Rudolf Karacola i njegov pas Moric, 1935.
Nakon teske nesrece na VN Monaka 1933. u kojoj mu je desna noga ostala 5cm kraca od leve Karacola provodi ostatak godine oporavljajuci se na svom imanju u Luganu u Svajcarskoj. Iako su lekari sumnjali da ce ikada ponovo da prohoda a kamoli da vozi, on vredno vezba spremajuci se za narednu sezonu. Da nevolja nikad ne dolazi sama, njegova supruga Sarlota nastradala je u lavini na skijanju u zimu 1934. i Karacola pada u tesku depresiju, povlaci se potpuno iz javnog zivota. Na nagovor Luja Sirona pristaje da na VN Monaka pred trku izveze pocasni krug i pozdravi publiku. Iako ga je noga jos uvek bolela dok vozi herojski docek koji mu je priredjen u Monaku i osecaj koji je imao za volanom mu je vratio zelju za trkanjem. Inace nikad se nije u potpunosti oporavio od ove povrede, trpeo je komplikacije do kraja zivota.
Nojbauer mu je priredio test u novom Mercedesu W25 na AVUSu gde je dobio zeleno svetlo za dalje takmicenje i prva trka nakon povratka bila je VN Nemacke na Nirburgringu u kojoj je odustao sa vodece pozicije zbog kvara. Sledeci start je bila VN Italije u Monci gde je bio na drugoj poziciji kad je u 59. krugu zbog bolova otisao u boks. Bolid je preuzeo Fadjoli i do kraja uzeo pobedu. Na poslednjoj trci sezone, VN Spanije na Lasartu, bio je drugi iza Fadjolija.
1935. godina pocinje odustajanjem sa pol pozicije u Monaku zbog kvara da bi zatim u VN Tripolija (nije se bodovala za sampionat) Karacola uzeo prvu povratnicku pobedu. Odmah su usledile i pobede na VN Francuske i VN Belgije kao i jos dve do kraja sampionata i prva sampionska titula. 1936. je pocela u istom stilu pobedom na VN Monaka ali Mercedesov bolid za tu sezonu je bio nedonosce pa je to i jedini rezultat vredan pomena a Mercedes se povlaci iz sampionata pre kraja godine.
No lekcija je naucena i za 1937. Mercedes donosi W125 koji za ono vreme razvija neverovatnih 650 KS - nesto sto nakon toga nije dostignuto sve do kraja 60-tih godina i to sa sedmolitarskim monstrumima u Kan-Am sampionatu sportskih prototipova, a u F1 tek pocetkom 80-tih sa turbo revolucijom. Mercedes propusta prvu trku sezone vozeci Vanderbilt Kup u Americi ali nakon toga uzimaju sve cetiri preostale trke od cega Karacola tri i tako dominantno postaje sampion i po drugi put.
Ovo su godine kada vlada veliko rivalstvo izmedju Karacole i mladog lava Rozemajera u Auto-Unionu koje kulminira januara 1938. kada Mercedes i Auto-Union organizuju takmicenje u obaranju apsolutnog brzinskog svetskog rekorda. U tih par dana obojica pomeraju granice moguceg i obaraju rekord nekoliko puta da bi se na kraju sve zavrsilo tragedijom - u svom poslednjem pokusaju da nadmasi Karacolinih 432.7 km/h Rozemajer slece s puta i gubi zivot.
Sezona evropskog sampionata za 1938. se vozila pod novom formulom, Mercedes je opet bio dominantan uzevsi tri od cetiri trke od cega Karacola samo jednu - VN Svajcarske - ali uz jos dva druga mesta i jedno trece bilo je to rasvim dovoljno za trecu titulu.
1939. pocinje sa tragedijom u Belgiji gde je smrtno stradao Karacolin timski kolega Ricard Siman. Karacola uzima pobedu na Nirburgringu a sezona biva prekinuta izbijanjem rata. Herman Lang, ubedjeni Nacista, biva proglasen za sampiona uprkos cinjenici da je po vazecem sistemu bodovanja Miler bio ispred njega. Lang i Karacola se malo je reci nisu voleli, Mercedesov tim je bio prakticno podeljen u tim Karacola i tim Lang i Karacola je javno protestvovao protiv ovakvog politiziranja takmicenja ali uzalud. Povlaci se ponovo na svoje imanje u Svajcarskoj gde provodi rat u samoizolaciji.
Za razliku od ostalih predratnih nemackih asova kojima je takmicenje bilo zabranjeno Karacola posle rata nastavlja da se takmici pod svajcarskom licencom. Prvo se prijavljuje za Indi 500 1946. ali tokom slobodnih treninga dozivljava udes kad je naleteo na pticu kojim prilikom je izgubio svest i izleteo sa staze. Proveo je nekoliko dana u komi nakon cega mu je trebalo nekoliko godina da se potpuno oporavi. 1952. na poziv Mercedesa vraca se u njihov tabor da vozi sportske prototipove, zavrsava cetvrti na Mile Milja a zatim u Svajcarskoj dozivljava jos jedan tezak udes i lom noge sto mu konacno zavrsava karijeru.
Postaje trgovacki zastupnik Mercedesa, priredjujuci demonstrativne voznje po vojnim bazama Saveznika po Zapadnoj Nemackoj sto ima velikog uspeha na prodaju Mercedesovih modela. 1959. pocinje da oseca simptome zutice koji se uprkos lecenju ne poboljsavaju. Dijagnostifikovana mu je ciroza jetre, od cega i umire u 58. godini zivota. Sahranjen je u Luganu u Svajcarskoj.
Karacola je bio najpoznatiji i najuspesniji predratni Granpri vozac. Ako je Rozemajer bio veliki izgubljeni talenat cija je karijera prerano zavrsena a Nuvolari u svoj dan nezaustavljiv i najbrzi na svetu, Karacola je bio uvek pri samom vrhu i uvek pouzdan. A pitanje je koliko bi Rozemajer i Nuvolari i svi ostali predratni asovi imali prilike da zasijaju da je Karacola bio potpuno zdrav. Alfred Nojbauer je rekao da je od svih velikih vozaca koje je u zivotu gledao - Nuvolarija, Rozemajera, Langa, Mosa, Fandja, ubedljivo najveci bio Karacola.
