The Irishman Sta reci,koju poruku poslati?
Film traje vrlo dugo. Mogao je biti kraci. Film je vrlo dobar. Ima Scorsese u svom pod-zanru mafija filmova i boljih uradaka.
Da,film jeste o mafiji bez obzira sto sam i ovde procitao par misljenja kako nije bas. Po meni nesumnjivo jeste iako je u prvom planu odnos trojice glavnih likova: Franka Sheerana (Robert De Niro), Jimmy Hoffe (Al Pacino) i Russella Bufalina (Joe Pesci). Tokom uvodnih minuta filma sam se setio i filma "Hoffa",iz '90-ih godina,misleci da je upravo Pesci igrao u njemu,ali sam se brzo setio da je to bio Danny DeVito.
Scorsese u seriji svojih mafija-filmova ponavlja iste stvari:pricu,tok radnje i neke motive. I u "Ircu" je isti slucaj: tu je najpre prica koja se gradi oko glavnog lika. U ovom slucaju to je bivsi americki vojnik iz Drugog svetskog rata,kojeg na pocetku filma zaticemo kako prevozi polutke,ali se polako uspinje u mafijaskoj hijerarhiji uglavnom zahvaljujuci cinjenici da pocinje da upoznaje prave ljude. Zaplet je takodje dobro poznat:to je gotovo uvek komplikacija odnosa izmedju dvojice ili vise glavnih likova,pri cemu jedan postaje problematican po ostale,po samu organizaciju i njihove/njene interese. Jedan od vrlo cestih motiva koje Scorsese ponavlja u svojim filmovima o mafiji je motiv disfunkcionalne porodice. U "Ircu" je ovaj motiv najmanje primetan,ali ipak postoji - primecujemo ga kroz odnos Franka i njegove cerke,Peggy,koja odrasta posmatrajuci oca u kojem ona vidi ne zastitnika, vec nasilnika. Ona primecuje,cuti,osudjuje i na kraju prekida svaki kontakt sa njim. Takodje,ono sto redovito prati Scorseseove filmove o mafiji je naracija jednog ili vise glavnih likova. Toga ne manjka ni u njegovom poslednjem ostvarenju.
U nekim drugim slucajevima ovakvo ponavljanje stvari moglo bi mozda upucivati na odredjeni kreativni zamor ili autorsku krizu,ali ne i kod gospodina Scorsesea! On je ovu matricu razradio do savrsenstva.
Njegova rezija je ponovo na visokom nivou iako stoijm iza toga da je film mogao biti nesto kraci. Razumem da je pokrivanje price koja traje punih 60-70 godina zahtevalo vise vremena (posebno kako Martin voli temeljito da razvije pricu),ali svejedno je film mogao biti lisen pojedinih scena. I scenario je dobar,ali na par mesta mi je postajao pomalo naporan. Npr.kada se u Majamiju Hoffa i Tony Pro svadjaju ili kada pri kraju filma likovi nepotrebno dugo raspredaju o ribi koja je pokvasila i usmrdela auto kojim se voze.
Montaza je odlicna jer je prelazak iz jedne dekade u drugu (sta kazes @alcestana ovaj izraz,dekada? ) vrlo prirodan. Pohvale zasluzuju dizajneri produkcije i kostima takodje:uradili su sjajnu stvar potrudivsi se da svaki predmet,sredstvo,komad garderobe i detalj daju jasnu predstavu o vremenu i mestu.
Efekti "podmladjivanja" glavnih likova su uradjeni impresivno neupadljivo,osim u par scena u kojima pokreti tela izgledaju izrazito nespojivo sa godinama likova.
O glavnim glumcima.
De Nira nisam navikao gledati u ulozi negativca. On to nije ni ovde,u konvencionalnom smislu reci,ali njegov lik obavlja vecinu prljavih poslova za sindikat i mafiju. Mozda bi Harvey Keitel upravo bio pogodniji za takvu ulogu,ali iluzorno i pretenciozno bi bilo ocekivati da ce se Scorsese tako lisiti usluga svog omiljenog glumca. Usvakom slucaju je neobicno videti De Nira i Pescija u obrnutim pozicijama. Navikli smo da Pescija gledamo kao tog zvrka,problematicnog tipa kratkog fitilja koji plane na najmanju iskru.
Joe Pesci je sjajan glumac. Proslavio se takvim ^^,tipskim ulogama,ali gledao sam ga u bar jos nekoliko filmova drugacijeg zanra u kojima je takodje briljirao. Ovde igra smirenog i dosta povucenog tipa koji se vecinu filma "krije" iza velikih,tamnih naocara sa kojima lici na neku opasnu verziju Karla Lagerfelda.
Pacino igra lik Jimmya Hoffe. On ga je interpretirao kao ambicioznog,vrlo sujetnog i egoisticnog tipa,sklonog ponekoj teatralnosti i izrazitoj nepopustljivosti prema svojim protivnicima koje zeli nemilosrdno da unisti i ukloni. Kad jednog dana budu snimali film o Nebojsi Covicu,obavezno da zovnu Pacina
Smatram da je "Irishman" daleko najambiciozniji od svih mafija-filmova Martina Scorsesea. U ovom filmu Scorsese se direktnije nego ikad oslonio i na politiku i prave i poznate licnosti iz americke politike tog perioda. On objasnjava podrsku italijanske mafije irskom sinu i katoliku u trci za predsednika Amerike. On pojasnjava motive iza takvog,na prvi pogled,vrlo neracionalnog odabira mafije..na kraju krajeva reditelj gledaocu sugerise ko je stajao iza atentata na JFK i zasto.
Kako se film priblizavao kraju sve vise sam sticao utisak i da je ovo film o prolaznosti. I likovi u filmu su dozivljavali duboku starost i odlazili na ovaj ili onaj nacin,ali bogami i glavni glumci su duboko u svojim 'sedamdesetima' i to se itekako primeti. Kroz glavu mi je prosla misao kako je ovo mozda i Scorseseov oprostaj,ne od zanra,ali od ove plejade glumaca i prijatelja sa kojima je tako cesto i dugo saradjivao u rediteljskoj karijeri. Videcemo.
Ako bih morao slikovito da ga predstavim,meni "Irac" lici na zrelu,ali i jako veliku jabuku koju je dosta tesko i zagristi i pojesti do kraja. Ona je lepa,ima savrsen odnos slatkoce i kiselosti tako da svakim ugrizom uzivamo sve vise,ali zbog velicine mozda pri kraju pocinje malo da zamara..trazi malo napora da se savlada,sazvace i proguta svaki do poslednjeg zalogaja.
Reditelj je na kraju to uspeo,a mislim da sam i ja.
Vrlo jaka osmica.
