Drug Crni

Čestitam vam Kerkeza. Još jedan Mađar u Liverpulu!!

Bivši predsednik

Sportsko dnovinarstvo u Srbiji, leto 2025.godine

The Smiths objavili da u avgustu kreću na reunion turneju, ali umesto Morrisseya pevač će biti frontmen RHCP, Anthony Kiedis

Žreb je sutra.

Strelac. Deluje mnogo bolje i od Arnautovića i od Taremija. Ako su oni uopšte ostali u Interu?

Da podsetim. 16 ljudi je stradalo zbog korupcije, ispod srušene nadstrešnice, a ne na Kosovu, zahtevi studenata nisu ispunjeni, više od pola godine zemlja blokirana u političkoj krizi, ljude hapse skoro svakog dana. Zato smo u protestu, zato izlazimo na ulicu, a ne zbog kosovskih i vidovdanskih mitova. Kako da vam kažem..ne pobeđuje se Šešelj pozivom na litije. Naprednjaci se ne plaše zmajeva i vitezova, i oni se kunu u njih. Plaše se demokratije i društva ustrojenog po zapadnom modelu. Strahuju od funkcionalnih institucija. Vratite RUKE SU VAM KRVAVE moto u prvi plan, dragi studenti Nema dana da ne pomislim na onu devojku koja je živa prepolovljena zbog njihove pohlepe i opsednutošću vlašću. Manite me zaveta, Lazara i Obilića.

Po meni, Tomić kao novi sd je sasvim dobra vest, ako je tačna. Postavlja se to pitanje zašto najpre on nije ozvaničen, možda odmah nakon debakla u KLS?

Sučić odigrao vrhunsku utakmicu ušavši sa klupe za Inter. Ko je ovaj Esposito, odakle je došao u Inter?

Gde si mile sunce te spržilo..sto godina nisi pisao..

Bilo je reči da su u fin.gabuli,ali mislio sam da su to ispeglali. Baš bedak

Ostaviću ovde post o Kolumbiji jer želim da ukažem na neke sličnosti izb.procesa u dve države Jasno da je moje poređenje sa Kolumbijom i jedna moja svesna hiperbola, ali neke sličnosti su tu.

Dugo, predugo sam sabirao utiske nakon izbora u Kosjeriću i Zaječaru, pa hajde da napišem moje utiske o njima kao i šta ja mislim da je dugoročno ključno za pobunjeni građanski blok. Pre bilo čega, mi smo jedan demokratski krš. Kao društvo. Teški demokratski krš. I tu ne mislim samo na način na koji vladajući organizuju izbore (kupovina glasova, organizovano dovođenje ljudi na birališta, masovno glasanje van biračkih mesta, paralelni birački spiskovi, višak glasačkih listića u kutijama, pretnje, ucenje, nasilje, policija koja štiti mafijaško krilo vladajuće partije)*, već i na samo brojanje glasova, ispunjavanje zapisnika, dužinu procesa, veliku nestručnost kontrolora..lista je podugačka. NI CRTA se nije proslavila. Organizacija koja sama ističe da je posmatračka nema obavezu niti rok da saopštava rezultate, posebno kada se oni mere samo sa par desetina glasova razlike i posebno kada se na biračkim mestima vrše nova prebrojavanja. Ni u Zaječaru ni u Kosjeriću nisu proglašeni konačni rezultati, ali je jasno da je nominalni, pirovi pobednik SnS, u Kosjeriću tek za nekoliko desetina glasova. Šta je bilo dobro, a šta loše za opozicioni blok? Pisao sam pred izbore o Kosjeriću, pa ću i sada da se osvrnem samo na ovu malu zlatiborsku opštinu. Zaječarci, ne ljutite se i popijte jedno pivo. Pre toga jedna bitna napomena: izbori u Srbiji nisu i neće biti niti fer niti pošteni sve dok ih organizuje krimi kartel na vlasti. To se neće promeniti, neće nestati i nema te EU, ODIHR-a, bojkota, protesta koji će to moći da spreče. Izborni kriminal Vučićeve partije i bratije će biti prisutan sve do njihovog pada i još će se povećavati. Zato ovu činjenicu obavezno treba ukalkulisati u svake izbore i kalkulacije njihovih rezultata. U Kosjeriću je izlaznost tadicionalno velika i iznad proseka Republike. Istovremeno, SnS se uvek vrtela (sem u jednom izb.ciklusu) na magičnih 3850 glasova. Priča da je sekta, nakon 8.juna u Kosjeriću pala, je nažalost naivna, zabluda i neiskustvo koje potiče iz velike želje da ih pobedimo i vidimo im leđa. Na poslednjim parl.izborima (2023) su dobili 3729 glasova, a sada 3686. Međutim, ako im se pridodaju glasovi za njihovu fantomsku listu (Ruska stranka) u zbiru idu na 3734, dakle 5 više. Dakle, nisu izgubili nijedan glas. Srce to teško prihvata, ali hladna glava mora. Ni pad nadstrešnice, ni masovni protesi, ni pobunjeni čitavi delovi društva nisu doveli do toga da izgubi podršku. U budućim kampanjama će se morati pronaći način da se makar mali deo njihovih birača pretvori u neke apstinente, ako ništa drugo. Sa druge strane, opozicija je masovno porasla. Sa nekih 1000-1200 glasova na čak 3600. To znači da je rezultat faktički egal. Do toga je dovela jedna lista, energija na jedan cilj, a ne na sporedne stvari i međ.razmirice i odlična terenska kampanja. Izlaznost je podignuta na nezamislivih 84%. To znači sledeće: obzirom da je izlaznost do sada bila uvek oko 70%, svako ko je izašao da glasa 8.juna, a nije do sada, glasao je za opoziciju. Dakle, kampanja je uspela jer su konačno probuđeni apstinenti i "naterani" da glasaju za opoz.listu. Ovo pokazuje da se Vučić pobeđuje masovnošću, ogromnom izlaznošću koja postaje posebno bitna na rep.nivou. Na lokalnom ona (kao što smo videli) još ne garantuje pobedu, ali na nivou cele zemlje stvari se pogoršavaju za njega. Ovo je definitivno putokaz ka pobedi na nekim sledećim parl.izborima. Drugi važni napredak je vrlo dobro (ne još i odlično) odrađena kontrola izbornog procesa. Na gorepomenute stvari se ne može uticati, ali sada je pokazano (doduše na samo 29 bm) da je čuvanje svakog ubačenog listića i sprečavanje lopovluka jednako bitno, ako ne i bitnije od same kampanje. Nije bitno samo izmusti kravu, nego sačuvati kofu da se mleko ne prolije. Kosjerić je takođe pokazao da na parl.izborima nećemo imati luksuz da samo dođemo na bm i glasamo,a posle kući na žutu supu, bečke šnicle i krompir pire, već ćemo morati da se na terenu ganjamo sa snsovcima.. Poruka je jasna: nećemo više sedeti i samo pasivno posmatrati kako nas kradete. Ta solidarnost studenata, lolalaca, opozicionih aktivista iz cele Srbije (da, Vaso, opozicija je itekako bila prisutna i aktivna) i njihova akcija na terenu su doveli do toga da po prvi put vidimo Vučića koji ni sam nije bio siguran u ishod glasanja. Pa da citiram Švarcenegera iz Predatora: Ako krvari, znači da može da se ubije. (ovde mislim iključivo i jedino u prenesenom značenju, u političkom smislu) Loše je što je od brojnih nepravilnosti na svim bm, opozicija uputila samo jedan jedini prigovor i oborila glasanje samo na jednom bm, na onom na kojem je inače pokidala. I to je proces učenja i sticanja iskustva. No, i pored pobrojanih uspeha (a pisao sam čime bih ja bio zadovoljan pre izbora), glava uvek mora da ostane hladna. Protivnik je jak. To je nečovek kome je svrha bivstvovanja vlast. On se ceo život bavi izborima. Poznaje svaki kutak zemlje. Zna "u glas" koliko će da dobije, a koliko da izmanipuliše, prevari i namesti. On je već počeo da radi na tome. Uveliko. Ako se ovo potceni, ako se upadne u euforiju, nemamo šta da tražimo u izbornoj noći. Milione, ovaj put desetine će uložiti u novu kupovinu glasača, jer zna da ti novci čuvaju njega i njegove pajtose od zatvora ili bežanije. I zato je za njega to pametna investicija i neće žaliti kamione (našeg) novca. Sa ovim u vezi je vrlo opasna jedna naša zabluda koja se, koliko vidim veoma primila, da on tobože to neće moći da istovremeno uradi u 175 jedinica lok.samouprave kao što je mogao u samo dve. Nažalost, moći će i može. Jer - zapitajmo se - ko u svakoj opštini ima lokalnog kabadahiju? Ko kontroliše lokalne krimose, batinaše..? Mi ćemo takođe morati da replikujemo naše akcije na 175 mesta odjednom. Ne samo on. Imamo li mi dovoljno kadrova? Oni su naoružani do zuba (figurativno ali i bukvalno), a mi smo goloruki. Naša prednost mora biti masovnost, dobra organizacija, hrabrost i uvek hladna glava. Na dan parl.izbora mi ćemo motati da odbranimo 8300 bm u celoj Srbiji. Studenti, op.aktivisti, građani, bajkeri..svi borci za demokratiju koje možemo pridobiti moraće biti na svakom bm od 6 ujutru do kasno u noć. I ispred bir.mesta. Priprema za to mora da počne odmah. Rekao bih da već kasnimo. Kasni se još od 15.marta i to mišljenje neću promeniti. Protivnik već ima kandidate (ovo je čak manje bitno), ima izborne štabove (bitnije), kontrolore i članove stalnih sastava bir.odbora. Terenski rad mora biti krvav, kampanja od vrata do vrata, zaći u svako selo i zaseok, štandovi na sve strane. Kvalitetna i ozbiljna obuka kontrolora. Kosjerić je putokaz jer je pokazao da sa izlaznošću preko 70% Hohštapler može da se pobedi. Stoga se mora stići do poslednje osobe sa pravom glasa i motivisati je da izađe i glasa. Prve sledeće usputne stanice su Mionica i Negotin. Srce mora da pumpa. Ako srce stane da pumpa, organizam umire. Srca će da nam pumpaju i dalje, možda smanjenom frekvencom, ali će nastaviti da rade. Ali pobedu donosi hladna glava. *u posebnom postu ću objasniti zašto ja mislim da izbori u Srbiji podsećaju na izbore koji se već par decenija održavaju u velikom delu Kolumbije

Jako, jako loša poruka je to iz Hrvatske

Đe ga Kum da poželi dobro jutro? Prelazni rok propo

Nije baš pljačka Portlanda kojoj smo se "mi" (snaga iz Sombora) nadali

Pustio sam večeras FOTR samo da bih pogledao uvod..da li smo uopšte (dovoljno) pričali o genijalštini prologa? Sećam se vrlo dobro..kad sam ga prvi put gledao u bioskopu, naježio sam se se..prolog je odmah uspeo da me potpuno uvuče u film..znao sam da sledi kompletni spektakl. P.Jackson je prolog snimio na samom kraju snimanja Družine Prstena..to je bilo poslednje što je uradio na prvom delu trilogije, jer se dugo "tražio" kako da ga realizuje. Prolog je bio najzahtevniji i vizuelno, tehnički i scenaristički. Studio najpre nije želeo da film uopšte počne sa prologom, a onda su Jacksonu rekli da može da traje "najduže dva i po minuta". Hvala Peteru što ih nije poslušao i što smo dobili ovu lepotu.

Izgubi Olga (67 67)..raritet je da nismo videli nijedan brejk u 24 gema. Olga čak 11 duplih grešaka.

Pa da, ali kao što si rekao - ni Osaka ne igra ništa posebno

Izgubi Olga prvi set od Osake u tb. (6-8) Inače, potpuno su bile izjednačene u setu koji nije bio preterano kvalitetan.

Vasa pokazuje klasične znakove faze demobilizacije - u ovoj fazi svi misle:kraj, proćerdana prilika, više se nikada neće ukazati itd. Fazi demobilizacije, logično, prethodi faza mobilizacije. E sad, ova faza je pozitivna, ali ima opet nekih loših strana: u svakoj fazi mobilizacije očekivanja su prevelika i razočaranje je neizbežno, pa čak i ako se neki uspeh i postigne. Te faze se smenjuju naizmenično i to je karakteristika svakog društvenog pokreta. Ono u čemu Vasa ima pravo je da pokret mora da pokaže organizacioni kapacitet, mora da se obaveže na sledeći korak i ako nema strategije, taj protest je neuspeo. I obrnuto: ako na kolektivnoj akciji pola ljudi zna šta je sledeći korak i obavezuje se na neko požrtvovanje, taj protest je uspeo

Užas

Zaključajte onda ovaj topik..nema smisla da egzistiraju dva istovremeno

Najstariji teniski turnir i široko prihvaćen kao najprestižniji, Wimbledon, je iza ćoška. Treći Grand Slam sezone i jedini od njih koji se i dalje igra na travi. Turnir tradicionalno počinje ili poslednjeg ponedeljka juna ili prvog ponedeljka jula meseca. U ovako dugoj istoriji (prvi je održan još 1877.) zaista nije lako nabrojati ključne momente šampionata. Prvi pobednik u Open eri je postao Rod Lejver (1968) koji je u finalu pobedio zemljaka, Tonija Rouča 3:0. Poslednja Britanka koja je osvojila turnir bila je Virginia Wade 1977.godine na srebrni jubilej vladavine Kraljice Elizabete II, koja joj je i uručila trofej. Poslednji put Kraljica Elizabeta II je bila prisutna u loži Centralnog stadiona 2010.godine. Dugu sušu za Britance u muškoj konkurenciji je prekinuo Andy Murray pobedivši u finalu 2013.godine našeg Novaka Đokovića. Domaćini su čekali na ovaj trijumf 77 godina. Tokom prve nedelje turnira 1991.godine kiša je neprestano padala i završena su samo 52 od 240 zakazanih mečeva. Organizatori su bili prinuđeni da, prvi put u istoriji, otvore kapije stadiona u središnju nedelju. Događaj poznat kao People's Sunday. Navijači su na Centralnom terenu, uz ogromnu buku i "meksičke talase" dočekali Gabrielu Sabatini i Andreu Strnadovu. Iza njih su na teren izlazili Edberg, Arantxa Sanchez-Vicario, a program je zatvorio veteran Jimmy Connors. Tokom pauze zbog kiše 1996.godine, britanski pevač Cliff Richard je, na molbu publike, uzeo mikrofon u ruke o održao pravi mini koncert: "Ja sam profesionalac. Ako se nađem na pravom mestu, zaista ne mogu da kažem 'ne'", izjavio je tada Sir Richard. Ista godina donela je možda i najneverovatnije muško finale ikada - Krajicek vs Washington. I kao da to samo po sebi nije bilo dovoljno kontroverzno, meč je obeležila izvesna Melissa Johnson, koja je u toplesu utrčala na teren pred sami start meča. Amerikanac koji je bio pometen od Krajiceka se posle pravdao da mu je Melissa odnela sav fokus sa tenisa. Prvi meč pod krovom na Centralnom terenu odigrali su Murray i Wawrinka 2009.godine. Andy je dobio u pet setova. Wimbledon pamti sedmu titulu Pita Samprasa (2000), 15.Grand Slam Rodžera Federera (2009) u epskom finalu protiv Roddicka (16-14 u petom setu), prvu Grand Slam titulu Venus Williams u singlu (2000), prvo finale sestara na jednom Grand Slamu (Williams 2002), pamti titulu tinejdžera Borisa Beckera (1985), neverovatan put ka tituli Gorana Ivaniševića koji je dobio "divlju kartu" za turnir 2001.godine. Martina Navratilova je 1990.osvojila svoju devetu titulu u singlu pobedivši Zinu Garrison: "Wimbledon je poput droge. Jednom kad ga osvojite, osećate da to morate da uradite ponovo, ponovo i ponovo", izjavila je. Turnir pamti i neke srceparajuće priče. Najpoznatija je verovatno ona u kojoj su finale igrale Stefi Graff i Jana Novotna, 1993.godine. Novotna je vodila 4-1 u trećem setu, pre nego što je prosula vođstvo i izgubila set sa 4-6. Na ceremoniji dodele trofeja više nije mogla da izdrži i briznula je u žestoki plač, a Vojvotkinja od Kenta je morala da je teši. Novotna je postala vimbldonska šampionka pet godina kasnije. Pat Cash je, nakon pobede nad Ivanom Lendlom 1987.godine, prvi "uveo modu" penjanje pobednika sa terena u trenerski boks i proslave sa timom. Jel znate ko je Tom Gullikson? Malo poznati američki teniser protiv kojeg je u drugom kolu turnira 1981.godine igrao mnogo poznatiji John McEnroe. I protiv koga se desio čuveni, filmsko-"nolanovski" izliv besa Mekinroa: "Why so You cannot be serious!!" Wimbledon pamti ultra maraton između Mahuta i Isnera (2010.godine). Meč je igran kroz tri dana. Trajao je 11h 5min. 183 gema su odigrana. U petom setu je rezultat bio 70-68. Peti set je trajao 8h 11min, 113 asova, 28 skupljača/ica lopti se izrotiralo, 123 loptice iskorištene i jedan semafor koji se pokvario pri rezultatu 47-47. Isner je prošao dalje. Kada se na Wimbledonu kaže: taj tie-break, misli se samo na jedan - tie break četvrtog seta u meču između Borga i Mekinroa, 1980.godine. 34 poena su odigrali, Mek je dobio tb sa 18-16, ali je Borg imao poslednju reč jer je peti set dobio sa 8-6. Finale između Rafaela Nadala i Rodžera Federera se smatra najboljim finalom Wimbledona. Sve vezano za taj meč - odlaganja zbog kiše, kvalitet tenisa, drama, poštovanje velikih rivala, završetak meča u mraku - učinilo je ovo finale iz 2008.godine nezaboravnim. Mi iz Srbije Wimbledon vezujemo uz velike pobede Slobodana Bobe Živojinovića, pokušaje Monike Seleš da i na travi nastavi sa žetvom Grand Slam trofeja i najviše uz sedam titula Novaka Đokovića. Njegovo najveće finale je sigurno ono protiv Federera iz 2019.godine. Titulu (dvostruku) brani Carlos Alcaraz, a u ženskoj konkurenciji Barbora Krejčikova.