekim zemljama i osiguranje, pa i parking/garaza. Zamisli sad porodicu gde dvoje treba da idu na posao, na razlicitim mestima u gradu i u razlicito vreme, a novi su i rade za male plate. To ne moze da funkcionise bez gradskog prevoza, pa ljudi gledaju da se nasele blize centru i/ili na linijama metroa.

Ovo mi je bas cudno. U Makedoniji/Ohridu vazi pravilo da nijedan stranac koji poseduje nekretninu (a ima nas pola grada) ne mora da se prijavljuje. U mom slucaju to vazi za mene i clanove moje uze porodice, iako oni nisu nigde upisani. Ja jesam u katastru, jer placam porez na stan, i to je sve. Mene niko nikad nije nista pitao, a moju decu su hvatale rutinske kontrole kad nocu bazaju po kaficima. Uvek je bilo dovoljno da kazu sta tu rade i da su u svom stanu, dok su njihovo drustvo prvom prilikom iskritikovali sto se nisu prijavili, a od onda se uredno prijavljuju svi koji su s nama, a nisu porodica. Ali ni oni ne moraju nista da placaju, samo da se prijave. Tako sad u stanu imamo gomilu tih kartoncica, pa svi koji dodju popune to i ostave u policiji, koja nam je, uzgred, blizu. Nema zadrzavanja, samo ostave taj karton, ovi odcepe deo za sebe, a na drugi deo udare pecat i vrate coveku. Za Srbiju znam da nekad prave probleme, ali cini mi se da je iz ciste zlobe, kad se nameris na nadrndanog sluzbenika. Ja idem retko, a i onda samo u hotel, pa me valjda oni i prijave. Nikad me na granici nisu pitali, pa ne znam kako bi islo s tim. Ni mog sina nikad nisu pitali, iako ide bar jednom godisnje. Cerku su dva puta nesto gnjavili, ali nista joj nisu uradili, osim sto su je iznervirali. Koliko znam, ni ne mogu nista i da hoce, samo neki vole da se prave vazni. Mislim, sta bi mogli da nam urade? Adresu u Srbiji nemamo, pa da nam tamo salju kazne. Samo da nas uhapse i ne puste da napustimu Srbiju, ali toliko blesavi ipak nisu.

Bilo bi dobro da naglasis da govoris o USA. U evropskim gradovima je to prakticno pitanje, posebno ako nemas stalni posao i stalno si u potrazi za novim. Prigradska naselja, udaljena od centra (u mom slucaju i od metroa) te u tome ogranicavaju. Ima ljudi koji dobro funkcionisu ziveci izvan grada, ali to je daleko skuplji nacin zivota i nije za one koji tek grade nekakvu osnovu. Vezano za to, primecujem jednu novu pojavu u Stockholmu. Ranije je imigrantima bilo prilicno tesko, skoro nemoguce da iznajme, pa cak i da kupe stan u centru. Cene su bile znatno vise nego na periferiji i izvan grada, a postojao je i otpor domacih. To se sada menja, i na dobro i na lose. Razloga je vise, ali glavni vidim u tome sto je nestasica stanova (za izdavanje, ali i za kupovinu!) tolika, da se cene u centru i na periferiji priblizavaju. Dostigle su plafon, na teritoriji celog grada, i vise nema dalje. U toj situaciji sve vise njih zeli da iznajmi u centru, sto je i logicno, ali to su iznajmljivanja na crno, na kratak rok. Znaci sve vreme nesigurnost, strah od otkaza, stres i ceste selidbe. Sto se vlasnika stanova tice, oni zele da iznajme po sto vecoj ceni, a tesko je mogu dobiti od domacih, imigranti su uvek spremni da plate vise. Nekad iz pomodarstva i snobizma, ali i zbog nemanja izbora. I da, suprotno zabludama nekih starijih i bolje etabliranih dijasporaca, novopridosli bi najradije u centar i da nemaju nikakve veze s ostalim imigrantima. Ne zele da budu obelezeni, zele da zive medju domacima kojih je jos uvek znatno vise u centru, i to je razumljivo. Nekima se posreci, bar na kratko, drugima ne.

Aman ljudi, sta je vama, je l´vam dobro 😂? Morala sam ponovo da procitam sopstveni post od pre nekoliko dana, da vidim da slucajno nisam pomenula neki povratak. Jok, bila sam vise nego jasna da u Svedskoj necu moci da ostanem da stalno zivim, jer necu stici da zaradim penziju dovoljnu za zivot, pa bih morala na socijalu. Znaci, ne sto necu, nego zato sto ne mogu. Zato cu morati da deo vremena provodim negde drugde. To ce biti ili Hrvatska gde sam rodjena i odrasla, ali gde sam u poslednjih 28 godina bila samo jednom, na nedelju dana, i to pre dve godine. Ili ce biti Makedonija, tacnije Ohrid, gde imam stan. Obe te zemlje su za mene inostranstvo, u obe sam potpuni stranac. U Srbiji imam drzavljastvo, ali nemam ni adresu, ni licnu kartu, ni pasos, niti mi bilo sta od toga treba. Ne znam kad sam poslednji put bila tamo. U Srbiji imam nesto rodbine, s kojom nemam nikakvog kontakta, a u Hrvatskoj nesto prijatelja. I to je to. U Makedoniji nemam nikoga. I gde bi vi to mene vracali? Moji planovi se ni po cemu ne razlikuju od onog sto ogroman broj Svedjana radi kad odu u penziju. Ranije je bilo popularno da se sele u Spaniju, a danas je sve cesca penzionerska destinacija - pa ona ista Hrvatska o kojoj i ja razmisljam! Ako uz to budem mogla da zadrzim stan u Stockholmu, super, a ako ne gostovacu kod dece kad budem dolazila. I stvarno bih volela da mi neko kaze po cemu ta prica lici na price onih koji se po odlasku u penziju vracaju u zavicaje? Ja zavicaj nemam i slobodna sam da idem gde hocu. Biram neku od zemalja gde poznajem jezik, razumem humor, odgovara mi klima i gde je jeftinije nego u Stockholmu. I da ima neka veca voda u kojoj leti moze da se kupa, a zimi da se pored nje sedi i uziva na suncu.

Da se i ja potpisem ispod ovoga. Raniji forum je oduvek malo naginjao tome, a u poslednje vreme je i postao prava macho jazbina. Nije to nista lose samo po sebi, ali dosadno brate ☹️.